Iznenađujuće rešenje za plastiku iz okeana

Da li možemo da rešimo problem zagađenja oekana plastikom i ekstremnog siromaštva u isto vreme? To je ambiciozan cilj organizacije Plastična banka (The Plastic Bank): širom sveta rasprostranjen lanac prodavnica gde sve, od školarine do goriva za kuvanje i više, može da se kupi u zamenu za plastični otpad - koji se zatim sortira, melje i prodaje brendovima koji ga koriste kao "društvenu plastiku" u svojim prozvodima. Pridružite se Dejvidu Kacu kako biste saznali više o ovom koraku do zatvaranja kruga u kružnoj ekonomiji. "Sprečavanje plastike u okeanu je možda najbogatija prilika čovečanstva", kaže Kac.

Svo vreme grešimo.

Svi.

Sve vreme grešimo.

Poslednje što bi trebalo da radimo

jeste da čistimo okean.

Poslednje.

Da, po jedan đubretarski kamion plastike

završi u okeanu

svakog minuta

svakog sata u svakom danu.

I nebrojene ptice i životinje

umiru samo od susreta sa plastikom.

Svedoci smo najbržeg izumiranja,

a plastika se nalazi i u lancu ishrane.

A ja ipak stojim ovde pred vama

i kažem da je čišćenje okeana

poslednje što bi trebalo da radimo.

Poslednje.

Da uđete u kuhinju

u kojoj sudopera preliva,

voda prekriva pod,

natapa zidove,

morate brzo da razmišljate,
počinjete da paničite,

imate kofu, metlu i otpušivač.

Šta ćete prvo uraditi?

Zašto ne biste zavrnuli slavinu?

Bilo bi uzaludno brisati

ili pumpati ili skupljati vodu

ako prvo ne zavrnete slavinu.

Zašto isto ne radimo za okean?

Čak i da su projekat Čišćenja okeana,

programi recikliranja plastike sa plaža

ili bilo koje dobronamerne

kompanije za plastiku iz okeana

stoprocentno uspešne,

i dalje bi bilo prekasno.

Krećemo se ka tome da proizvedemo
preko 300 miliona tona

plastike ove godine.

Grubo, osam miliona tona

juri da se slije u okean

i da se pridruži količini od
150 miliona tona koje su već tamo.

Navodno, 80 procenata plastike u okeanu

dolazi iz zemalja
koje su ekstremno siromašne.

Ako živite u raljama siromaštva,

stalno zabrinuti za hranu,

krov nad glavom,

osećaj sigurnosti,

recikliranje -

i ne pada vam na pamet.

I to je upravo razlog

zašto sam osnovao Banku plastike.

Mi smo najveći svetski lanac prodavnica

za ultrasiromašne,

gde sve u prodavnici može da se kupi

korišćenjem plastičnog otpada.

Sve.

Školarina.

Zdravstveno osiguranje.

Bežični internet,
kredit za mobilni, struja.

Održivo gorivo za šporet,
visokoefikasni šporeti.

I želimo da dodamo sve ostalo

što je svetu možda potrebno,
a ne može da priušti.

Naš lanac prodavnica na Haitiju
je više nalik na društveni centar,

gde jedna od skupljačica,

Lise Nasis,

ima priliku da zaradi za život

skupljanjem materijala od vrata do vrata,

sa ulica,

od kompanije do kompanije.

Na kraju dana, ona taj materijal
donosi nazad nama,

mi ga merimo, proveravamo kvalitet

i prebacujemo iznos na njen račun.

Lise sada ima stalan,

pouzdan izvor prihoda.

Mi taj novac prebacujemo
na njen internet račun.

To je štedni račun na internetu,
i to je njen garant

za koji može da uzme zajam.

A zato što je na internetu,

osigurana je od pljačke,

i što mislim da je važnije,

ona ima osećaj vrednosti.

A čak i plastika

ima novu vrednost.

Hm.

Tu plastiku skupljamo,

dajemo joj vrednost,

sortiramo je,

skidamo nalepnice,

skidamo čepove.

I onda je ili sameljemo

ili pakujemo u bale i spremamo za izvoz.

To se ne razlikuje od hodanja
po kilometrima dijamanata.

Da Lise hoda po kilometrima dijamanata,

a nema prodavnicu, nema banku,

nema načina da te dijamante
iskoristi ili zameni,

oni bi takođe bili bezvredni.

Lise je ostala udovica

posle zemljotresa na Haitiju 2010.

Ostala je bez doma i prihoda.

A kao rezultat ovog programa,

Lise može da priušti školarinu
za svoje dve ćerke,

kao i školske uniforme.

E sad, mi tu plastiku

prodajemo.

