Lekcija 26 Pionir škole - bebe, deca i očevi

Dobrodošli na ovu,
26. lekciju "Pionir škole".

Stvarno sam uzbuđen zbog ove lekcije

u kojoj ću nastaviti malo sa tim
gde sam stao prošli put,

ali ćemo govoriti o različitim nivoima.

Neki ljudi nisu rođeni ponovo

i ono što je njima potrebno je različito

od onoga što je potrebno
ponovo rođenim vernicima.

I opet, mladi ljudi u veri.

Njima je potrebno nešto drugačije
nego ponovo rođenim vernicima.

I očevi, njima je, opet, potrebno nešto
potpuno drugačije.

Moramo to razumeti.
Ako pogledam današnju crkvu,

na mnogo mesta dajemo govedinu
bebama.

Ako poslužite govedinu bebi, budite
sigurni da će ta beba umreti.

Ili dajemo mleko mladiću.

Onda možete biti sigurni da
taj mladić neće rasti

i postati otac,
tako što će samo piti mleko.

I posle kraćeg vremena -
možda će umreti

jer mu je potrebno više od mleka.

Potrebna mu je čvrsta hrana
da poraste i opstane.

Veoma je važno kada govorimo
o stvaranju crkava

ili izgradnji crkava,
ili izgradnji ljudi,

odrastanju ljudi,
stvaranju učenika,

da znamo da postoje različiti nivoi.

Da znamo gde se ljudi nalaze,
da možemo da budemo efikasni

u njihovom učenju, da budemo
efikasni u njihovom uzrastanju.

Mislim da ćete voleti ovo učenje
u kojem ću govoriti o ovome.

Bog vas blagoslovio!

Zdravo svima i dobrodošli na
ovu 26. lekciju

"Pionir škole".

Stvarno sam uzbuđen zbog toga
što Bog čini.

Bog otkriva mnogo stvari sada,
kada se radi o crkvi.

Mnogo ljudi je kikstartovano
širom sveta.

Videli smo da je mnogo ljudi
srelo Boga.

Videli smo da se ljudi kaju
i krštavaju.

Ljudi uče da leče bolesne,
da izgone demone.

i videli smo da Bog čini
zadivljujuće stvari.

I samo nastavlja da raste,
raste i raste.

Ali ima još.

Ima još da se uči.
ima još da se radi.

Naročito kada se radi o crkvi,

kada se radi o tome da se vidi
šta je bila Božja ideja

kada se radi o novozavetnim crkvama.

Prošli put sam počeo da dajem
učenje o crkvama

i ovog puta ću nastaviti

i stvarno sam uzbuđen zbog toga jer

sam ja doživeo mnogo otkrivenja
u ovome.

Ima stvari koje nikada ranije nisam
video tako jasno

i učimo mnogo stvari.

Zato sam uzbuđeno što ću ovo
podeliti sa vama.

Prošli put smo malo govorili
o crkvi kao porodici.

Crkva bi trebalo da bude porodica,

ne sirotište.

Prošli put sam govorio o razlici
između sirotišta i porodice,

jer u sirotištu imamo nekoliko vođa
i mnogo dece.

Vođe koji rade posao i posle idu
kući svojoj sopstvenoj deci.

To je današnja institucionalna crkva

u kojoj imamo sveštenika koji
dolazi i radi posao

sa mnogo ljudi koji sede i
slušaju.

Onda imamo porodicu

gde imamo roditelje,

gde su roditelji tu da
odgajaju svoju decu.

Roditelji su tu da bi dobili decu
i da dozvole deci da odrastu

i odsele se iz kuće.

Govorio sam o tome prošli put
kada sam govorio i o tome da -

- postati deo porodice,
morate se roditi u toj porodici.

Da bi postali deo crkve
morate se roditi ponovo.

Morate imati isti duh,
ali isto i istu DNK,

istu viziju, istu ideju.

U suprotnom, ne možete
iskusiti jedinstvo

u porodici koje Bog želi
da iskusimo.

Ali o tome sam govorio prošli put.

Govorio sam o tome da ima
različitih porodica.

Ima porodica bez dece,

ima porodica sa decom,
sa bebama,

ima porodica sa većom decom

i ima baba i deda.

To je različito. Ne možete koristiti
isti metod za sve.

Ne možete koristiti isti program
jer je svaka porodica različita.

Zavisi da li ima beba ili nema beba,

ili malih beba, ili velike dece, itd.

Ali o svemu tome sam govorio
prošli put.

I ako niste pogledali učenje od
prošli put,

ohrabrujem vas da ga pogledate.

U crkvi se radi o napredovanju ljudi.

Radi se o odgajanju ljudi,
da se ljudi ponovo rode

i onda da se odgajaju
od beba, preko dece,

do očeva, odnosno roditelja.

U crkvi se ne radi samo o tome
da se imaju članovi.

U crkvi se ne radi samo o
okupljanju ljudi.

Sreo sam mnoge crkve u kojima
okupe ljude,

ali tužna istina je da ti ljudi
koje oni okupe

posle 10, 15 godina u toj crkvi,

još uvek su bebe,

duhovne bebe.

Posle 10, 15 godina
još uvek su im potrebni

drugi ljudi da dođu i da ih hrane.

A to je pogrešno!

To nije ono šta nas je Bog
pozvao da radimo.

Bog nas je pozvao da
odgajamo ljude

da oni postanu zreli.

Moramo to shvatiti.

Moramo razumeti i različite
nivoe na kojima se nalaze ljudi.

Jer ako uzmete veliko parče
govedine

i date veliko parče govedine bebi,

ta beba će umreti.

Ako date mleko odrasloj osobi,

možda ta odrasla osoba može
da preživi na mleku neko kraće vreme,

ali posle izvesnog vremena ta
odrasla osoba će isto umreti

i ta odrasla osoba neće napredovati.

Bebama treba mleko.

Odraslim osobama treba govedina.

Potrebna im je čvrsta hrana.

I ako to ne razumemo,

ako ne razumemo na kojim su
nivoima zajedništva,

ako ne razumemo na kojim
nivoima su ljudi,

onda nećemo biti efikasni
u odgajanju ljudi.

Nećemo biti efikasni u
crkvama, zajedništvima,

onako kako Bog to od nas želi.

Nadam se da ste spremni za
ovu lekciju

u kojoj ću pričati o različitim
nivoima na kojima se ljudi nalaze,

kada se radi o tome da nisu rođeni
ponovo, kada se radi o bebama,

kada se radi o mladima i
kada se radi o očevima.

