Piter FM. (2006) (Ruski film) (Kliknuti cc za srpski prevod)

Pa, šta nam to meteorolozi
obećavaju za sutra.

Pa, drugovi meteorolozi nam obećavaju
samo 20 stepeni. Bar je iznad nule.

Mestimično oblačno,
topao severozapadni vetar.

Nekome je jasno, a nekome ne, da se vreme
u Petrogradu se menja kosmičkom brzinom.

A i raspoloženje se takođe menja.
Ako hoćete da stabilišete raspoloženje,

udahnite duboko i ostanite sa nama.

Usput, ovde je super, ostanite sa nama
i ne idite nigde.

Pa, da se upoznamo.
Ja sam Maša Jemeljijanova, a vi slušate

radio 'Piter FM '.

Treba mi nešto posebno
- Možda nešto iz naše nove kolekcije?

Singapur, Italija, Francuska.
- Aha... Singapur...

Lepo, zar ne?
- Pametan odabir.

Sviđa li ti se?
- Ovo je definitivno najbolja!

Pa?

Recite mi, zašto su sve lutke ćelave?
- Šta, ne znate? To je nova moda.

Da, trenutno je to najveći modni trend.
Takozvani "Kabrio stil".

Razumem.
- Ćelavci izazivaju veću simpatiju i...

Pažljivo, pažljivo!

Kuća lepo izgleda?
- Mislim da je mala.

Za kuću je sve sređeno?
- Prvoklasno.

Koje pivo?

Da, da.

Ne, sam sam.

Da... kakva zbrka.

Izvolite...

Boja, glas, ukus... zanimljiva devojka,

Maša Jemeljijanova, Maša Jemeljijanova.

Svakog dana sa vama Jemeljijanova Maša.

Slušate "Piter FM".

Nastavljamo sa koncertom.

Fjodor i Viktor čestitaju
svom drugu Maksimu Vasilijevu,

pobedu na internacionalnom takmičenju
mladih arhitekata.

Maksim je najbolji od najboljih.

I pažnja, pažnja. On ide za
Berlin, da tamo pravi kuće!

Maks, slušaš li?

Ali to je zvanična verzija, a ja mislim
da g. Vasilyev ide tamo da pije pivo.

Ali, Maksime, ne zaboravi da od piva
raste stomak. - Stvarno?

A sada, pesma za tebe.

Momci...hvala vam.

Znaš li neke Nemice?

Naravno. Klaru Cetkin
i Rozu Luksemburg.

Lepo peva, zar ne?
- Mogu i ja tako.

Zdravo, Mašince.
- Zdravo.

To pevaš od sreće?
- Da.

Šta je ovo?
Je li to naš format?

Da, menjamo orjentaciju.

Maška, ne razumem te.
Zašto tražiš nevolju?

Pusti im Kirkorova, ako to hoće.
- Ali ja neću.

O, Maška!
A zašto si zakasnila?

Zbog svadbe...
- A-ha.

Lerić...možeš li da me zameniš na sat?
- Nee...

- Treba da kupim prsten sa Kostjom...
- Ne. Umirem!

Samo na sat, molim te.
- U redu, ali samo na jedan sat.

Obećavam.

U Berlinu je sad dobro.
- U Berlinu je uvek dobro.

Hoćeš li biti spreman do ponedeljka?
Viza, garantno pismo?

Sve je pod kontrolom.

A zašto hoćeš da ideš?
Mogu li ja umesto tebe?

Čoveče, nemoj da budeš toliko zavidan.
- Ko je zavidan?

On ne zna nemački!

Kaži: "Gastarbeiter".

Hajde, kaži:"Gastarbeiter".
- Ne, bolje reci - "ayshtutsen of neobal".

Nego, ostavićeš mi mansardu?

I radićeš kao čistač?
- Ne.

A Marina,zna li ona?

A kad praviš oproštajnu žurku?
- Da, kad?

Sutra.

Ne, ozbiljno te pitam.

Onda prekosutra.

Šta da jedem da bih smršala?

Pažnja. Opasno po život.

Poznajem rad majstora.

Je li opasno?
- Ne znam, ali Kostjuk ih jede.

Jesi li nahranila kornjaču?

Zaboravila sam.
- Odlično.

Dušo, pregrizi nešto.
Hajde...

Hajde, ti jedi, a ja ću da gledam.

Halo, halo, Mašo?
Volim te.

I ja tebe.
A ko si ti?

Ja sam Sanjok.
Slušam te svakog dana.

Tako si...
- Kakva?

Luckasta si...
A program ti je super.

Slatkišu, reci mi kako izgledaš?
Boja očiju, visina...

Sanjuk, hvala ti na otvorenosti.
Pričaćemo neki drugi put!

Ko je to bio?

Čudak.
- Obožavatelji te ne ostavljaju na miru?

Manijaci!

Pazi!

Hej, radijska kraljice!
Ljera!

Mašo, Mašo, dođi ovamo!

Šta je bilo?
- Vidiš onog sa cvećem?

