Nerazumenje pokajanja i dela - Kontekst, kontekst, kontekst

Torben Sondergard i Jon Bjarnastain

Dobrodošli na ovaj veoma važan video
u kojem ćemo Jon i ja govoriti o pokajanju.

Želimo da ovo uradimo još jednom.
Nedavno smo uradili video o pokajanju,

pre nekoliko dana, i reakcija je bila vrlo,
vrlo pozitivna, ali i vrlo, vrlo šokantna

jer je bilo i neke negativne reakcije na
koju mi samo zatresemo glavom

i mislimo: Šta se dešava danas?!
Kako su ljudi pogrešno razumeli

šta je pokajanje istinski.
Trebalo je da pričamo o milosti

i šta je milost, ali ćemo to ostaviti
za sledeći put.

Želimo da govorimo o pokajanju.
Šta je pokajanje, na taj način -

kako pokajanje i dela idu zajedno
i odgovorićemo na neka pitanja

kao: Šta znači da se Bog pokajao?

Reakcija koju smo dobili na poslednje
učenje, šta misliš o tome?

Moram da kažem da sam bio zaista
šokiran i nisam znao da ljudi imaju

tako veliki problem sa pokajanjem.

Samo smo objasnili ono šta čitamo u Bibliji.

Većina reakcija je bila dobra, ali je bilo
nekih ljudi koji su bili veoma neprijateljski

prema pokajanju od greha. Govorili su
nešto kao:

Ne, ne, ne, ne, ti govoriš o delima.
To su dela, dela, dela

a mi smo spaseni milošću. Drugi ljudi
kažu: Ne, ne, ne, ti propovedaš

pogrešno jevanđelje. Mi smo pod
Pavlovim jevanđeljem, jevanđeljem milosti.

Neki ljudi su komentarisali kao: Ne,
pokajanje nema nikakve veze sa grehom zato

što se i Bog kajao, a Bogu nije bilo
potrebno da se kaje zbog greha.

Bili smo šokirani, tako da smo želeli da
napravimo video u kojem ćemo ići i dublje

u pokajanje i odgovoriti na neka od pitanja,
na neke od komentara

koji su stavljeni. Neki od komentara, jedan
od komentara koji imamo, možeš li ga pročitati?

Da, jedan od komentara koji smo dobili,
kao odgovor na naš video, rekao je ovde:

Pokajanje je na originalnom biblijskom
jeziku 'metanoja', promena uma.

- I mi smo sa tim saglasni. - To je istina.
- O tome smo govorili.

Drugim rečima, promeniti svoj um ka
Isusu, ne pokajati se od greha,

jer ako se pokajete od greha,
nastavićete da grešite.

Da, zašto kaže nešto tako?
Jer u njegovom umu, ako činite dela,

dela su isto kao neka vrsta greha. I ako se
pokajete od greha, vi grešite

time što činite dela. Jednostavno, nema
smisla i ti koji si napisao ovaj komentar

i još neki od komentara kroz koje
ćemo proći,

zaista se nadam da ćete pogledati ovaj video,
jer neki od vas, da kažem sa ljubavlju -

vi ste zavarani. Stvarno ste zavarani i
imate pogrešno razumevanje

toga šta je jevanđelje. Jedan od komentara
na koji ćemo utrošiti malo vremena je...

jedan čovek je napisao: Pokajanje
jednostavno znači - promenu uma.

I mi smo saglasni u tom delu.
Govorili smo prošli put o tome.

Ali onda on nastavlja. NE, velikim slovima,
NE okrenuti se od greha.

- Aha.
- Aha.

A onda, ako čitate KJ Bibliju videćete da
je osoba koja se najviše kajala

u Pismu je Bog.
I onda citira različite odlomke

iz Biblije u kojima se Bog kajao,
odnosno predomislio se.

Želim da kažem tebi koji si napisao
ovaj komentar: i ti si zavaran.

Naravno da je potrebno da verujemo u Hrista,
ali potrebno je i da se okrenemo od greha.

I da, reč "pokajanje" znači:
predomisliti se.

I ne mora, u svakom kontekstu,
imati veze sa grehom.

U slučaju Boga ne mora imati veze sa
grehom. Ali Bog se predomislio.

Kada je, na primer, na početku, Postanje 6,
mislim pre poplave,

video je zla dela ljudi i pokajao se što
ih je stvorio.