Onda ću govoriti o ovome danas
a kasnije ćemo sve to spojiti.

I setite se, kada govorim o
crkvama i zajedništvima,

kao što sam govorio u jednoj
od prethodnih lekcija,

veoma je jednostavno.

Kod crkve se radi o tome da se voli Bog,
voli bližnji i da se stvaraju učenici.

Zajedništva, crkve -
tu se ne radi o zgradama,

ne radi se o osoblju, ne radi se o
programu, niti o budžetu.

Možete imati osoblje, program,
zgrade, budžet,

a da nemate novozavetnu crkvu.

Možete sve to imati a da stvarno
ne volite Boga,

da ne volite svoje bližnje
i ne stvarate učenike.

Nadam se da ste spremni za to.

Moliću se.

Bože, hvala Ti za sve što radiš.

Hvala Ti za Tvoj Sveti Duh

i hvala Ti za ovu istinu o kojoj
čitamo u Tvojoj Reči.

Molim se da mi pomogneš
da podelim ovu reč

i molim se za svakoga ko sluša
ovo učenje

da im bude otkrivenje,

da im otvoriš oči,

da im pomogneš da vide istinu

i ova istina će ih osloboditi

i učiniti ih efikasnim u
odgajanju ljudi,

učiniti ih efikasnim u stvaranju učenika.

Dođi sa Svojim Svetim Duhom
i pomozi nam da ovo razumemo

u ime Isusa. Amin.

Nadam se da ste spremni.
To je bio mali uvod.

Počeću time što ću reći sledeće:
da biste postali deo Carstva Božjeg,

prvo, naravno, osoba mora
biti rođena ponovo.

Počeću time što ću pročitati
stih iz Jovana 1:12-13:

"A oni koji ga primiše..."
a to je Isus Hristos,

koji poverovaše u ime Njegovo,
dade pravo da postanu deca Božja."

Svi koji veruju u Njega,
veruju u Isusa,

veruju u Njegovo ime,
dade im pravo da postaju deca Božja.

"...koji su rođeni, ne od krvi,
niti od želje telesne,

niti od želje čovečje, već od Boga."

Svi su stvorenja Božja, ali da biste
postali deo Božje porodice,

da biste postali Božje dete,
morate se ponovo roditi.

Kada počinje učeništvo?

Stvarno učeništvo, na izvestan način,
počinje kada se ljudi ponovo rode.

Naravno da učeništvo počinje
čak i pre nego što se ljudi rode ponovo.

Ali da biste stvarno ušli u to
i počeli da živite ovaj život

i zaista radili sa ljudima

i učinili da uzrastaju,

moraju biti ponovo rođeni.

Možete sesti sa ljudima i
podeliti jevanđelje,

na izvestan način ih podučavati,

ali morate shvatiti da kada
ljudi nisu ponovo rođeni,

još uvek su slepi.

Ima duhovnih stvari
koje oni ne razumeju.

Ne mogu ih razumeti
telesnim umom.

Duhovno su slepi.

Prva poslanica Korinćanima
1:18 kaže sledeće:

"Jer je reč o krstu ludost onima
koji ginu,

ali nama koji smo spaseni,
to je sila Božja."

Sam Isus kaže da ne možete videti
Carstvo Božje

ako niste ponovo rođeni.

Dakle, poruka krsta,
duhovne stvari

su ludost onima koji nisu
ponovo rođeni.

Moramo to shvatiti.

Još uvek se sećam,
pre nego što sam se ponovo rodio,

sećam se da sam došao kod svog
prijatelja Tomija.

Njegova Biblija je ležala na
njegovom krevetu.

Rekao mi je kako je upravo
doživeo Boga.

Rekao sam mu da mu je
ispran mozak,

da je bio deo kulta i da tim ljudima
treba samo njegov novac,

i da treba da se drži podalje od
svega toga,

da je bio u Jehovinim svedocima,

rekao sam mu mnogo stvari
zato što sam bio kritičan,

jer sam odrastao kao kritičan.

Ja to nisam video.

Potpuno sam verovao da je
Tomiju bio ispran mozak.

U jedno vreme sam u potpunosti
verovao da je bio u kultu,

Jehovini svedoci, i da treba da se
drži podalje od svega toga.

Onda sam doživeo novo rođenje.

Onda su mi se oči stvarno otvorile.

Došao sam kući ocu i rekao mu:
"Oče, sreo sam Boga!"

A otac je rekao: "Torben, isprali su
ti mozak.

To je kult.
To su kao Jehovini svedoci.

Samo im treba tvoj novac.
Moraš da se držiš podalje od svega toga."

Otac mi je to rekao.
A ja sam rekao svom ocu:

"Ali i ja sam isto to rekao Tomiju,
ali... ali u redu je, vidim sada.

Ovo je istina."

A on nije shvatio da je to tako.

On to nije video kao istinu

jer su njegove oči još uvek
bile duhovno zatvorene.

Nekoliko godina kasnije,
oči su mu se otvorile.

Rodio se ponovo i shvatio je,

zato što je sada bio ponovo rođen.

A kada ste ponovo rođeni,

kada sam se ja rodio ponovo,

od početka sam imao glad
za mlekom.

Imao sam glad za istinom,
bio sam gladan Božje Reči.

Kao u običnom životu,
kada se rodi beba,

beba ima glad za mlekom.

Ako beba ne dobije mleko,
počeće da plače.

Dakle, bio sam gladan Božje Reči

i nisam mogao da nastavim da grešim,
kao što sam radio ranije.

Zašto?
Zato što sam bio rođen ponovo.

U Prvoj Jovanovoj poslanici 3:7-10
se kaže sledeće:

"Dečice, ne dajte da vas iko vara." Moramo
biti obazrivi, da ne budemo zavarani

u svemu ovome, sa svim tim: šta znači
roditi se ponovo i ko su deca Božja,

a koja nisu. "Dečice, ne dajte da vas
iko vara. Ko god tvori pravdu

je pravedan, kao što je On pravedan.
Ko god tvori greh je od đavola.

Jer đavo greši od početka. Razlog
zbog kojeg se pojavio Božji Sin

je da bi razorio delo đavolje.
Niko rođen od Boga ne čini greh,

jer Božje seme obitava u njemu
i on ne može da nastavi da

greši, jer je rođen od Boga. Po ovome se
očituje ko su deca Božja

a ko su deca đavolja. Svako ko ne
tvori pravdu nije od Boga,

niti je onaj ko ne voli svoju braću."

Želim ovim da počnem jer
moramo razumeti

šta znači roditi se ponovo.