...on je moj!
- Smešno!

Kako se zove?
- Kaže da se zove Dima.

Juče sam ga se jedva otarasila.
Čeka me. Zna kad mi se program završava.

Jemeljijanova ...

Posle emisije dođi u moju kancelariju.

Pa, treba li da puštamo Kirkorova?
- Aha.

Halo.
- Halo, Mašo? Izvinite.

Zdravo.

Zdravo. - Ja sam.
- Gde si do sada? Čekam te pola sata.

Izvini. Nisam mogla ranije.
Časna reč.

Angažovala si sekretara?
- Molim?

Ne znam.. Ko je muškarac
koji se javlja na tvoj telefon?

Prokletstvo...

Da, nije izdržao ni nedelju dana.
- Nisam čak ni primetila!

Poklonio sam ti novi Samsung. I?

Molio sam te da je ne nosiš.

Daj mi svoj telefon.
- Da i njega izgubiš? - Naravno.

Da, gospođica "Sve gubim".

Zdravo.
- Zdravo.

Recite mi, da li je moj telefon
u rukama dobre osobe?

Da, Mašo. Imate sreće.

Otkud znate da me zovu Maša?

Bilo je poziva i svi su tražili Mašu.

A kako se vi zovete?
- Maksim. Kako da vam vratim telefon?

Mogli bi da se nađemo u 9
na Tchaikovky stanici, pored spomenika.

U redu. Kako ću vas prepoznati?

Lako, biću u kostimu zeca.

Zeca?
- Da. Samo se šalim.

Mogu li kasnije da vas nazovem?
- Da, naravno.

Šta se desilo?
- Ništa!

Za šta sam kriva ovaj put?
- Ni za šta!

Otelo!
Pravi mračnjak!

Idemo odmah po prstenje
ili ću zakasniti na posao.

Skini tu užasnu stvar sa glave!

A meni se sviđa.
- Ne, skini je. Kunem se, baciću je.

Veliki projekat.

Fenomenalan.

Mnogo sam srećan.

Da, talentovani ste.
- Hvala.

Evo vam garantno pisom.
Odmah ujutru idite u ambasadu.

Ovo je ugovor.
Imate dva dana da ga proučite.

Čekaću vas... do četvrtka.

Izvinite...
Molim vas, izvinite me.

Halo. Da, Marina, ja sam zvao.
Izvinite...

Da, zvao sam zbog...
kad možeš da uzmeš svoje stvari?

Da, kad god ti je zgodno.
Može danas.

U koliko?
U deset, ne... sačekaj malo.

Da, Mašo. Sačekaj malo.
Da Marina, imaš ključeve? Dobro.

Izvini, ne mogu sad da pričam.

Halo. Izvinite.
Da, Mašo. Sve je u redu.

I, kako ću te prepoznati?

Mladež na leđima?
Šta! A, šališ se.

Da, mogu da čekam. Sačekaj malo!

Izvinite...
- Žene. Nije vam žao što ih ostavljate?

Ne?
Razumem vas...

Halo. Da.

Nosiću crvenu jaknu.
Nisam visoka.

U redu. Vidimo se.

Ko je to?

Rekla sam ti. Izgubila sam mobilni.

A on ga je našao i hoće da mi ga vrati.

Je li zgodan?

To ga nisam pitala.

Zna li da radiš na radiju?
- Ne.

Ma nemoj... A ovaj Dima je tako naporan,
zove me milion puta na dan...

Zove me u bioskop.

Sladak je, ali ne znam...

Šta ti misliš? Da li da idem?

Lerićka, jednostavno je, ako hoćeš - idi,
ako nećeš - nemoj.

I vrati mi disk.

Kad bi samo znala da li hoću ili ne.

I ja.
- Na šta misliš?

Nije bitno.

Jeste li kupili prstenje?

Dva komada.- Pokaži mi.
- Kostjuk ih je uzeo.

Pametno. Ti bi ih izgubila.
- To mi je i on rekao.

Maška, imaš sreće.
- Lerić, svi su poludeli zbog svadbe.

Kostjuk stalno žuri, nešto dogovara,
stalno zove telefonom...

Mame, obe mame kreiraju meni... buket.
- Na svadbi gađaj mene buketom!

Ljudi se sreću, zaljubljuju se...
venčavaju se.

A šta bi bilo da nema samo dva pola,
muški i ženski, već recimo pet,

i da bi spasili čovečanstvo od izumiranja,
potrebno je da se spoje svih pet,

A recimo, prvi je bolestan,
a drugi kasni,

Treći se izgubio, četvrti
se jednostavno predomislio,

i ispadne da je samo peti spreman za ljubav.

Ali, šta on može sam?

Na kraju ipak je divno
što postoje samo muškarci i žene.

Posvećeno onima koji su zaljubljeni...

Zdravo. - Kako ste,
Tatjana Petrovna. - Zašto kasniš?

Radim do sedam, do sedam.
- Brzo ću. Treba mi samo potpis,

da bih završio sa ugovorom.
Evo mog zahteva za prekid rada.

