Savet stručnjaka za pamćenje o prijavljivanju uznemiravanja i diskriminacije

Kako da pretvorite sećanje, posebno sećanje na traumatičan događaj, u čvrst dokaz o zločinu? Julija Šo radi na ovom izazovu, kombinujući alatke iz nauke o pamćenju i veštačku inteligenciju kako bi promenila način na koji prijavljujemo uznemiravanje i pristrasnost u radnom okruženju. Ona govori o trima lekcijama koje možete primeniti ako ste uznemiravani ili diskriminisani, i predstavlja Spot: besplatnu, anonimnu, onlajn alatku za prijavljivanje koja pomaže žrtvama da se ohrabre.

Pokreti Me Too i Time's Up su istakli

da su uznemiravanje i diskriminacija
iznenađujuće uobičajen deo

realnosti većine ljudi,

i da se ova realnost
prenosi u radno okruženje.

Bilo da je u pitanju svet tehnologije
ili finansija, sporta ili ugostiteljstva,

čini se da svakog dana čujemo
još jednu priču o zloupotrebi moći

ili o još jednom veoma neprikladnom
ponašanju u radnom okruženju.

Ljudi su besni.

Odlaze na Tviter i društvene mreže
da skrenu pažnju da se ovo mora promeniti.

Ali vreme je da se krene dalje od heštaga.

Vreme je da prijavimo
uznemiravanje i diskriminaciju

onima koji mogu da reše ovaj problem.

I vreme je da počnemo
da pričamo o uznemiravanju

na inkluzivniji način:

ne samo o seksualnom uznemiravanju,

već da podstaknemo ljude da budu iskreni

o uznemiravanju i diskriminaciji
zasnovanim na karakteristikama

kao što su starost, invaliditet
ili etnička pripadnost.

Zato što samo zajedno možemo da popravimo

osnovne uzroke i posledice uznemiravanja.

Vidite, većina nas će,

u nekom trenutku života,

iskusiti uznemiravanje
ili diskriminaciju u radnom okruženju.

Istraživanja pokazuju da će posebno žene,
ljudi druge boje kože

i osobe koje se javno izjasne kao LGBTQI
verovatnije biti na meti,

i za neke ljude, ovo je sveprisutan
i trajan deo njihove realnosti.

Za većinu ovih ljudi,

kojih je 98 procenata
po nekim istraživanjima,

većina njih nikada neće progovoriti
i prijaviti to svom poslodavcu.

Često, uznemiravanje i diskriminacija
su usamljena i izolovana iskustva,

ali mi moramo da pomognemo
ljudima da to razotkriju.

Moramo da ohrabrimo ljude
da izraze mišljenje.

Razumno prvo pitanje koje svi postave

nakon što su uznemiravani je:
„Šta sada da radim?“

U vezi sa time želim da vam pomognem.

Izlaženje na kraj sa preprekama
do prijavljivanja može biti zamorno.

Kako možemo da progovorimo u društvu

koje nam prečesto ne veruje
ili umanjuje naše iskustvo?

Kako da progovorimo u društvu

koje će verovatno biti
osvetnički nastrojeno prema nama?

Kako da se nosimo sa ućutkivanjem
koje je svuda oko nas?

Da stvari budu još gore,

često je naše sećanje jedini dokaz
onoga što se dogodilo.

E tu nastupam ja.

Ja sam stručnjak za pamćenje
i specijalizovala sam načine

na koje pamtimo
važne emocionalne događaje.

Posebno sam fokusirana na to
kako proces intervjua o sećanju

može ozbiljno uticati na kvalitet dokaza
u izveštajima koje proizvodimo.

Loš intervju može učiniti da zaboravite
ili pogrešno upamtite detalje,

dok dobar intervju može zauvek
promeniti vaš život nabolje.

Nakon proučavanja
laboratorijskih izveštaja i rada,

proučavanja ovog problema
i u sudnici i prilikom istraživanja,

izdvojila sam sve različite stvari
koje mogu poći naopako sa pamćenjem

i koje mogu ugroziti vaš slučaj.

I sada preusmeravam svoju pažnju
na pomaganje ljudima da savladaju

beleženje i prijavljivanje
uznemiravanja i diskriminacije na poslu.

Postoje tri stvari koje sam naučila
iz istraživanja ove teme

koje možete primeniti odmah

ako su vas maltretirali
ili diskriminisali na poslu.

Želim da vam pomognem da pretvorite
vaše sećanje u dokaz -

dokaz koji čak ni skeptik kao ja

ne može da ospori.

Prvo, Džejms Komi je bio u pravu.

Bivši direktor Ef-Bi-Aja bi sedeo u autu,

zaključan, nakon sastanaka sa predsednikom

i zapisivao apsolutno sve čega se sećao
o onome što se dogodilo.

Sada poznate beleške su se kasnije
pokazale kao prilično korisne.

Budite kao Komi.

Ne morate da se zaključavate u auto
da biste to uradili, ali molim vas,

odmah nakon što se nešto dogodi,

želim da istog trenutka
zabeležite šta se desilo.

Uradite to pre nego što bilo kome kažete.

Jer čim podelite svoju priču

sa prijateljima, porodicom,
kolegama ili terapeutom,

postoji mogućnost da izobličite
ili promenite sećanje na događaj.

Neizmenjen, istovremen dokaz zlata vredi.