I onda je poslao poplavu.
Dakle, tada se Bog predomislio.

On se pokajao, ali ne od greha, jer
Bog ne može da se pokaje od greha.

Uvek morate posmatrati u kontekstu.

Ako mi dođe moja ćerka Simone i kaže:
"Tata, želim sladoled,

želim sladoled, želim sladoled!"
Ja kažem: "Ne, ne, ne, ne. Dobila si sladoled

juče. Danas nećeš dobiti sladoled."
Šta se posle dešava?

Onda ona pomogne u čišćenju kuhinje
i tako je fina, tako da kažem:

"Simone, možeš dobiti svoj sladoled."
Šta sam tada uradio? Pokajao sam se. Metanoja.

Predomislio sam se. Dakle, u tom kontekstu
nikakve veze nema sa grehom,

ali u većini konteksta u Bibliji
ima veze sa grehom.

Kada je Isus rekao: Ako te ruka tvoja
sablažnjava odseci je i baci je od sebe.

Ako te oči sablažnjavaju - iskopaj ih.
Razgovarao je sa ženom uhvaćenom

u preljubi. Idi i ne greši više.
Tako da, naravno, ima veze sa grehom.

Želim da vam dam dva primera,

koliko je važno uvek sagledavati u
kontekstu, kontekstu, kontekstu.

Nažalost, mnogi ljudi danas žive
hrišćanstvo zasnovano na stihovima,

stihovima istrgnutim iz konteksta.
Na primer, Poslanica Efescima 2:8.

Uvek se dođe do tog stiha.
To je sledeće o čemu piše ova osoba.

Piše ovde: "Zapravo, Isus je rekao:
'Pokajte se i verujte u jevanđelje.'

Nikakvog smisla nema da to znači da
se okrene od greha." Aha.

"Jer bi to zahtevalo držanje zakona
a mi znamo da su to dela."

Nema nikakvog smisla to što on govori.
"Jasno je da Biblija kaže da smo opravdani

pred Bogom preko vere a ne delima..."
Dakle, on sada govori da su pokajanje - dela,

i zato... da su pokajanje od greha - dela.

I onda citira čuveni stih, uvek dođe:

"Po milosti ste spaseni kroz veru -
i to nije od vas, to je dar Božji

- ne delima, da se niko ne pohvali."
(Efescima, 2:8-9)

Ali morate shvatiti, kada se kaže ovde
u Bibliji: "Spaseni ste milošću

kroz veru - nije od vas, to je dar
od Boga -

ne delima", nisu naša dela ta koja su
nas spasila, svi smo sa tim saglasni.

Sledeći put ćemo pričati o milosti.

Ono o čemu on ovde govori su dela zakona.
Potrebno je da se pokajemo.

Da se pokajemo, okrenemo od greha -
deo je toga da se bude spasen.

To je naš odgovor na jevanđelje.
Verujemo i krštavamo se.

Pokajemo se i krštavamo se.
Potrebno je da odgovorimo na jevanđelje,

na jevanđelje koje nam je Isus dao.
Sledeći put ćemo pričati o milosti.

Ali ako pročitate u kontekstu, Pavle u
Efescima 2:8-9 NIJE govorio o delima ovde

u kontekstu da su dela pokajanje.
On govori o delima u kontekstu dela

zakona, zakona sa kojim je došao Mojsije.
Niste spaseni verom + držanjem zakona

Mojsijevog. To je vera u Isusa Hrista.
I ta vera vodi u pokajanje.

Ta vera vodi u dobra dela koje je Bog
unapred pripremio da u njima hodimo.

I ako ovde uzmete kontekst, Efescima 2:8-9,
isto... nekoliko stihova ranije je rekao:

I vi koji bejaste mrtvi u svojim prestupima
i gresima u kojima ste nekada hodali...

kada ste hodali kao sinovi neposlušnosti,
ali sada smo obukli...

odrekli se starog života, itd.
Nastavlja u stihu 17, glava 4:

Mi sada više ne idemo kao neznabošci.
Sada imamo novo srce.

Onda u stihu 20: Ono što smo naučili
u Hristu, a to je da odbacimo stari život.

Govori o odbacivanju laži,
govori o tome da se više ne krade,

govori o tome da se živi životom pravednika,
govori: ne žalostite Svetog Duha.

