Tri načina kako da iskorenimo kulturu korupcije

„Korupcija predstavlja stalnu pretnju u Keniji,“ kaže društvena preduzetnica Vandžira Matai, „i da bismo je zaustavili tamo (ili bilo gde drugde), moramo da reagujemo u ranim fazama.“ Idući stopama svoje majke, političke aktivistkinje i dobitnice Nobelove nagrade Vangari Matai, njena ćerka podelila je sa nama tri strategije kako da iskorenimo kulturu korupcije tako što ćemo učiti decu i mlade ljude o svrsi, integritetu i o tome šta znači biti vođa.

Jesu li vas ikada pokrali

ili vam silom oteli nešto što vam je bitno

protiv vaše volje?

Osećate se prevareno.

Osećate bes, osećate se uvređeno

i osećate se bespomoćno.

Korupcija budi ta osećanja.

Korupcija je krađa.

Ona je nagrizajuća,

to je zločin;

ona je toksična

i ona uvek vreba.

Ja sam iz Kenije,

a u Keniji korupcija ima različite oblike.

Želim da podelim sa vama
priču o šumi Karura.

Ovo je moj rodni grad Najrobi.

Volim Najrobi. Prelep je.

Ali je grad pun paradoksa.

On je ujedno i prelep

i težak za život.

Međutim, u srcu ovog divnog grada

koji ja zovem domom

nalazi se šuma Karura,

prelepa, prostrana oaza puna zelenila
kojoj bi pozavideo svaki grad na svetu.

Malo je falilo da izgubimo
Karuru zbog korupcije.

Informacija je došla
do moje majke Vangari Matai

da je Karura napadnuta.

Podizalo se gradilište
u samom centru šume.

Državni službenici su ukrali šumu.

Podelili su, prodali i dali
stotine Karurinih parcela

svojim prijateljima i saradnicima.

Godine 1977,

moja majka je osnovala pokret Zeleni pojas

koji će saditi drveće širom Kenije,

obnoviti i štititi

zelene površine,
kao što je slučaj sa Karurom.

Okupila je svoje prijatelje
i istomišljenike

i zajedno sa njima napravila
nešto što će postati

jedna od najuspešnijih akcija
sadnje drveća na svetu.

Stoga nije ni čudo

da su, kada je ona čula
da je Karura napadnuta,

oni odmah reagovali.

Borili su se sa policijom i plaćenicima

da bi zaustavili krađu ove šume.

Srećom, dobili su ogromnu podršku

sveštenstva, političara,
studenata i šire javnosti,

koji su istupili da kažu ne
korupciji i pohlepi.

Ubrzo je ta podrška bila
previše jaka i moćna

da bi je vlasti savladale

i Karura je spašena.

Pridružila sam se svojoj majci
2000-ih u pokretu Zeleni pojas

i videla povećanje u broju aktivnosti
za propagiranje pokreta,

njegovo širenje van granica Kenije

i izuzetno bitno sve veće slaganje

oko Nobelove nagrade za mir
koju je dobila 2004. godine -

da su životna sredina, demokratija
i mir neraskidivo povezani.

Takođe sam shvatila da to sa čime se
moja majka suočila pre mnogo godina

pokušavajući da odbrani Karuru

nije bio izolovani slučaj.

Korupcija i pohlepa
koje su izašle na videlo tada

žive i danas,

u pohlepnim političarima
i javnim službenicima

koji su spremni da kradu iz državne kase

za svoj račun.

Korupcija je svuda.

Korupcija je štetna po svaku
ekonomiju, demokratiju

i životnu sredinu.

Ona oduzima građanima
ključne društvene usluge

i čini ljudski život bezvrednim.

Kada su mladi muškarci spremni

da se priključe bandama

i da uništavaju svoje zajednice

za malu nadoknadu,

kada žene siluju na putu do posla,

a kada prijave to

krivci putem mita izbegnu zatvorsku kaznu,

i kada mlade devojke moraju
da prodaju svoja tela

da bi kupile uloške,

tada znate da društvo
ne funkcioniše kako treba.

Zadnjih godina, Kenija se nalazi

među 10 zemalja sa najvećom
stopom korupcije na svetu.

Ono što me još više frustrira
jeste to što Kenija gubi

trećinu svog državnog budžeta
zbog korupcije godišnje.