Drugo: vrsta dokaza je bitna.

Naravno, možete rukom zapisati
ono što se desilo,

ali kako dokazati kada ste to zapisali?

Umesto toga, uzmite računar ili mobilni

i napravite belešku
koja ima označeno vreme,

pa da možete da dokažete
da je snimljena u to vreme.

Istovremen dokaz
sa označenim vremenom je bolji.

Na kraju, pobrinite se da je ono
što zapišete zapravo važno.

Prečesto vidimo da ljudi
prikažu poruke sa Fejsbuka,

dokaze sa označenim vremenom,

ali oni nisu preterano važni

ili korisni.

Lako je napisati emocionalan,
neformalan prikaz onog što se desilo -

razumljivo, jer je to emotivno iskustvo -

ali to možda nisu detalji
koji će biti važni kasnije

za istragu.

Zapišite ovaj spisak.

Želim da pratite ovo
i da prosto popunite praznine.

Prvo, šta se desilo?

U što je više moguće detalja

opišite situaciju,

onog dana kada se desila, ako je moguće.

Drugo, ko je tome prisustvovao?

Da li je bilo svedoka?

Ovo će kasnije biti jako važno.

Tačno vreme i datum kada se desilo.

Na kom mestu? Gde se desilo?

Kome ste rekli nakon događaja?

Kako ste se osećali
tokom i nakon događaja?

I da li postoji neki drugi dokaz
kao što su Votsap, slike ili mejlovi

koji bi učinili vaš slučaj uverljivijim?

Sve su to detalji koje je jako lako
zabeležiti istovremeno,

ali i zaboraviti kasnije.

Prema istraživanju, ljudi
često precenjuju svoju sposobnost

da se kasnije sete
važnih emotivnih detalja.

Pretpostavite da ćete zaboraviti.

Pretpostavite da morate zapisati.

E sad, ova tri saveta su dobar početak,

ali naravno, ne prevladavaju
mnoge druge barijere za prijavljivanje.

Prema Komisiji za jednakost
i ljudska prava,

koja je objavila izveštaj 2018. godine,

postoji jedna glavna preporuka
za prevazilaženje strahova

koji se često povezuju sa prijavljivanjem
ovakvih događaja poslodavcu.

Jedan od njihovih saveta?

Onlajn, anonimna alatka za prijavljivanje.

Jedino na taj način, kako kažu,

možete zaista prevazići mnoge strahove
povezane sa prijavljivanjem.

U skladu sa ovim,

uz informacije o onome
što se događa oko mene

i uz primenu nauke o pamćenju,

nauke kojom se bavim godinama,

sastala sam se sa dosta ljudi

i zajedno smo napravili TalkToSpot.com.

To je onlajn, anonimna
alatka za prijavljivanje

koja pomaže da zabeležite i prijavite
uznemiravanje i diskriminaciju na poslu.

To možete uraditi anonimno,

besplatno,

i potpuno je zasnovano na dokazima.

Ne morate da pričate sa osobom,

nema straha od osuđivanja,

i to možete uraditi kad god
i gde god vam je potrebno.

Sada imate moć da prođete kroz
intervju o sećanjima na osnovu dokaza.

To se zove kognitivni intervju.

Ovo je ista tehnika koju koristi policija
kada radi svoj posao kako treba.

U najboljem slučaju,

kada ljude ispituju
o važnim emotivnim događajima,

ispituju ih u skladu
sa kognitivnim intervjuom.

On vas sprovodi kroz sve važne informacije

tako da na kraju,
nakon što razgovarate sa botom -

automatskim sistemom za poruke -

nakon što razgovarate sa botom,

on napravi PDF zapis
koji ima vreme i potpis

i koji možete zadržati kao dokaz
ako kasnije budete hteli da ga podelite,

ili ga možete odmah
predati vašem poslodavcu.

U skladu sa preporukama,

možete ga anonimno predati poslodavcu.

Ova alatka je korisna samo onoliko
koliko i onaj kome je namenjena.

Ako je vaš poslodavac
stvarno spreman za promene,

odlučili smo da im ponudimo
i alatku za odgovor.

Ako organizacije sarađuju sa nama

i ako su stvarno spremne
da nešto urade

o pitanju uznemiravanja
i diskriminacije na poslu,

takođe mogu da vam odgovore
iako ste odlučili da ostanete anonimni.

Mislimo da je stvarno važno
da sarađujete sa poslodavcem

na rešavanju ovog problema.

Svi su na dobitku kada osvetlimo
ovako mračnu temu.

Bilo da se to dešava vama
ili nekome koga znate,

beleženje i prijavljivanje
onog što se desilo

može promeniti način
na koji pričamo o ovim problemima.

Ako ste organizacija,

ovo je poziv da svojim zaposlenima
obezbedite pristup

boljim i efektivnijim načinima
za prijavljivanje.

Znamo da trenutne metode
koje se koriste u većini organizacija

nisu efektne.

Vreme je da se to promeni ako ste spremni
na inkluziju i raznovrsnost.

Vreme je da slavimo našu raznolikost.

Vreme je da poslušamo mišljenje

onih kojima je predugo to bilo uskraćeno.

Vreme je da slavimo one koji istupe

čak i ako smatraju da treba
da ostanu anonimni,

maskirani da bi to učinili.

Vreme je za revoluciju prijavljivanja.

Hvala vam.

(Aplauz)