Govori o svetosti, govori o ljubavi,
govori o delima,

delima, delima, delima, delima,
kako kaže taj čovek.

Ali on ne govori o delima zakona,
držanjem zakona.

Govori o delima u smislu poslušnosti,
u smislu pokajanja,

u smislu okretanja.
Još jedno i ti onda možeš dodati nešto.

Kod Galata je isto. Ljudi citiraju Galate.
Često sam čuo, kada kažem

ljudima: Moraš se pokajati za svoje
grehe, moraš živeti svetim životom,

to nam je Bog zapovedio.
Onda ljudi citiraju Galate

u tom kontekstu i kažu: Da, ali Pavle
kaže u Galatima 3:

"Buldalasti Galati! Ko vas je začarao?"
I onda kaže: "Primiste li Duha

delima" - Ovde je dodato: "delima
zakona". To je dobro.

"Ili slušanjem u veri." Ali opet,
kada je Pavle pisao ovo Galatima

i upozorio ih na dela,
govorio je o delima zakona,

govorio je o držanju zakona da bi se
spasilo, govorio je o obrezanju.

Nikada nije govorio o pokajanju
i okretanju od greha.

Nikada nije govorio o krštenju.
Zašto? Zato što - čitajte kontekst,

čitajte kontekst, čitajte cela pisma,
ne samo poneki stih.

Istim ljudima koje upozorava na zakon,

držanje zakona, odlazak pod zakon,
dela zakona,

u istom pismu kaže ovde:
Da ste u Isusu Hristu vi svi

sinovi Božji kroz veru.
Aha.

Kada se to desilo da su postali sinovi
Božji kroz veru?

Sledeći stih, 3:27: "Jer svi vi koji
se krstiste u Hrista

obukoste se u Hrista." Dakle, Pavle ovde
govori o nekome ko se

pokajao, ko je došao u veru,
ko jeste obukao Hrista

kada se krstio u Hrista.
Podseća ih: Kada ste se krstili

u Hrista obukli ste se u Hrista.
I onda ih upozorava na dela,

ali ne dela kao što je pokajanje,
ne dela kao što je krštenje.

Naravno da Pavle ne govori o krštenju.
To nema nikakvog smisla.

Pokajanje je tako jasno ako
samo čitate u kontekstu.

U istom pismu, govori u stihu...
glava 5. I setite se,

kada je pisao pismo nije bilo
glava i stihova.

Rekao je, stih 21: "Upozorio sam vas, kao što
sam vas upozoravao i ranije, da oni koji rade to

neće naslediti Kraljevstvo Božje."
O kojim stvarima je govorio?

To su: seksualne nemoralnosti, nečistoća,
idolatrija, vračanje, ljubomora, bes, ambicija

i mnogo drugih stvari, dela po telu.
Pavle je rekao: ako radite te stvari

neće naslediti Kraljevstvo Božje.

Dakle, kada ljudi citiraju Efescima 2:8
ili Galatima i koriste Pismo protiv

svetosti, protiv pokajanja, protiv dela,
putem poslušnosti, citiraju Pismo

na isti način kako je Satana citirao Pismo
kada je iskušavao Isusa.

Totalno van konteksta.
Sada ti nešto reci.

Pre svega, želim nešto da kažem
u vezi sa delima i poslušnošću.

Kada govorimo, na primer, o poslušnosti,
ne govorimo o

delima zakona. Govorimo o poslušnosti
Isusovim rečima. Ali moram reći,

žao mi je što moram ovo reći, ali mnogi
od tih komentara, koji pišu protiv nas,

interpretiraju pokajanje ili krštenje,
ili svetost kao dela

a ne kao poslušnost, i problem je što
odguruju sve što je poslušnost.

Ali ovde nismo govorili o delima zakona.
Govorimo o poslušnosti

vere. Šta je vera? To je zaista važno
znati. Šta je vera?

Vera nije samo slušanje Reči, već
slušanje Reči i činjenje Reči.

Na primer, zamislite,
u Jakovljevoj poslanici 2:6 se kaže:

"Vera bez dela je mrtva."
Sada, to zvuči kao da Jakov skoro

protivreči tome što govori Pavle, ali ne
protivreče, kao što je Torben rekao:

Posmatrate u kontekstu. Kada Pavle
govori o delima, na primer u Galatima,

Pavle je govorio o delima zakona
Mojsijevog. Ali kada je Jakov govorio

o delima, u Jakovljevoj poslanici, govori
o delima vere. - Poslušnosti.

