< Return to Video

Novi način za dijagnostikovanje autizma | Ami Klin | TEDxPeachtree

  • 0:02 - 0:04
    Voditeljka: Nastavljamo sa programom,
  • 0:04 - 0:06
    nastavljamo sa prezentacijama,
  • 0:06 - 0:08
    naš sledeći govornik je doktor Ami Klin.
  • 0:08 - 0:11
    On za sebe kaže da je
    hodajuća laboratorija
  • 0:11 - 0:13
    društvene angažovanosti.
  • 0:13 - 0:16
    Kažem vam, čovek je samo
    radio svoje na Jejlu,
  • 0:16 - 0:20
    kad je ko-osnivač "Home Depot"-a,
    Berni Markus,
  • 0:20 - 0:23
    otišao tamo i ubedio ga da dođe na jug,
  • 0:23 - 0:27
    gde je sada novi direktor
    Centra za autizam Markus.
  • 0:27 - 0:29
    On će danas sa nama podeliti neka viđenja
  • 0:29 - 0:31
    o tome kako rano usmerena
    društvena interakcija
  • 0:31 - 0:35
    sa decom sa autizmom, može biti
    investicija u njihovu produktivnost.
  • 0:35 - 0:38
    Pridružite mi se u dobrodošlici,
  • 0:38 - 0:40
    da čujemo njegovu ideju vrednu širenja -
  • 0:40 - 0:44
    autizam, poremećaji u ranim ljudskim
    mehanizmima socijalne adaptacije.
  • 0:44 - 0:46
    Dobrodošli, doktore Ami Klin.
  • 0:46 - 0:48
    (Aplauz)
  • 1:00 - 1:04
    Ami Klin: Za mene, autizam
    je lično putovanje.
  • 1:06 - 1:08
    Kao što sam najavljen,
  • 1:08 - 1:10
    oduvek sam hteo da postanem
  • 1:10 - 1:13
    laboratorija društvene interakcije
    na dve noge,
  • 1:13 - 1:17
    da rezoniram osećanja, misli, namere,
  • 1:17 - 1:20
    motivaciju drugih ljudi boraveći s njima.
  • 1:21 - 1:27
    Kao naučnik sam oduvek hteo
    da izmerim tu rezonancu,
  • 1:27 - 1:30
    osećaj drugog koji nastaje brzo,
  • 1:30 - 1:31
    u tren oka.
  • 1:32 - 1:34
    Predviđamo osećanja drugih.
  • 1:35 - 1:37
    Svesni smo značenja njihovih dela
    i pre nego što se dogode.
  • 1:38 - 1:40
    Uvek smo u preduverenju
  • 1:40 - 1:43
    objekta tuđe subjektivnosti.
  • 1:43 - 1:46
    Neprestano je tako.
    Ne možemo toga da se otresemo.
  • 1:46 - 1:50
    To je toliko važno da su čak i sredstva
    koja koristimo, da bismo razumeli sebe
  • 1:50 - 1:54
    i svet oko nas,
    oblikovana tim preduverenjem.
  • 1:55 - 1:57
    U potpunosti smo društveni.
  • 1:58 - 2:01
    Moj put kroz autizam započeo je
    kad sam boravio
  • 2:01 - 2:04
    na bolničkom odeljenju
    za odrasle osobe sa autizmom.
  • 2:05 - 2:08
    Većina njih je dobar
    deo svog života provela
  • 2:08 - 2:09
    u bolnicama za dug boravak.
  • 2:09 - 2:10
    Bilo je to davno.
  • 2:12 - 2:15
    Za njih je autizam bio razoran.
  • 2:16 - 2:19
    Imali su teška intelektualna oštećenja.
  • 2:19 - 2:21
    Nisu govorili.
  • 2:21 - 2:26
    Još je značajnije
    da su bili izuzetno izolovani
  • 2:26 - 2:29
    od okolnog sveta, od svog okruženja
  • 2:30 - 2:32
    i od ljudi.
  • 2:32 - 2:36
    Ako biste tada ušli u školu
    za osobe sa autizmom,
  • 2:37 - 2:39
    čuli biste mnogo buke,
  • 2:39 - 2:43
    meteža, pokreta, ljudi koji svašta rade.
  • 2:44 - 2:47
    Ali su to uvek radili sami.
  • 2:48 - 2:52
    Možda bi gledali svetlo na plafonu
  • 2:52 - 2:55
    ili bi se osamili u ćošku
  • 2:55 - 2:59
    ili bi samo ponavljali pokrete,
  • 2:59 - 3:03
    auto-stimulatorne pokrete
    koji ničemu ne vode.