Kakvog prekida rada?
- Evo mog zahteva, treba samo da potpišete.

Ne, neću da potpišem. - Zašto.
- Jer nema ko da mi radi.

Ko će da radi? Puškin?
- Tatjana Petrovna, ne znam...

moram da zaključim ugovor...
- Šta hoćeš od mene? Ne mogu. Ne mogu.

Ne...
...zbog prelaska na novi posao...

Šta je ovo? Kakav posao?
- Idem u inostranstvo.

Ne, ne, ne. Neću da potpišem.

Tatjana Petrovna,
molim vas, potpišite...

Tanja! Gde su lopate?
- Gde su oduvek i bile! Neću da potpišem.

Radno vreme je završeno.
Tatjana Petrovna, treba mi potpis.

Mnogo mi je bitno.

Umukni. Otići ćemo do magacina po lopate!

Razumite me, ja sam arhitekta.
Ne mogu ceo život da čistim.

Pa šta. Ja sam studirala nautiku!
- Tatjana Petrovna, imam...

...još i poslednji argument.

Gde ćeš? Ostani tu!
Otići ćemo do magacina po lopate.

Tatjana Petrovna, moram ovo odmah da rešim.

Krećem u ponedeljak,
pa moram sve sad da završim.

Molim vas, pomozite mi.

Gde si pošao. Uništio si mi cveće!
Bože, šta da radim sa tobom?

Evo ti.
- Hvala vam.

Evo ti.
- Mnogo vam hvala.

Sačekaj, doneću tvoja dokumenta.

Ponosam sam na to što sam čistač.
- Pozdrav Pećka. Sa srećom. - I tebi.

Vraćaj flašu. - Šta, čistač nije čovek?
- Jeste čovek.

Idi, idi. - Hvala vam.
- Samo pazi da se ne sapleteš.

Ma, pusti. - Moramo do magacina.
- U redu, u redu. Smiri se.

Možda je on Jevrej?
- Jeste, a šta si ti?

Prekini. Daj, vrati mi je.

Izvinite. Izvinite, jeste li vi Maša?
- Ne.

Izvinite, pogrešio sam.
- U redu je.

Razumite me, gđice Jemeljijanova,
ovo je komercijalni radio.

Felix Ivanovich...
- I bankrotiraće zbog vas!

Ovo je poslednje upozorenje. Poslednje!
A sad idite!

I prestanite da kasnite!

I, šta je bilo?

Ništa novo. Kao i obično.

Daj mi ruku. - Zašto?
- Ma, daj mi ruku. Tu.

A sad i drugu.

A sad napravi obično lice.

Običnije.

Ne, još običnije.

Odlično.

Hoćemo li?
- Hoćemo.

Jel ti bolje?
- Jeste.

Odlično.
- Nego, koliko je sati?

Izvinite...vaša jakna...pogrešio sam.
- Zašto jakna? Hoćeš bez jakne?

Ne, ne. Izvinite.
- A, stidljivko.

Pa, ako nećeš, neka bude tako.

Izvinite.

Zdravo.
- Zdravo.

Šta ima?
- Kao i obično. Sedim i čekam te.

Jesi li za čaj? - Pokušavam da nađem
svoj album u tvom smeću. Hoćeš li mi pomoći?

Reci mi, zašto donosiš sve te znakove?

Ne razumem te.

Zdravo. Nešto se desilo?
- Ne.

Gde si bila do sada?
- Na poslu.

I nisi mogla da pozoveš?
- Mogla sam.

Spremio sam večeru i čekao sam te.

Znaš li da idem za Nemačku?

Za Nemačku? Da, čula sam.
- Odlično.

Nećeš da mi čestitaš?
- Zašto ne bih? Srećna sam zbog tebe.

To je odlično.

Dobro je u Nemačkoj.

Samo što sam sad u velikoj gužvi.

Sve mi se pretumbalo.
- Šta se desilo?

Ništa. Ništa se nije desilo.

Uskoro se udajem.
Zar ne znaš?

Ne. Pa, sad je sve jesno.

Udaješ se...

Kako ti je prošao dan na poslu?
- Bilo je dobro.

Nešto bitno?

Kostja, mogu li da ćutim?
Umorna sam od pričanja na poslu.

U redu. Ukusno je.
Probaj!

Probaj.

Ne jede mi se.

Mašo, šta nije u redu?

Moraš da ideš?

Da. Idem.

Izvini.

Zbogom.

Sećaš li se... i u prvom razredu
si imao sivo odelo?

Znam te skoro ceo moj život.

Strašno.

Kako to misliš?

Marusja, Marusja?

Spavajmo.

Sutra će doći moji roditelji...
Tvoji će im se priključiti.

Sutra je novi dan.

Da, Mašo.
- Maksime, izvini. Ti si verovatno otišao?

Čekao sam sat vremena...

Zadržali su me na poslu...

Mogla si da se javiš. - Izvini.
Potrudiću se da ne kasnim sledeći put.

