Etička dilema dizajniranja beba

Stvaranje genetski modifikovanih ljudi više nije naučnofantastična fantazija; to je izgledan budući scenario. Biolog Pol Nofler procenjuje da bi za petnaest godina naučnici mogli da koriste tehnologiju redigovanja gena CRISPR kako bi napravili izvesna "unapređenja" na ljudskom embrionu - od izmene fizičkog izgleda do eliminacije rzika od autoimunih bolesti. U ovom govoru, koji izaziva na razmišljanje, Nofler nas priprema za predstojeću revoluciju dizajniranih beba i njene veoma lične i nepredvidljive posledice.

Šta kad bih mogao da vam napravim

dizajniranu bebu?

Šta kad bi ste vi kao budući roditelj,

i ja kao naučnik, odlučili
da zajedno krenemo tim putem?

Šta ako ne bismo?

Šta ako bismo mislili: "To je loša ideja",

ali mnogi iz naše porodice,
naši prijatelji i kolege

su doneli tu odluku?

Premotajmo samo 15 godina unapred.

Pretvarajmo se da je 2030. godina

i vi ste roditelj.

Vaša kćerka Marijana je pored vas,

a 2030. ona je ono što bismo
nazvali prirodnim

jer nema genetske modifikacije.

A zato što ste vi i vaš partner
svesno doneli tu odluku,

mnogi iz vašeg društvenog kruga
vas gledaju s nipodaštavanjem.

Smatraju vas luditom ili tehnofobom.

Marijanina najbolja prijateljica Džena,
koja živi u komšiluku,

je potpuno druga priča.

Rođena je kao genetski modifikovana
dizajnerska beba s brojnim unapređenjima.

Da. Unapređenjima.

A ova poboljšanja su uvedena

upotrebom nove tehnologije
za genetske modifikacije

koja ima zabavno ime CRISPR,

znate kao nešto "crisp" [sveže],

ovo je CRISPR [svežije].

Naučnici, koje su Dženini roditelji
unajmili da ovo urade

za nekoliko miliona dolara,

uveli su CRISPR
u čitav niz ljudskih embriona.

I koristili su genetska testiranja

i predvideli da će taj sićušni embrion,
Dženin embrion,

biti najbolji iz gomile.

I sada, Džena je stvarna, prava osoba.

Sedi na tepihu u vašem dnevnom boravku

i igra se sa vašom kćerkom Marijanom.

Vaše porodice se poznaju godinama,

i prilično vam je jasno

da je Džena izvanredna.

Veoma je inteligentna.

Ako ćete da budete iskreni prema sebi,
pametnija je od vas,

a pet joj je godina.

Lepa je, visoka, atletske građe

i spisak je sve duži.

I zapravo imamo čitavu novu generaciju

GM dece poput Džene.

I zasad se čini

da su zdraviji
od generacije njihovih roditelja,

od vaše generacije.

I imaju niže zdravstvene troškove.

Imuni su na veliki broj
zdravstevnih stanja,

uključujući HIV/AIDS i genetske bolesti.

Sve to zvuči sjajno,

ali ne možete a da ne osećate nespokoj,

instinktivno osećanje da nešto
prosto nije kako treba kod Džene

i imali ste isti osećaj
o drugoj GM deci koju ste upoznali.

Takođe ste čitali u novinama
ranije ove nedelje

da istraživanje ove dece,
koja su rođena kao dizajnirane bebe,

nagoveštava da imaju neke probleme,

poput naglašene agresivnosti
i narcisoidnosti.

Ali svežije su vam u mislima

neke vesti koje ste upravo
čuli od Dženine porodice.

Toliko je pametna

da će sada pohađati specijalnu školu,

različitu školu nego vaša kćerka Marijana,

i to na neki način izbacuje
vašu porodicu iz ravnoteže.

Marijana plače,

a sinoć kad ste je uspavljivali
i ljubili za laku noć,

pitala je: "Tata, hoće li
mi Džena uopšte više biti prijateljica?"

Sad, kako sam vam pričao
ovu zamišljenu priču iz 2030,

imam osećaj da sam neke od vas smestio

u naučnofantastični okvir. Je li tako?

Mislite da čitate
naučnofantastičnu knjigu.

Ili, pak, razmišljate
u smeru Noći veštica.

Ali ovo je zaista naša moguća stvarnost,

svega 15 godina od sad.

Ja sam istraživač
matičnih ćelija i genetike

i razumem novu CRISPR tehnologiju

i njen potencijalni uticaj.

I možemo se zateći u toj stvarnosti

i mnogo će zavisiti od toga
šta odlučimo danas.

A ako i dalje razmišljate
u naučnofantastičnom smeru,

razmotrite da je svet nauke
poprilično zatečen ranije ove godine,

a javnost uglavnom pojma nema o tome.

