Крис Блис: Шала је у преводу

Сваки чин комуникације је, на неки начин, превођење. На сцени TEDxRainier-а писац Крис Блис размишља о путевима којим добра комедија може пренети велике истине до малих људи.

Габријел Гарсија Маркес је међу мојим омиљеним писцима,

због његовог приповедања,

али више, мислим,

због лепоте и прецизности прозе.

Била то прва реченица из "Сто година самоће"

или заносни ток мисли

у роману "Јесен патријарха",

речи се брзо смењују,

свака страница доприноси једној слици,

незадрживо вуку читаоца

попут неке набујале реке

која вијуга кроз јужноамеричку прашуму --

Маркеса читате целим својим бићем.

Оно што ме је нарочито задивило

током једног читања романа

је кад сам схватио да оно што ме понело

на овом изузетном, сликовитом путовању --

јесте превод.

Ја сам студирао компаративну књижевност,

што је попут енглеских студија,

само уместо да обрађујемо Чосера пуна три месеца,

ми смо читали преводе књижевних бисера

из целог света.

Без обзира на величину оваквих дела,

увек сте могли оценити

да сте осетили намеравани ефекат.

Али није тако са Маркесом

који је једном величао верзије свог преводиоца

као боље од својих сопствених,

што је похвала вредна дивљења.

Тако кад сам сазнао да је преводилац, Грегори Рабаса,

написао сопствену књигу на ту тему,

једва сам чекао да је прочитам.

Добила је наслов по италијанској изреци

коју сам видео у предговору,

"Ако је ово издаја."

И занимљиво је штиво.

Топло је препоручујем свакоме ко је заинтересован

за уметност превођења.

Ево зашто сам то поменуо,

у самом почетку, Рабаса пружа

овај мали лепо смишљен увид:

"Сваки чин комуникације

је чин превођења."

Па можда је то вама одавно било очигледно,

али ja,

ма колико често да сам био суочен

са баш том потешкоћом преко целог дана,

никад нисам увидео суштински проблем споразумевања

на тако кристално јасан начин.

Колико ми сећање досеже

када сам размишљао свесно о тим темама,

споразумевање ме је фасцинирало.

Кад сам био мали,

сећам се како сам маштао да највише од свега желим

способност да разумем све

и онда то знање пренесем свима осталим.

Дакле, мој его није био проблем.

Занимљиво, моја жена, Дејзи,

из породице препуне шизофреника --

и буквално мислим препуне --

ми је рекла, "Крис, већ имам брата који себе сматра Свевишњим.

Нипошто ми не треба муж који то жели бити."

(Смех)

Какогод, газећи кроз моје двадесете

све више свеснији о немогућности

да се оствари моја амбиција из раног детињства,

окренуо сам се другом делу,

умећу да успешно пренесем другима

било какво знање којим сам располагао,

где је почивала безуспешност мог задатка.

Изнова и изнова,

кад год бих поделио неко велико откриће

са будућим задовољним саговорником,

долазио сам до поражавајућих резултата.

Занимљиво, када покренете разговор, то иде овако,

"Хеј, слушај пажљиво,

пошто ћу сада да ти предочим нека важна сазнања,"

невероватно је како ће се брзо појавити

и лед и строј за стрељање.

Коначно, после неких 10 година

отуђених пријатеља и странаца,

напокон сам био,

пред новим личним открићем,

да ако намеравам да се споразумевам успешно са другима,

ширим идеје које сам добијао,

морам наћи другачији начин изражавања.

И тада сам открио комедију.

Али комедија се преноси другачијим путевима

од других језичких облика.

Ако бих морао да је сместим у неком спектру,

рекао бих да се налази негде

између поезије и лажи.

И не говорим сада о свакој врсти комедије,

јер, очигледно, има толико хумора

који слободно попуњава оквире онога што мислимо и осећамо.

Оно о чему желим да говорим

је уникатна способност коју најбоље комедије и сатире имају

када се припију уз наше окореле ставове --

комедија је попут камена мудрости.

Узима челик из темеља нашег устаљеног мишљења

и савија га помоћу подсмеха

у другачији поглед на свет,

а онда и поступање у свету.

Јер то је оно што сам закључио

из теме ове конференције: Допевавање у преводу.

Тиче се комуникације

која не само што омогућава боље разумевање

на индивидуалном нивоу,

него води и опипљивој промени.

Што из мог искуства значи комуникација

која успева да позабави и обогати

наш концепт индивидуалне користи.

Ја сам стручњак у говорима о људској себичности

јер смо сви предодређени томе.

То је део нашег механизма одбране

и зато је постао тако важан за нас

и зато ми увек слушамо на тој таласној дужини.

И зато јер у том тренутку,

имајући у виду наше личне жеље,

ми коначно почињемо схватати

нашу способност да одговоримо, одговорност

према остатку света.