Imama mnogo obaveza u poslednje vreme.
I u vezi venčanja, a i na poslu...

I ti se udaješ?
- Zašto to i ja?

Ne znam. To je izgleda u modi.

Nazvala sam u pogrešno vreme?
- Ne sve je u redu.

Glas ti zvuči...

Ne. Samo imam mnogo obaveza
u poslednje vreme.

Za tri dana idem u Berlin.
- Na koliko?

Na dugo.
- Sa srećom. - Hvala.

Želela bih da ja sad odem negde...

Kažu da je u Berlinu dobro.

Meni se i ovde sviđa.
- Zašto onda ideš?

Ne znam...još uvek nisam odlučio.

Probaj sa pismo/glava.
- Mašo...

Ja tako ponekad uradim.
- Hvala na savetu.

Onda...kad i gde?

Jesi li slobodan sutra u 11?

Da. A gde?
- Na Gorkiovskaja metro stanici,

Pored podzemnog prolaza, pored sata.

Dobro.

Crvena jakna? - Kao i obično.
- Ja ću biti u tamno plavoj.

Halo, Mašo!
- Da?

Možeš li da mi se opišeš?

Retko sam lepa. Smeđokosa sam.
Frizura mi je u haosu,

Oči plavo-sive, zlatni zubi.

Šalim se...

Pa..je li u redu?
- Sviđa mi se.

Onda, do sutra?
- Da. Ali...

Zdravo.

Sranje...

Izgleda mi da će nas prevariti sa limuzinom.

Šta je to sad?

Obećala si mi da to više nećeš nositi!

I kakav je to karmin?
- Je li bolje ovako? Zadovoljan?

Sunašce, šta ti je?

Slatkišu, da se ne svađamo
oko gluposti. Može?

Znaš me. Ja sam uvek isti.

Htela si nešto da mi kažeš?

Izvini...nervi su u pitanju.

Halo.
Zdravo, Marina, ja sam.

Nadam se da te nisam probudio?

Odlično.

Slušaj. Pronašao sam tvoje fotografije.

Da. Mogu a ih vratim.

U redu. Da se nađemo negde.

Poklanjaš ih mi...

Pa, onda...
Pa, onda...to je to.

Rekao sam hvala.

HVALA TI...

Izvini, ne mogu sad da pričam...
U redu. Zdravo.

Nešto vredno?
- Ne...

Razumete li me? To mi je mnogo bitno.
- Razumem vas.

Pojavio se problem...
- Stvarno?

Kostja!
- Sad ću, Marusja.

Kostja, moram da idem
- Samo trenutak.

Imali smo dogovor, zar ne?

Ovo je moje venčanje. Ženim se prvi put.

Moja žena, moja nevesta,
se takođe udaje prvi put.

Razumem. - Za nas je to mnogo bitno
i zbog toga hoćemo Kadilak, a ne Linkoln.

Razumem. - Venčavamo se, razumete li?
- Razumem.

Platili smo vam, pa ste obavezni...

Ispunićete sve moje uslove. U suprotnom,
vratićete mi novac i otići ću u drugu firmu.

Jesmo li se dogovorili?
- Jesmo.

Sačekajte!

Zdravo.

Jesi li ti Pepeljuga?
- Jesam, ali nemoj nikom da kažeš.

Devojko!

Devojko!

Devojko! Sačekaj malo.

O, Bože, šta je sad?
- Devojko!

Izvinite, kasnim. - Sačekaj, ne mogu
da trčim. Pocepana mi je papuča.

Da?

Boli me.
- Šta je bilo?

Šav...Molim vas, recite mi da li ste
zainteresovani za seks sa strancem.

Ne.
- Pa, tako sam i mislio.

A da mi bar daš broj telefona?
- Ne, ne, ne.

Hajde, daj mi broj ili ći
postati alkoholičar. - Ne.

Devojko, devojko, lepotice...
Sačekaj!

Devojko. -Nemam telefon.
- Sačekaj, daj mi broj telefona.

Devojko, molim te daj mi broj.
Devojko, molim te!

Žestoka je!

Sine! - Da.
- Pomozi mi.

Da li su mi tačno vratili kusur?
- Koliko?

- Hleb... hleb je 6.20,
a ja sam dala 10 rubalja.

Super ponuda! Tri besplatna minuta
za vaš mobilni!

Sačekaj, sačekaj, 6.20...
- 6.20. - 6.20 je koštao hleb...

Pa, imali ste 10 rublja i ako
oduzmemo 6.20... - Tako je.

Super ponuda! Tri besplatna minuta
za vaš mobilni!

Dala sam 10... - Tako je.
- A hleb košta 6.20.

6.20... A gde je 6.20?
- Evo vam 10 rublji. Žurim!

Popunite obrazac i možete besplatno
da pričate sa celim svetom. - Hvala.

Koje je to cveće? - Liziantusi.
- Onda ću uzeti one tamo.

Piroške, kolači...