  • 3:03 - 3:06
    Izuzetno, izuzetno izolovani.
  • 3:07 - 3:11
    Danas znamo da je autizam
  • 3:11 - 3:15
    izvestan poremećaj
    i to poremećaj one rezonance
  • 3:15 - 3:16
    koju sam pomenuo.
  • 3:16 - 3:18
    To su veštine preživljavanja.
  • 3:18 - 3:21
    To su veštine preživljavanja
    koje smo nasledili
  • 3:21 - 3:25
    kroz mnogo stotina
    hiljada godina evolucije.
  • 3:25 - 3:30
    Vidite, bebe se rađaju potpuno krhke.
  • 3:31 - 3:32
    Bez negovatelja ne bi preživele,
  • 3:32 - 3:35
    pa je logično što ih je priroda obdarila
  • 3:35 - 3:37
    mehanizmima preživljavanja.
  • 3:39 - 3:41
    Okreću se negovatelju.
  • 3:41 - 3:44
    Počev od prvih dana i nedelja života,
  • 3:44 - 3:49
    bebe radije slušaju ljudske zvuke
    nego prosto zvuke okruženja.
  • 3:49 - 3:52
    Radije posmatraju ljude nego predmete,
  • 3:52 - 3:55
    a i kad posmatraju ljude, posmatraju oči.
  • 3:56 - 4:00
    Zato što je oko prozor
    u iskustva druge osobe,
  • 4:00 - 4:03
    do te mere da radije posmatraju ljude
  • 4:03 - 4:06
    koji njih posmatraju,
    nego ljude koji gledaju nešto drugo.
  • 4:07 - 4:10
    Dakle, usmerene su prema negovatelju.
  • 4:10 - 4:12
    Negovatelj traži bebu.
  • 4:12 - 4:15
    Od te uzajamno osnažujuće koreografije
  • 4:16 - 4:19
    zavisi mnogo toga značajnog
    za pojavljivanje uma,
  • 4:19 - 4:22
    društvenog uma, društvenog mozga.
  • 4:24 - 4:27
    Uvek razmišljamo o autizmu
  • 4:27 - 4:32
    kao nečemu što se događa
    u kasnijim godinama.
  • 4:32 - 4:36
    Nije tako. Počinje na početku života.
  • 4:37 - 4:42
    Kad bebe komuniciraju sa negovateljem,
    ubrzo shvate
  • 4:42 - 4:46
    da postoji nešto između ušiju
  • 4:46 - 4:47
    što je veoma važno -
  • 4:47 - 4:51
    nevidljivo je, ali je jako bitno
  • 4:51 - 4:53
    i zove se pažnja.
  • 4:53 - 4:56
    Nauče vrlo brzo, i pre nego što nauče
  • 4:56 - 4:59
    da probrbljaju ijednu reč,
    da tu pažnju mogu da uzmu
  • 4:59 - 5:03
    i premeste je negde
    kako bi doble ono što žele.
  • 5:04 - 5:07
    Takođe nauče da prate pogled drugih ljudi,
  • 5:07 - 5:09
    jer o onome što posmatraju
  • 5:09 - 5:11
    ljudi i razmišljaju.
  • 5:13 - 5:17
    Vrlo brzo počinju da shvataju
    značenje stvari,
  • 5:17 - 5:19
    budući da, kad neko nešto posmatra
  • 5:19 - 5:21
    ili neko nešto pokazuje,
  • 5:21 - 5:24
    ne dobijaju samo prostorno uputstvo,
  • 5:24 - 5:29
    već i značenje koje ta osoba
    pripisuje toj stvari, stav,
  • 5:29 - 5:34
    a ubrzo počinju da formiraju skup značenja
  • 5:34 - 5:36
    i to značenja usvojenih u okviru
  • 5:36 - 5:38
    društvene interakcije.
  • 5:39 - 5:40
    Ta značenja se usvajaju kao deo
  • 5:40 - 5:44
    iskustava podeljenih sa drugima.
  • 5:45 - 5:51
    Pa, ova devojčica stara 15 meseci
  • 5:51 - 5:54
    ima autizam.
  • 5:55 - 5:59
    Toliko sam joj se približio
    da sam na možda
  • 5:59 - 6:03
    pet centimetara od njenog lica,
    a ona me uopšte ne primećuje.
