Emotional Wake Up Call - Teal Swan-

Здраво ...

Раније сте то чули -

"Да бисте живели здрав живот,"

"морате имати здрав живот"

"на нивоу тела, ума и душе."

Ови стубови су дуго сматрани стубовима

здравог и комплетног живота.

Али шта ако ти кажем

да смо све погрешно схватили?

Кад помислимо на Душу

мислимо на душу као етеричку или нематеријалну енергију.

Исто тако, због етеричне, нематеријалне природе

наших осећања и емоција,

(које не разумемо)

ми их зовемо 'Душа'.

Због тога сви савети

о томе како да храните и излечите своју душу,

се односе на то како да се осећате боље.

Уистину, аспект наше душе је природно здрав -

и не може бити у нездравом стању.

Душа, која је пре-манифестована Енергија,

ствара осећања и ствара ум и ствара тело.

Сва три нивоа Личности у ствари, улазе у састав Душе.

Тело је душа која се физички пројектује.

Ум је душа која се ментално пројектује.

Осећање је душа која свесно опажа.

Због овога, могли бисмо то гледати на један од два начина.

Први је да су три стуба здравља

тело, ум и * емоција *.

Друга је да су Емоције језик Душе.

Ако одлучите да то видите на овај начин,

онда кључ за оно што људи зову "здравље душе (духа)"

је заправо емоционално здравље.

Део емоционалног здравља

је свесно признање

наше не-телесне Свести

коју можемо назвати Духом или Душом.

Када користимо реч 'Душа'

мислимо на суштински аспект нечијег Бића.

Због тога су реч "Душа" и реч "Срце"

лако замењиве.

Зато можете чути некога о коме причате

њихов основни аспект, њихова "Душа", говорећи:

"Знам у срцу да ..." (попуните празно)

Ово је спознаја коју знамо

на нивоу суштине - из аспект нашег Бића.

Наше искуство, овде на Земљи,

није физичко - него емоционално.

Када смо први пут дошли у овај живот

ми доживљавамо свет у потпуности кроз емоционалну спознају.

Ми осећамо свет пре него што видимо свет.

Осјећаји и Емоције нису само

срце (срж) вашег живота овде на Земљи,

него су и срце (срж) ваших односа.

Обзиром да су Осјећања и Емоције срце односа,

ту се дешавају и највећа оштећења.

Хоћу да те проведем, ради бољег разумевања,

кроз историју

односа и како су емоције третиране у односима.

Кроз векове,

наша идеја о добром и лошем начину за подизање деце

се драстично променила.

На пример:

У средњем веку дјетињство заиста није постојало.

Чим дете постане физички способно за рад,

оно се упошљава -

често на начин

који се данас третира као ропство.

Деца нису сматрана чиста,

заправо, она су виђена као зло!

Кориштено је брутално телесно кажњавање,

кој се, наравно, третирало као нормално и уобичајено,

и све у сврху дјететове добробити и спаса.

У то доба, чак и у аристократским домаћинствима,

умјесто да вреднују и обожавају своју децу,

неки родитељи су своју децу презирали

и намерно их омаловажавали и злоупотребљавли

мислећи да је то, заправо, за њихово добро.

Крајем 1600-их, историја се суочила са рођењем

стила родитељства по принципу "казна-награда".

Уместо чисте телесне казне,

филозоф Јохн Лоцке је сугерисао

да је бољи начин васпитања детета да буде добро,

повлачење (ускраћивање) прихватања и наклоности

"понижавањем" детета када је лоше

и "уважавањем" детета

уз награђивање одобрењем и наклоношћу

кад би било добро.

Желим да се на минут задржите у овој спознаји,

коју сам вам управо предочила -

родитељима је требало до 1600-те

да дођу на идеју "казна-награда" принципа родитељства ...

Сад, стил родитељства "казна-награда" који познајемо данас

је постао невероватно деструктиван -

и један од најразорнијих родитељских техника које

данашњице.

Сада, 1600-те године

стил родитељства "казна-награда" је био драстични напредак

у односу на претходне стилове ...

У почетку 20. века није се много тога променило.

Стручњаци за васпитање деце и даље формално осуђују

све романтичне идеје о детињству,

и заговарају стварање одговарајућих навика

у циљу дисциплиновања деце.

У ствари, у америчкој брошури о деци из 1914-те

под називом "Нега детета"

инсистира се на стриктном распореду

и на томе да се родитељи не играју са својим бебама.

