Kako da prestanete da listate i nađete pravu osobu na aplikacijama za upoznavanje

Budimo realni, upoznavanje preko interneta može biti očajno. Toliko potencijalnih osoba, toliko vremena provedenog uzalud - da li je vredno toga? Podkaster i preduzetnik, Kristina Volas, smatra da jeste ukoliko radite to kako treba. Na zabavan i praktičan način, Kristina ovim govorom pokazuje kako je iskoristila svoje veštine sa MBA studija da dođe do pristupa „nultog sastanka” i otarasi se aplikacija na prevlačenje, i kako vi to možete, takođe.

Prvi put sam probala sastanke preko neta
na svojoj prvog godini fakulteta,

što je bilo 2001, u slučaju
da ne vidite moju boru.

Kao što ste možda primetili,
ja sam visoka 183 cm,

i kada sam stigla na svoj
odabrani univerzitet

i shvatila da je naš muški košarkaški tim
u proseku visok oko 173cm,

napustila sam fakultetsku scenu
i prešla na internet.

U to vreme, zabavljanje na netu
je prilično ličilo na zaplet filma

„Stigla vam je pošta”.

Razmenjivali biste
duge imejlove nedeljama,

pre upoznavanja u stvarnom životu.

Osim ako, kao u mom slučaju,
shvatite da nema hemije

i onda ste opet na samom početku.

Premda se upoznavanje putem interneta
mnogo promenilo u poslednjih 17 godina,

mnoge frustracije ostaju iste.

Evo u čemu je internet zabavljanje dobro.

Imate veći broj potencijalnih
ljudi za sastanak

izvan svojih postojećih društvenih
i profesionalnih krugova.

A evo zašto nije dobro.

Bukvalno zbog svega ostalog.

(Smeh)

Par stvari koje treba da znate o meni:

ja sam aktivni, preambiciozni zaluđenik
za matematiku i pozorište

koji je završio sa MBA diplomom.

Pa kada nešto nije kako treba, usporim,

primenim znanje iz oblasti poslovanja
da utvrdim zašto i pokušam to da popravim.

Moj ljubavni život nije bio izuzetak.

U leto pre nego što sam napunila 30,
odlučila sam da se sklonim od sastanaka.

To znači da sam sama otišla u Mejn
na sedam dana da kampujem,

kako bih porazmislila o svojim
prethodnim osrednjim vezama.

Stvar je bila u tome što sam ja znala
šta tražim u partneru.

Dobrotu, radoznalost,
empatiju, osećaj svrhe.

A na internetu sam tražila sledeće:

diploma prestižne škole,
visina 183 cm ili više,

živi u blizini od 12 stanica
metroom od mene.

Nisam namerno
to postavljala kao prioritet,

samo je to najlakši način
za odluku na mreži.

Nekako je poput pregleda biografije,

zbog čega svi ovi momci
deluju odlično na papiru

i nikada mi ne odgovaraju.

Kad sam se vratila
na mreže u proleće 2016,

odlučila sam da ponovo dizajniram proces
pomoću nekih klasičnih alata poslovanja.

Prvo sam otvorila nalog na mreži OkCupid,

jer sam želela da izbegnem gejmifikaciju
aplikacija na prevlačenje.

I jer sam želela primer pisanja.

Zatim sam postavila „prodajni levak”,

izbacila bilo šta što je bilo "moj tip"

i umesto toga definisala kriterijume
koji će odrediti dobre kandidate.

Dolazna poruka je morala
da obavlja tri stvari:

da bude napisana celim rečenicama
i gramatički ispravno;

da se odnosi na nešto iz mog profila,

tako da znam da se ne radi
o situaciji kopiraj i nalepi;

i da izbegne bilo kakav seksualni sadržaj.

Mislila sam da su to bili
niski kriterijumi,

ali se ispostavilo se
da je od 210 dolaznih poruka

samo 14 procenata prelazilo taj stepenik.

(Smeh)

Sledeće, želela sam
da se što pre upoznamo u realnosti,

jer na netu nisam mogla da vidim
ono do čega mi je stalo.

Ali istraživanje i moje iskustvo
pokazuju da vam je potrebno

samo oko 30 sekundi sa nekim
da vidite da li se slažete.

Tako sam izmislila nulti sastanak.

To je jedno piće na sat vremena.

Sa ciljem da se odgovori na jedno pitanje:

da li bih izašla na večeru sa ovom osobom?

Ne "da li je to prava osoba"?

Bukvalno: "Da li bih želela da provedem
tri sata za stolom sa ovom osobom?"

Kažete im da imate nekakav rok -

piće sa drugaricama,
konferencijski poziv sa Kinezima -

nije bitno, ta osoba vas ne poznaje.

Suština je da traje sat vremena.

Ako je super, zakažete prvi sastanak.

Ako nije super, spustite se na nivo zabave

i pokupite nekoliko priča
za neku sledeću zabavu.

Plus, pošto traje samo sat vremena,
možete uglaviti do tri sastanka na veče

i onda pravite frizuru i odabirate
garderobu samo jednom nedeljno.

Nulti sastanak mi je takođe dao priliku
da vidim kako oni odgovaraju

kad ih pozovem na sastanak.

Mislila sam da se neće svakome dopasti
moja hrabrost i bila sam u pravu.

Od 29 kvalifikovanih kandidata,
samo je 15 odgovorilo na moju poruku

i od tih, šestorica su zakazala
nulti sastanak.

Moj prvi nulti sastanak
bio je sa jednim scenografom.

Oboje nas je zanimala joga

i voleli smo đevreke
sa puterom od kikirikija,

tako da je obećavalo.

Ali posle dva minuta,
videla sam da to neće ići

i laknulo mi je da nisam na večeri s njim.

Posle toga sam bila malo nervozna
oko odlaska na sledeći nulti sastanak.

Ali dogovorili smo se da se nađemo
na šetalištu u Bruklin Hajtsu

sa pljoskom viskija
i gledamo zalazak sunca,

i iskreno, to je bilo
dva bloka od mog stana.

Plus, taj tip je imao podkast,
ja imam podkast,

u najgorem slučaju,
možemo pričati o našim podkastima.

Onda je pored mene seo Čaz.

I taj ljubazni, saosećajni čovek

je pričao sjajne vicece
i postavljao još bolja pitanja.

Bio je advokat i pisac
i oči su mu sijale kad se smejao

i čvrsto se zatvarale kad sam ga poljubila

i u nekom trenutku večeri,
naš nulti sastanak postao je prvi.

I dve godine kasnije, imamo mašinu
za pranje i sušenje i dve kućne biljke.

Sad, ne mogu da obećam
da ćete završiti sa kućnim biljkama.

Ali poenta ove priče

je da zabavljanje na netu
ne mora da bude bedak.

Ne tretirajte ga kao igru,
ali ni kao čitanje biografije.

Umesto toga, iskoristite ga
da pronađete i kvalifikujete kandidate

i onda pređite u stvaran svet
što pre, na nulti sastanak.

Jer poenta nije u listanju.

Poenta je u pronalaženju prave osobe.

Srećno.

(Aplauz)