  • 6:03 - 6:04
    Zamislite da to vama uradim,
  • 6:05 - 6:07
    da vam se približim
    na pet centimetara od lica.
  • 6:07 - 6:08
    Verovatno biste uradili dve stvari.
  • 6:08 - 6:11
    Odskočili biste. Pozvali biste policiju.
  • 6:11 - 6:12
    (Smeh)
  • 6:12 - 6:15
    Nešto biste uradili,
    jer je doslovno nemoguće
  • 6:15 - 6:18
    ući u nečiji fizički prostor,
  • 6:18 - 6:19
    a da ta osoba ne odreaguje.
  • 6:19 - 6:22
    Prisetite se, to činimo intuitivno,
    bez napora.
  • 6:22 - 6:24
    To je naša telesna mudrost.
  • 6:24 - 6:26
    Ona se ne prenosi jezikom.
  • 6:26 - 6:31
    Naše telo je toga svesno,
    a i mi smo toga već dugo svesni.
  • 6:31 - 6:34
    A ne dešava se ovo samo ljudima.
  • 6:34 - 6:37
    Dešava se i nekim čovekovim rođacima,
  • 6:37 - 6:39
    budući da, ako ste majmun
  • 6:39 - 6:41
    i gledate drugog majmuna,
  • 6:41 - 6:45
    a taj majmun je na višoj
    hijerarhijskoj poziciji od vas,
  • 6:45 - 6:49
    što se smatra za signal ili pretnju,
  • 6:49 - 6:51
    pa, nećete dugo poživeti.
  • 6:52 - 6:57
    Ono što su kod drugih vrsta
    mehanizmi preživljavanja,
  • 6:57 - 7:00
    bez čega ne bi opstale,
  • 7:00 - 7:02
    unosimo u kontekst ljudskih bića
  • 7:02 - 7:06
    i na osnovu toga moramo
    da društveno delujemo.
  • 7:07 - 7:10
    Dakle, ona mene ne primećuje,
    a toliko sam joj blizu,
  • 7:10 - 7:11
    pomislićete, možda vas vidi,
  • 7:12 - 7:13
    možda vas čuje.
  • 7:13 - 7:17
    Nakon nekoliko minuta,
    otišla je do ugla sobe
  • 7:17 - 7:20
    i pronašla mali slatkiš, bombonicu.
  • 7:23 - 7:26
    Ja nisam uspeo da joj privučem pažnju,
  • 7:26 - 7:28
    ali nešto, predmet, jeste.
  • 7:28 - 7:31
    Većina nas vrlo jasno razlikuje
  • 7:31 - 7:34
    svet predmeta i svet ljudi.
  • 7:35 - 7:40
    Linija koja ih razdvaja kod ove devojčice
    nije potpuno jasna
  • 7:40 - 7:43
    i svet ljudi je ne privlači
  • 7:43 - 7:44
    koliko bismo želeli.
  • 7:45 - 7:47
    Prisetite se da mnogo saznajemo
  • 7:47 - 7:49
    deleći svoja iskustva.
  • 7:49 - 7:51
    Upravo se sada
  • 7:51 - 7:57
    njena putanja saznanja
    svakog trenutka sve više razilazi,
  • 7:57 - 8:00
    a ona se sve više izoluje.
  • 8:00 - 8:03
    Ponekad bismo rekli da nas mozak određuje,
  • 8:03 - 8:05
    da on određuje ko ćemo postati.
  • 8:06 - 8:09
    U stvari i mozak postaje ono što smo mi
  • 8:09 - 8:13
    i u trenutku kad je
    njeno ponašanje udaljava
  • 8:13 - 8:15
    od okrilja društvene interakcije,
  • 8:15 - 8:20
    to se događa i njenom umu,
    odnosno njenom mozgu.
  • 8:22 - 8:27
    Autizam je genetski uslovljen više
  • 8:27 - 8:29
    od bilo kog drugog razvojnog poremećaja.
  • 8:31 - 8:33
    A reč je o moždanom poremećaju.
  • 8:33 - 8:38
    To je poremećaj koji
    počinje mnogo pre rođenja deteta.
  • 8:39 - 8:43
    Danas znamo da je autistični spektar
    veoma širok.
  • 8:43 - 8:46
    Neke osobe su teško
    intelektualno zaostale,
  • 8:46 - 8:48
    ali su neke i nadarene.
  • 8:48 - 8:50
    Neke osobe uopšte ne govore.
  • 8:50 - 8:53
    Neke osobe govore previše.