"Бехавиоризам" Џона Б. Вотсона је тврдио да родитељи могу

истренирати своју децу

награђивањем доброг понашања

и кажњавањем лошег понашања

уз праћење "прецизног" плана

храњења, спавања и других телесних функција.

Ко би могао заборавити Библијску пословицу

са којом је толико родитеља живело

и још живи, данас:

"Ко год штеди прут (батину), мрзи своју децу"

"али онај који воли своју дјецу"

"пажљиво их дисциплинује."

(као да су дисциплина и телесно кажњавање једно те исто!)

У 20. веку,

телесно кажњавање је почело да стагнира

у Западном свету.

Многи родитељи постали су довољно свесни да виде

да је телесно кажњавање оно што заправо јесте - злостављање.

И тако данас,

док на жалост још увијек постоје неосвештени родитељи

који још увек злостављају своју дјецу у име дисциплине,

велика већина у Западном свету

користите праксу родитељства попут "временских ограничења"

као средство дисциплиновања.

Лако је погледати натраг кроз време и рећи

да смо прошли кроз "мрачно доба" када је реч о родитељству

али, дозволите ми да вам кажем,

да у наредним годинама,

будућност ће погледати натраг у нас

и рећи управо исту ствар -

да смо у ствари у МИ у тамном добу родитељства.

Сада, баш као што је телесна казна отпала

као омиљени стил родитељства,

Данас ћу вам рећи

да смо и ми на ивици револуције.

Револуција је - Емоционално родитељство.

Ми смо на путу спознаје да смо и данас у мрачном добу

у смислу емоционалног родитељства,

и да наносимо исту врсту штете,

на емотивном плану,

нашој деци,

као што су то родитељи пре нас радили деци на физичком и емотивном плану

кроз батинање своје деце

у вековима који су прошли.

Овде сам да вам кажем да немамо појма

како да створимо здраву емоционалну климу у нашим домаћинствима

за нашу децу.

И, наравно, постоје изузеци од овог правила,

али ипак, у данашњем савременом свету,

огромна већина деце расте

у нездравом емотивном окружењу.

И, заправо, емотивна клима у домаћинству

чак није ни укључена у тему доброг родитељства.

Излазимо из новог Мрачног доба.

Мрачно доба је мрачно доба емоција и осећања.

Будимо се у идеји

да је могуће бити врло добар родитељ на физичком нивоу

и паралелно бити веома лош родитељ на емотивном нивоу.

И ово има огромне импликације,

јер смо се већ раније у овој епизоди поменули,

да су срж нашег постојања

заправо осећања и емоције.

Дакле, ако је емотивна клима вашег домаћинства,

са вашом децом,

нездрава,

онда су суштина нечијег Живота и нечијег Бића

заправо нездрава.

У данашњем свету,

већина родитељских савјета у потпуности игноришу свет емоција.

Фокус се поставља на то како исправити лоше понашање

занемарујући осећања

која се заправо налазе испод и јесу узрок лошег понашања.

Без обзира на то колико смо напредовали,

циљ родитељства је још увек

фино и послушно дете,

а не, подићи здраву одраслу особу.

Циљ је подизање дјетета које је "добро".

Наш Правосудни систем усваја управо исти приступ

у смислу третирања лошег понашања.

Ми смо окупирани исправљањем лошег понашања

и стварањем добрих грађана

без обзира на осећања

која мотивишу такво лоше понашање.

Добар родитељ укључује емоције.

Добар однос укључују емоције.

Данас већина родитеља прави три кључне грешке:

Бр. 1: Игноришу или одбацују емоције свог детета,

Бр. 2: Не одобравају емоције свог детета,

Бр. 3: Не пружају детету никакве смернице

које би им биле од помоћи за превазилажење негативних емоција.

Родитељ који не одобрава емоције свог детета

је критички настројен према исказивању негативних емоција свог детета

и укорава их или кажњава због емоционалног изражавања.

Родитељ који одбацује емоције свог детета,

занемарује их као неважне,

игноришући емоције свог детета,

или, још горе - тривијализује их.

И родитељ који не нуди никакве смернице

може се суосећати са емоцијама свог детета

али не и постављати границе понашања

или помагати дјетету у разумијевању и савладавању

својих емоција.

Да вам дам пример како ово функционише у практичном смислу:

Замислите да Вилијам не жели да иде у школу,

и почиње да плаче када га родитељ пошаље у школу.