Moramo razumeti ko su oni
koji su rođeni ponovo a koji nisu,

ako želimo da budemo efikasni
u stvaranju učenika.

Biblija je ovde jasna da niko ko
je rođen od Boga

ne praktikuje greh.
On ne može da nastavi da greši.

To nije isto kao da on ne pada.
On mora da uči

jer morate da učite, padate
i činite greške

kao ponovo rođeni vernik, ali
ne možete imati praksu činjenja greha,

ne možete da nastavite u grehu.

Kroz to vidimo ko su deca Božja
a koja nisu.

A takođe i ovim - ko voli svoju
braću,

ko voli zajedništvo.

Rekao bih, kada sam se ja rodio ponovo,
nisam mogao da nastavim da grešim,

voleo sam Božju Reč

i morao sam da budem sa drugim
vernicima.

Voleo sam svoju braću.
Bilo mi je potrebno zajedništvo.

Nije bilo potrebe da iko dođe
i da me tome nauči.

Nije bilo potrebno da iko dođe
i da to podstiče u meni.

Jer je došlo od Duha.

Duh u meni je učinio da nisam
mogao da nastavim da činim greh.

Božji Duh je učinio da sam voleo
Božju Reč.

Tragao sam za istinom. Duh u meni
je učinio da sam voleo zajedništvo.

Želeo sam da imam zajedništvo
sa drugim vernicima.

Ali danas, vidim da te stvari
često nedostaju

kada učimo ljude.

Pokušavamo da podučimo ljude

koji nemaju čežnju za Božjom Rečju,

pokušavamo da učimo ljude
koji vole svoje grehe

i nemaju problem sa tim da
žive život u grehu.

Pokušavamo da podučimo ljude
koji ne vole zajedništva

i ne traže zajedništvo sa drugim
vernicima.

Možda ih zovemo mlakim hrišćanima,

ali nazovimo to onako kako jeste -
oni nisu ponovo rođeni.

Oni nisu u potpunosti ponovo rođeni
ako nemaju te stvari,

zato što možemo prepoznati drvo
po njegovom plodu.

I ako ti plodovi nisu tamo -

onda to nije dobro drvo,
nije Božje drvo.

I umesto da menjamo plod,

moramo da odemo do osnove,
moramo da odemo do korena.

Ako te stvari nedostaju
u životu jedne osobe -

moramo se vratiti jevanđelju.

Moramo im pomoći
da se rode ponovo,

jer kada su onda ponovo rođeni,

kada stvarno iskuse novo rođenje,

ti ljudi će automatski ovo imati
u sebi.

Zbog Duha Božjeg ne mogu da nastave
da greše.

Zbog Duha Božjeg imaju čežnju
za istinom.

Zbog Duha Božjeg čeznu za zajedništvom
sa ostalim vernicima.

Kada su te tri stvari tamo

onda možemo da počnemo da radimo
sa njima, možemo da ih poučavamo

i mnogo je lakše i uzrastaće.

Ali ako te tri stvari nisu tamo

možemo potrošiti mnogo vremena
na ljude

koji zapravo to ne žele.

Ali nastaviću sa ovim.

Ima ljudi koji još uvek
nisu ponovo rođeni.

Oni nisu duhovni i možda su u crkvi.

I oni nemaju glad za Bogom
i Njegovom Rečju.

Nemaju glad za pravednošću
i nastavljaju da žive u grehu

i nemaju glad za Telom.
Oni ne vole svoju braću.

Kada ih sretnemo, moramo shvatiti
gde se oni nalaze -

da bi bili efikasni, da bi im pomogli.

Šta je tim ljudima potrebno?

Tim ljudima je potrebno više od toga
da neko dođe i pokupi ih

i kaže: Hajde! Moraš doći u zajedništvo.

Njima više treba reći: Hajde!
Moramo ti dati učenje.

Pokušati da se pokriju ti aspekti
koji nedostaju.

Ne, tim ljudima je potrebno
jevanđelje.

Njima je potreban neko ko može
videti da nešto nedostaje.

Umesto da nastavimo da ih učimo
kao da su već vernici,

moramo da vidimo šta nedostaje.
Njima je potrebno jevanđelje

i potrebno im je da se rode ponovo.

I kada su u potpunosti nanovo rođeni

te stvari će biti deo njihovog života.

Video sam to.
Video sam ljude u crkvama

koji nisu razumeli duhovne stvari.
Želeli su.

Mislili su da su vernici.
Drugi ljudi su mislili da su oni vernici.

Oni su mislili da su rođeni ponovo.
Drugi su mislili da su oni rođeni ponovo.

Mi mislimo o njima kao o mlakim hrišćanima

ili nanovo rođenim hrišćanima
sa lošim plodom.

Ali kada odvojimo vreme da sednemo
sa njima

da im objasnimo jevanđelje i
oni po prvi put

zaista shvate i zaista se ponovo
rode... kabum!

Ti plodovi su došli prirodno.

Odjednom, posle toliko godina
u crkvi,

odjednom imaju čežnju za
Božjom Rečju.

Gladni su.

Nema potrebe da pokušavamo
da ih učinimo gladnima.

To je došlo putem Duha.

Odjednom više nisu mogli da
nastavljaju da greše.

Nije bilo potrebe da sve vreme
bdijemo nad njima i govorimo:

Nemoj to da radiš, nemoj to da radiš.
To je pogrešno.

Došlo je prirodno putem Duha.

Odjednom su želeli zajedništvo.
Želeli su da budu sa drugima.

Nema potrebe da ih pokupimo
kolima

svaki put kada je sastanak i da
kažemo: Moraš doći na sastanak, itd.,

jer je to iscrpljujuće.

Ako nastavljate da podučavate ljude
koji to ne žele, umirete.

Ne donosite plod i veoma je iscrpljujuće.

Ali kada se ponovo rode -

dolazi prirodno.

I može zahtevati određeno vreme

da se sedne sa njima i da im se
objasni jevanđelje.

Oduzima vreme.

Ali nemojte ići dalje i fokusirati se
na mnogo drugih stvari -

vratite se na jevanđelje.

Pomozite im oko te osnove.

Dakle, to je bilo nešto oko
ponovnog rođenja

a kasnije ću sve to spojiti

tako da će biti još jasnije
u sledećim lekcijama.

Onda imamo ljude...

Želim opet oko ovoga da kažem...
Daću vam jedan primer.

Bio sam u Kanadi i bio sam
u crkvi

gde sam sreo čoveka koji je
bio u crkvi.

