Šilo Šiv Suleman (Shilo Shiv Suleman): Korišćenje tehnologije za stvaranje snova

Da li nas je tehnologija -- naši mobilni telefoni, ajPodi i foto aparati -- sprečila u sanjanju? Mlada umetnica tvrdi da nije, ona nam predstavlja "Khoya", njenu novu knjigu pripovedaka za ajPed koja nas vodi kroz magični svet u sedam minuta čiste kreativnosti.

Moja priča je počela baš ovde, u Radžastanu

pre dve godine.

Bila sam u pustinji, ispod zvezdanog neba

sa Mukttiar Ali, Sufi pevačicom.

Razgovarale smo

o tome kako se ništa nije promenilo

od vremena drevnog indijskog epa "Mahabharata".

Dakle, u vremenima, kad smo mi, Indijci, želeli da putujemo

skočili bismo u kočije i preleteli preko neba.

Sada radimo isto to, avionima.

Tada,

kada je Arjuna, veliki indijski ratnik i princ,

bio žedan, izvadio bi luk i strelu,

ispalio bi je u zemlju i voda bi potekla.

Mi radimo isto to

sa bušilicama i mašinama.

Zaključak je da smo došli do toga

da je magija zamenjena

mašinama.

I to me je zaista rastužilo.

Otkrila sam da postajem pomalo tehnofob.

Bila sam zaprepašćena idejom

da ću izgubiti sposobnost

da uživam i cenim zalazak sunca bez potrebe

da imam pri ruci foto-aparat, bez potrebe da delim to sa prijateljima.

Postojao je osećaj da bi tehnologija

trebala da omogući magiju, ne da je uništi.

Kad sam bila mala

deda mi je dao svoj srebrni džepni sat.

Ovo parče tehnologije stare pedeset godina

postalo je najmagičnija stvar za mene.

Postalo je pozlaćena kapija

ka svetu punom pirata i olupina brodova

i slika moje mašte.

Dakle, osećam da nas naši mobilni telefoni,

kao i naši moderni satovi i foto-aparati

zaustavljaju naše sanjarenje.

Zaustavili su našu inspiraciju.

I tako sam ja uskočila, u ovaj svet tehnologije,

da vidim kako mogu da ga upotrebim za pokretanje magije

umesto da ga ubijem.

Bavim se ilustracijom knjiga od moje šesnaeste godine.

I zato kad sam ugledala ajPed,

videla sam u njemu uređaj za pripovedanje

koji bi mogao da poveže čitaoce širom sveta.

Može da zna kako ga držimo.

Zna gde se nalazimo.

Donosi nam u paketu sliku, tekst,

animaciju, zvuk i dodir.

Pripovedanje je postalo

doživljaj za sva čula.

Ali šta mi radimo sa njime?

Sada ću da pokrenem "Khoya"-u,

interaktivnu aplikaciju za ajPed.

Kaže nam. "Postavite prste

na svako svetlo".

I tako --

(muzika)

Kaže, "Ova kutija pripada .."

I sada ja unosim ime.

I u stvari postajem lik u knjizi.

U razlicitim tačkama slovo pada na mene --

i ajPed zna gde živim zahvaljujući GPSu --

koji je zapravo adresiran na mene.

Dete u meni je zaista uzbuđeno

zahvaljujući ovim mogućnostima.

Do sada sam dosta govorila o magiji.

I nisam mislila na čarobnjake ili zmajeve,

mislila sam na magiju detinjstva,

one ideje koje smo gajili kao deca.

Ova ideja svica u tegli, iz nekog razloga,

oduvek mi je bila uzbudljiva.

I tako ovde morate da protresete vaš ajPed

pustite svice napolje.

I oni vam u stvari osvetljavaju put kroz ostatak knjige.

Druga ideja koja me je zaista fascinirala kao dete

je ta, da je cela galaksija mogla biti sadržana

u jednom klikeru.

I tako ovde,

svaka knjiga i svaki svet

postaju mali klikeri

koje sam uvukla u

ovu magičnu napravu unutar naprave.

I otvara nam mapu.

Oduvek, knjige koje se bave fantazijom, imale su mape,

ali te mape su bile statične.

Ovo je mapa raste i sija

i postaje vaš vodič kroz ostatak knjige.

Sama se otkriva na određenim mestima u knjizi takođe.

Dakle, sad ću da uđem.

Naredna stvar, koja mi je zaista vazna

je stvaranje sadržaja koji je indijski,

a ipak veoma savremen.

Ovo ovde su Apsarasi.

Dakle svi smo čuli o vilama i svi smo čuli za ninfe,

ali koliko ljudi van Indije

zna o svojim indijskim partnerima, Apsarasima?

Ovi jadni Apsarasi su zarobljeni unutar Indrinih odaja hiljadama godina,

u staroj i ustajaloj knjizi

I sad smo ih mi vratili

u modernu priču za decu.

I priča se zaista bavi novim problemima

kao što je kriza životne sredine.

(muzika)

Kad pričamo o krizi životne sredine,

mislim da je veliki problem u poslednjih deset godina

to što su deca zatvorena u svoje sobe,

zalepljena za svoje računare, nisu bila u prilici da izađu.

Ali sad sa mobilnim tehnologijama,

možemo zaista izvesti decu napolje, u svet prirode

sa njihovom tehnologijom.

Jedna od interakcija u knjizi

je ta da ste poslati u potragu

gde morate da izađete napolje,

uzmete kameru na ajPedu

i prikupite fotografije različitih prirodnih objekata.

Kad sam ja bila dete, imala sam mnogobrojne zbirke

štapova, kamenja, šljunka i školjki.

Nekako, deca to ne rade više.

Dakle vratimo nazad ritual detinjstva,

morate da izađete napolje

i, u jednom poglavlju, fotografišete cvet

i onda ga označite.

U drugom poglavlju, treba da fotografišete koru drveta

i označite i to.

Na taj način,

u stvari, pravite digitalnu zbirku fotografija

koju nakon toga možete da postavite na internetu.

Dete u Londonu napravi fotografiju lisice

i kaže: "Danas sam video lisicu."

Dete u Indiji kaže: "Danas sam video majmuna."

Tako se stvara društvena mreža

oko zbirke fotografija

koje ste vi zaista fotografisali.

U mogućnostima povezivanja

magije, priode i tehnologije,

postoje mnoge mogućnosti.

U sledećoj knjizi, planiramo da uvedemo i interakciju

za koju morate da ponesete ajPed i snimite video

i pomoću izmenjene stvarnosti,

možete da vidite animirane vile

koje se pojavljuju na cveću ispred vaše kuće.

U jednom trenutku, vaš ekran je ispunjen lišćem.

I tako, vi morate da stvorite zvuk vetra kako biste ga oduvali

i pročitali ostatak knjige.

Pomeramo se, mi se svi pomeramo ovde,

u svet gde se sile prirode

približavaju tehnologiji,

a magija i tehnologija mogu da se približe.

Koristimo energiju sunca.

Dovodimo decu kao i nas same

bliže svetu prirode

i toj magiji i zadovoljstvu

i ljubavi detinjstva koju smo mi imali

putem jedostavnog medija, priče.

Hvala vam.

(aplauz)