Најбоља статистика коју сте икада видели

Никада нисте видели овако представљене податке. Са драматиком и енергијом спортског коментатора, гуру статистике Ханс Рослинг разбија митове о такозваном "свету у развоју".

Пре отприлике 10 година
почео сам да предајем глобални развој

шведским студентима.

То је било након
што сам провео око 20 година

проучавајући глад у Африци

заједно са афричким институцијама.

Тако да се некако очекивало
да знам понешто о свету.

Започео сам на нашем медицинском
универзитету, Институту Каролинска,

курс за студенте под називом
Глобално здравље.

Али када добијете такву прилику,
постанете нервозни.

Помислих, ови студенти на курсу
имају највише оцене

које можете да имате у шведском
систему високог образовања

тако да можда знају све
о чему је требало да их учим.

Зато сам урадио тест када су дошли.

И једно од питања из којег
сам много научио је било ово:

"Које земље у ових пет парова
имају највећу смртност деце?"

Парове сам саставио
тако да у сваком пару држава

једна има двапут већу смртност деце
у односу на другу.

Ово значи да је разлика далеко већа

него непоузданост података.

Нећу вас проверавати сад,
али Турска је највиша овде,

Пољска, Русија, Пакистан и Јужна Африка.

Ово су резултати шведских студената.

Затим сам добио интервал поузданости,
који је био крајње узак.

И био сам срећан, наравно - 1,8
тачних одговора од пет могућих.

То значи да има места
за професора интернационалног здравља -

и за мој курс.

(Смех)

Али касно једне вечери,
када сам састављао извештај

заиста сам схватио своје откриће.

Показао сам да најбољи шведски студенти

знају статистички значајно мање
о свету него шимпанзе.

(Смех)

Јер шимпанзе би имале
пола тачних одговора,

ако им дам две банане
са Шри Ланком и Турском.

Биле би у праву у пола случајева.

Али са студентима није тако.

Проблем није било незнање;
већ унапред формиране идеје.

Урадио сам и неетичку студију

професора Института Каролинска

који додељује Нобелову
награду за медицину,

и они су на нивоу са шимпанзама.

(Смех)

Тада сам схватио да заиста
постоји потреба за комуникацијом,

зато што подаци о томе
шта се дешава у свету

и здрављу деце сваке државе

су познати.

Направили смо софтвер
који овако приказује податке.

Сваки балончић је држава.

Овај овде је Кина.

Ово је Индија.

Величина балончића представља популацију,

а на овој оси је стопа плодности.

Јер моји студенти су рекли

када су сагледавали свет,
и када сам их питао:

"Шта заиста мислите о свету?"

Па, најпре сам открио
да је уџбеник углавном био Тинтин.

(Смех)

И они су рекли: "Свет
је још увек 'ми' и 'они'.

'Ми' је Западни свет,
'они' је Трећи свет."

"А шта подразумевате
под Западним светом?", упитах.

"Па, то је дуг живот и мале породице,

а 'Трећи свет' је кратак живот
и велике породице".

Тако да, ево шта приказујем овде.

Овде доле је стопа плодности -

број деце по жени,
једно, два, три, четири,

до отприлике осморо деце по жени.

Имамо врло добре податке
од око 1962, 1960.

О величини породица у свим државама.

Маргина грешке је врло мала.

Лево је очекивана
дужина живота при рођењу,

од 30 година у неким
земљама до око 70 година.

И 1962. постојала је група земаља овде

које су биле индустријализоване земље

и имале су мале породице и дуге животе.

А ово су биле државе у развоју.

Оне су имале велике породице
и релативно кратке животе.

И шта се десило од 1962?
Хајде да видимо ту промену.

Да ли су студенти у праву?
Да ли још увек постоје два типа земаља?

Или су ове земље у развоју
добиле мање породице и живе овде?

Или имају дуже животе и живе тамо горе?

Хајде да видимо. Покренућемо свет.

Ово је све од доступних УН статистика.

Крећемо. Је л' видите овде?

Ево Кине, креће се
ка бољем здрављу, напредује.

Све зелене латиноамеричке државе
иду ка мањим породицама.

Ове жуте су вам арапске земље,

и оне добијају дуже животе,
али не и веће породице.

Афричке земље су ове зелене доле,
још увек остају ту.

Ово је Индија. Индонезија
се креће прилично брзо.

А '80-их овде, Бангладеш
је још увек међу афричким земљама.