Bio je u crkvi tri meseca.

Pitao sam ga...
Pogledao sam ga i rekao:

Šta je sa tobom?
Ti si iskusio Boga?

On je rekao: Ne, još uvek ne.

Ne još uvek? OK.
Jesi li kršten u vodi?

Ne.

OK. Govoriš li u jezicima?
Jesi li primio Svetog Duha?

Ne.

Pitao sam ga: Zašto ne?

Rekao je: Ne znam.

Otišao sam kod lidera u crkvi
i rekao sam:

Imam pitanje. Ovde imamo nekoga

ko je bio sa vama tri meseca.

Nije kršten u vodi. Nije kršten
Svetim Duhom.

Još uvek nije iskusio Boga.

Nije rođen ponovo. Zašto ne?

Ljudi u tamošnjoj crkvi, lideri
su mi rekli:

Ne znamo.

Rekao sam: Šta?!

Oni su mislili da ako ljudi samo
dolaze u to zajedništvo,

da će se to desiti automatski,

onda će Bog učiniti da se oni
ponovo rode.

To je naš posao.

To je naš posao da se pobrinemo
za te ljude sa kojima smo u kontaktu.

Ne možemo očekivati od njih da
to urade sami.

Zato kada vidimo ljude koji to žele
ili tragaju za Bogom,

potrebno je da ih uzmemo,
sednemo sa njima

i da budemo bolji u tome da im
objasnimo jevanđelje.

Objasnio sam o jevanđelju
u osmoj lekciji,

kako se objašnjava jevanđelje.

Ono što sam uradio tog dana, na tom
sastanku, rekao sam svima:

Slušajte ovamo. Sada ću uzeti
ovog čoveka,

sešću sa njim, objasniću jevanđelje

pred svima vama.

I ono što ću ja da uradim sa njim danas,

vi ste trebali da uradite pre tri meseca.

Tog dana sam seo sa njim.

Podelio sam jevanđelje sa njim.

Pokajao se pošto je čuo jevanđelje.

Kako se možete pokajati ako vam niko
ne objasni šta je greh?

Krstio se u vodi.

Kako da budete kršteni ako
mi to ne uradimo?

I položio sam ruke na njega
i primio je Svetog Duha.

Tog dana se rodio ponovo.

Dobio je žar kao nikada ranije.

Njegov život se promenio.

Tužna istina je - da nisam bio tamo
i uradio to tog dana,

možda posle dva, tri meseca
u toj crkvi,

pomislio bi: OK, Bog me ne želi,

ništa se nije desilo.
Ti ljudi su gorljivi.

Ti ljudi imaju revnost za Boga.
Ti ljudi čeznu za Bogom.

Ja to nemam. Možda nešto nije
u redu sa mnom.

I onda bi otišao.

Video sam to. Video sam da
ljudi dođu u crkvu,

budu u crkvi i posle nekog
vremena u crkvi -

samo odu,

jer niko nije odvojio vreme
da ih zaista učini nanovo rođenim.

Veoma je važno ovo shvatiti.

Ali ako ljudi ne žele da slušaju,
ako ljudi ne žele poruku,

ako ljudi ne žele da sednu
i čuju jevanđelje,

onda ne trčimo za njima.

Obrišite prašinu sa ruku i nogu

i idite dalje. Nastavite dalje.

Jer ne možete podučavati ljude
koji to ne žele.

Video sam ljude u crkvi koji su
potrošili godine

pokušavajući da poduče ljude koji
to nisu želeli.

Isus je radikalan. Isus je rekao
sledeće kod Mateja 7:6.

"Ne dajte svetinje psima, niti
bacajte bisere pred svinje,

da ih ne bi pogazili i okrenuli
se da napadnu vas."

To kaže Isus.

Šta misli pod tim?

Šta misli pod tim da se ne daje
psima ono što je sveto

i da se ne bacaju biseri pred svinje?

Jer će ih pogaziti i napasti vas.

Ono što misli je - ne nudite ono
što je sveto

ljudima koji to ne cene.

Ne nudite ono što je sveto
ljudima koji to ne cene.

Jer će se onda okrenuti protiv vas
i napasti vas.

Psi i svinje su slika svetskog
čoveka ili žene

koji ne ceni ono što im dajete.

Psu nije stalo da li hrana koju
im dajete

dolazi od šefa kuhinje
velikog restorana

ili dolazi iz đubreta.

Ako svinjama date bisere,
one ne cene njihovu vrednost.

Na isti način, mi moramo biti bolji
da ne trošimo svoje vreme,

svoju energiju, svoj novac
na ljude koji to ne žele.

I tu ima slobode.

Ako želite da stvarate
učenike i budete efikasni,

tim ljudima koji to žele - pomozite im,
idite daleko,

idite do kraja, položite svoj
život za njih,

dajte im svoj novac, dajte im
sve što im je potrebno,

tim ljudima koji žele,
pomozite im, pomozite im, pomozite im.

Ali ti ljudi koji to ne cene i ne žele

obrišite prašinu sa svojih nogu
i idite dalje.

U suprotnom ćete završiti trošeći
mnogo vremena

na ljude koji ne donose nikakav plod.

Ovo je bilo važno,
ali želimo da nastavimo.

Dakle, ima ljudi koji nisu
ponovo rođeni

a drvo možete poznati po plodu.

Ako nemaju tu revnost,

ako nemaju tu čežnju za
Božjom Rečju i svim tim,

čežnju za zajedništvom i pravednošću,
onda im dajte jevanđelje, pomozite im.

Ako ne žele da prime jevanđelje,
idite dalje.

Ali kada se rode ponovo -
sada su ponovo rođeni.

Ali oni su kao novorođenčad.
Oni su kao mala deca.

Neki od ljudi koji su ponovo rođeni
imaju religioznu pozadinu

tako da znaju više od drugih

a neki ljudi dolaze potpuno
van crkve.

Imamo i ljude u crkvi koji...
mnogi koji nisu ponovo rođeni,

i naravno... Jesu rođeni ponovo
ali su još uvek novorođenčad.

Još uvek su duhovno nezreli

i zato često vidimo probleme
i u crkvama.

Pavle je ukazao na to u Prvoj
poslanici Korinćanima (3:1-3)

"A ja, braćo, nisam mogao da vam
se obratim kao duhovnim ljudima,

već kao telesnim ljudima, kao
novorođenčadi u Hristu.

Hranio sam vas mlekom, a ne
čvrstom hranom,

jer još uvek niste bili spremni za nju."

