Izobličavanje Bogorodice u srednjovekovnoj umetnosti - Džejms Erl (James Earle)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/distorting-madonna-in-medieval-art-james-earle

Nakon što je Rim uništen, ljudi su zazirali od privrženosti fizičkoj lepoti. Kako je hrišćanstvo uzimalo maha, Rimljani su počeli da se fokusiraju na metafizičku lepotu vrline, a umetnost je počela da ide istim putem. Džejms Erl razmatra kako su srednjovekovne slike Bogorodice obuhvaćene ovom promenom.

Lekcija: Džejms Erl (https://www.youtube.com/user/AmorSciendi), animacija: Hero 4 Hire Creative.

Da li ste ikada videli sliku
bebe Isusa iz srednjeg veka

kako sedi ili stoji na majčinom krilu

i zapitali se zašto je ona tako velika?

Slike poput Čimabueve
Madone na tronu sa anđelima

ili Dučove Maeste

takođe deluju neproporcionalno.

Kada bi Marija ustala, čini se,

anđeli na slici bili bi visoki
kao njena cevanica,

a njen torzo bi bio nesrazmerno mali

u poređenju sa njenim nogama.

Možda ste pomislili da umetnik nije bio
dovoljno vešt da slika realistično

ili mu je nedostajalo
matematičko poznavanje perspektive.

Međutim, to nije cela priča.

Da bismo razumeli zašto,
moramo se vratiti u pozni peti vek

kada su grad Rim napali Goti.

Rim je izgrađen u mermeru
i trebalo je da traje večno.

Godinama je predstavljao

vrhunac ljudske civilizacije,

stoga je njegovo uništenje
ostavilo ogromnu prazninu.

Teolozi, koji su propovedali
o svetu izvan fizičkog,

počeli su da privlače publiku
dok se Rim rušio,

a hrišćanstvo je počelo da ispunjava
prazninu koje je ostavilo carstvo.

Kao zamenu za fizičku lepotu Rima,

hrišćanstvo je ponudilo
metafizičku lepotu vrline

i večni raj

koji se ne može uništiti kao Rim.

Nakon pada Rima,

teolozi ranog srednjeg veka
udaljili su se od fizičke lepote,

odbacujući je zarad unutrašnje lepote.

Tvrdili su da,
dok je fizički svet privremen,

vrlina i vera su večne.

Lepi predmeti mogu dovesti
do pogrešnog obožavanja objekta

umesto odavanja počasti Bogu.

Tvrdi se da se početkom šestog veka
propovednik Sveti Benedikt,

nakon što je mislio na lepu ženu,

bacio u trnoviti žbun

i kroz svoju patnju

povratio fokus na duhovnu lepotu.

Bojao se da će mu želja za lepom ženom

odvući pažnju sa želje da voli Boga.

Kako je evropska civilizacija
izvršila prelaz od carevina

prema religiji,

manastiri su postali čuvari znanja,

što je značilo da klasične knjige

koje su veličale fizička zadovoljstva

nisu bile prepisivane niti zaštićene.

Bez zaštite, postale su žrtve
prirodnog propadanja,

požara, poplava ili štetočina,

a bez pomoći monaha
u prepisivanju novih primeraka,

ti tekstovi i filozofije koje su prenosili

nestali su u zapadnoj Evropi

i zamenila su ih dela ljudi
poput Svetog Benedikta,

što nas vraća na ove prikaze
Isusa i Marije.

Budući da je hrišćanstvo
tako revnosno odbacivalo fizičku lepotu,

ovi srednjovekovni umetnici
su sa namerom izbegavali

estetski prijatne forme.

U početku, ukrasi za crkve ili dvorove

bili su ograničeni
na zanimljive geometrijske oblike,

što može biti prijatno

bez podsticanja grešnih misli
o fizičkom zadovoljstvu.

Sa napredovanjem srednjovekovnog perioda,

prikazi Isusa i Marije su tolerisani,

ali se umetnik jasno potrudio
da Mariju pokrije velom

i dao joj je nesrazmerno velike noge

sa tim ogromnim cevanicama.

Ostao je strah da bi lep Marijin crtež

mogao podstaći posmatrača da voli sliku

ili Marijin fizički oblik,

umesto vrline
koju ona treba da predstavlja.

Dakle, iako može biti zabavno
misliti da možemo da slikamo

realističnije od Čimabuea ili Duča,

moramo se prisetiti
da su oni imali drugačije ciljeve

kada bi uzeli četkicu za slikanje.