Proizvodi poslušnost. O tome se radi.
Ne protivreče jedan drugome.

Dakle, da kažemo ovako: dela... ne govorimo
o veri + držanje zakona,

već veri bez poslušnosti, odnosno dela -
takva vera je mrtva.

Da. Želim da vam pročitam nekoliko odlomaka.
Zamislite, u Mateji 3:8

Jovan Krstitelj kaže ljudima:
"Zato, donesite plod koji dokazuje

vaše pokajanje." Drugim rečima -
pokažite ga svojim delima,

da ste se istinski pokajali.
To zapravo kaže.

Drugi odlomak, Dela 26:19-20.
Pavle, sada Pavle ovo govori

kralju Agripi: "Nisam bio neposlušan
nebeskoj viziji.

Nego prvo onima u Damasku i onima
u Jerusalimu, potom i u svoj Judeji,

a potom i neznabošcima propovedah
da treba da se pokaju,

i da se obrate k Bogu, da pokažu svoje
pokajanje svojim postupcima."

Ili, možeš reći: dela.
- Dela, akcije, poslušnost.

Dakle, jedini način na koji možete dokazati
da ste se pokajali je svojim delima.

Jedini način na koji možete dokazati
da imate vere je putem vaše poslušnosti.

Kao Avraam, kada je bio voljan da
žrtvuje svog sina Isaka, Bog je tada rekao:

Sada znam da me se plašiš.
Nije znao ranije, ali je video njegov

odgovor, video je njegovu veru.
I u tome je stvar.

Nedavno sam govorio o veri
u nekim videima

i ohrabrujem vas da ih pogledate
da vidite šta je vera.

Dva videa sam uradio o veri.
Jer imamo grčko razumevanje,

način razmišljanja, po kojem mislimo da
možemo verovati jedno, a raditi drugo.

To je grčki način razmišljanja. To nije
biblijski. Vera je poslušnost. Vera je akcija.

Vera su dela, ako se tako može reći.
Ali ne dobijamo...

Kada budemo govorili o milosti, bićemo
vrlo, vrlo jasni da...

Da, potrebno je da budemo poslušni, ali
ne kažemo: Hej, moja poslušnost me je spasila.

Ne, to je bio Isus Hristos i Njegova milost.
Preko milosti je kroz veru.

Možeš li nam dati jedan primer o veri i...

Da, zamislite, kada govorimo o veri,
a govorili smo da

vera i pokajanje idu ruku pod ruku,
kako to izgleda?

Zamislite, recimo da ste vi ja,
ja i Torben, idemo u šetnju,

i dok šetamo treba da pređemo
preko jednog puta. I dok prelazimo

put, ja zakoračim prvi. Kada ja
zakoračim, Torben počne

odjednom ugleda kako dolazi kamion.
Torben počne da viče ka meni:

Jon, pazi! Ide kamion!
Šta ja radim?

Da li stojim nasred puta i počnem
da razmišljam u sebi:

Šta Torben misli pod tim:
'Ide kamion.' Ne.

Preduzmem radnju, verovanjem u
njegovu reč, u ono što on govori,

da se sklonim sa puta. Sada,
kada sam se sklonio sa puta,

da li bih rekao: Gledajte, spasen sam
delima, spasen sam delima...

- Ili sam sebe spasio sam.
- Spasio se sam zato što sam ja postupio...

- Ne, to sam bio ja. To je bilo zbog mene.
- Spasio sam se zato što sam verovao u njegovu reč

i preduzeo tu akciju. Jedini način,
ako zaista imamo veru u neku osobu,

uvek automatski proizvodi akciju.

Dakle, kada Isus kaže: 'pokaj se, okreni se
od svojih greha', kada Isus kaže:

'krsti se' - mi to i uradimo.
I zbog naših postupaka

mi se spasimo. Iskusimo spasenje.
Ali nikada se ne bi hvalili i rekli:

O, o, zbog sebe sam se spasio.
Ne, ne, ne, ne, samo zbog Njega.

To je ono o čemu ćemo govoriti
u sledećem učenju

u kojem ćemo govoriti o milosti
i nerazumevanju milosti.