  • 8:53 - 8:56
    Ako biste neke od tih osoba
    posmatrali u školi,
  • 8:56 - 8:58
    trčali bi uz ogradu
  • 8:58 - 9:00
    školskog dvorišta ceo dan
    ako biste im dozvolili,
  • 9:00 - 9:02
    a neke pak ne možete sprečiti
    da vam prilaze
  • 9:02 - 9:06
    i iznova pokušavaju da komuniciraju
    s vama, neumorno,
  • 9:06 - 9:08
    ali često na čudan način,
  • 9:08 - 9:12
    bez one neposredne rezonance.
  • 9:12 - 9:16
    Autizam je mnogo češći
    nego što smo ranije mislili.
  • 9:16 - 9:18
    Kada sam počeo ovim da se bavim,
  • 9:18 - 9:20
    smatralo se da od 10.000
    osoba 4 imaju autizam,
  • 9:20 - 9:22
    veoma retku bolest.
  • 9:22 - 9:26
    Danas smo bliži zaključku
    da oboli 1 od 100 osoba.
  • 9:26 - 9:29
    Milioni osoba sa autizmom
    žive u našem okruženju.
  • 9:32 - 9:35
    Cena koju plaća društvo je ogromna.
  • 9:35 - 9:38
    Samo u SAD, oko 35 do 80 milijardi dolara.
  • 9:38 - 9:41
    Pri tome je većina sredstava povezana
  • 9:41 - 9:44
    sa adolescentima i naročito odraslima
  • 9:44 - 9:46
    koji su teško ometeni,
  • 9:46 - 9:48
    kojima je potrebna sveobuhvatna nega
  • 9:48 - 9:50
    koja je veoma intenzivna
  • 9:50 - 9:54
    i košta više od
    60 do 80.000 dolara godišnje.
  • 9:55 - 9:58
    To su osobe koje nisu prošle
    kroz rano lečenje.
  • 9:59 - 10:03
    Naime, sada znamo
    da autizam sam sebe stvara
  • 10:03 - 10:06
    dok nastaje jaz u putanji saznanja,
  • 10:06 - 10:07
    koji sam već pomenuo.
  • 10:08 - 10:10
    Ako bismo ovu bolest
    mogli da dijagnostikujemo
  • 10:10 - 10:14
    u ranijem stadijumu,
    da intervenišemo i lečimo je,
  • 10:14 - 10:20
    siguran sam, a verovatno mi je upravo to
    promenilo život u poslednjih 10 godina,
  • 10:20 - 10:23
    da bismo značajno umanjili
  • 10:23 - 10:25
    posledice ove bolesti.
  • 10:25 - 10:28
    To je moguće
    u ograničenom vremenskom periodu,
  • 10:28 - 10:31
    pošto se na mozak može delovati
    samo izvesno vreme,
  • 10:31 - 10:32
    a taj period se javlja
  • 10:32 - 10:34
    u toku prve tri godine života.
  • 10:34 - 10:37
    Neće ta mogućnost promene mozga nestati.
  • 10:38 - 10:41
    Ali će se znatno smanjiti.
  • 10:41 - 10:45
    Uprkos tome, srednja starost
    postavljanja dijagnoze u ovoj zemlji je
  • 10:45 - 10:46
    i dalje oko pet godina,
  • 10:46 - 10:49
    a u siromašnim zajednicama,
  • 10:49 - 10:52
    zajednicama koje nemaju pristup
    zdravstvenoj zaštiti,
  • 10:52 - 10:55
    ruralnim zajednicama, manjinama,
  • 10:55 - 10:58
    bolest se otkrije još kasnije
  • 10:58 - 11:00
    i bilo bi skoro isto da vam kažem
  • 11:00 - 11:02
    da primoravamo te zajednice da imaju osobe
  • 11:02 - 11:06
    sa autizmom u mnogo gorem stadijumu.
  • 11:07 - 11:10
    Mislim da prema njima
    imamo bio-etičku obavezu.
  • 11:10 - 11:12
    Naučna saznanja postoje,
  • 11:12 - 11:18
    ali od njih nema koristi
    ako ne utiču na zajednice,
  • 11:18 - 11:21
    a prosto ne možemo priuštiti
    da propustimo tu priliku
  • 11:21 - 11:24
    jer deca sa autizmom
    postaju odrasle osobe sa autizmom.