♦ Родитељ који не одобрава ♦ може да грди Вилијама

због одбијања сарадње ...

Родитељ који не одобрава

га може назвати дериштем,

и на неки начин га казнити

у неко догледно време, или га истући...

♦ Родитељ који негира ♦, може умирити Вилијемове емоције

рекавши: "То је смешно ..."

"Нема разлога да будеш тужан зато што мораш у школу. "

'Сада престани да се мрштиш и насмеј се!' ...

Родитељ који негира може чак покушати и да одврати Вилијама

од његових емоција

дајући му колачић

или показујући на краву у пољу на путу ка школи.

♦ Родитељ који не нуди смернице ♦

може се понашати апатично према Вилијаму

говорећи му да је у реду да се осећате тужно или уплашено.

Али тај родитељ неће наставити даље

да помогне Вилијаму да одлучи шта да ради

са својим неугодним осећањима.

Уместо тога, оставиће га у стању

гдје су његове емоције - сила јача од њега

и са убјеђењем да је немоћан.

Деца која су одрасла у нездравом емотивном окружењу

нису у стању да се смире.

Они такође имају тенденцију да развијају здравствене проблеме.

Поврх свега,

деца која су одрасла у нездравом емотивном окружењу

не могу да се емотивно повежу са својом породицом.

Често се осећају као да не припадају.

Они не успевају да развијају интимност са својим породицама

и као резултат, осећају се изоловано и усамљено.

Ово се, наравно, наставља у зрелост.

Постају одрасли

који нису способни да управљају својим емоцијама.

Постају одрасли

који се осећају као да нигдје не припадају.

Постају одрасли

који се труде да остваре функционалне везе.

Они развијају узајамно зависне односе

и развијају потребу за интимношћу,

док истовремено, гаје екстремни страх од интимности.

По мом личном мишљењу,

број један узрок психопатије и социопатије код одраслих

је заправо нездраво емоционално окружење у детињству.

Сада, имајте на уму,

да већина људи који студирају

узроке психопатије и социопатије

проучавају човјекову прошлост

тражећи очите знаке злостављања.

Много је лакше препознати јасне знаке злостављања,

много теже је препознати нездраве емоционалне обрасце

у окружењу током детињства.

Многе серијске убице и пуцачи у школским двориштима

који су, наводно, дошли из "здравих" домова

у ствари, уопште нису долазили из здравих домова.

Долазили су из физички здравих домова

где су били храњени и облачени

и којима су чак даване и многе предности.

Али испод оног лијепо обликованог изгледа

била је екстремна емоционална дисфункција.

Емоционална дисфункција која их је онеспособила

да се повежу са другим људима.

Емоционално блокирање и емоционално неодобравање

су облици емоционалног злостављања.

Али будућност ће нас ускоро научити

да никада не потцењујемо емоционалне блокаде,

емоционално неодобравање и емоционално злостављање.

По мом мишљењу,

(искусивши све различите облике злостављања)

емоционално злостављање је најгоре,

и такође га је најтеже излечити.

Али сада смо дошли до најшкодљивијег аспекта

емоционалног блокирања или емоционалног неодобравања

које одрасли спроводе не дјеци.

Када се емоционално неодобравање или емоционално блокирање

спроведе над дететом,

дете почиње да верује процени свога родитеља

без обзира на то који је га је догађај довео у стање незадовољства,

уместо да верује својој процени.

Губи веру у себе,

оно губи поверење у себе,

и изнад свега,

верује да са њим нешто није у реду .

Када емотивна дисфункција влада односом

дете учи да нема право

да се осјећа тако како се осећа.

Укратко, оно учи

да је погрешно осећати се на начин на који осећа.

Сада, поента је у следећем:

Дете верује,

да, ако је погрешно осећати то што осећа,

а оно то свакако осећа -

онда нешто није у реду, конкретно, са "њим".

Да сам у стању да изаберем једну ствар која није у реду

са данашњом индустријом менталног здравља,

је то, да постоји једна популарна идеја,

како постоји начин на који људи "треба" да се осећају.

И то, ако се не осјећају тако

онда је нешто кренуло наопако.

Канцеларије психијатара су пуне људи

који су одрастали у емотивно нефункционалним домовима!