Piroške, kolači...
- Izvinite,

Da niste slučajno videli mladića u plavoj
jakni. Trebalo bi da me čeka ovde.

Jesam. Pogledaj oko sebe...
ima ih koliko hoćeš.

Izaberi jednog...

Hvala.
- ...U tamno plavoj jakni.

Piroške, kolači...

Super ponuda! Tri besplatna minuta
za vaš mobilni!

Izvinite, jeste li videli
devojku u crvenoj jakni?

Visoka ili ne?
- Ne znam. U crvenoj jakni je.

Pa, mnoge nose crvenu jaknu.

Plavuša ili crnka?
- Ne znam.

Čupava sa zlatnim zubima...tako je rekla.
- Zlatni zubi?

Ne, takvu nisam video.
- U redu.

Devojko, jesi li ti Maša?

Pozvani korisnik trenutno nije dostupan...

Dobar dan. Ja sam narednik Grečkin.
Da vidimo... Maksim Vasilijev.

Prijava...
U redu je...

Oružje, droga?
- Ne, hvala!

Samo se ti zezaj...

Kćeri, pomozi mi sa kusurom. Da li
su mi vratili kako treba. Hleb je 6.20...

Dala sam deset rublji.

A 6.20...
- Uzmite.

Hvala ti. Blagoslovena da
si i želim ti dobrog muža.

Super ponuda! Tri besplatna minuta
za vaš mobilni!

Ovo je za vas.

Za mene? - Da.
- Hvala.

Zašto opet kasniš?
Svi su poludeli.

Lerić, sačekaj malo.
- Feliks je pobesneo.

Radio "Piter FM".

Zdravo svima. "Piter FM" je u programu
i zauvek vaša, Maša Yemelyanova.

Ostanite sa nama i ne kasnite na sastanke.
A sada ćemo slušati opuštajuću muziku...

Hajde, jedi. Povrće je dobro za tebe...
mnogo dobro.

O, Bože!

Zdravo, devojke.

Dimo, šta to radiš?
Ko si ti?

Ja sam Dima. Je li to voda?
Kako si se popeo do nas?

Prvo uz požarne stepenice,
a onda uz fasadu.

Ljero, došao sam do vas.

Hoćete li da idete sa mnom u bioskop?

Triler sa manijacima, glumi Hopkins?
- Hoćeš li molim te da siđeš...

Hoćete li sa mnom u bioskop?
Molim vas lepo.

Ići ću. Ići ću!

Ne lažete me?
- Ne.

U redu. Nazvaću vas večeras.
- Dobro. - Pod obavezno.

Silazi već jednom.
- Ali budi pažljiv. Pažljivo!

Majko mila.
Sranje...

Bože, on je fakir!

Imam odlične novosti! Kažu da
ako vam se neko popne na prozor,

dan će biti odličan.
Čista istina! Provereno.

Slušajte "Piter FM" i sve
će biti u redu. Znam ja.

Izvinite.

Zdravo.
- Zdravo.

Zdravo.
- Nešto nije u redu?

Vi ste, gospodine, dali otkaz
u komunalnom?- Da.

Zašto ste onda još uvek
u ovom stanu? - Da.

Nameravao sam da se iselim...
Je li to hitno?

Hitno je.
- Veoma hitno.

Hteo sam samo da vas zamolim...
Možda bi mogli da sačekate,

ne znam... nedelju ili dve?

Izgleda da ne razumete.

On ne razume.
- Do sutra treba da se iselite.

A prekosutra se ovde useljava
novi radnik. - Da.

Morate me razumeti
Ne želim ja to..

Razumem, ali ne razumem...
- Ne, ne razumeš...

Beležnik ne radi sutra.

Zbog toga danas moramo da popunimo
formular br.16. Je li taj? Grešim li?

I listu stanara.
Razumeš li sad?

Šta da napišem?
- Piši: prethodno mesto stalnog boravka.

Odakle si ono? Zaboravila sam
- Iz Nižnjeg Novgoroda sam. Sačekajte, ja...

Ne. Razumeš li.
Beležnik radi samo do 6.

Imamo dovoljno vremena
da te iselimo. Imamo li?

Onda, spakuj se i predaj ključeve...

Odlazim u ponedeljak.
- Pa?

Gde da živim do tada?

To nije moja briga.
- Dobro.

U redu. Neću ništa da potpišem.

Kako sad to?

Lepo. Nemam gde da budem.

Sedeću ovde do ponedeljka.

Znači tako?
- Tako.

Slušaj, ne zezaj se sa mnom.

Pričamo sa njim kao sa čovekom...
a on tako sa nama.

Hajde, potpisuj!

Znači, hoćeš da se biješ?

Kažeš da ćeš ovde da sediš
do ponedeljka?

E, ima i da sediš, ali u zatvoru!
Obećavam ti! - O, Bože...

Svinjac. Ovaj stan je kao svinjac.
Treba da se stidiš!

Viktore Tihonoviću, sačekajte!

Da Mašo.
- Mašo? Izvinite.

Sunce je zasjalo i izgleda kao da se
stanovništvo našeg grada utrostručilo.