  • 11:25 - 11:29
    I smatramo da će ono što možemo da učinimo
  • 11:29 - 11:31
    za tu decu i porodice u ranom stadijumu
  • 11:31 - 11:33
    imati uticaj na ceo život,
  • 11:33 - 11:37
    za dete, za porodicu
    i za zajednicu u celini.
  • 11:38 - 11:40
    Ovo je naše viđenje autizma.
  • 11:41 - 11:44
    Više od stotinu gena
    je povezano sa autizmom.
  • 11:44 - 11:46
    U stvari, smatramo da će se utvrditi
  • 11:46 - 11:50
    da je oko 300 do 600 gena
    povezano sa autizmom,
  • 11:50 - 11:53
    a mnogo je i genetskih anomalija,
    čak i više nego gena.
  • 11:54 - 11:58
    Postavlja se jedno pitanje.
  • 11:58 - 12:01
    Naime, ako postoji
    toliko uzročnika autizma,
  • 12:01 - 12:04
    kako da sa podložnosti bolesti pređemo
  • 12:04 - 12:06
    na konkretni sindrom?
  • 12:06 - 12:10
    Kada ljudi poput mene uđu u igraonicu,
  • 12:10 - 12:13
    uoče dete koje ima autizam.
  • 12:13 - 12:15
    Kako onda da pređemo
    sa mnogobrojnih uzroka
  • 12:15 - 12:18
    na relativno homogen sindrom?
  • 12:19 - 12:22
    Odgovor je: pomoću onoga
    što se nalazi između tih pojmova,
  • 12:22 - 12:24
    a to je razvoj.
  • 12:24 - 12:29
    I zaista nas veoma zanimaju
    prve dve godine života,
  • 12:29 - 12:33
    jer se podložnost bolesti
    ne pretvori nužno u autizam.
  • 12:33 - 12:35
    Autizam sam sebe stvara.
  • 12:35 - 12:40
    Ako bismo mogli da intervenišemo
    tokom tih godina života,
  • 12:40 - 12:42
    usporili bismo razvoj nekih slučajeva,
  • 12:42 - 12:46
    a neke druge možda i sprečili.
  • 12:46 - 12:48
    Kako da to učinimo?
  • 12:48 - 12:51
    Kako da prodremo
    u to osećanje rezonantnosti,
  • 12:51 - 12:54
    kako da prodremo u biće druge osobe?
  • 12:56 - 12:59
    Kad sam pokušao da komuniciram
    sa onom 15-mesečnom devojčicom,
  • 12:59 - 13:01
    palo mi je na pamet pitanje:
  • 13:01 - 13:03
    "Kako da uđemo u njen svet?
  • 13:04 - 13:07
    Da li razmišlja o meni?
    Da li razmišlja o drugima?"
  • 13:08 - 13:13
    To je teško uraditi, pa smo morali
    da osmislimo tehnologiju.
  • 13:13 - 13:16
    Praktično je trebalo da uđemo u telo.
  • 13:16 - 13:19
    Trebalo je da svet vidimo njenim očima.
  • 13:20 - 13:23
    Mnogo godina smo razvijali
  • 13:23 - 13:26
    novu tehnologiju
    zasnovanu na praćenju oka.
  • 13:26 - 13:29
    U svakom trenutku možemo da vidimo
  • 13:29 - 13:31
    sa čime deca interaguju.
  • 13:32 - 13:34
    Ovo je moj kolega Voren Džouns,
  • 13:34 - 13:38
    sa kojim razvijam ove metode i studije
  • 13:38 - 13:39
    poslednjih 12 godina,
  • 13:39 - 13:43
    a tu vidite srećno dete staro 5 meseci,
  • 13:43 - 13:48
    dečaka starog 5 meseci
    koji će posmatrati stvari
  • 13:48 - 13:51
    uzete iz njegovog sveta,
  • 13:51 - 13:54
    svoju mamu, koja ga neguje,
    ali će videti i iskustva
  • 13:54 - 13:58
    koja bi doživeo da je u vrtiću.
  • 13:58 - 14:01
    Želimo da obuhvatimo taj svet
  • 14:01 - 14:02
    i prenesemo ga u laboratoriju,
  • 14:02 - 14:06
    ali da bismo to učinili,
    morali smo da osmislimo
  • 14:06 - 14:08
    vrlo komplikovane postupke
  • 14:09 - 14:12
    u vezi s tim kako ljudi, a kako male bebe,
  • 14:12 - 14:15
    novorođenčad, interaguju sa svetom
  • 14:15 - 14:17
    u bilo kom trenutku,
  • 14:17 - 14:19
    šta je bitno, a šta nije.