Али сада Бангладеш -
чудо се дешава '80-их -

имами почињу да заговарају
планирање породице,

и они се померају у онај горе ћошак.

А '90-их имамо страшну ХИВ епидемију

која спушта очекивани
животни век афричких земаља.

И све остале земље
се померају горе у ћошак,

где имамо дуге животе и мале породице,

и имамо потпуно нови свет.

(Аплауз)

(Крај аплауза)

Хајде да направимо директно поређење

између САД и Вијетнама.

Година 1964:

Америка је имала
мале породице и дуге животе;

Вијетнам је имао
велике породице и кратке животе.

И ево шта се деси.

Подаци за време рата
показују да чак и уз сву смрт,

било је напретка
у очекиваном животном веку.

До краја године, планирање породица
је започето у Вијетнаму

и ишло се ка мањим породицама.

И Сједињене Државе тамо горе
иду ка дужем животу,

одржавајући величину породице.

У '80-им се одричу
комунистичког планирања

и окрећу се ка тржишној економији,

и креће се чак брже од друштвеног живота.

И данас имамо у Вијетнаму

исти очекивани животни век
и исту величину породице

овде у Вијетнаму 2003.

као у Сједињеним Државама,
1974, на крају рата.

Мислим да сви ми, ако не гледамо податке,

потцењујемо огромну промену у Азији,

која је била у друштвеним променама
пре економске промене.

Хајде да видимо још један начин

како можемо да прикажемо
расподелу прихода у свету.

Ово је светска расподела прихода људи.

Један долар, 10 долара
и 100 долара дневно.

Више нема јаза између богатих
и сиромашних. То је мит.

Овде има једна мала грба.

Али свуда има људи.

И ако погледамо где заврши приход,

ово је 100 посто годишњег
светског прихода.

Најбогатијих 20 посто,

узимају од тога око 74 посто.

А најсиромашнијих 20 посто
узима око два посто.

Ово показује да је концепт
земаља у развоју врло непоуздан.

Ми размишљамо о новчаној помоћи,

како ови људи овде дају помоћ
овим људима овде.

Али у средини, имамо већину
светске популације,

која сада има 24 посто прихода.

Слушали смо о томе са више страна.

А ко је све ово?

Где су разне државе?

Да вам покажем Африку.

Ово је Африка.

Десет посто светске популације,

већина у сиромаштву.

Ово је ОЕЦД - богате државе,
"Салонски клуб" УН-а.

Оне су овде десно. Има доста
преклапања између Африке и ОЕЦД.

А ово је Латинска Америка.

Она има све на овом свету,
од најсиромашнијих до најбогатијих,

у Латинској Америци.

И на то можемо ставити Источну Европу,

Источну Азију, и Јужну Азију.

И како је изгледало
ако одемо натраг кроз време,

до отприлике 1970?

Тада је постојала већа грба.

Већина оних који су живели
у потпуном сиромаштву су Азијати.

Проблем у свету
је било сиромаштво у Азији.

И ако кренемо унапред,

видећете да, како се становништво увећава,

стотине милиона у Азији
излазе из сиромаштва

и неки други постају сиромашни,

и овако свет изгледа данас.

И најбоља пројекција Светске банке

је да ће се десити ово,

и нећемо имати подељен свет.

Имаћемо већину људи у средини.

Наравно ово је логаритмичка скала,

али наш концепт економије
је раст са процентом.

Гледамо на то као на могућност
процентног увећања.

Ако променим ово и узмем БДП по глави
становника уместо породичног прихода,

и претворим ове појединачне податке

у регионалне податке
бруто домаћег производа,

и узмем ове регионе доле,

величина балончића је још увек популација.

И имате ОЕЦД овде,
и подсахарску Африку ту,

и ако узмемо арапске земље овде,

и из Азије и из Африке,

и ставимо их одвојено,

и можемо да проширимо ову осу,
и даћу јој нову димензију овде,

додајући социолошке вредности,
преживљавање деце.

Сада је новац доле на оси,

а лево је могућност да деца преживе.

У неким земљама, 99,7 посто деце
преживи до пете године живота;

другде, само 70 посто.

А овде као да постоји процеп између ОЕЦД,

Латинске Америке,
Источне Европе, Источне Азије,

арапских земаља, Јужне Азије
и подсахарске Африке.

Линеарност је врло јака између
дечијег преживљавања и новца.

Али хајде да поделим подсахарску Африку.

Лево је здравље, боље здравље је горе.

Сада ћу да поделим
подсахарску Африку на државе.

И када се поделила,

величина државе-балончића
је величина популације.