Ови људи су одрасли у увјерењу

да са њима нешто није у реду

јер не би требало да се осећају како се осећају,

када је у ствари случај да је управо то оно

како "тачно" треба да се осећају.

Они имају савршен и здрав разум

да се осећају управо тако,

и идеја да је нешто "погрешно" са њима

је заблуда (погрешка).

Заблуда (погрешка) која је нуспроизвод

сталног преиспитивања емоција, изнова и изнова.

То је заправо један од кључних узрока забринутости.

Анксиозност је често изазвана сумњом у себе и неповјерењем према себи.

Неповјерење према себи и сумња у себе

изазива страх од самог Себе.

Као резултат тога, покушавате да нађете било који начин на који можете

да побјегнете од себе

јер се осећате као да ви "не би требали" да осјећате то што осјећате.

Морала сам да одем у ову дигресију (уобичајено)

јер без тог увида,

не може да се разумије како сте уопште доспјели до позиције

у односима у којима сте данас.

У кратко:

обзиром да је ово емоционално окружење

у којем сте одрастали у свом детињству,

немате појма

како емоционално да се односите према људима као одраса особа.

А иста правила важе.

Ми не успијевамо да развијемо интимност једни са другима

тако често, зато што одбацујемо емоције једни других.

Не одобравамо осећања једни других.

Говоримо људима како "треба" да се осјећају.

Немамо стрпљења са емоционалним потребама других.

Емоције и осећања видимо као слабост.

Људе који показују емоције називамо "преосјетљивима".

Ради бољег разумјевања,

Хоћу да вам дам три примера

односа одраслих који су емоционално нефункционални.

«Смех»

Жена иде на ручак са својим пријатељима.

Она је разочарана зато што није добила унапређење на послу

као што је очекивала.

Њен пријатељ јој каже да је само негативна,

и да то треба да гледа са позитивне стране и уочи

да то што она ради је води у веће разочарање

у њеној стварности јер је тако негативно фокусирана.

Два: муж касни са посла.

Његова жена почиње да плаче у тренутку када он улази на врата.

Муж је види како плаче и одмах каже:

"Увек претјерано реагујеш! Касним само пола сата."

"Можда си у менопаузи."

"У ствари, теби треба стручна помоћ ..."

и затим се повлачи у своју страну да гледа телевизију.

Три: Човек се суочава са разводом.

Прича својим пријатељима о томе шта се дешава

и они га убјеђују да им се придружи у бару.

Када се појави,

ниједан од њих не признаје

да он, у ствари, емоционално пролази кроз тешко вријеме

у својој вези.

Умјесто тога, охрабрују га да не размишља о томе,

и да попије,

гледа спортску утакмицу,

и лепе девојке у бару.

Без обзира да ли је то пријатељство

или романтични однос,

осећања и емоције су срце -

су језгро -

тог посебног односа

(ако је у питању значајан,

а не површан однос)

Без здраве и дубоке емоционалне повезаности,

и емоционално-осјећајне везе,

та "веза" у ствари није веза -

него друштвени споразум.

Интимност није везана за Секс.

Тачно је да Секс може бити нуспроизвод интимности,

али Интимност се огледа у томе да будете виђени таквим какви јесте,

и да друге видите такве какви јесу.

Ја сам у стању да прихватим комплетну

истину о томе ко сам ја за тебе,

и да будем прихваћен са твоје стране,

у истини која представња мене,

без твоје потребе да ме промениш.

То је твоја способност да, мени изнесеш

истину о себи,

и да ја будем у стању да је спознам и прихватим

у истини која представља тебе

без покушаја да те мијењам или да тобом манипулишем.

То је сустер средишту срца које је

заправо мјесто рођења емпатије.

То је родно место веза

и блискости.

Рекла сам ово прије и поново ћу рећи -

Реч Интимност се може рашчланити на 'In To Me, See' ("у мене види").

Најважнији део интимности

је да погледамо једни у друге.

како бисмо једни у другима видјели "Истине" -

и нечија истина је заправо представњена осећањима и емоцијама.

Осећања и емоције су апсолутно језгро

ваше реалности и вашег искуства,

и на тај начин је то најважнији део

Интимности.

Подвлачим: емоције и осећања су битни!

Морамо да увидимо важност и вредност узајамних осјећања.

Морамо узајамно показати поштовање према емоцијама.

Морамо да обратимо пажњу на емоције иза речи.

Морамо се отворити и понудити разумјевање.