Сада шта подразумевам под најбољим хумором и сатиром,

то је рад који пре свега настаје

у окружењу искрености и доследности.

Сада ако се сећате

имитација које је Тина Феј показала на ”Saturday Night Live”

о скоро именованој кандидаткињи за потпредседника

Сари Пејлин,

то је било ужасно добро.

Феј је показала доста више од једног политичког афоризма

о кандидату без обавезне дозе озбиљности,

учврстивши мишљење

јавног америчког мњења које се одржало до данас.

И поента је у овоме

да Феј није сама написала реплике

нити су их написали ”SNL” сценаристи.

Преписане су дословно

из Пејлинових говора.

(Смех)

Овде имамо некога ко је опонашао,

цитирајући Пејлин од речи до речи.

Наравно то је искреност и доследност,

управо зато наступи Феј

остављају дубоке утиске.

С друге стране политичког спектра,

први пут кад сам чуо Раша Лимбоуа

како ословљава амбициозног Џона Едвардса као ”Шаума” девојку

знао сам да је успео да погоди две муве.

Није чест случај када повезујем

речи искреност и доследност са Лимбоуом,

али заиста тој реплици нема премца.

Опис савршено одговара

Едвардовој личној сујети.

И погађате?

То је на крају иста она лична особина

која је била у сржи скандала који је прекинуо његову политичку каријеру.

Сада ”The Daily Show” са Џоном Стјуартом

је нешто посебно --

(Аплауз)

(Смех)

то је сигурно најбољи записан пример

о ефикасности такве врсте хумора.

Истраживања, једно за другим,

од ”Pew Research” до ”Annenberg Center for Public Policy”,

су показала да су гледаоци ”Daily Show”-а боље информисани о актуелном

него гледаоци свих већих канала и емисија преко кабловске.

(Аплауз)

Па да ли то говори више у прилог

конфликту између интегритета и профитабилности

корпоративног новинарства

него што доприноси пажњи Стјуартових гледалаца,

чињеница је

да је Стјуартов програм

увек утемељен на утврђеним чињеницама --

не зато што што је информативан. Јер није.

Његова намера је да буде духовит.

Само се поклопило тако да Стјуартов хумор

није учинковит без тачности чињеница.

А исход је сјајна комедија

која је такође испоручилац информација

који по кредибилитету и одрживости постаје надмоћнији

од професионалних медија.

Па ово је двоструко иронично

када узмете у обзир да је најопаснија жаока хумора

која је усмерена на људске тврђаве,

сам начин на који користи смислену обману.

Одличан хумор је говорни магични трик,

мислите да се одвија пред вашим очима

и онда сте изненада ви пребачени на позорницу.

Ту настаје посебно умно задовољство

пропраћено физичким испољавањем смеха,

које, не случајно,

отпушта ендорфине у мозак.

И тако лако, ви сте заведени

да на другачији начин сагледате нешто

јер су ендорфини поразили све ваше одбрамбене линије.

Ово је потпуна супротност

начину по којем делују бес и страх и паника,

сваки од бежи-или-брани-се механизама.

Напад панике отпушта адреналин,

који подиже наше штитове доста високо.

И хумор следи,

бавећи се са доста сличним пољима

где су наше одбране најјаче --

раса, религија, политика, сексуалност --

само што их посматрамо кроз хумор, а не адреналин,

лучењем ендорфина

алхемија смеха претвара наше штитове у прозоре,

откривајући нов и неочекиван поглед на свет.

Сада ми допустите да вам дам мој пример.

Спремио сам нешто

о такозваном радикалном статуту геј заједнице,

који почиње питањем,

колико је радикалан геј статут?

Јер колико видим, изгледа да три ствари које геј Американци највише желе

су приступање војсци, венчање, и оснивање породице.

(Смех)

Три ствари од којих сам бежао целог живота.

(Смех)

Само изволите весели залуђеници. Широко вам поље.

(Смех)

И на ово се настављају питања

о геј усвајању:

шта је проблем са геј усвајањем?

Зашто је ово шкакљиво питање?

Ако имате бебу и сумњате да је та беба геј,

треба да вам је допуштено да је дате на усвајање.

(Смех)

Родили сте некога кога чекају грозоте у свету.

Одстраните је из круга породице.

Узимајући библијски епитет "грозота"

и постављајући га уз најчистије оличење невиности, бебу,

ова шала потеже емоционални одговор

иза дебате

и оставља публици шансу да, кроз смех,

испита њену веродостојност.

Обмана није једини кец

који хумор има у свом рукаву.

Економичност језика

је још једна одлика доброг хумора.

Постоји пар израза

који сажимају већу дозу тематике и симболизма

него пажљиво смишљена реплика.

Бил Хикс -- ако нисте упознати са његовим радом,

препоручујем да га изгуглате --

Хиксу је прешло у навику

да се упушта у једна од оних дечјих надметања на игралишту,

где напослетку једно од деце њему каже,

"Је ли? Па мој тата може да претуче твог тату,"

да би Хикс на то одговорио,

"Стварно? Нек' се чува штапа!"