To je šest milijardi dolara.

To je apsolutno neprihvatljivo.

U zemlji gde se pokušaji borbe
protiv korupcije obeshrabruju, ignorišu

i ometaju,

apsolutno su nam potrebne nove strategije
za borbu protiv ovog poroka.

Ne možemo doveka da se žalimo,

ili ćemo odlučiti da živimo sa tim

ili ćemo da promenimo nešto.

Ima dobrih vesti.

Ljudi se ne rađaju pokvareni.

U nekom trenutku, ovakvo ponašanje
se podstiče u kulturi

koja promoviše individualnu dobit
umesto napretka zajednice.

Stoga, ako ćemo iskoreniti korupciju,

moramo početi sa tim
pre nego što uhvati korenje.

Moramo da reagujemo u ranoj fazi.

Ne znam za vašu zemlju,

ali tamo odakle ja dolazim

mladi ljudi nas vode u budućnost.

U Keniji danas 80% stanovništva
ima ispod 35 godina.

Međutim, oni sami priznaju
da imaju sukobljene vrednosti.

Pedeset osam posto mladih ljudi
u Keniji nedavno nam je reklo

da će uraditi sve za novac.

Dodatnih 45% reklo je

da je korupcija legitimno
sredstvo u poslovanju.

Sedamdeset tri posto

reklo je da nisu spremni
da se bore za ono u šta veruju

zbog straha od odmazde.

Ono što sam naučila od svoje majke

pre par godina

jeste koncept „moći pojedinca“ -

da svako od nas može u velikoj meri
da doprinese promeni

i da smo zajedno jedna sila;

da ako stanemo jedni uz druge
možemo da promenimo situaciju

i da nema prevelikih problema.

Moja majka je toliko duboko verovala u ovo

da je to bilo u centru njenog rada.

Za menjanje kulture potrebno
je strpljenje, upornost i posvećenost

i to je izuzetno spor i temeljan posao.

Ali ako ćemo menjati kulturu
moramo početi jednom sa tim.

Nakon smrti moje majke,
osnovali smo fondaciju u njeno ime

koja će da radi baš to,

da radi sa mladim ljudima i decom,

da počne da gradi karakter
i osobinu vođstva,

da podstiče osećaj svrhe i integritet.

Međutim, borba protiv korupcije ne znači
samo reći da je korupcija loša.

Ovo su tri strategije koje mi koristimo

za koje verujemo da mogu da se primene
u svakoj školskoj zajednici.

Kao prvo, moramo da razumemo razlog

zašto uopšte dolazi do korupcije.

Da li je nazivamo onim što jeste, krađom

ili je maskiramo nekim drugim rečima?

Kada mlada deca mogu da vide i osete

kako je to suočavati se sa korupcijom,

velika je verovatnoća da će,
kada se sretnu sa dilemom u budućnosti,

iskoristiti to što su naučili.

Kao drugo, moramo jasno
da učimo decu o karakteru.

Možda se čini da je ovo očigledno,

ali dete koje ispoljava
mentalitet usmeren ka rastu

i ima osećaj za samokontrolu

je samouvereno dete,

a velika je verovatnoća
da će se samouvereno dete

boriti za ono u šta veruje.

Kao treće, moramo da naučimo našu decu
kako da budu vođe još u detinjstvu.

da im damo mogućnost da znaju kako izgleda

ukazati na korupciju kada je vide,

kakav je osećaj zauzeti se za nešto
i kada na njih neko računa

i, za mene najvažnije,

da povežu ljudsku patnju, sa jedne strane,

sa korupcijom, pohlepom
i samoživošću, sa druge.

Moramo da verujemo u našu sposobnost

da možemo da stvorimo
budućnost koju želimo,

svako od nas po malo, na svoj način.

Mladi ljudi moraju da veruju

da je nova stvarnost moguća.

Korupcija, klimatske promene,

propast ekosistema,
gubitak biološke raznovrsnosti -

za rešavanje svih ovih problema
potrebne su vođe.

Kao što bi Baba Dioum iz Senegala rekao:

„Na kraju,

čuvaćemo samo ono što volimo,

volećemo samo ono što razumemo,

a razumećemo samo ono čemu smo naučeni.“

Hvala!

(Aplauz)