Dakle, Pavle je shvatio da kada se
obraća ljudima u crkvama,

ima ljudi koji su zreli,

ima ljudi koji su kao očevi,

ali je bilo i ljudi koji su kao
novorođenčad, kao mala deca.

I to što je mogao da kaže,
to što je mogao dati novorođenčadi

nije isto ono što bi mogao da
da zrelijim ljudima.

Nastaviću. Poslanica Jevrejima 5:11-14

"O tome bismo mogli mnogo govoriti,
ali to je teško objasniti,

jer ste postali nemarni za slušanje.

Jer kako je vremenom trebalo
da budete učitelji..."

Vremenom je trebalo da oni postanu učitelji.
Trebalo je da uče druge ljude.

"Ali vama treba neko da vas uči ponovo
osnovnim principima Božje Reči.

Vama treba mleko, ne čvrsta hrana,

jer svako ko živi na mleku je nevešt
u pravednosti, budući da je dete.

A jaka hrana je za zrele koji su
praksom izvežbali svoja čula

da razluče dobro i zlo."

Dakle, ovde vidimo, u ovom tekstu,
da ima beba u Hristu,

ima dece, ima zrelijih ljudi,

ima ljudi koji su
u vremenu koje je proteklo

trebalo da uče druge,
ali umesto toga, tim ljudima trebaju

drugi ljudi da ih uče.

Ti ljudi koji bi trebalo da budu
zreli još uvek su bebe.

Potrebno im je mleko.
Nevešti su u pravednosti.

Još uvek ne mogu da razluče dobro i zlo.

I to je naš posao.

Naš posao je da odgojimo ljude.

Zdravo zajedništvo

nije zdravo zajedništvo sa mnogo
nezrelih beba

koje su nezrele mnogo, mnogo
godina.

Zdravo zajedništvo je zajedništvo
u kojem te bebe odrastu

i postanu zrele.
Odrastu u Hristu

i više nisu bebe.
Više nisu nevešti,

kada se radi o pravednosti.
Oni su sada spremni da uče druge ljude.

Ovo je celokupna vizija i ideja,

ne samo sa petovrsnom službom
o kojoj ću sada čitati,

već cela ideja sa crkvom, cela ta
ideja da se dođe zajedno

- je odgojiti ljude.

Ne samo da porastu u brojevima,
već da porastu u kvalitetu.

Da ljudi koji nisu rođeni ponovo
- da se rode ponovo.

Ali ne nastavljaju kao bebe.
Porastu i postaju mladi muškarci

i onda odrastu i postaju očevi.

I onda sami dobiju bebe.

I te bebe porastu i postaju mladići

a oni porastu i postaju očevi
i opet dobiju bebe.

Kao u prirodi.

Pročitajmo Poslanicu Efescima
4:11-16.

"I On dade jedne kao apostole,
druge kao proroke,

neke kao jevanđeliste, a neke
kao pastire i učitelje."

Ima tu još mnogo darova.
Ali Bog je dao darove,

a onda čitamo u stihu 12
zašto su došli.

"Za opremanje svetaca za delo
služenja, za izgrađivanje Tela Hristovog,

dok svi ne dostignemo jedinstvo vere
i poznanja Sina Božjeg u zrelom čoveku..."

Dakle, svi uzrastamo u zrelog čoveka.
"...u meru rasta punoće Hrista.

Kao rezultat, ne treba više da budemo
deca koju baca svaki talas

i zanosi svaki vetar učenja, kada ljudi
koriste trikove i izmišljaju

pametne načine da nas odvuku.
Umesto toga, govoreći istinu u ljubavi.

u svim stvarima bi trebalo da
porastemo u Hrista, koji je glava,

od koga je svo telo sastavljeno i povezano
pomoću svih zglobova koji postoje,

kada svaki deo radi dobro, čini da
telo raste tako da izgrađuje

samo sebe u ljubavi."

Želim da objasnim.

Zašto smo zajedno? Zajedno smo
zbog opremanja svetaca.

Mi, kao Telo Hristovo, uzrastamo,

da budemo zreli u Hristu,
ne više deca.

Šta je sa decom?

Decu možete bacati s jedne
na drugu stranu,

svaki put kada se pojavi
novo učenje.

Ona ne mogu da razluče
dobro i zlo. Zbunjuju se.

Dakle, moramo da odgojimo Telo.

I to je to.

Ako pogledate bebe.
Bebe su rođene ponovo.

Oni su novorođenčad.
Oni su mala deca.

One su još uvek nevešte u pravednosti.

Rođene su ponovo, ali još uvek
nisu zrele.

Rođene su ponovo i imaju glad
za Božjom Rečju.

Rođene su ponovo i gladne su
pravednosti.

Još uvek su tu nevešte.

Rođene su ponovo. Gladne su za
zajedništvom sa drugim vernicima,

ali još uvek nisu zrele.

A ti koji su kao bebe -

oni moraju da uče s mesta
na kojem se nalaze.

Ne dajete im veliki komad
govedine i kažete:

Uzmi ovo. Jedi ovo.
Vidimo se sledeće nedelje.

Kada su ljudi kao bebe, njima
treba mleko, ne čvrsta hrana.

Njima su još uvek potrebni
drugi ljudi da ih uče,

drugi ljudi da ih hrane.

Onda, kao što smo čitali ranije,
imamo nešto što se zove

mladići ili zrelije osobe, deca
ili mladići.

Tu su mladići.
Oni mogu da se hrane sami

i oni sada uče da znaju i
da imaju poverenja u Boga.

Ti mladići, oni mogu da hrane
sami sebe,

oni mogu da podnesu čvrstu
hranu i oni, nekako,

mogu da razluče dobro i zlo.
Oni sada rastu.

Ono što njima treba -
njima treba trening.

Više im ne treba mleko kao ranije.
Njima je potreban trening.

Njima je potrebna pomoć da
postanu očevi u veri.

Hoću da vam dam drugi tekst u kojem
možete pročitati o tim različitim nivoima,

tako da možete shvatiti,
a onda ću sve povezati.

Iz Prve Jovanove poslanice, 2:12-14:

"Pišem vam dečice (bebe), da su vam
oprošteni gresi radi Njegovog imena.

Pišem vam očevi, jer poznaste Onoga
koji je od početka.

Pišem vam mladići, zato što ste
pobedili nečastivoga.

Pišem vam, očevi, jer ste poznali
Onoga koji je od početka.

Pišem vam, mladići,
jer ste pobedili nečastivoga.

Pišem vam, dečice,
jer ste poznali Oca." I onda nastavlja:

Pisah vam očevi, jer ste poznali
onoga koji je od početka.