(Смех)

Цело детињство је стало

у те три, четири речи.

(Смех)

Да не помињемо да открива

доста о одраслом који разговара са њима.

И још једна изразита предност

коју хумор има у комуникацији,

а то је да је суштински виралан.

Људи једва чекају

да препричају неки нов, добар виц.

И ово није само помодарство нашег умреженог света.

Комедија је повезивала људе

незаустављивом брзином

много пре Интернета, друштвених сајтова,

чак и кабловске.

1980-е

када је комичар Ричард Прајор случајно запалио своју одећу

док је пушио крек,

био сам у Лос Анђелесу дан након догађаја

а затим сам био у Вашингтону, два дана након тога.

И чуо сам једну исту шалу на две супротне обале --

нешто око Покретања жаришта за стипендирање црнаца.

Јасно, ово није произашло из монолога ”Tonight Show”-а.

И нагађам -- нисам ово проверио --

да ако бисте се осврнули у прошлост и урадили ваљано истраживање,

пронашли бисте комедију

као другу по реду виралну појаву.

Прво смо имали бубњеве

затим куц-куц-ко-је-тамо шале.

(Смех)

Али тек када уједините све ове елементе --

када унесете вирални дух у добру шалу

додате сјајну реплику

која је извајана у искрености и смислености,

то може имати опипљив учинак

у мењању смерница у комуникацији.

Мој блиски пријатељ, Џоел Пет,

је уредник стрип рубрике

у ”Lexington Herald-Leader”-у.

А раније је водио јутарњу емисију ”USA Today Monday”.

Био сам у посети Џоелу, викенд пре отварања

копенхагенске конференције о климатским променама

у децембру 2009.

И Џоел ми је објашњавао

следеће, јер је ”USA Today”

једна од четири америчке реномиране новинске куће

њих ће прелиставати скоро сви присутни на конференцији,

а то значи, да ако их он обори с ногу са својим стрипом

у понедељак, дан када се отвара конференција,

његова реч би се ширила

као зараза међу стварним носиоцима моћи.

Почели смо причати о климатским променама.

Испоставило се да смо Џоел и ја

обојица изнервирани због исте ствари,

а то је колико се дебате

још увек води око науке,

колико је иста усавршена или не,

што се, нама обојици,

чинило некако намерно измештено ван контекста.

Јер пре свега, ту је ова лажна претпоставка

да постоји нешто звано комплетна наука.

Гувернер Пери из моје нове домовине, Тексас,

је користио исту изјаву прошлог лета

на почетку своје урекнуте кампање

за републиканског председничког кандидата,

када је тврдио изнова и изнова да наука није потпуна,

а истовремено 250

од 254 округа државе Тексас

је било захваћено пожарима.

И Перијева кризна политика

је била да замоли народ Тексаса

да се моли за кишу.

Лично, ја сам молио Бога за још четири пожара

да бисмо коначно заокружили цифре науке.

(Смех)

Али 2009,

питање које је мучило мене и Џоела

било је, зашто је толико дуго

превише енергије расипано на причу о науци,

када решења која треба усмерити на климатске промене

јесу несумњиво корисна за човечанство на дуже стазе

без обзира на науку.

То смо преметали у мислима, док се Џоел није сетио овога.

"Шта ако је ово превара и ми створимо бољи свет за све, осим нас?"

(Смех)

Мора да вам се допада та идеја.

(Аплауз)

Како би било да створимо бољи свет, а да не тражимо ништа заузврат?

Не за Бога, не за земљу, не за зараду --

само као подлогу за доношење глобалних одлука.

И овај стрип је прави погодак.

Недуго након конференције,

Џоелу је потписани примерак затражио

челник ”EPA” (агенција за заштиту животне средине) из Вашингтона,

чији зид и сад краси.

И мало након тога, добио је још један исти захтев

од челника ”ЕPA” из Калифорније,

који је она искористила у својој презентацији

на међународној конференцији о климатским променама

одржаној лане у Сакраменту.

Ту није био крај приче.

До данас, Џоелу је стигло још захтева из преко 40 зелених организација,

из САД-а, Канаде и Европе.

Почетком ове године,

добио је захтев од Зелене партије из Аустралије,

која је ово искористила у кампањи

и где је покренуло дебату

након које ће аустралијски Парламент

усвојити систем пооштрених казни за емисију штетних гасова

међу првим земљама у свету.

(Аплауз)

То је доста пљескања

за 14 речи.

Мој предлог свима вама

који сте озбиљно посвећени стварању бољег света,

је да одвојите мало времена сваки дан

да вежбате своју духовитост,

јер можда управо тако нађете питање које тражи ваш одговор.

Хвала вам.

(Аплауз)