Da, statistika kaže da u Petrogradu
ima preko 6 miliona stanovnika.

Danas sam videla bar 18 miliona.
Toliko mnogo ljudi...

A taj jedan koji mi treba, samo taj,
opet se nije pojavio.

Za par minuta Ljera Mihina
će emitovati vesti.

Sponzor naših vesti je pogrebna firma
" Put k sebi".

"Čudesno rešenje vaših problema".

Pa...baš su duboki. Lep moto.
Čujemo se za par sekundi.

Jesi li poludela?!
Znaš li šta će se sad desiti?

Halo, Jemeljijanova?
Odmah, čuješ li me, odmah da se prekinula!

Izvinite, možemo li ovo brže
da završimo? U žurbi sam i...

Kako to misliš brže?

Nećeš izaći pre 15 dana.

Potukao si se sa stanodavcem.
- Nije bila tuča. - Postoji svedok.

Planiraš da ideš u inostranstvo?

Da. Ja sam arhitekta. Evo ugovora...
Svi papiri su tu.

A poslednji posao ti je bio čistač ulica.

Zato imaš dva mobilna?

Jesu li ih ukrao?
- Zašto ukrao?

Ovaj je moj, a ovaj je moje devojke.

Izvinite me?
- Sačekaj...

Halo.
- Halo, Maksime?

Policijski major Gorobets na vezi.
- A gde je Maksim?

U policijskoj stanici osmog petrogradskog
distrikta. - Zašto?

Uhapšen je.
Molim vas, predstavite se.

Masha Yemelyanova.

Poznajete li dugo Maksima Zaharoviča?
- Da.

On je moj verenik.

A otkud vaš mobilni kod njega?
- Sama sam mu ga dala.

U redu. Proverićemo to.

Molim vas, recite mi kad ćete ga pustiti?

Sud će odlučiti.
- Kakav sud? Sačekajte...

Sve najbolje. Pozdrav.

Tvoja devojka ima lep glas.

Gde, je, gde li je?
... Evo ga.

Halo, Petre Efimoviču,
ovde Maša Jemeljijanova.

Sećate li me se? - Naravno, Mašenka.
Zbog tebe sam kupio novi radio.

Znate šta. Treba mi vaša pomoć.

Jedan mladić je upao u nevolju i...

Sačekajte malo...

Dobar dan, druže generale.

Dobar dan, majore.

U vašem odelenju se nalazi uhapšen
jedan moj rođak - Vasiljev Maksim.

Tako je, gospodine.

Loše se ponašao,
ali se pokajao. Razumete li me?

Da, gospodine.

Jeste li dugo major?
- Tri godine...

Druže generale.

Dugo je to...

Gazda! Vode!

Ona je moj student,
uči strašno dobro.

Pametna je, prelepa,
a tek kako je građena...

Ne pije, ne puši.
- Bolesna je?

Zašto bolesna?

Ne znam. Ne pije, ne puši...

Nije bolesna.

Ne, nije bolesna.

Samo je dobra devojka.

Vasilljev, napolje!
- A Đerojan? Kad ću ja napolje?

Halo. - Hvala Bogu. Zdravo.
- Zdravo, Mašo.

Šta se desilo?
- Pričaću ti kasnije.

Šta god da si im rekla, odmah su me pustili.
Sve je u redu. Mnogo ti hvala.

Hvala. Je li u redu što sam te tako zvao?
- Jeste. Sve je u redu.

Slušaj, policajcima sam rekla da
si mi verenik, je li to u redu?

To je strašno... lepo čuti.

Je li? A šta sad radiš?
- Ja?

Sedim i gledam u jednu kuću.
- Je li zbog toga što je lepa?

Ne. Nešto drugo je u pitanju.

Hoćeš li mi je pokazati kad se nađemo?

Hoću, ali ne danas.

Ne mogu danas.
danas pravim oproštajnu zabavu.

Odlazim.
- U redu. Ni ja ne mogu danas. Radim.

Onda, čućemo se, može?
- Da, u redu.

U redu. Očekujem tvoj poziv..
- U redu. Čujemo se.

Zdravo. Hvala ti još...

Ne budi tužan.

Bitno je da se skoncentrišeš
i jednostavno...

Prepustiš i sve će biti u redu.
- Hvala ti mnogo, Mašo.

Podsećam vas da
slušate program "Vaš grad"

Možete da nas pozovete
i podelite sreću i tugu.

Čeka nas sledeći poziv.

Dobro veče. - Recite mi... Kako da
kažem muškarcu...da ga ne volim više?

Jeste li sigurni da je tako?

Da... On je divan i voli me.
Zajedno smo dve godine.

Znam da će se on osećati loše
ako mu to kažem.

Ali, ne znam...
Zbunjena sam... Ne mogu to da podnesem...

Komplikovano je.

Ipak, verujem u iskrenost.

Ako me ubiješ, neću se ljutiti.
- Videćemo...Sačekaj malo.