Изјаве признања и разумјевања

увек треба да претходе савјету.

Ако кажеш некоме како треба да се осећа

Учиш га да не вјерује себи.

Учиш га да са њим нешто није у реду.

То је начин на који излазимо на крај са нашим негативним емоцијама

који одређује колико ће наш однос бити здрав или нездрав.

За већину нас,

начин на који се бавимо нашим позитивним емоцијама

већ ради за нас.

Негативне емоције су то према чему имамо отпор.

Из тог разлога,

Показат ћу вам неке конкретне кораке

који нам могу помоћи

када су у питању негативне емоције других људи.

Сада, ово важи како за дјецу тако и за одрасле.

И то је чисто злато када су у питању односи!

1. Постаните свесни емоција друге особе.

2. Бринете о емоцијама друге особе

увиђајући да су оне исправне и важне.

3: Послушајте емоције другог са саосјећањем

покушавајући да схватите начин на који се он осећа.

То му омогућава да се осјећа безбједно да буде рањив

без страха од осуде

тј. покушајте да "разумете", умјесто да се "сложите".

4: Признајте и вреднујте његова осећања.

Ово може укључити и помоћ у проналажењу ријечи

којима може да искаже своје емоције.

Да би признали и цијенили нечија осјећања

не треба да оцјењујемо

да ли је мишњеље које они мају о тим осјећањима

тачно.

Уместо тога, морамо им дати до знања

да је исправно

што се осјећају на начин на који се осјећају.

На пример:

Ако наш пријатељ каже "осећам се бескорисно" -

не уважавај га тако што ћеш рећи:

"Знаш, у праву си, ти си бескористан ..."

Уместо тога, могли бисмо га уважити речима:

"Тотално схватам како те та ситуација наводи да се осјећаш бескорисно"

"и ја бих се осјећао исто да сам на твом мјесту"

5: Дозволите му да се осјећа тако како се осјећа

и да своје емоције испољи у потпуности,

прије него што кренете у било какво унапређење,

на начин на који се стварно осјећа.

Морамо им дати дозволу

да сами одлуче када су спремни да се пењу по Вибрацијској скали

у другачију емоцију.

Не можемо им наметнути "нашу идеју" када треба да буду спремни

или када би требало да буду у стању да се осећају другачије,

0:21:05.615,0:21:07.254
Ово је корак у којем вјежбамо

Безусловну присутност поред некога, и безусловну љубав.

Ми смо ту као подршка без покушаја да их "поправимо".

Немојте бити увређени ако не прихвате вашу подршку

у том тренутку.

У самој понуди помоћи већ постоји довољно добре намјере и снаге која из тога произилази.

То је љубав, сама по себи,

без обзира на то шта ће неко са тим поводом да подузме или не подузме.

6: После, и тек након тога,

њихова осећања су потврђена и призната

и потпуно испољена,

помозите другој особи да осмисли начине

да управљају реакцијама

које би можда могла имати на своје емоције.

Ово је корак у којем можете понудити

неки нови начини посматрања ситуације

који може побољшати начин на који се друга особа осјећа.

Овдје се може понудити савјет.

Сада долазимо до једног од најважнијих корака

када је у питању емоционално здравље унутар односа.

Ви сте у вези са Собом.

То значи да ви морате врједновати своје сопствене емоције.

Морате престати да одбацујете своје емоције

морате престати са неодобравањем својих емоција,

морате престати да очекујете од себе

да се осјећате другачије него што се заправо осјећате.

Да би били емоционално здрави,

морате примјенити 6 претходних корака које сам управо назначила,

на себи, прво.

Поред начина на које управљате негативним емоцијама,

ево неколико корака који вам могу помоћи да изградите

здраво емоционално окружење унутар ваших односа.

Бр.1: Изражавајте своју љубав другој особи.

Своју љубав можете изразити додиром.

У модерном свијету, у којем данас живимо многи људи

умиру за додиром,

јер мњеђу нама постоји огромно раздвајање.

Своју љубав можете исказати поклоном.

Поклањајући некоме нешто,

људи схватају да вам је до њих стало

да мислите на њих,

и због тога желе да за вас нешто набаве,

и онда да вам то поклоне.

Према некоме можете испољити љубав тако

што ћете са њим да проведете неко вријеме.

Исто тако, када им посветите пуну пажњу,

док их посматрате,

покушавајући да их разумијете,

покушавајући да ступите у контакт са њима.