Pisah vam, mladići, jer ste jaki i
reč Božja prebiva u vama

i pobedili ste nečastivoga."

Ovo su stvari o kojima Jovan
priča, kao:

Pisao sam vam ovo, deco.

Pisao sam vam ovo, mladići.

Pisao sam vam ovo, očevi.

Jedna od stvari koju govori
o očevima je da -

Vi očevi, vi Ga znate,
Onoga koji je od početka.

Ili drugim rečima - vi znate Boga

i znali ste Ga dugo vremena.

Vi imate odnos sa Bogom.

Vi stvarno znate Boga.

Vi ste bili ovde već dugo
i vi vidite stvari

koje deca ne vide.

Vi razumete stvari koje bebe ne razumeju.

Vi ste sada očevi.
Vi ste sada, kao što sam napisao ovde,

vi ste sada zreli u veri.

I sada se drugi ljudi ugledaju na vas.

i, kao očevi, imate svoju sopstvenu decu.

Dakle, šta je potrebno očevima?
Njima ne treba mleko.

Potrebno je da budu ohrabreni
da budu tu za sledeće pokoljenje.

Očevima treba pomoći da podignu
ostale da budu kao i oni u veri.

Vi koji gledate ovaj video ste jedno
od ova četiri.

Možda gledate ovaj video i niste
još uvek rođeni ponovo.

Kako znate da ste rođeni ponovo?

Imate li plod nekoga ko je rođen ponovo?

Ako nemate, morate se ponovo roditi.

To je više od:
Moram da se saberem

i moram da steknem čežnju za
Božjom Rečju,

moram da se saberem,
moram da volim zajedništvo,

stvarno moram da se saberem,

i... i... i... i da dobijem čežnju za
pravednošću.

Ne, vama je potrebno jevanđelje.
Morate se ponovo roditi.

Jer onda Duh radi sve ovo u vama.

Ali vi koji jeste rođeni ponovo,
kada ste duhovne bebe,

a to nema nikakve veze sa tim
u kojoj ste životnoj dobi.

To ima veze sa tim koliko ste
duhovno zreli,

vama treba nešto drugo od onoga
što je potrebno očevima

i što treba mladićima.

Mladići, ako ste sada razumeli osnove,
porasli ste,

kao mladićima, i vama je potrebno
nešto različito nego bebama.

I iznova, iznova, sa očevima.

Ono što je važno u životu ovde
je da moramo shvatiti

gde se ljudi nalaze.

Moramo razumeti gde se oni
nalaze u svom životu.

Pavle je bio jasan u tome
kome govori.

Ne možemo zahtevati isto
od bebe

kao što zahtevamo od mladića.

Upravo sam dobio unuka, Dejvida.

Ako on samo sedi i kaki u pelenu,
mi smo uzbuđeni:

Hej, ukakio je pelenu!
On je dečak. Još nema godinu dana.

Ne očekujemo od njega mnogo.

Vodimo računa o njemu.
Dajemo mu mnogo stvari.

Ne dajemo mu govedinu.
On ne jede roštilj sa nama.

On je tamo, ali mu dajemo
nešto drugo.

Ali ono što on jede, ako time
hranimo našu ćerku koja je tinejdžerka

koja ima 16 godina, uskoro 17,
ona će ogladneti.

Neće odrasti od toga.

Doći će vreme kada će prestati da
raste na tome

ako jede samo to iznova i iznova.

Neke crkve rade stalno iste stvari

i imaju zaista dobar fokus na tome
da dovedu ljude u crkvu

i možda su dobre u tome da učine
da se ljudi ponovo rode,

ali tim ljudima je potrebno više
od jedne iste stvari.

Šta sada kada su rođeni ponovo?

Potrebno im je nešto drugo.

To je ono što verujem da...

Umesto da gledamo na crkvu
kao na instituciju

sa mnogo razne dece, crkva
bi trebalo da bude kao porodica

u kojoj imamo očeve, imamo bebe
i imamo decu.

I ljudi to shvataju.
To je deo onoga gde se nalazimo

i onda pomažemo ljudima
s mesta na kojem se nalaze.

Pomažemo ljudima tu gde jesu,

jer se razlikuje ono što im je potrebno.

Uzmimo bebe.
Šta radimo kada imamo bebe?

Kada su ljudi rođeni ponovo.

Ono što je njima potrebno -
zapisao sam nešto ovde,

treba im vreme da porastu.
Treba vremena da se poraste.

Ne zahtevamo previše od njih.

Oni još uvek nemaju veštine,
treba im mleko i imaju dosta napada.

Još uvek nisu prevladali Satanu.

Vratiću se tome 'prevladali Satanu'
kasnije.

Bebama je potrebno vreme da odrastu.

One prave greške.

Još uvek su nevešti
kada se radi o pravednosti.

Veoma je važno za nas koji smo
zreliji u veri

da se setimo kako je bilo u početku,

da ne zaboravimo odakle smo došli.

Ja sam sebi postavio visoke standarde,
sada nad svojim životom.

imam visoke standarde za neke od mlađih
ljudi sa kojima radimo,

koji su jaki u veri,

ali mladi ljudi prave greške, bebe.

Oni su pod udarom.

Moramo im pomoći.
Potrebno nam je mnogo strpljenja.

Zgrešiće ponovo.
Pašće u greh.

Boriće se.
Radiće lude stvari.

Ali to su bebe.
Šta više od njih možemo očekivati?

Moramo to razumeti.
Moramo ljudima dati vreme da odrastu.

Ne smemo previše od njih očekivati.

Kao Pavle, kao kada je pisao bebama,

deci, dečici, rekao je... vi...
Ne Pavle. Jovan, izvinite.

Kod Jovana, čitali smo,
rekao je:

Vaši gresi su oprošteni.

Moramo pomoći ljudima da shvate
da su im gresi oprošteni.

Potrebno je da im pomognemo da
shvate ko su u Hristu.

I kada onda učine greh ili učine
nešto pogrešno,

onda postoji opet oproštaj
i samo treba da ustanu,

da se opet podignu.
Moramo to shvatiti.

Jer će pasti u greh.
Boriće se.

Oni su pod napadom.

Onda je potrebno da im damo
Božju Reč.

Ali njima je potrebno mleko.
Ne možemo im samo dati Bibliju i reći:

Evo Biblije.
Idite kući i čitajte je.

Neko mi je rekao kada sam se ja
rodio ponovo:

Torben, idi i čitaj Bibliju.

