Šta je šizofrenija? - Anis Badži

Pogledajte celu lekciju na ovom linku: https://ed.ted.com/lessons/what-is-schizophrenia-anees-bahji

Šizofrenija je prvi put otkrivena pre više sto godina, ali i dalje ne znamo šta je tačno prouzrokuje. Jedna je od najneshvaćenijih i stigamtizovanijih bolesti današnjice. Dakle šta zapravo znamo o njenim simptomima, uzrocima i lečenju? Anis Badži istražuje.

Lekciju smislila Anis Badži, režirao studio Artrake.

Iako je šizofrenija prvi put otkrivena
pre više od 100 godina

i dalje ne znamo šta je tačno prouzrokuje.

Jedna je od najneshvaćenijih
i stigmatizovanijih bolesti današnjice.

Hajde da prođemo kroz ono što znamo,
od simptoma do uzroka i lečenja.

Šizofrenija se smatra sindromom,

što znači da može da obuhvati
nekoliko povezanih poremećaja

koji imaju slične simptome
ali varirajuće uzroke.

Svaka osoba koja pati od šizofrenije
ima malo drugačije simptome,

a prvi znaci se mogu lako propustiti -
suptilna promena ličnosti, razdražljivost

ili postepeno zadiranje
u tokove neobičnih misli.

Pacijenti uglavnom dobiju dijagnozu
nakon početka psihoze,

koja se obično javlja kod tinejdžera
ili kod muškaraca u ranim dvadesetim,

i kasnim dvadesetim
ili ranim tridesetim godinama kod žena.

Prva psihotična epizoda može da uključuje
zablude, halucinacije

i neuredni govor i ponašanje.

Ovo simptomi se zovu pozitivni,

što znači da se javljaju kod osoba
koje pate od šizofrenije,

ali ne u opštoj populaciji.

Česta je pogrešna percepcija
da osobe koje pate od šizofrenije

imaju više ličnosti,

ali ovi simptomi ukazuju
na prekid misaonih procesa,

pre nego na manifestaciju druge ličnosti.

Šizofrenija takođe ima
i negativne simptome,

ovo su osobine koje su umanjene
kod osoba koje pate od šizofrenije,

kao što je motivacija,
ispoljavanje emocija ili govor.

Ovo su takođe i kognitivni simptomi,
kao što je poteškoća sa koncentracijom,

pamćenje informacija i donošenje odluka.

Dakle šta uzrokuje početak psihoze?

Verovatno postoji ne samo jedan uzrok,
već kombinacija

genetskih faktora i faktora okruženja
koji doprinose početku.

Šizofrenija ima najjače genetske veze
od bilo koje psihijatriske bolesti.

Iako oko 1 posto ljudi
pati od šizofrenije,

deca ili braća i sestre od osoba koje pate
od šizofrenije imaju deset puta veću šansu

da dobiju ovu bolest,

a jednojajčani blizanac nekoga ko pati
od šizofrenije

ima 40 posto šanse da dobije ovu bolest.

Često, najbliža rodbina osoba
koje pate od šizofrenije

pokazuje blaže verzije karakteristika
koje su u vezi sa ovim poremećajem,

ali ne do te mere da im treba lečenje.

Više gena skoro sigurno igra ulogu,

ali ne znamo koliko, niti koji su to geni.

Faktori okruženja kao što je izlaganje
određenim virusima u ranom detinjstvu

mogu povećati šansu
da neko razvije šizofreniju,

i korišćenje nekih narkotika,
uključujući marihuanu,

može da izazove početak psihoze

kod vrlo osetljivih individua.

Ovi faktori ne utiču na sve na isti način.

Kod onih koji imaju veoma nizak
genetski rizik,

bez obzira koliko se izlažu
rizičnim faktorima okruženja

ne može doći do razvijanja šizofrenije;

kod onih sa veoma visokim rizikom,
umeren dodatni rizik može biti odlučujući.

Antipsihotici koji se koriste za lečenje
šizofrenije su pomogli naučnicima

da rade unazad kako bi pratili
obeležja poremećaja u mozgu.

Tradicionalni antipsihotici blokiraju
receptore dopamina.

Mogu biti veoma efektivni
kod smanjivanja pozitivnih simptoma,

koji su u vezi sa viškom dopamina
u određenim moždanim putevima.

Nego, ovi isti lekovi mogu
da pogoršaju negativne simptome,

a otkrili smo da negativni simptomi
mogu biti povezani sa

premalo dopamina u drugim oblastima mozga.

Neke osobe koje pate od šizofrenije
pokazuju gubitak nevrnog tkiva,

i nejasno je da li je ova atrofija
rezultat same bolesti

ili suzbijanja signalizacije
koja se postiže lekovima.

Na sreću, novije generacije antipsihotika
imaju za cilj da se bave

nekim od ovih problema
ciljajući na više neurotransmitera,

kao što su serotonin pored dopamina.

Jasno je da nije jedan sistem transmitera
odgovoran za sve simptome,

a zbog toga što ovi lekovi deluju
na signaliziranje u celom telu i mozgu,

mogu imati druga neželjena dejstva
kao što je dobijanje na težini.

Uprkos ovim komplikacijama,
antipsihotici mogu biti veoma efektivni,

posebno kada se kombinuju
sa drugim intervencijama

kao što je
kognitivno-bihejvioralna terapija

Elektrokonvulzilna terpija, koja pruža
relativno kratkoročno olakšanje,

takođe se ponovo javlja
kao efektivno lečenje,

pogotovo kad ne uspeju druge opcije.

Rana intervencija je takođe veoma bitna.

Nakon meseci ili godina nelečene psihoze,

neke psihoze mogu biti usađene
u nečiju ličnost.

A još, dehumanizovana predrasuda
vazana za ovu dijagnozu

može da spreči ljude da potraže pomoć.

Često se osobe koje pate od šizofrenije
smatraju opasnim,

ali su zapravo češće oni žrtve nasilja

nego što su krivci.

Pravilno lečenje može pomoći
u smanjenu verovatnoće od nasilja

koja je povezana sa šizofrenijom.

Zato edukacija za pacijente,
njihove porodice i zajednice

pomaže da se razbije stigma
i poboljša pristup lečenju.