Kako da brže donosite odluke

U svetu beskrajnih verzija i mogućnosti, lako je ostati paralisan neodlučnošću. Investitor i pisac Patrik Mekginis deli s nama opasnosti koje nosi „SOBO“ - strah od boljih opcija - i kako da ga prevaziđemo.

Verovatno znate za FOMO.

[Ovaj tip je izmislio taj izraz]

To je skraćenica za "fear of missing out".

To je onaj osećaj

kad izgleda kao da svi rade nešto bolje

od onoga što vi sad radite.

Ali postoji još jedan strah
za koji treba da znate,

koji je mnogo opasniji.

Zove se SOBO,

skraćenica od „strah od bolje opcije“.

[Način na koji radimo]

Živimo u svetu sa previše izbora.

Čak i odluke koje su bile jednostavne,

kao izbor restorana
ili svakodnevna kupovina,

sada su prepune prekomernog analiziranja.

Tehnologija je ovaj problem
samo još više naglasila.

Ako želite da preko interneta
kupite par belih pertli,

morate da izlistate hiljade predmeta

i pročitate stotine ocena.

To je ogromna količina
informacija za obrađivanje

da biste kupili samo dva komada kanapa
koji koštaju manje od jutarnje kafe.

Verovatno ste iskusili SOBO
kada ste se borili

da odaberete jedan iz grupe
savršeno prihvatljivih ishoda.

To je simptom kulture koja nalazi vrednost

u skupljanju i čuvanju
što je više opcija moguće.

Možda se pitate
zašto je sve ovo tako loše.

Deluje nelogično.

Zar nije privilegija to što imamo
toliko dobrih opcija za izbor?

Problem je u tome što SOBO
uzrokuje ozbiljnu paralizu analize

i može negativno da utiče
na vaš lični i profesionalni život.

Kada ne možete sa sigurnošću da odlučite,

trošite vredno vreme i energiju.

Srećom, postoji način da prevaziđete SOBO.

Evo tajne.

Sa svakom odlukom koju donosite,
prvo treba da odredite rizik,

jer to će usmeriti
vašu strategiju donošenja odluke.

Kad se sve svede,

u životu imate samo tri vrste odluka:

sa velikim rizikom,
malim rizikom i bez rizika.

Počnim sa onima bez rizika.

To su sitni detalji u životu,

gde skoro nikad nema pogrešnog odgovora,

i za nekoliko sati se nećete ni sećati

da ste donosili odluku.

Dobar primer je biranje programa
koji ćete gledati na TV-u.

Pored hiljada emisija
lako je osećati se preplavljeno,

ali šta god da izaberete,

posledice su skoro nepostojeće.

Trošenje više od nekoliko
trenutaka na SOBO

je užasan trošak energije.

Treba samo da nastavite dalje.

Kad govorimo o odlukama bez rizika,

ključ je da univerzum odluči umesto vas.

Na primer, možete svesti izbor na dva

i onda baciti novčić.

Ili probajte meni omiljeni - pitajte sat.

Dodelite po jednu odluku
svakoj polovini sata,

a onda neka sekundara kaže
šta ćete da uradite.

Izgleda da ću ja jesti ribu.

To nas dovodi do odluka sa malim rizikom.

One imaju posledice,
ali koje nisu veoma bitne,

i postoji mnogo prihvatljivih ishoda.

Mnoge rutinske stvari na poslu,
kao kupovina štampača,

rezervisanje hotela ili izbor
između lokacija za događaj

su po prirodi sa malim rizikom.

Potrebno je malo razmisliti,

ali to nisu promišljanja
od životne važnosti,

i verovatno ćete na to zaboraviti
kroz nekoliko nedelja.

I ovde možete svoju odluku
preneti na drugoga,

ali potrebno je malo
kritičkog promišljanja

jer ipak postoji malo rizika.

Ovoga puta, prepustite ih nekome.

Postavite osnovne kriterijume,

odaberite osobu da da preporuku,

i onda poslušajte njen savet.

Oduprite se iskušenju
da detaljno preispitujete.

Cilj vam je da oslobodite vreme,

ne da nabacujete još posla.

Sada kada ste savladali odluke
sa malim rizikom i one bez rizika,

imate prostora i vremena
koji su vam potrebni

da izađete na kraj
sa odlukama sa velikim rizikom.

Na primer, „koju kuću da kupim“

ili „koji posao da prihvatim“.

Pošto su rizici veliki
i posledice dalekosežne,

želite da budete potpuno sigurni.

Pre nego što počnemo,
hajde da postavimo neke osnovne principe

da vas vode kroz taj proces.

Prvo, razmislite šta vam je zaista važno

i u skladu s tim postavite kriterijume.

Drugo, prikupite odgovarajuće činjenice.

Prikupite podatke o svim opcijama,

da biste bili sigurni

da zaista donosite informisanu odluku.

I treće, setite se da SOBO,
po svojoj prirodi,

nastupa kad se mučite
da odaberete samo jednu

iz grupe savršeno prihvatljivih opcija.

Bez obzira na to šta odaberete,

možete biti sigurni
da je loša strana ograničena.

Sad kad imate osnovna pravila,

možete početi.

Počnite definisanjem favorita
na osnovu svoje intuicije,

onda poredite svaku opciju,

jednu po jednu, sa favoritom.

Svaki put odaberite bolju od dve,
na osnovu tih kriterijuma,

i drugu odbacite.

Evo jednog trika za izbegavanje SOBO.

Kada neku opciju eliminišete,
ona je zauvek otišla.

Ako se vraćate odbačenim opcijama,

rizikujete da se zaglavite.

Sada ponovite ovaj proces
dok ne dođete do konačnog izbora.

Ako pratite ovaj sistem,

obično ćete sami doći do odluke.

Ako se zaglavite, u retkim prilikama,

možete predati konačnu odluku

maloj grupi kvalifikovanih
ljudi kojima verujete

i koji su sposobni da vam pruže savet

na tu određenu temu.

Uključite grupu od pet ili manje ljudi,
idealan je neparan broj,

kako biste imali nekog
da „prelomi“ ako je potrebno.

Kada ste doneli odluku,
ostaje vam poslednji izazov.

Morate da je se držite.

Ne mogu da obećam da ćete ikada znati
da li ste doneli savršenu odluku,

ali mogu da vam kažem ovo:

značajan procenat ljudi na svetu

nikad neće morati da brine o SOBO.

Za razliku od milijardi ljudi
koji nemaju mnogo opcija,

zbog rata, siromaštva ili bolesti,

vi imate pregršt prilika
da živite donoseći odluke.

Možda nećete dobiti sve što želite,

ali sama činjenica
da možete da odlučujete je moćna.

U stvari, to je dar.

Iskoristite ga što bolje.