  • 14:21 - 14:24
    Osmislili smo te postupke i ovde
  • 14:24 - 14:26
    vidite ono što nazivamo levak pažnje.
  • 14:26 - 14:28
    Gledate video snimak,
  • 14:28 - 14:31
    u kome se sličice smenjuju
    otprilike svake sekunde,
  • 14:31 - 14:34
    očima 35 dvogodišnjaka
  • 14:34 - 14:35
    normalnog razvoja,
  • 14:35 - 14:38
    i ako zamrznemo jednu sličicu,
  • 14:38 - 14:41
    ovo će većina dece uraditi.
  • 14:41 - 14:46
    A ovde su zelenom bojom prikazani
    dvogodišnjaci sa autizmom.
  • 14:46 - 14:50
    Na toj sličici deca normalnog razvoja
  • 14:50 - 14:52
    posmatraju ovo,
  • 14:53 - 14:55
    emotivni izraz tog dečaka
  • 14:55 - 14:57
    dok se malo svađa sa ovom devojčicom.
  • 14:58 - 15:00
    Šta rade deca sa autizmom?
  • 15:00 - 15:04
    Ona pažnju usmeravaju na vrata
  • 15:04 - 15:05
    koja se otvaraju i zatvaraju.
  • 15:06 - 15:09
    Mogu da vam kažem
    da se razlika koju ovde vidite
  • 15:09 - 15:12
    ne događa jedino
    u našem petominutnom eksperimentu.
  • 15:12 - 15:16
    Događa se neprekidno
    u njihovim stvarnim životima,
  • 15:16 - 15:18
    pri čemu se obrazuje njihov um
  • 15:18 - 15:21
    i mozak im se usmerava ka nečem drugom
  • 15:21 - 15:25
    od onoga što se dešava
    sa njihovim zdravim vršnjacima.
  • 15:26 - 15:28
    Osnovu smo uzeli
  • 15:28 - 15:32
    od naših kolega pedijatara
  • 15:32 - 15:34
    u vidu grafikona rasta.
  • 15:34 - 15:36
    Znate, kada odvedete dete kod pedijatra
  • 15:36 - 15:40
    i izmere mu visinu i težinu.
  • 15:40 - 15:42
    Mi smo rešili da napravimo grafikone rasta
  • 15:42 - 15:44
    socijalne interakcije.
  • 15:45 - 15:48
    I ispitivali smo decu
    od vremena kada su rođena,
  • 15:48 - 15:54
    a na X-osi vidite dva, tri, četiri,
  • 15:54 - 15:57
    pet, šest, devet meseci,
    sve do starosti od 24 meseca,
  • 15:57 - 16:00
    a ovo je procenat
    vremena koje provedu gledajući,
  • 16:00 - 16:02
    i to gledajući oči ljudi,
  • 16:02 - 16:04
    a ovo je grafikon rasta.
  • 16:05 - 16:07
    Ovde počinje, obožavaju oči drugih ljudi
  • 16:07 - 16:10
    i situacija je prilično stabilna.
  • 16:10 - 16:13
    Možda se malo poveća u prvim mesecima.
  • 16:14 - 16:16
    Da vidimo sad šta se dešava sa decom
  • 16:16 - 16:18
    koja dobiju autizam.
  • 16:18 - 16:20
    Potpuno drugačija situacija.
  • 16:20 - 16:24
    Počinje ovako visoko, ali onda samo opada.
  • 16:24 - 16:28
    Kao da su na svet došli s refleksom
  • 16:28 - 16:32
    koji ih orijentiše prema ljudima,
    ali nema trenja.
  • 16:32 - 16:35
    Kao da stimulus, vi,
  • 16:35 - 16:38
    nema nikakvog dejstva na to što se događa
  • 16:38 - 16:41
    dok se oni kreću kroz svakodnevni život.
  • 16:42 - 16:49
    Zaključili smo da su ovi podaci
    veoma značajni,
  • 16:49 - 16:51
    pa smo hteli da vidimo šta će se desiti
  • 16:51 - 16:55
    u prvih šest meseci života, pošto,
    ako biste pokušali da uspostavite kontakt
  • 16:55 - 16:56
    sa bebom starom dva ili tri meseca,
  • 16:56 - 16:59
    iznenadili biste se
    koliko su bebe društvene.
  • 17:00 - 17:03
    Uočili smo da se u prvih šest meseci
  • 17:03 - 17:08
    te dve grupe mogu
    vrlo jednostavno razgraničiti.
