Kako se rešiti ekstremnog siromaštva u 4 koraka

Najmanje 400 miliona ljudi širom sveta živi u krajnjem siromaštvu: stanju ozbiljne finansijske i društvene ranjivosti koje mnoge lišava nade i dostojanstva. U međunarodnoj ogranizaciji za razvoj BRAC, koja se bazira na borbi protiv siromaštva, Šameran Abed i njegov tim, razvili su održivi, višeznačni program koji je do sad pomogao milionima da se uzdignu iz siromaštva i stvore život pun mogućnosti. Saznajte više o njihovom smelom planu za partnerstvom sa Vladom radi dostizanja broja od 21 milion ljudi u narednih 6 godina, kojima je ovaj program promenio život. ( Ovaj ambiciozan plan je deo ''Hrabrog Projekta'', koji je TED započeo kako bi inspirisao i finansirao globalne promene.)

Svedoci smo ogromnog ljudskog napretka.

U prethodnih nekoliko decenija,
širenje svetskog tržišta

je izdiglo trećinu svetske populacije
iz krajnjeg siromaštva.

Ipak, svedoci smo i zapanjujućeg pada.

Naš trud da izdignemo ljude iz siromaštva

ostavio je iza sebe
one koji žive u najvećoj bedi,

najsiromašnije.

Značenje najvećeg siromaštva
prevazilazi monetarnu definiciju

koja nam je svima poznata:

živeti sa manje od dva dolara dnevno.

Prevazilazi čak i sredstva

poput stoke ili zemlje.

Biti ultra-siromašan podrazumeva
lišavanje sopstvenog dostojanstva,

svrhe i samopoštovanja.

To podrazumeva život u izolaciji,

jer ste vi teret sopstvene zajednice.

Ono podrazumeva da ne možete
zamisliti bolju budućnost

za sebe i svoju porodicu.

Do kraja 2019. godine,

oko 400 miliona ljudi širom sveta
je živelo u ultra-siromaštvu.

To je više od zajedničke populacije
Sjedinjenih Država i Kanade.

A kada nesreća prodre,

u vidu pandemije, prirodne katastrofe
ili krize nastale ljudskom krivicom,

ovi brojevi nesnosno rastu.

Moj otac, Fazle Abed,
odrekao se korporativne karijere

kako bi ustanovio BRAC
ovde u Bangladešu 1972. godine.

Bangladeš je doživeo propast,

pretrpevši upravo razarajući ciklon

praćen nasilnim ratom za nezavisnost.

Radeći sa najsiromašnijima,
moj otac je shvatio

da je siromaštvo više
od nestašice prihoda i sredstava.

Ono je ujedno i nestašica nade.

Ljudi su ostali zarobljeni u siromaštvu,

smatrajući svoje stanje nepromenljivim.

Siromaštvo je za njih
poput sunca i meseca,

dato im od boga.

Kako bi program borbe
protiv siromaštva uspeo,

oni bi morali da usade u sebe
nadu i samopoštovanje

i uz malu pomoć,

ljudi bi mogli da se izdignu
iz siromaštva.

BRAC je prvi načinio postepeni pristup,

rešenje za ultra-siromaštvo
koje se odnosi i na nedostatak prihoda

i na nedostatak nade.

Taj pristup je najpre učinjen ženama,

jer su žene najviše pogođene
ultra-siromaštvom

ali su one, takođe, te koje najčešće
izvuku sebe i svoje porodice

iz istoga.

Već dve godine,

mi činimo četiri ključne stvari.

Prva, upoznajemo se
sa osnovnim potrebama žene

obezbeđujući joj hranu i novac,

i ono najosnovnije za preživljavanje.

Drugo, obezbeđujemo joj smeštaj
u pristojnom okruženju

uz imovinu u vidu stoke

i obučavamo je da od iste zarađuje novac.

Treće, obučavamo je da štedi, predviđa

i ulaže u nova bogatstva.

I četvrto, pomažemo joj
da se uklopi u društvo,

najpre u grupu žena sličnih njoj,

a zatim i u njenu zajednicu.