Prodajemo je dobavljačima velikih firmi

kao što su "Marks i Spenser",

koji su se obavezali
da koriste društvenu plastiku

u svojim proizvodima.

Ili kao što je "Henkel",

nemački proizvođač robe široke potrošnje,

koji koristi društvenu plastiku
direktno u proizvodnji.

Zatvorili smo krug

u toj cirkularnoj ekonomiji.

Kada kupite šampon

ili deterdžent za veš

koji ima pakovanje od društvene plastike,

vi indirektno doprinosite

uklanjanju plastike iz vodenih tokova
koji se ulivaju u okeane

i smanjenju siromaštva

u isto vreme.

A taj model

je potpuno ponovljiv.

U Sao Paolu,

jedna crkva podstiče svoju pastvu

da nedeljom donose i reciklažni materijal,

a ne samo darove.

Mi onda povezujemo crkvu sa siromašnima.

Ili, još snažnije verujem,

mogli bismo da povežemo džamiju u Londonu
sa siromašnom crkvom u Kairu.

Ili na primer u Vankuveru,

imamo program ostavljanja flaša:

bilo koji pojedinac

ili grupa

može da vrati

reciklažni materijal
za koji se dobija depozit,

i umesto da uzme novac,

ima priliku da donira tu vrednost

na račune siromašnih u svetu.

Sada možemo da koristimo
reciklažni materijal

da podržimo i stvorimo recikliranje.

Jedna boca koju date kod kuće

može da pomogne da se ukloni
stotine drugih širom sveta.

Ili kao "Šel",

naftna kompanija,

koja je uložila u naš program
"plastične neutralnosti".

To je kao ugljenična neutralnost.

Ali plastična neutralnost ulaže
u infrastrukturu za recikliranje

tamo gde ona ne postoji.

I obezbeđuje siromašnima motiv

obezbeđujući povećanje cena.

Ili -

kao u siromašnim delovima Manile,

gde najmanje tržište

sa jednostavnom vagom i mobilnim telefonom

može da prihvati društvenu plastiku

kao novi oblik plaćanja u težini,

što omgućava da opsluže više ljudi

i da ostvare veći društveni uticaj.

Ovde je zajedničko

to da je društvena plastika

novac.

Društvena plastika je novac,

globalno prepoznata i razmenljiva valuta
koja, kada se koristi,

smanjuje siromaštvo
i čisti životnu sredinu

u isto vreme.

To nije samo plastika.

Nije reciklirana plastika,
to je društvena plastika,

materijal čija vrednost se prenosi

kroz živote ljudi koji se susreću s njom,

bogatih i siromašnih.

Ljudi su proizveli

preko 8 biliona kilograma plastike,

većina je još uvek prisutna kao smeće.

Osam biliona kilograma.

Ako vredi otprilike 50 centi po kilogramu,

potencijalno imamo vrednost
od četiri biliona dolara.

Vidite, ja društvenu plastiku

vidim kao Bitkoin zemlje -

(Smeh)

koji je dostupan svima.

Celim ovim ekosistemom
se upravlja i održava

preko onlajn bankarske platforme

koja obezbeđuje sigurne transfere
vrednosti širom sveta.

Sada možete svoj reciklažni otpad
ostaviti u Vankuveru ili Berlinu,

a neka porodica može preuzeti cigle
ili kredit za mobilni telefon

u siromašnim naseljima Manile.

Ili Lise -

ona može da ostavi reciklažni otpad
u centru u Port o Prensu,

a njena majka može da preuzme
gorivo za šporet ili novac

na drugom kraju grada.

A aplikacija dodaje nagrade,

podsticaje,

grupne nagrade,

rejting korisnika.

Gejmifikovali smo recikliranje.

Dodali smo zabavu i formalnost

u jednu neformalnu industriju.

Poslujemo na Haitiju i Filipinima.

Odabrali smo osoblje

i partnere za Brazil.

A ove godine krećemo u Indiju i Etiopiju.

Skupljamo stotine

i stotine tona materijala.

Neprestano dodajemo partnere

i mušterije

i svakog dana povećavamo
količinu skupljenog.

Kao rezultat našeg programa sa Henkelom,

oni su se obavezali da koriste
preko 100 miliona kilograma

materijala svake godine.

Samo to će staviti stotine miliona dolara

u ruke siromašnih

u ekonomijama u razvoju.

I sada

svi možemo

biti deo rešenja,

a ne deo zagađenja.

I OK, možda je čišćenje okeana uzaludno.

Moguće.

Ali sprečavanje plastike u okeanu

je možda najbogatija prilika
za čovečanstvo.

Hvala vam.

(Aplauz)