Otišao sam kući da čitam Bibliju.
NIkada nisam otvorio Bibliju.

Počeo sam u Sudijama. Otvorio sam
Knjigu o sudijama u Starom zavetu

jer sam želeo da pročitam o
Sudnjem danu

i mislio sam da sam da ću tamo
nešto pročitati o tome.

Nisam znao da postoji
Novi i Stari zavet.

Nisam znao da su Jevanđelja,
na neki način, bila pre krsta,

i zato se tamo ne vidi puni život,

već je to o Isusu i kako je učio
kako slediti Njega.

Nisam znao za Svetog Duha i
Novi savez na krstu

i Dela apostolska, o čemu su bila
Dela apostolska.

Nisam znao Rimljanima i kako je to
bilo u pismima, i sve to.

Nisam to znao. Ljudi to ne znaju
ako im ne pomognemo.

Zato bih rekao, ako imamo nekoga ko
je nov u veri kao beba,

uvedite ih u Bibliju.

Čitajte Bibliju sa njima.

Objasnite im gde je Stari savez
a gde počinje Novi savez.

Objasnite im Isusovu reč,
šta On kaže.

Vratite se na Isusa.
Objasnite novo rođenje

i objasnite im Dela apostolska
i rane hrišćane,

Rimljanima, sve to. Pomozite im.
Uvedite ih u Bibliju.

Čitajte Bibliju sa njima.
Pričajte sa njima o tome.

Takođe sam ovde napisao da
su oni pod napadom.

Još uvek nisu prebrodili Satanu.

Moramo razumeti...

Kada su ljudi ponovo rođeni,
Satana to mrzi

i veoma je brz da napadne na početku.

Vidimo to sa Mojsijem,
vidimo to sa Isusom.

Čim je Mojsije bio rođen,
faraon, u to vreme,

pokušao je da ubije sve bebe jer...

Zapravo je ubio sve bebe.
Želeo je da ubije Mojsija.

Isto smo videli i sa Isusom
jer je Mojsije, naravno,

slika Isusa. Ali Isus i Njegovi
roditelji

su morali da beže u Egipat
kako On ne bi bio ubijen.

Satana nas mrzi. Satana mrzi ljude
kada se ponovo rode.

Zato postoji jedan dodatan napad
na samom početku.

Ja sam bio pod mnogo duhovnih
napada kada sam se rodio ponovo.

Bilo je vreme, prva, rekao bih,
prva tri, četiri meseca

kada sam bio blizu toga da otpadnem
iznova, iznova i iznova.

Bilo je teško.

Bilo je teško kada sam dolazio kući, kada
sam se vraćao starim prijateljima u školi

a oni su želeli da idu da piju,
a ja sam bio kao:

Da, pogrešno je, ali nisam rekao...
OK, ići ću da pijem sa vama.

O ne, ne želim da idem da pijem, ali...

Bilo je teško. Odvijala se borba.

Pravio sam greške zato što sam
još uvek bio beba.

Bio sam novorođenče,
bio sam nevešt u pravednosti.

Šta mi je bilo potrebno?

Bili su mi potrebni ljudi koji bi
mogli da me posavetuju.

Bili su mi potrebni ljudi koji bi
mi pomogli.

Bili su mi potrebni ljudi koji bi
mogli da se mole sa mnom,

koji bi mogli da se mole za mene.

Sećam se toga. Sećam se iz crkve
koju smo imali pre nekoliko godina.

Tri mladića su došla Hristu.

Došli su u naše zajedništvo.

Posle kraćeg vremena u našem
zajedništvu, posle mesec ili dva,

odjednom su svi nestali... Fiju!
Svi su otišli.

Mi smo bili kao: Gde su?

Samo su nestali.

Ja i moj prijatelj, došli smo zajedno i
rekli: Ne, hajde da se molimo za njih.

Satana je lažov.
Neće pobediti ovog puta.

Zato smo uzeli vlast u Duhu
i molili smo se.

Naredili smo da ih Satana ostavi odmah
u ime Isusa.

Molimo se za te mlade ljude,
molimo se da Satana

ostavi, to što je Bog započeo
On će i završtiti

i svaki napad će otići. I molili smo se,
molili i molili

za te mlade ljude.

Te noći smo imali kućni sastanak
u našoj dnevnoj sobi, kući,

i neko je pokucao na vrata.
Otvorio sam vrata

i bio je jedan od njih.

Ja sam bio kao: Ćao! Tako je lepo
videti te opet.

Kao, bio sam iznenađen što je bio
tu i rekao sam:

Znaš da imamo sastanak večeras?
On je rekao:

Ne, ali sam jednostavno znao da
moram da dođem.

OK, uđi.

Pet minuta kasnije,
opet kucanje na vratima.

Otvorio sam.
Drugi dečak.

Ćao! Tako sam snažno osećao
da moram da dođem večeras.

OK, uđi.
Pet minuta kasnije, treći dečak.

Sva trojica su došla. Nisu pričali
jedan sa drugim,

nisu znali da je sastanak,

ali sva trojica su u istom momentu
osećali da trebaju da dođu.

I sva trojica su bili pod velikim,
velikim, velikim napadom.

Satana je došao sa krivicom,
sa sumnjom, sa strahom,

i bili su pod napadom.

Mi koji smo snažni moramo nositi
njihove terete.

Mi koji smo snažni moramo im pomoći.

Mi koji znamo Boga moramo
se moliti za njih da prođu kroz to vreme.

Moramo biti sa njima. Moramo biti
bolji u staranju o njima.

Ne predajte se kada se oni bore,
jer oni se bore.

Boriće se iznova i iznova.

Dakle, oni su još uvek bebe.
Još uvek su mladi.

Potrebno im je mnogo vremena.
Potrebno im je vreme da odrastu.

Potrebno je da ne budemo
previše zavisni od njih

već da im damo vreme da
upoznaju Boga.

Nevešti su u pravednosti.
Još uvek upadaju u greh,

prave greške.
Potrebno im je mleko.

Potrebni smo im da ih naučimo i
pomognemo im, jer su pod napadom.

Potrebni smo im da se molimo za njih.

Setite se toga kada radite sa ljudima.

Onda imamo mlade.

Mladi, ono što smo malopre pročitali -
snažni i nadvladali su Satanu.

Oni su nadvladali prvi napad,

to vreme kada su se borili sa Satanom
je za njima.

Oni su to prevazišli.

Više se ne plašite za njih da će
odjednom danas otpasti

ili sutra ili sledeće nedelje. Zašto?
Zato što su prevazišli taj prvi...

hajde da kažemo - nivo bebe.
Sada su mladi.