Ali zadržimo se ovde.
Pokajanje je - predomisliti se.

To je tačno. Bog se predomišljao.
Kajao se. I mi ćemo se često kajati

kada to nikakve veze nema sa grehom.
Ali Bog takođe želi da se pokajemo

kada ima veze sa grehom. Na primer,
potrebno je da se predomislimo kada se radi

o preljubi, o seksualnoj nemoralnosti,
kada se radi o lošem govoru,

kada se radi o tome šta gledamo,
šta radimo, šta govorimo,

kada se radi o tome da volimo svog bližnjeg,
kada se radi o tome kako trošimo svoj život,

naš novac, sve. U svim aspektima života
potrebno je da promenimo svoj um

i promenimo svoje postupke. Potrebno je
da se pokajemo. Potrebno je da budemo sveti
kao što je Bog svet.

To nikakve veze nema sa delima zakona.
To ima veze sa spasenjem,

to ima veze sa pokajanjem,
to ima veze sa verom,

to ima veze sa poslušnošću,
to ima veze sa svim tim.

A istina je - Bog gleda naša dela.
Otkrivenje, kada Isus govori sedam crkava,

rekao je: Vidim tvoja dela. Vidim tvoja dela.
Vidim tvoja dela. Vidim tvoja dela.

Vidim tvoja dela. Vidim tvoja dela.
I Bog će nam suditi za naša dela,

ne za naša srca, namere, za naše...
O da, živeo je u grehu sav svoj život

ali unutra je bio drugačiji. Ne, ne, ne.
Bog gleda naše postupke. Ali, nisu dela

zakona. Radi se o promeni srca koja
vodi u poslušnost.

Nije to stresno kao: Sada moram da
radim, radim, radim. Ne, Božja je milost,

blagodat. Spaseni smo i Božjom
milošću smo dobili novo srce

i novi život i volimo Isusa i
naravno da smo mu poslušni.

Ako me voliš držaćeš moje zapovesti.
To je ono što Isus govori.

Reci nešto na kraju.

Želim da kažem, ponovo, predomisliti se,
metanoja, to znači pokajanje

i to je istina. Ali zaista ide ruku pod ruku
sa okretanjem od greha.

Promena uma počinje ovde, ali samo
želim da kažem: ako samo počne ovde

a ne ode duboko u srce,
što proizvodi akciju,

žao mi je što ovo kažem, ništa se neće
promeniti, ništa neće spasiti.

Zamislite, Isus je rekao: Mnogi ljudi će
reći: 'Gospode, Gospode', ali srca će im biti

daleko od mene. Video sam mnogo
ljudi koji žive i tvrde

da veruju u Isusa ovde, ali njihova
srca su daleko od Njega.

Radi se o poslušnosti, u odnosu.
Isus je rekao i: Ako me volite

držaćete moje zapovesti.

Završićemo jednim stihom.
Možeš li pročitati iz Judine poslanice?

Juda 1:4, kaže se: "Kažem vam ovo jer se
uvukoše neki bezbožni ljudi u vaše crkve,

govoreći da nam Božja čudesna milost

dozvoljava da živimo nemoralnim životima.
Osuda takvih ljudi je odavno zabeležena,

jer su se oni odrekli našeg jedinog
Učitelja i Gospoda, Isusa Hrista."

To je ono što se dešava u današnjim crkvama,
kada govorimo o učenju o milosti

itd., da ima ljudi u crkvama, a već se
dešavalo i u to vreme,

kada je Juda ovo pisao, da ima ljudi u
crkvama koji propovedaju

da Božja milost, nekako dozvoljava ljudima
da žive nemoralnim životima.

A onda čitamo da su se odrekli našeg
jedinog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.

Odrekli su Ga se.
Ali upamtite - oni su još uvek u crkvama.

Možda dižu ruke i slave,
i ako ih pitate -

ne odriču Ga se rečima,
ali odriču Ga se svojim postupcima.

To je ono što sam video kod mnogih
koji... kod nekih ljudi

koji su komentarisali taj video koji smo
upravo snimili.

Ne odriču se Isusa Hrista rečima,
ali Ga se odriču

svojim postupcima, svojim delima.

Zato ne budite od onih koji se odriču
Isusa. Živite u svetosti, budite mu poslušni.

Bog vas blagoslovio!
Zdravo!