Своју љубав можете показати некоме

тако што ћете му бити на услузи:

Понудити помоћ око прања суђа...

Понудити им помоћ око пројекта или пресељења ...

Можете помоћи некоме исказујући му поштовање

или неки други облик афирмације -

дајући му комплимент.

Постоји много начина на које можете показати љубав према некоме.

Један од главних разлога зашто смо искусили емоционално лишавање

у нашем детињству

и у нашим тренутним односима,

је то што смо ограничени када је у питању љубав,

ми смо шкрти у љубави,

и не пружамо је и не показујемо у довољној мјери .

Бити отворен у љубави

нудећи нашу љубав

другим људима

омогућавамо им да се осећају емоционално

сигурно, вољено и цењено са наше стране.

Али побрините се да, када се упустите у изражавање своје љубави према некоме,

то радите из правих разлога,

а не зато што од њега нешто желите.

Бр.2: Никада не игноришите њихово присуство.

Постоји врло мало ствари које су емотивно болније

него када се неко понаша као да не постојите.

Чак и ако сте у овом тренутку љути,

то није разлог да се понесете хладно

према некоме ко вас воли.

Бр.3: Овај Савјет иде руку под руку са претходним.

Немојте се физички или емоционално повлачити од њих,

"пшосебно" током сукоба.

Људи који се плаше интимности и веза

а тако и рањивости,

имају тенденцију да се са тим осјећањима боре

тако што ће да се изолују.

Они постају емоционално недоступни

и прекидају везу са другом особом

у циљу одбране.

Повући се у вези, управо значи емоционални развод,

И симптом број један у повлачењу

је недостатак комуникације.

Претходно речено нас доводи до нашег следећег Савета.

Бр. 4: Комуницирајте, комуницирајте и комуницирајте!

Када смо се упустили у везу,

обавезали смо се на комуникацију.

А ви комуницирате

невезано за то да ли је то вербална или невербална комуникација,

јер комуникација се претежно одвија

преко говора тијела.

Комуникација је огроман део везе.

Немојте сузбијати своје емоције

и не покушавајте да их избегнете, поричете, одбаците или се од њих удаљите

скретањем пажње.

Морамо бити вољни да признамо сопствене емоције

и да на здрав начин комуницирамо са нашим партнером.

Када смо збуњени како то учинити,

корисни савет је да мало мисли које нас окупирају

доведемо у срце

и тек се обратимо одатле.

Ова техника се зове "Говор из срца".

Када то радимо, тежимо да будемо намјерно рањиви

и стога, аутентичнији,

и мање оафанзивни и дефанзивни

у нашем стилу комуникације.

Формулишире вербално своја осјећања.

Нема готово ништа горе у вези

од прећуткивања осјећања.

Не разговарајући о осјећањима

стварате провалију између вас и вашег партнера.

Он може да осјети када сте емотивно узнемирени.

Ако не причате о својим осјећањима или негирате како се осјећате,,

а при том осјећа да сте емоционално узнемирени,

ваш партнер може да се осјети збуњено и ненормално.

Ми морамо имати вољу да објелоданимо своје емоције

и да о томе разговарамо са партенром,

на здрав начин.

Ако не знамо како ово да учинимо,

можемо да узмемо у обзир наш осјећај везан за те емоције

(шта заправо о томе мислимо)

да замислимо камко то спуштамо до срца

и онда да се обратимо одатле.

Ова пракса се зове "Говор из срца"

и може бити од велике користи у стварању

здравог емоционалног окружења

у било којој врсти везе.

Бр. 5: Ако нешто обећате - то испуните.

Ако кажеш да ћеш нешто да урадиш - то и уради.

Морате одржати ријеч.

Радећи супротно

системски нарушавате повјерење у вези.

И велика ствар када је емоционално здравње и веза у питању

управо представња повјерење.

Признајте да гријешите и обавежите се да промјените понашање

Извињавајући се поново и поново,

без стварног мијењања понашања,

шаљете поруку да вас заправо није брига

за то како се друга особа осјећа

и да само гледате како да је скинете с врата.

... привремено ...

Ово такође системски уништава повјерење

унутар везе.

Морамо у ствари подузети кораке,

ако нам је до некога стало,

не само да се извинемо,

него и да се коригујемо онолико колико је неопходно

да се та иста грешка

или иста бол коју смо нанијели том некоме,

више никада не понови.