Сијера Леоне је ту доле,
Маурицијус је тамо горе.

Маурицијус је прва држава
која је уклонила трговинске баријере,

и могли су да продају свој шећер,
могли су да продају своје текстиле

по истим условима као и народи
Европе и Северне Америке.

Постоје огромне разлике у Африци.

И Гана је овде у средини.

У Сијера Леонеу имамо хуманитарну помоћ.

У Уганди, помоћ за развој.

Овде, време за улагање,
а тамо можете да идете на одмор.

Огромне су варијације у Африци

за коју често сматрамо
да је све у њој исто.

Да поделим сад Јужну Азију.
Индија је велики балон у средини.

Али огромна је разлика
између Авганистана и Шри Ланке.

Да поделим арапске државе. Какве су оне?

Иста клима, иста култура,
иста религија - огромне разлике.

Чак и међу суседима -

У Јемену, грађански рат.

У Уједињеним Арапским Емиратима,

новац који је прилично
једнако и добро коришћен.

А не како нам каже мит.

И то укључује сву децу
страних радника који су у земљи.

Подаци су често бољи него што мислите.
Многи кажу да су подаци лоши.

Постоји маргина несигурности,
али овде видимо разлику:

Камбоџа, Сингапур.

Разлике су далеко веће
него непоузданост података.

Источна Европа: дуго времена
у совјетској економији,

али након десет година
постају врло, врло другачије.

Ту је и Латинска Америка.

Данас не морамо до Кубе

да бисмо нашли здраву земљу
у Латинској Америци.

За пар година Чиле ће имати
мању стопу смртности деце него Куба.

И овде имамо земље
са високим приходима у ОЕЦД.

И тако добијамо целу слику света,

која је мање-више оваква.

И ако погледамо, како свет изгледа,

у 1960, почиње да се креће.

Ово је Мао Цедунг, донео је здравље Кини.

И онда је умро.

И онда је дошао Денг Шаопинг,
донео новац Кини,

и опет ју је ставио на светску сцену.

И видели смо како се државе крећу
у различитим правцима овако,

тако да је тешко добити државу-пример

која осликава свет.

Хајде да се вратимо на 1960. годину.

Упоредићу Јужну Кореју,
овај балончић лево,

са Бразилом, овај балончић овде.

Овде ми је побегла ознака.

И волео бих да упоредим Уганду,
која је ту скроз лево.

И сада ћу да пустим траку, овако.

И можете да видите

како Јужна Кореја
напредује врло, врло брзо,

док је Бразил далеко спорији.

И ако се вратимо уназад и наместимо
да остављају траг иза себе,

опет можете да видите

да је брзина развоја врло, врло различита,

и да се државе мање-више
крећу истим темпом

као и новац и здравље,

али чини се да напредујете много брже

ако сте прво здрави
него ако сте прво богати.

И да бих то показао, узећемо пример
Уједињених Арапских Емирата.

Они су земља минерала, долазе одавде.

Узели су сву нафту, узели су сав новац;

али здравље не може да се купи у радњи.

Морате да улажете у здравље.
Морате да школујете децу.

Морате да обучите здравствено особље.
Да образујете целу популацију.

И Шеик Сајед је то урадио
на прилично добар начин.

Иако су цене нафте падале,
довео је земљу до овде горе.

Тако да имамо далеко
хомогенији приказ света,

у којем све земље углавном користе новац

боље него у прошлости.

Е сада, ово је, мање-више,
ако погледате просечне податке земаља -

овако оне изгледају.

А опасно је користити просечне податке,

зато што постоји
толико разлика у државама.

Тако да, ако погледамо овде,

можемо видети да је Уганда данас
тамо где је Јужна Кореја била 1960.

Ако поделим Уганду,
постоји прилична разлика у Уганди.

Ово су квинтили Уганде.

Најбогатијих 20 процената Уганде је овде.

Најсиромашнији су доле.

Ако поделим Јужну Африку, овако изгледа.

Ако одем доле и погледам Нигер,

у којем је била страшна глад недавно,

овако изгледа.

Двадесет процената најсиромашнијих
из Нигера су скроз овде,

а 20 процената најбогатијих
Јужне Африке је овде,

а опет ми причамо о томе
каква решења су потребна за Африку.

Све на овом свету постоји у Африци.

Не можете да причате о универзалном
приступу ХИВ лековима

за овај квинтил горе

са истом стратегијом као за овај доле.