To su prevladali.

Dakle, oni su snažni i
nadvladali su Satanu.

Oni sada mogu da podnesu
čvrstu hranu.

Možete otići dublje sa njima.
Možete im više objasniti.

Mogu sami da čitaju Bibliju
na bolji način.

Mogu razumeti to što čitaju.

Zato, umesto da im samo dajemo
učenje, učenje, učenje i učenje,

možete im reći: Hej, pokušaj da
pročitaš ovo. Idi kući i pročitaj ovo.

Čitaj Rimljanima, poglavlje to i to,
a onda - šta čitaš?

Dakle, umesto da ih sve podučavate,

možete im dati Reč i mogu sami
da "jedu" Reč.

Oni sada uče da rastu duhovno

i više su zavisni od Boga,
a manje od vas.

Rekao bih, kao beba,
bebi je potrebno...

OK je učiti bebu da je zavisna od vas.

Oni su još uvek bebe.
Potrebni ste im.

Potrebni su im zreli ljudi oko njih.

Ali sada, kada odrastu i postanu mlađi,

što stariji postaju, sve manje zavisni
postaju od vas

i sve više postaju zavisni od Boga.

I tako je i u životu.

Dejvid, naš unuk, on je potpuno
zavisan od mame i tate,

ali mama i tata nisu više tako
zavisni od mene i moje supruge Lene,

jer su porasli.

Dakle, postoje te različite stvari.

Onda imamo očeve.

Rekao bih sa decom, mladima
- trenirajte ih,

dajte im akciju, izvedite ih napolje,
uradite nešto ludo sa njima.

Mislim da je ovo... izvedite ih
napolje na misionarsko putovanje.

Stavite ih u kola,
izvedite ih napolje u misiju.

Ranac na leđa. Neka idu u svet
i nek iskuse stvari

kada zaista uče i rastu.

Više ću o tome u sledećoj lekciji

kada ću govoriti o tome šta
radimo u crkvi.

Onda imamo očeve.

Oni mogu da koriste svoja čula.
Oni su stvarno zreli

kada se radi o dobru i zlu.
Mogu da razluče dobro od zla.

Oni znaju Boga.
Vide celu sliku.

Mnogo su naučili. I sada dobijaju
svoju sopstvenu decu.

Ljudi se ugledaju na njih.

Oni imaju plod Duha: ljubav, radost,
mir, dugotrpeljivost,

blagost, dobrotu, veru.
Potrebno nam je to.

Potrebni su nam očevi.

Ne treba nam mnogo vođa
u smislu načina

na koji danas imamo crkvu kao
instituciju kada dolazi lider

i govori, a onda odlazi kući.

Potrebni su nam očevi. Potrebni su
nam ljudi koji su nadvladali Satanu,

koji su jaki u veri,
koji vide celovitu sliku,

koji su ispunjeni ljubavlju, radošću,
mirom, dugotrpeljivošću,

blagošću, dobrotom, verom.

Jer oni... imati očeve oko sebe,
onda deca,

mala deca imaju nekoga u koga
mogu da se ugledaju.

Nadam se da ovo ima smisla.

Znam da je bilo mnogo tekstova
i mnogo stvari,

ali stvarno je važan ovaj uvod
u neke od stvari

koje ću kasnije podeliti.

Dakle, kao što smo rekli prošli put,
u zajedništvu,

moramo razumeti gde se nalazi
to zajedništvo.

Moramo razumeti, ako je to zajedništvo
bez duhovne dece,

onda im je potreban jevanđelista da
dođe i da im pomogne

da dobiju duhovnu decu.

Ali isto moramo znati da li je to
zajedništvo sa mnogo beba.

Onda je potreban neko ko može
doći i dati im mleko.

Ako imate bebe, ne trčite na ulicu
da nađete nove bebe

a te bebe koje već imate leže i pate.

Pobrinite se za te bebe koje imate.

Ako ima ljudi sa decom, onda im
trebaju ljudi da ih poguraju

i da im dozvole da budu manje zavisni
od vas, više zavisni od Boga

i da porastu tako da ta deca mogu
sazreti i postati očevi.

Svako zajedništvo je
na nekom od tih nivoa.

Vi ste na nekom od tih nivoa.

Mislim da kada bismo počeli ovo
da razumevamo,

bili bismo bolji u učeništvu

jer ne dajemo mleko mladićima
koji neće onda rasti.

Ne dajemo govedinu bebama
koji će umreti na tome

i ne pokušavamo da učimo ljude
i odustajemo

zato što nemaju plod.

Nadam se da ovo ima smisla.
Samo kratko za kraj.

Ako sretnemo ljude i podučavamo
ljude koji nemaju te plodove -

pomozite im sa jevanđeljem.
Sedite sa njima.

Uvedite ih u jevanđelje.
Vodite ih u istinsko pokajanje

i pravo krštenje i pravog Svetog Duha.
Vodite ih kroz to

jer će onda imati taj plod.

Tada će imati glad za Božjom Rečju,

glad za pravednošću i
ljubav prema zajedništvu.

Ali kada su ljudi bebe,
dajte im mleko, pomozite im,

budite strpljivi sa njima, volite ih,
uvedite ih u Božju Reč,

ali nemojte samo reći:
Idi kući i pročitaj to.

Čitajte Božju Reč sa njima.
Objasnite im Božju Reč.

Objasnite im tako da razumeju.

Morate ih nahraniti.
Ne mogu da hrane sami sebe.

Morate im dati vreme da porastu.

Ne zahtevate isto od bebe kao od mladića.

A mladićima je potrebna akcija.

Potrebna im je pomoć. Ne učite ih i ne
objašnjavate im sve

kao da su bebe. Dajte im Reč i kažite:

'Idi i pročitaj to.' Pomozite im da budu
više zavisni od Boga

a manje od vas. Pomozite im da odrastu
da postanu

očevi u veri i da dobiju svoju
sopstvenu decu.

To je bilo ono o čemu sam želeo
da govorim ovoga puta.

U sledećoj lekciji ću pokušati to
sve da spojim i da budem praktičniji

i da vam dam primere toga
šta vi možete uraditi

kada ste tamo, šta možete uraditi,
kako se možete sastajati,

kako dovesti ljude da budu zajedno

i kako možete uspostaviti ovakva
zajedništva.

Bog vas blagoslovio!

Ako niste videli poslednju lekciju,
25, pogledajte je,

a onda ćemo se uskoro vratiti
sa 27.

Bog vas blagoslovio!