Речено је,

извињавање мора да прође врло дугачак пут

до успостављања здраве емоционалне везе.

Бр.7: Порадите на својим приоритетима.

Морате успоставити своје приоритете

како би развили здрав емоционални однос.

Ако желите да се у вези осећате емоционално добро,

мораћете да је цијените довољно да вам буде приоритет број један.

Не постоји нешто што се зове исправан приоритет

или погрешан приоритет.

Али ако је ваш посао или хоби приоритет вишег реда

у односу на вашу везу,

велике су шансе, да ће веза због тога да трпи

јер, ако морате одабрати између та два приоритета,

ви ћете одабрати свој посао или свој хоби.

То ће натјерати другу особу да се осјећа невољено и безначајно.

То ће натјерати другу особу да осјећа

како није безбједно да се емоционално повеже са вама.

Када се суочите са сукобом интереса

између једне или друге ствари,

морате бити у стању да свјесно одлучите

где је ваш приоритет.

У најздравијим везама,

здравље везе

и начин на који се ваш партнер осећа

ЈЕ приоритет број један!

Бр. 8: Охрабрите их!

Охрабривањем људи дајете им до знања да нису сами.

И нису више у свијету "Сами против свих" сада имају саиграча.

Охрабривање нам омогућава да спознамо да имамо емоционалну подршку.

То је супротно од критике и обесхрабривања.

Охрабривањем помажемо да се неко изгради а не сруши.

Ово такође омогућава људима да буду емотивно "сигурни"

да подјеле своје снове и жеље са нама.

Број 9: Изразите своје жеље, потребе и очекивања, јасно,

у вези.

Овде се ради о здравим границама.

Да би разумели здраве границе,

слободно погледајте мој ЈуТјуб видео под називом:

"Boundaries vs. Oneness - How to develop Healthy Boundaries"

Није фер да очекујете од друге особе да погађа

шта ви заправо желите и шта вам треба.

Такође није фер да очекујете од њих да читају ваше мисли

очекујући ствари којих они нису свјесни

и са којима нису сагласни.

Такође је важно одвојити вријеме да разумијете

жеље, потребе и очекивања друге особе.

Тражите то што желите и што вам треба

и охрабрите је да она уради исто.

И уз претпоставку да њене жеље и потребе

нису у сукобу са вашим жељама и потребама

"испуните" те жеље и потребе.

Бр. 10: Смејте се и играјте се заједно.

Ово је нешто што се у савремени односима

слабо потенцира.

Забава, смех и игра имају способност да нас везују

на исти начин као заједничка интензива борба,

заједно са особом.

То може бити и одличан афродизијак

за оне који су у везама.

Потенцирајте да радите заједно ствари

од којих се осјећате лијепо и које су узбудљиве.

Такође се увјерите да вам се конфликт и борба

не подвуку у вези на суптилан начин.

Бр.11: Постаните стручњак за људе

са којом сте у вези.

О њима научите "све" што можете -

под условом да то радите из разлога.

То је срце интимности.

Што више знате

жеље друге особе,

потребе друге особе,

осјећања друге особе -

то ће веза међу вама бити ближа.

То што ћете постати стручњак за другу особу

ће вам помоћи да исправно одаберете

начин на који ћете сарађивати са том особом,

тако да емоционално окружење са том особом

буде здраво и стабилно.

То нам такођер помаже да будемо експерти

да их волимо на начин на који они највише желе да буду вољени.

Као и увјек,

ово све морамо да примјенимо и на себе.

Једини однос који не можете да окончате (осим смрћу),

је однос вас са самим собом.

То значи да морате да знате шта ви желите,

да знате шта вама треба,

морате да знате која су ваша очекивања,

морате да вреднујете своја осећања -

да их признате,

да их више не одбацује,

и да их више не одобравате.

Тако се развија здрав емоционални однос

са самим собом -

који је срце односа

вас са самим собом.

Никад се не стидите како се осећате.

Начин на који се осећате је исправан!

Ако имате емоцију,

увек постоји добар разлог

зашто имате ту емоцију,

зато никоме не дозволите да вам каже

како би требали или не би требали да се осећате.

Заслужујете да имате везу

у којој су осјећања важна.

И најбољи начин да успоставите такав однос

је да одлучите да су ваше емоција вама битне.

Пријатна недјеља ...

♪Одјавна музика ♪

Титлови од стране Амара.орг заједнице