  • 17:09 - 17:12
    Korišćenjem ovakvih
    i mnogih drugih postupaka
  • 17:12 - 17:16
    otkrili smo da bi se pomoću
    naših naučnih saznanja
  • 17:16 - 17:18
    ovo oboljenje moglo
    primetiti u ranom stadijumu.
  • 17:18 - 17:21
    Nije bilo potrebe da čekamo
    da se autističko ponašanje
  • 17:21 - 17:24
    pojavi u drugoj godini života.
  • 17:25 - 17:27
    Ako bismo merili stvari
    koje su, evolucionarno,
  • 17:27 - 17:31
    teško dostupne, a u razvoju
    se pojavljuju vrlo rano,
  • 17:31 - 17:34
    stvari koje se javljaju
    u prvim nedeljama života,
  • 17:34 - 17:36
    pomerili bismo otkrivanje autizma
  • 17:36 - 17:39
    na prve mesece
  • 17:39 - 17:41
    i upravo to sada radimo.
  • 17:43 - 17:46
    Čak i da stvorimo najbolju tehnologiju
  • 17:46 - 17:50
    i najbolje metode
    za prepoznavanje obolele dece,
  • 17:50 - 17:53
    ne bismo dobili rezultate
    ako ne bi bilo uticaja
  • 17:53 - 17:56
    na ono što se zaista događa u zajednici.
  • 17:56 - 17:58
    Želimo da te uređaje
  • 17:58 - 18:01
    razdelimo pravim borcima,
  • 18:01 - 18:05
    našim kolegama,
    lekarima primarne zdravstvene zaštite,
  • 18:05 - 18:07
    koji pregledaju svako dete,
  • 18:07 - 18:09
    a tu tehnologiju moramo preobraziti
  • 18:09 - 18:12
    u nešto što povećava
    vrednost njihove prakse,
  • 18:12 - 18:14
    jer moraju da pregledaju toliko dece.
  • 18:14 - 18:16
    Želimo da ti pregledi budu univerzalni
  • 18:16 - 18:18
    da ne bismo propustili nijedno dete,
  • 18:18 - 18:21
    ali bi to bilo nemoralno
  • 18:21 - 18:26
    ako ne bismo imali
    infrastrukturu za intervenciju,
  • 18:26 - 18:27
    za lečenje.
  • 18:27 - 18:30
    Moramo biti u mogućnosti
    da sarađujemo sa porodicama,
  • 18:30 - 18:34
    da podržavamo porodice, upravljamo
    prvim godinama života zajedno s njima.
  • 18:35 - 18:36
    Moramo biti u mogućnosti
  • 18:36 - 18:41
    da sa univerzalnih pregleda
    pređemo na univerzalan pristup lečenju,
  • 18:41 - 18:44
    jer će to lečenje promeniti
  • 18:44 - 18:47
    živote te dece i njihovih porodica.
  • 18:50 - 18:53
    Kada razmišljamo o tome šta možemo učiniti
  • 18:53 - 18:56
    u prvim godinama,
  • 18:56 - 18:58
    znate šta,
  • 18:58 - 19:01
    posle ovoliko vremena u ovoj oblasti,
  • 19:01 - 19:03
    osećam se podmlađeno.
  • 19:03 - 19:08
    Imam utisak da nauka na kojoj smo radili
  • 19:08 - 19:11
    može zaista da utiče na stvarnost,
  • 19:11 - 19:14
    odnosno da spreči iskustva
  • 19:14 - 19:18
    kojim je započeo moj put kroz ovu oblast.
  • 19:18 - 19:21
    Tada sam mislio
    da je ovo neizlečiva bolest.
  • 19:21 - 19:25
    Više nije tako.
    Možemo mnogo da promenimo.
  • 19:25 - 19:28
    Ne nameravamo da izlečimo autizam.
  • 19:28 - 19:29
    Nije nam to cilj.
  • 19:30 - 19:32
    Želimo da se postaramo
  • 19:32 - 19:35
    da osobe sa autizmom
    mogu da budu oslobođene
  • 19:35 - 19:39
    razarajućih posledica
    koje ta bolest ponekad donosi,
  • 19:39 - 19:42
    teškog intelektualnog zaostatka,
    nemogućnosti govora,
  • 19:42 - 19:45
    veoma duboke izolovanosti.