Svaki od ovih elemenata je ključ
za uspeh drugih,

ali prava magija se krije u nadi
i osećaju za mogućnosti

koje žene razvijaju kroz
blisko dobijeno savetovanje.

Ispričaću vam priču o Džorini.

Džorina je rođena u zabačenom selu
na severu Bangladeša.

Nikada nije pohađala školu,

i u 15. godini su je udali
za nasilnog čoveka.

On ju je vremenom napustio,

ostavivši je bez ikakvih primanja

i sa dvoje teško pothranjene dece
koja se nisu školovala.

Nemajući nikoga da joj pomogne,

ostala je bez ijedne nade.

Džorina se pridružila organizaciji BRAC
i ''Obrazovnom programu'' 2005. godine.

Dobijala je jedan dolar nedeljno,

dve krave,

preduzetničku obuku

i nedeljnu posetu svog mentora.

Počela je da stvara svoju imovinu,

ali što je najvažnije,

počela je da zamišlja bolju budućnost
za sebe i svoju decu.

Ako biste posetili Džorinino selo danas,

pronašli biste je kako vodi najveću
prodavnicu mešovite robe u svom kraju.

Ona bi vam ponosno pokazala
zemlju koju je kupila

i kuću koju je izgradila.

Otkad smo započeli
ovaj program 2002. godine,

dva miliona žena iz Bangladeša

je izdiglo sebe i svoje porodice
iz najvećeg siromaštva.

To je gotovo devet miliona ljudi.

Program, koji košta 500 dolara
po domaćinstvu,

traje tek dve godine,

ali uticaj je mnogo širi.

Istraživači iz Londonske škole
ekonomije otkrili su

da je čak sedam godina nakon
pristupanja programu,

92 odsto učesnika održalo ili uvećalo

svoje prihode, imovinu i potrošnju.

Ester Duflo i Abidžit Banerdži,

ekonomisti sa MIT-a, dobitnici
prošlogodišnje Nobelove nagrade,

vodili su procene više zemalja
te je ustanovljeno

da je rangiranje jedan od najboljih načina

kojim se uništava zamka siromaštva.

Moj otac, međutim, nije bio zadovoljan

što je pronašao rešenje koje je dovelo
do uspeha kod nekih ljudi.

Uvek se pitao da li smo bili
dovoljno ambiciozni

u pogledu razmera.

Te kad smo dostigli nacionalnu
razmeru u Bangladešu,

on se zapitao kako bismo je mogli
rangirati globalno.

I to je moralo da uključi vladu.

Vlada je već dodeljivala milijarde dolara

za programe smanjenja siromaštva.

Mnogo novca je, međutim, protraćeno

jer se ovi programi
ili nisu ticali najsiromašnijih,

a čak i oni koji su se ticali,
nisu imali dugoročni učinak.

Mi radimo na tome da im vlasti

pomognu pri usvajanju i sopstvenoj
težnji ka programu obrazovanja,

uvećavajući uticaj milijardi dolara

koje su već dodeljene za borbu
protiv ultra-siromaštva.

Naš plan je da pomognemo
još 21 milion ljudi

da se izdignu iz ultra-siromaštva

u osam zemalja, tokom narednih šest godina

sa timom organizacije BRAC na licu mesta,
postavljenim u svakoj državi.

U julu 2019. godine, mom ocu je
ustanovljen tumor na mozgu u završnoj fazi

i još četiri meseca života.

Kad se povukao iz BRAC-a nakon 47 godina
vođenja organizacije,

podsetio nas je da mu je tokom života

uvek preovladavao optimizam nad očajanjem,

da kada upališ iskru
samopouzdanja u ljudima,

čak i oni najsiromašniji
mogu da promene sebi život.

Moj otac je preminuo u decembru.

On je upalio tu iskru kod miliona ljudi,

i u poslednjim danima svog života,

preklinjao nas je da nastavimo tako
kod još miliona drugih.

Ovo je naša prilika,

zato prestanimo zamišljati
svet bez ultra-siromaštva

i počnimo da stvaramo taj svet zajedno.

Hvala.