Унапређивање света мора бити
врло контекстуализовано,

и не вреди радити га на регионалном нивоу.

Мора бити далеко детаљније.

Уочили смо да су студенти врло узбуђени
када користе овај програм.

Такође, креатори политика
и они из корпоративних сектора

би желели да виде како се свет мења.

Е сад, зашто се ово не дешава?

Зашто не користимо податке које имамо?

Имамо податке у Уједињеним нацијама,
у националним агенцијама за статистику

и у универзитетима и другим
невладиним организацијама.

Зато што су подаци скривени
у базама података.

Ту је и јавност, ту је и интернет,

али још увек га не користимо ефектно.

Све те информације
које смо видели како мењају свет

не укључују јавно финансиране статистике.

Постоје неке веб странице као ова, знате,

ал и оне узимају мало енергије
из база података,

али људи стављају цену на њих,
глупе лозинке и досадне статистике.

(Смех)

И то неће ићи овако.

(Аплауз)

Дакле, шта је потребно?
Имамо базе података.

Нису потребне нове базе података.

Имамо дивне алате за дизајн,
и додајемо све више и више нових.

Започели амо непрофитну иницијативу
повезивања података са дизајном,

назвали смо је "Гепмајндер",

због лондонског метроа,
где вас упозоравају "пазите на процеп".

Тако да се "Гепмајндер"
учинило прикладним.

И почели смо да пишемо софтвер
који може да повеже податке овако.

И није било тако тешко.

Требало нам је неколико година,
и направили смо анимације.

Можете да узмете скуп података
и ставите га ту.

Ми ослобађамо УН податке,
неке УН организације.

Неке државе дају да њихове
базе података буду доступне свету.

Али оно што нам заиста треба је,
наравно, опција за претрагу,

опција за претрагу, тако да податке
можемо да претворимо у претражив облик

и да их пошаљемо у свет.

И шта чујемо када мало идемо около?

Радио сам антропологију
главних статистичких јединица.

Сви кажу, "Немогуће је.
Ово се не може урадити.

Наши подаци су тако специфични
по својим детаљима,

и не могу да се претражују као други.

Не можемо да их дамо бесплатно студентима

и предузетницима целог света."

Али ово бисмо волели да видимо, зар не?

Јавно финансирани подаци су овде доле.

И волели бисмо да цвеће
израсте на интернету.

И један од круцијалних аспеката
је да буду претраживи,

да онда људи могу да користе
различите дизајн алатке да их анимирају.

И имам баш добре вести за вас.

Добра вест је да тренутни,

нови шеф УН статистика,
не каже да је немогуће.

Само каже: "Ми то не можемо да урадимо."

(Смех)

Баш има кликер.

(Смех)

Тако да, видимо да ће свашта
да се дешава са подацима ових година.

Моћи ћемо да гледамо на расподеле
прихода на потпуно нове начине.

Ево расподеле прихода Кине из 1970.

Ово је расподела прихода
Сједињених Држава из 1970.

Скоро да нема преклапања.

Скоро да нема преклапања.

И шта се десило?

Ево шта се десило:

Кина расте, више није тако једнако,

и појављује се овде,
над Сједињеним Државама,

скоро као дух, зар не?

(Смех)

Баш застрашујуће.

(Смех)

Али мислим да је врло важно
имати све ове информације.

Стварно треба да их видимо.

И уместо да гледамо ово,

волео бих да завршим приказивањем
броја корисника интернета на 1000.

Овим софтвером лако приступамо
око 500 варијабли свих држава.

Потребно је мало времена
да се ово промени,

али на осама лако можете да имате
коју год хоћете варијаблу.

И права ствар би била да се
базе података поставе бесплатно,

да буду претраживе,
и да их са другим кликом претворимо

у графичке формате,
у којима можемо одмах да их разумемо.

Статистичари ово не воле зато што кажу

да ово не приказује стварност;

морамо да имамо статистичке,
аналитичке методе.

Али ово је нешто што генерише хипотезу.

Завршићу сад са светом.

Тамо, интернет се појављује.

Број интернет корисника расте овако.

Ово је БДП по глави становника.

И то је нова технологија,
али је невероватно

колико добро се уклапа у економију држава.

Зато ће компјутер од 100 долара
да буде тако важан.

Али то је лепа тенденција.

Као да се свет поравњава, зар не?

Ове земље се подижу више него економија,

и биће врло интересантно
пратити ово током целе године,

као што бих волео да то можете
са свим јавно финансираним подацима.

Хвала вам много.

(Аплауз)