Istraživači iz Kine,
pre svega nekoliko meseci,

izvestili su da su stvorili
genetski modifikovane ljudske embrione.

Ovo se desilo prvi put u istoriji.

A postigli su to upotrebom
nove CRISPR tehnologije.

Nije savršeno funkcionisalo,

ali i dalje smatram
da su time odškrinuli vrata

Pandorine kutije.

I mislim da će se neki ljudi
voditi ovom tehnologijom

i pokušaće da dizajniraju bebe.

Sad, pre nego što nastavim, neki od vas
će da podignu ruke i kažu:

"Stani, Pol, čekaj malo.

Zar to ne bi bilo nezakonito?

Ne možeš prosto da se zaputiš
i stvoriš dizajniranu bebu."

I zapravo ste donekle u pravu.

U nekim državama to ne možete da uradite.

Ali u mnogim drugim državama,
uključujući moju državu, SAD,

zapravo ne postoji zakon o ovome,
pa u teoriji, mogli biste to da uradite.

A desio se još jedan razvoj ove godine
koji se odrazio na ovu oblast,

a to se desilo nedaleko odavde,
u Ujedinjenom Kraljevstvu.

A Ujedinjeno Kraljevstvo je tradicionalno
bila najstroža država

kada se radi
o genetskim modifikacijama ljudi.

Tamo je to bilo nezakonito,

ali pre samo nekoliko meseci,

napravili su izuzetak tom pravilu.

Usvojili su novi zakon,

koji dozvoljava stvaranje
genetski modifikovanih ljudi

s plemenitim ciljem pokušaja da se spreče
retki oblici genetskih bolesti.

Ali i dalje smatram da nas kombinacija
ovih događaja pomera

sve bliže ka prihvatanju

ljudskih genetskih modifikacija.

Dakle, govorio sam
o toj tehnologiji CRISPR.

Šta je zapravo CRISPR?

Pa, ako razmišljate o GMO
koji nam je svima poznatiji,

poput GMO paradajza i pšenice

i sličnih stvari,

ova tehnologija je slična tehnologijama

koje koristimo da njih napravimo,

ali je drastično bolja,

jeftinija i brža.

Pa, šta je to?

To je poput genetskog
švajcarskog vojničkog noža.

Možemo da se pretvaramo
da je to švajcarski nož

koji sadrži različite alate,

a jedan od tih alata je nalik lupi

ili GPS za naš DNK,

dakle, može da se smesti
u određenoj tački.

A sledeći alat je poput makaza

koje mogu da seku DNK baš u toj tački.

I naposletku imamo olovku

kojom bukvalno možemo da nanovo ispišemo
genetski kôd na toj lokaciji.

Zaista je tako jednostavno.

A ova tehnologija, koja se pojavila
pre samo tri godine,

iznenadila je nauku.

Toliko brzo se razvija,
i tako je prokleto uzbudljiva naučnicima,

i ja priznajem da me fascinira
i koristimo je u našoj laboratoriji,

da mislim kako će neko da ode korak dalje

i da nastavi rad na genetskoj modifikaciji
ljudskog embriona

i možda će da naprave dizajnirane bebe.

Trenutno je to toliko sveprisutno.

Tek se pojavilo pre tri godine.

Trenutno hiljade laboratorija
ovo bukvalno imaju pri ruci

i bave se važnim istraživanjem.

Većinu njih ne interesuje
dizajniranje beba.

Izučavaju ljudske bolesti

i druge važne elemente nauke.

Dakle, mnogo se važnog istraživanja
sprovodi CRIPR-om.

A činjenica da trenutno možemo
da radimo genetske modifikacije,

koje su nekad trajale godinama
i koštale milione dolara,

za nekoliko nedelja
za nekoliko hiljada dolara,

meni kao naučniku je fantastična,

ali opet, istovremeno,

otvara prostor ljudima da odu predaleko.

I mislim da se neki ljudi

neće usredsređivati toliko na nauku.

Neće ih nauka pokretati.

Pokretaće ih ideologija
ili jurenje za novcem.

I posegnuće za dizajniranjem beba.

Pa, zašto bi trebalo da budemo
zabrinuti zbog ovoga?

Znamo od Darvina,
ako se vratimo dva veka unazad,

da su evolucija i genetika
istinski uticali na čovečanstvo,

na to ko smo danas.

A neki smatraju da se dešava nešto
poput društvenog darvinizma u našem svetu,

a možda čak i eugenika.

Zamislite te trendove, te sile,

sa raketnim pogonom ove CRISPR tehnologije

koja je toliko moćna i sveprisutna.

I zapravo, dovoljno je da se vratimo
jedan vek u prošli vek

kako bismo videli moć eugenike.

