Будућност хране доброг квалитета у Кини

Тешко је наћи свежу храну без хемикалија и пестицида у Кини. Године 2016, кинеска влада је открила око пола милиона случајева кршења закона о безбедности хране за само девет месеци. Због непостојања безбедних, одрживих извора хране је TED Fellow, Матилда Хо, покренула прву зелену пијацу на интернету која је покренула тест без имало толеранције према пестицидима, антибиотицима и хормонима у храни. Она дели са нама како гради своју платформу од темеља и како доноси локалну, органски узгајану храну породицама којима је потребна.

Са шест година сам имала прву прилику
да научим шта значи стрпљење.

Моја бака ми је дала магичну кутију
за рођендански поклон,

за коју ниједна од нас није знала
да ће постати поклон за цео живот.

Постала сам опседнута магијом,

а са двадесет година сам постала

аматерски мађионичар
за трикове са голубицама.

Овај мађионичарски трик захтева
да обучим своје голубице

да стрпљиво чекају испод моје одеће.

Као млади мађионичар
сам увек журила да се појаве,

али ми је мој учитељ рекао

да је тајна успеха
овог мађионичарског трика

у томе да се голубице појаве
тек након што су стрпљиво сачекале

у мом смокингу.

То мора да буде свесно стрпљење,

стрпљењe за чије ми је савладавање
било потребно неколико година.

Када ме је живот одвео у Шангај
пре седам година

свесно стрпљење које сам научила
било је скоро немогуће користити.

У Кини, у којој су сви и све у журби,

морате да будете бољи
од 1,3 милијарди људи

да бисте изградили бољи живот.

Хакујете систем, кривите правила,

заобилазите границе.

Исти случај је са храном,

осим што, када се ради о храни,

нестрпљивост може имати озбиљне последице.

У журби да се што више узгоји,
што више прода,

4 000 година пољопривреде у земљи
са богатим природним ресурсима

упропашћено је претераним коришћењем
хемикалија и пестицида.

У 2016. години кинеска влада је открила

око пола милиона случајева кршења
закона о безбедности хране

за само девет месеци.

Алармантно је да сваки четврти
дијабетичар на свету

сада долази из Кине.

Приче које се тичу хране

застрашујуће су и донекле поражавајуће,

и рекла сам себи да је време да се уведе
свесно стрпљење у нестрпљење.

Када помињем свесно стрпљење

не мислим на способност чекања;

мислим на то да знамо
како да деламо док чекамо.

Тако, док чекам на дан

да одрживи систем исхране постане
стварност у Кини,

покренула сам једну од првих
зелених пијаца на интернету у Кини

да бих донела локалне,
органски узгајане производе породицама.

Када смо почели са радом, пре 18 месеци,

храна коју смо могли да продајемо
била је помало јадна.

Нисмо имали воће
и једва да смо имали меса за продају,

пошто ништа што је послато у лабораторију
није прошло наш тест без толеранције

на пестициде, хемикалије,
антибиотике и хормоне.

Рекла сам својим узнемиреним радницима

да нећемо одустати док се не сретнемо
са свим локалним фармерима у Кини.

Данас обезбеђујемо 240 типова производа

од 57 локалних фармера.

Након скоро једне године потраге,

коначно смо пронашли банане без хемикалија

које се узгајају у двориштима
сељана на острву Хајнан.

А на само два сата од Шангаја,

на острву за које чак ни мапе
на Гуглу немају координате,

нашли смо место на ком краве једу траву

и слободно тумарају
под плавим небеским сводом.

Вредно радимо и на логистици.

Испоручујемо поруџбине
својих клијената у року од три сата

на електричним возилима

и користимо биоразградиве кутије
које се поново могу употребити

да бисмо умањили свој траг
у животној средини.

Не сумњам да ће наша понуда
наставити да расте,

али ће бити потребно време,

а знам да је потребно и много више људи

да би се унапредила будућност
квалитетне хране.

Тако сам прошле године основала

први технолошки акцелератор за исхрану
и фонд ризичног капитала у Кини

да бих помогла стартаповима
да унапреде будућност квалитетне хране

како они желе,

кроз коришћење јестивих инсеката
као одрживог извора протеина

или коришћење есенцијалних уља
да храна дуже остане свежа.

Па, можете да поставите питање:

„Зашто покушавате да створите
одрживи систем исхране

кроз покретање стрпљивог покрета

у земљи у којој је скоро злочин
да ствари иду полако?“

Зато што је за мене

права тајна успеха стрпљење,

свесно стрпљење

које захтева да знате
како да делате док чекате,

стрпљење којем ме је научила
магична кутија моје баке.

На крају крајева, не наслеђујемо
земљу од наших предака;

позајмљујемо је од наше деце.

Хвала вам.

(Аплауз)