Kostja. Dobro je da si tu. Zdravo.
- Zdravo. - Sad će Maša.

Slušaj, ona je pomalo... znaš...
- Razumem. Srediću to.

U redu. Zdravo.
- Zdravo.

Pa, idemo li?

Došlo je do izvesnih promena. - Kakvih?
- Od sada ćeš da puštaš po jednu pesmu,

sa ovog CD-a, na isteku svakog sata.

A u toku emitovanja
ćeš da pričaš o bendu.

Evo ti tekst.

Izvinite, ali ja ne mogu ovo!

Šta? -Felikse Ivanoviču, ne mogu
ovo da kažem na radiju.

Možete da me sklonite iz programa,

ali, ovo je glupost.
Ljudi stvarno slušaju ovu stanicu.

Ne, Jemeljijanova,
neću te zameniti, ne.

Biće mnogo lakše.

Zatvoriću ovaj cirkus.

Odradi svoju poslednju smenu,
a onda si otpuštena!

Zdravo, Marusja.
- Zdravo.

Ovo je za tebe.
- Hvala.

Kojim povodom?
- Mašo, pogrešio sam.

Oprosti mi.

U redu je.

Da prestanemo sa svađom?

Poneću ti to.

Roditelji su mi dali spisak gostiju.

Traže da potvrdimo goste...

koji su nam važni.

Hoću da se posavetujem sa tobom.

Evo, hoćemo li pozvati Nikolajeva?

Ne, Dimo, s kim se raspravljaš?
...Sačekaj.

... Izvinite, mladiću.
Imate li malo vremena?

Sećate li se pesme Grebenšnikove, one o
telefonu? - Sečate li se? - Sačekaj.

I?

Ne, ne. Druga je u pitanju.

Vidiš, rekao sam ti.
- Ne, ja sam. - Ne, ja sam tebi.

Mnogo vam hvala.

Mogu li da te ispratim?
- Paaa...Može.

Nikolajev je pozvan. Angelovi, naravno.

Kostja...
- Kosarevi, onjima ćemo da razmislimo.

Venčanja neće biti.
- Poljakovi...Šta?

Kakva je to šala?
Da neće biti venčanja.

Ne razumem, kako neće biti venčanja?

Ne mogu.

Kostja?

Molim te, pokušaj da me razumeš.

Kostjenka, ti si tako dobar.

Kostja, ti si mi najbliža osoba...

Molim te, razumi me.

Kostja, ne plašim se braka.
- Oprosti mi.

Bićemo u redu. Sve će biti u redu.
- Kostja, jednostavno ne mogu.

Oprosti mi. - Kostja!
- Ne govori gluposti. Sve će biti u redu.

Ne volim te.

Oprosti mi, molim te.
Kostja...

Kostja, molim te, oprosti mi.
Nema veze. Sve je u redu.

Sve je u redu.

Kostja, sačekaj, sačekaj. Kostja...
- U redu je.

Sve je u redu. Sve.

Kako si?
Pa, šta ima?

Ne, ne razumem. - Šta ima?
- Ne razumem.

Ma, hajde...

Jedna velika, siva čelična ptica...
Hej, Max. Letelaje, letela...

Letela, letela i srušila se!

Zbog toga mi pravimo kuće,
a ne avione.

I one se, naravno ruše, ali ne lete!
- Za tebe Maks i za nas.

Za tvoju blistavu budućnost.

Blistava budućnost? Radiću
za ujaka narednih pet godina.

Dobar ujak, Woltberg je ime.
- Više mi se sviđa Petar.

Slabo verujem u takav patriotizam.

Nije mi jasna poenta ovog razgovora?

Vitjuš, jednostavno je. Zar nisi shvatio?
Sve je to zbog Marine.

Ma daj! - I kod mene je tako.
Sećaš se Galke? Isto sranje.

Arhitekti treba muza.

Kako da radi bez muze? - Fedja.
- Vidiš, uništen je.

Volim Petrograd. Neću da idem.
A zašto neću?

Marinice, Marinice, volim te!

Fedja, vidiš...arhitekti treba muza.
- Umukni. O tome se više ne priča.

Šta je bilo?

Jesi li završila? Da snimam?

Brzo, brzo, brzo!
Rasprodaja kod Ronda mode...

Izvini, molim te, mogu li ponovo?

Ronda moda...
Ron...

Druže...

Imaš li cigaretu?

Hvala.

Evo.

Moja žena. Kučka.
Ne pušta me unutra...

Šta je sad? - Uzmi.
- Hvala ti, brate.

Hoćeš piće? - Ne.
- Pametno. Vodka je uzrok svih problema.

Vidiš, poslala me je u radnju sa spiskom...

I pošto je vikend, kupio sam
i sebi malu bocu vodke i pivo...

Popio sam malo vodke i piva...

i stavio sam boce u torbu...

Ali sam zaboravio da zatvorim bocu!

Pa se prosulo na hranu.

Kad sam došao kući,
izbila je galama.

Izašao sam da popijem još jedno piće
i sad me ne pušta unutra. Kučka.