  • 19:46 - 19:48
    Zapravo mislimo da osobe sa autizmom
  • 19:48 - 19:51
    imaju poseban pogled na svet,
  • 19:51 - 19:54
    pri tom nam je raznovrsnost potrebna,
    a one odlično funkcionišu
  • 19:54 - 19:56
    u pojedinim oblastima:
  • 19:57 - 20:00
    u predvidivim situacijama,
    situacijama koje se mogu definisati.
  • 20:00 - 20:04
    One o svetu i uče
    skoro kao da se radi o nečem
  • 20:04 - 20:08
    odvojenom, umesto da uče
    kako da funkcionišu unutar njega.
  • 20:08 - 20:11
    Međutim, to je pozitivno
    ako se, recimo, bavite tehnologijom.
  • 20:13 - 20:16
    Postoje i osobe sa izvanrednim
    umetničkim darom.
  • 20:16 - 20:18
    Želimo da ih oslobodimo.
  • 20:19 - 20:22
    Želimo da naredne generacije
    osoba sa autizmom
  • 20:22 - 20:25
    budu u stanju da iskažu svoje veštine,
  • 20:25 - 20:27
    ali i da ispune obećanja.
  • 20:27 - 20:29
    Hvala vam što ste me saslušali.
  • 20:29 - 20:31
    (Aplauz)
  • 20:35 - 20:38
    Voditeljka: Hvala Vam, dr Klin.
  • 20:38 - 20:41
    Znate, ovaj govor izaziva mnogo pažnje
  • 20:41 - 20:44
    na internetu, ovih dana, mnogo se tvituje,
  • 20:44 - 20:48
    očigledno postoji mnogo
    interesovanja za autizam.
  • 20:48 - 20:53
    Zanima me da li postoje neke nove norme
    kad je nega u pitanju,
  • 20:53 - 20:56
    pomenuli ste da je
    rana intervencija ključna,
  • 20:56 - 20:58
    ali ako rana dijagnoza ne postoji,
  • 20:58 - 21:00
    da li negovatelji možda mogu
  • 21:00 - 21:04
    da razviju nove načine nege dece,
    koji mogu biti od pomoći?
  • 21:04 - 21:08
    AK: Postoje načini
    da se deca rano identifikuju.
  • 21:08 - 21:10
    Činjenica da je to sporo krenulo,
  • 21:10 - 21:14
    ima veze s tim što ljudi
    moraju da znaju koliko je loše.
  • 21:14 - 21:18
    Da možemo mnogo da učinimo
    za ovu decu i porodice.
  • 21:18 - 21:22
    Ali zanimljivo je da trenutni
    oblici tretmana
  • 21:22 - 21:26
    nisu oni koji bi se odvijali
    u nekom centru.
  • 21:26 - 21:28
    Oni se odvijaju kod kuće.
  • 21:28 - 21:32
    U osnovi, oni naglašavaju
    ono što svaki negovatelj čini.
  • 21:34 - 21:38
    Moramo da budemo sigurni da ti signali,
    signali komunikacije,
  • 21:38 - 21:40
    društvena interakcija,
  • 21:40 - 21:43
    da se oni ne odvijaju na seansi
  • 21:43 - 21:45
    koja traje oko 30 minuta dnevno,
  • 21:45 - 21:50
    nama je potrebno da svaki trenutak
    u životima te dece bude terapeutski.
  • 21:50 - 21:54
    Za to moramo i da podržimo
    i da edukujemo roditelje.
  • 21:54 - 21:57
    I to je način na koji se ti rani
    oblici tretmana odvijaju.
  • 21:57 - 21:59
    Dakle, ima mnogo toga da se uradi.
  • 21:59 - 22:01
    Voditeljka: Izgleda da su ljudi
    zainteresovani za to.
  • 22:01 - 22:04
    Mnogo Vam hvala, dr Klin,
    bilo je zadovoljstvo.
  • 22:04 - 22:06
    (Aplauz)
Title:
Novi način za dijagnostikovanje autizma | Ami Klin | TEDxPeachtree
Description:

Rano dijagnostikovanje poremećaja autističnog spektra može poboljšati živote i obolelih i ljudi u njihovoj okolini, ali je zbog složene mreže uzroka veoma teško bilo šta predvideti. Ami Klin opisuje novi metod ranog otkrića bolesti, koji koristi tehnologiju praćenja očnih pokreta da bi se bebama izmerile sposobnosti društvene interakcije i pouzdano odredio rizik od nastanka autizma.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
22:08

Serbian subtitles

Revisions