Moj otac, Piter Nofler,

je rođen baš ovde u Beču.

Bio je Bečlija i rođen je ovde 1929.

A kada su moji baka i deka
dobili malenu bebu Pitera,

svet je bio drugačiji. Je li tako?

Bio je to neki drugi Beč.

SAD su bile drugačije.

Svet je bio drugačiji.

Eugenika je bila u usponu

i moji baka i deka su shvatili,

verujem veoma brzo,

da su na pogrešnoj strani
eugeničke jednačine.

I uprkos tome što je ovo bio njihov dom

i dom njihove čitave šire porodice,

a ova oblast je generacijama
bila dom njihovoj porodici,

odlučili su da zbog eugenike

moraju da odu.

I preživeli su, ali slomljenog srca

i nisam siguran da je moj otac
ikad prežalio odlazak iz Beča.

Otišao je kad mu je bilo tek osam godina

1938.

Stoga danas vidim novu eugeniku

kako izranja na površinu.

Trebalo bi da bude plemenitija,
nežnija, pozitivna eugenika,

drugačija od svega toga iz prošlosti.

Ali smatram da iako je usredsređena
na pokušavanje da poboljša ljude,

mogla bi da ima negativne posledice

i zaista me brine

što neki od najvećih zagovornika
ove nove eugenike

smatraju da je CRISPR
karta za njeno ostvarivanje.

Pa, moram da priznam, znate,

eugenika, govorimo o unapređenju ljudi.

To je teško pitanje.

Šta je bolje kad govorimo
o ljudskim bićima?

Ali priznajem da smatram
da možda mnogi od nas

bi mogli da se slože da bi ljudskim bićima

godilo malo poboljšanja.

Pogledajte naše političare

ovde, znate, tamo u SAD-u -

Ne daj bože da sad pođemo tamo.

Možda ako samo pogledamo u ogledalo,

moguće da bismo otkrili
vidove da se popravimo.

Možda bih poželeo, iskreno,
da imam više kose ovde, umesto ćelavosti.

Neki ljudi bi poželeli da su viši,

da imaju drugačiju težinu, drugačije lice.

Ako bismo mogli to da uradimo,
ako bismo mogli sve to da ostvarimo

ili bismo to mogli da ostvarimo
kod naše dece,

to bi bilo primamljivo.

A ipak, uz to bi išli sledeći rizici.

Govorio sam o eugenici,

ali postojali bi rizici i po pojedince.

Dakle, ako bismo zaboravili
na unapređivanje ljudi

i samo pokušali da ih napravimo zdravijim
upotrebom genetskih modifikacija,

ova tehnologija je toliko nova

i toliko moćna

da bismo slučajno mogli
da ih napravimo bolesnijima.

To bi lako moglo da se desi.

A tu je i drugi rizik,

a to je da sve legitimno, važno
istraživanje genetskih modifikacija

se dešava samo u laboratoriji -

opet, bez zainteresovanosti
za dizajniranje beba -

ako bi nekoliko ljudi krenulo
putem dizajniranja beba,

a stvari bi krenule po zlu,

čitava oblast bi ispaštala.

Takođe smatram da nije nemoguće

da bi vlade mogle početi da se interesuju
za genetske modifikacije.

Pa, na primer,
naše zamišljeno GM dete, Džena,

koje je zdravije,

ako postoji generacija za koju se čini
da ima niže troškove zdravstvene nege,

moguće je da vlade
mogu da počnu da sile svoje građane

da krenu GM putem.

Pogledajte politiku jednog deteta u Kini.

Smatra se da je sprečila
rođenje 400 miliona ljudskih bića.

Stoga nije u sferi nemogućeg

da bi genetske modifikacije
mogle da budu nešto što vlade guraju.

A ako dizajnirane bebe postanu popularne,

u našem digitalnom dobu -

popularnih snimaka, društvenih mreža -

šta ako bi se smatralo
da su dizajnirane bebe moderne,

i one postanu neka vrsta novog glamura,

novi Kardašijanovi ili slično?

(Smeh)

Znate, jesu li to trendovi
koje bi zaista mogli da kontrolišemo?

Nisam ubeđen da jesu.

Dakle, opet, danas je Noć veštica

i kada govorimo
o genetskim modifikacijama,

pstoji jedan lik u vezi sa Noći veštica

o kom se govori i koji se priziva
više od bilo čega drugog,

a to je Frankenštajn.

Najčešće je to bila frankenhrana
i razne druge stvari.

Ali ako razmislimo danas o tome
i razmislimo o tome u ljudskom kontekstu

na dan poput Noći veštica,

ako roditelji u suštini mogu
da genetski kostimiraju svoju decu,

da li ćemo da govorimo
o nekoj vrsti situacije Frankenštajn 2.0?