Sve žene su kučke...

Ubio bi je.

Hej, druže, gde ćeš?!
A jakna?

Tvoja jakna!

Marina... javi se...

Halo. - Maksime?
- Zdravo, Mašo.

Zdravo. Izvini što zovem ovako kasno.
Da li me je neko zvao?

Ne, niko.
- Razumem...

Kakav je to zvuk? Gde si?
- Sedim na mostu.

Deluje romantično.
- Mnogo romantično.

A kako je na mostu?
- Na mostu? Užasno je hladno.

Voda teče, maglovito je...
rundavi pas je prošao pored mene.

Volela bih da sam i ja na mostu.
- Mogu da ti sačuvam mesto.

A, d. Izvini, zaboravio sam.
Danas te je zvao jedan momak...

Najverovatnije Kostjuk.
- Tvoj verenik?

A kad je svadba?

Halo? Mašo?

Jel to plačeš ili?

Nemoj da plačeš.
Zvaće on ponovo.

Izvini. - U redu je. Svadbe neće biti.
- Posvađali ste se?

Ne. Znaš, mi smo dugo zajedno.

Još od škole, a Kostja je mnogo dobar...

A ja... Ja ni sama ne znam...

Nekako... Iznenada sam shvatila da...

Ne mogu.

Pa sam mu to i rekla...danas.

Žao mi ga je.

Ali, bez kajanja.
I mene je ostavila devojka.

A i dalje sam živ.

To je tužno.
- Šta možemo...

Pa... život je ionako pun iznenađenja.
Jedino je u filmovima sve po scenariju.

Obećao si da ćeš mi pokazati onu kuću.

Hoću. Imam poseban odnos sa tom kućom.
- Kako to?

Jer sam arhitekta.
- Pa, kakav je to odnos?

Pa, za mene su kuće... kao...

kao ljudi.

Kao rođaci ili prijatelji.
Može se tako reći.

Ponekad mogu da ti kažu nešto
od čega možeš da napišeš roman...

Pišeš?
- Ne, lenj sam.

Petrograd je pun...interesantnih priča.

A ti hoćeš da ideš.

I hoćeš li otići? - Ne brini.
Neću otići dok ti ne vratim telefon...

Onda ćeš ostati još dugo.

Znaš, nisam još odlučio...ali,
bilo bi bolje da odem.

Jesi li bacao novčić?

Dva puta...kod fontane i kod Neve.
- Odlično.

Jesi li kad gađao Kćirsku pticu?
- Ne, a ti? - Ni ja.

Da se nađemo sutra?
- Naravno.

Čudno, tvoj glas...
Kao da sam ga čuo mnogo puta ranije...

Možda i jeste tako.

Laku noć, Maksime.
- Laku noć, Mašo.

Jeste li potpisali ugovor?
Sve je u redu? - Ne.

Molim vas, pogledajte tačku 27.

Ne mogu to da potpišem.
- Ne razumem.

Ne znate šta znači "viša sila"?

Ne, znam šta znači...

Viša sila je zemljotres,
cunami, revolucija...

To je čista formalnost.
- Kako cunami može da bude formalnost?

Znate li da previđaju za sledeću godinu
celu seriju cunamija.

Zajedno sa svetskom revolucijom.
To je predvideo Nostradamus.

Ne mogu da pristanem
da radim pod tim uslovima..

Slušajte, to je standardni ugovor.
- Razumem, ali... - Molim vas...

Vratite se sutra...

Možda se predomislite.

- Ne, neću.Neću potpisati
takav ugovor, ali...

mogu da vam preporučim odličnog arhitektu.

Fjodor Zemcov.
Fjodor Zemcov, daću vam njegov broj.

Molim vas da ga nazovete.
Talentovan je, a i što je najvažnije...

on se ne plaši ni cunamija,
ni zemljotresa niti revolucije.

Direktor te sam zvao?

U 6 ujutru.
- Kladim se da mu se sviđaš.

Sačekaj malo.

Reći ću vam jednu tajnu.
Meteorolozi za danas predviđaju kišu.

Mada...ko još danas veruje u prognozu?

Ali, s druge strane,
po čemu je kiša loša stvar?

Možda je tako bolje.

Da. Zdravo, Mašo.
Drago mi je što te čujem.

Da, dobro.

Da i ja hoću da te vidim.
Da, da se nađemo danas.

Sluašaj, kako bi bilo da mi daš
broj fiksnog telefona, jer...

Da. Jer ti je baterija pri kraju
i bojim se da...

Da, sad ću da ga zapišem..

Pozvani korisnik trenutno nije dostupan.
Molimo vas, pozovite kasnije.

"Piter FM". Zdravo.
- Zdravo.

Hteo bih da ostavim poruku
za devojku koja se zove Masha,

koja ima crvenu jaknu
i izgubila je telefon...

Halo?
- Maksime, to si ti?

Sa engleskog na srpski

Prevod by nosundayfear (Translator group)!
www.forumfilmovi.com