Ne verujem. Ne verujem
da će ići toliko daleko.

Ali kada se bavimo cepkanjem
ljudskog kôda,

mislim da sve opklade otpadaju,
u smislu šta bi moglo proizaći iz toga.

I dalje bi postojala opasnost.

Možemo da pogledamo u prošlost

druge elemente preobražajne nauke

i da vidimo kako su se
u suštini otrgli kontroli

i kako su proželi društvo.

Daću vam samo jedan primer,
a to je vantelesna oplodnja.

Pre skoro tačno 40 godina,

rođena je prva beba iz tube, Luiza Braun,

a to je sjajna stvar,

i mislim da je od tada pet miliona beba
rođeno vantelesnom oplodnjom,

donele su bezmernu radost.

Mnogi roditelji sad mogu da vole tu decu.

Ali ako razmislite o tome,
za četiri decenije,

pet miliona beba rođenih
zahvaljujući novoj tehnologiji

je prilično izvanredno,

a isto bi moglo da se desi

s genetskim modifikacijama ljudi
i dizajniranjem beba.

Pa, u zavisnosti od odluka
koje donesemo u narednih nekoliko meseci,

u narednih godinu dana,

ako se rodi prva dizajnirana beba

u narednih par decenija,

moglo bi da dođe do miliona
genetski modifikovanih ljudi.

A tu imamo i razliku,
jer ako mi, vi u publici ili ja,

ako odlučimo da imamo dizajniranu bebu,

onda će i njihova deca
da budu genetski modifikovana itd.

jer je to nasledno.

Dakle, to je velika razlika.

Pa, imajući sve ovo na umu,

šta da radimo?

Zapravo će da dođe do sastanka

za mesec dana od sutra u Vašingtonu,

od strane Nacionalne akademija nauke SAD-a

kako bi se bavili tim pitanjem.

Koji je pravi put napred po pitanju
ljudskih genetskih modifikacija?

Verujem da nam trenutno

treba moratorijum.

Moramo to da zabranimo.

Ne bi trebalo da dozvolimo
stvaranje genetski modifikovanih ljudi

jer je prosto suviše opasno
i suviše nepredvidivo.

Ali ima mnogo ljudi -

(Aplauz)

Havala.

(Aplauz)

I dozvolite da kažem, prosto kao naučnik,

malčice je zastrašujuće da to javno kažem

jer nauka uopšteno ne voli
samoregulaciju i slične stvari.

Zato smatram da moramo da odložimo ovo,

no postoje mnogi ljudi
koji ne samo da se ne slažu sa mnom,

već osećaju baš suprotno.

Oni su potpuno nagazili gas,
idu punom brzinom napred,

napravimo dizajnirane bebe.

Pa će na sastanku u decembru

i na drugim sastancima koji će verovatno
uslediti u narednih nekoliko meseci,

veoma je moguće da neće biti moratorijuma.

A mislim da je deo našeg problema

to što je čitav ovaj trend,

ova revolucija u genetskoj modifikaciji
koja je primenjiva na ljude,

javnost nije znala za to.

Niko nije govorio,

pogledajte, ovo je velika stvar,
ovo je revolucija

i moglo bi da utiče na vas
na veoma lične načine.

Te je moj cilj delimično
da to zapravo promenim

i da obrazujem i angažujem javnost

i da vi ljudi pričate o ovome.

Pa se nadam da će na ovim sastancima
biti mesta za javnost

da doprinese svojim glasom.

Pa, ako se vratimo nazad,
opet na 2030, na tu zamišljenu priču,

i u zavisnosti od odluka
koje, opet, donesemo danas -

bukvalno nemamo mnogo vremena -

u narednih nekoliko meseci,
sledećih godinu,

jer se ova tehnologija širi poput požara.

Pretvarajmo se da smo ponovo
u toj stvarnosti.

Nalazimo se u parku

i naše dete se ljulja na ljuljašci.

Da li je to dete obično staro dete

ili smo odlučili
da imamo dizajniranu bebu?

I recimo da smo krenuli
nekom vrstom tradicionalnog puta,

i naše dete se ljulja na ljuljašci,

i iskreno, ono je nered.

Kosa mu je zamršena poput moje.

Zapušen mu je nos.

Nije najbolji đak na svetu.

Ljupko je, volite ga,

ali na ljuljašci do njegove,

njegov najbolji prijatelj je GM dete,

i njih dvoje se tako ljuljaju,

a vi ne možete
a da ih ne poredite, zar ne?

A GM dete se ljulja više,

izgleda bolje, bolji je đak,

nema zapušen nos koji morate da brišete.

Kako ćete se zbog toga osećati

i kakvu odluku ćete sledeći put doneti?

Hvala vam.

(Aplauz)