Dopustite da moji podaci promene vaše mišljenje

Pričajući letos sa vladom SAD-a, Hans Rosling koristi fascinantni program sa mehurima da bi razbio mit o zemljama u razvoju. Pogledajte nove analize o Kini i spasenim zemljama, pomešane sa novim podacima.

Pričaću o vašem načinu razmišljanja.

Da li vaš način razmišljanja
odgovara mojim podacima?

(Smeh)

Ako ne, jedno ili drugo
mora da se unapredi, zar ne?

Kada pričam sa mojim studentima
o globalnim pitanjima,

i slušam ih na pauzi za kafu,

uvek spominju "nas" i "njih".

I kada se vrate u učionicu

pitam ih: "Kako mislite 'mi' i 'oni'?".

"O, pa lako je. Zapadni svet
i svet u razvoju," kažu oni.

"Naučili smo na koledžu."

"I šta je onda definicija?"

"Definicija? Svi znaju", kažu oni.

Ali tada, znate, pritisnem ih ovako.

I jedna devojka je rekla, vrlo pametno,

"Lako je. Zapadni svet
je dug život i mala porodica,

a svet u razvoju je kratak život
i velika porodica."

I sviđa mi se ta definicija,

jer mi omogućava
da prenesem njihovo mišljenje

u podatke.

I imate ovde podatke.

I vidite da imamo na ovoj osi
veličinu porodice.

Jedno, dva, tri, četiri, petoro dece
po ženi, na ovoj osi.

I ovde dužina života,
očekivana dužina života,

30, 40, 50.

Upravo ono što su studenti rekli
da je njihov koncept o svetu.

I ovo je u stvari o spavaćoj sobi.

Da li muškarac i žena odluče
da imaju malu porodicu,

i da se brinu o deci,
i koliko dugo će da žive.

Sve je o kupatilu i kuhinji.

Ako imate sapun, vodu i hranu,
znate, duže živite.

I studenti su bili u pravu, zar ne?

Svet se sastoji
iz jedne grupe zemalja ovde

koje imaju velike porodice i kratak život.

Svet u razvoju.

I imali smo jedan skup zemalja

koji je Zapadni svet.

Imaju male porodice i dug život.

I videćete ovde

neverovatnu stvar koja se desila
u svetu za vreme mog života.

I onda su zemlje u razvoju primenile

sapun i vodu, vakcinisanje.

I svet u razvoju je počeo
da primenjuje planiranje porodice.

I delom zbog SAD-a koji su pomogle

tehnološkim savetima i investicijama.

I vidite da se svet kreće
prema porodicama sa dvoje dece,

i životu od 60-70 godina.

Ali neke zemlje ostaju ovde.

I vidite da je još uvek tu Avganistan.

Imamo Liberiju. Kongo.

Znači imamo zemlje koje žive tu.

Pa je problem koji sam imao

taj da je pogled na svet
koji su imali moji studenti,

odgovarao realnosti godine
u kojoj su njihovi profesori rođeni.

(Smeh)

(Aplauz)

I u stvari, kada smo puštali ovo u svetu -

Bio sam na Konferenciji Globalnog Zdravlja
u Vašingtonu, prošle nedelje,

i video sam da pogrešan koncept

i dalje imaju aktivni ljudi u SAD-u.

Nisu shvatili da napredak

u Meksiku, i Kini, u poređenju sa SAD-om.

Pogledajte kada pomerim unapred.

Idemo.

Stižu ih.

Evo ga Meksiko.

On je na nivou sa SAD-om
u ove dve socijalne dimenzije.

Manje od pet odsto specijalista

u globalnom zdravlju je bilo svesno ovoga.

Ova velika nacija, Meksiko,

ima problem da oružje dolazi
sa severa, preko granice.

I morali su da zaustave to.

Jer imaju čudan odnos sa SAD-om, znate.

Ali ako bih promenio ovu osu ovde, vidite,

i na primer stavio dohodak po osobi,

dohodak po osobi, mogu da stavim tu.

I videćemo potpuno drugačiju sliku.

I usput, učim vas kako da koristite
naš sajt, Gapminder World,

dok ispravljam ovo

jer je besplatno na netu.

I sada kada sam to namestio,

mogu da idem 200 godina unazad.

I mogu da nađem SAD ovde gore.

I mogu da pokažem i druge zemlje.

I sada imam dohodak po osobi na ovoj osi.

I SAD su imale oko
2 000 dolara, u to vreme.

I očekivana dužina života
je bila oko 35 do 40 godina,

isto kao Avganistan danas.

I šta se desilo sa svetom, pokazaću sada.

Ovo je umesto studiranja istorije

godinu dana na fakultetu.

Gledajte me jedan minut
i videćete celu stvar.

(Smeh)

Vidite kako braon mehurići,
a to je zapadna Evropa,

i žuti, što je SAD,

sve su bogatiji

i počinju da budu sve zdraviji.

I ovo je pre 100 godina

gde ostatak sveta zaostaje.

I ovde smo.

Ovo je bio grip.

Zato smo toliko uplašeni od gripa, zar ne?

I dalje se pamti.

Pad očekivane dužine života.

I onda se podigne.

Ali ne pre nezavisnosti.

Pogledajte ovde Kinu,

imate Indiju ovde,

i evo šta se desilo.

Primećujete da imamo Meksiko ovde gore?

Meksiko uopšte nije uz SAD.

Ali su blizu.

I dosta je interesantno videti Kinu i SAD,

tokom 200 godina.

Jer moj najstariji sin
sada radi za Google,

nakon što je Google kupio ovaj program.

U stvari ovo je dečija radna snaga.

Moj sin u njegova žena su bili u senci
mnogo godina i razvili su ovo.

I moj najmlađi sin,
koji je studirao kineski u Pekingu,

pa oni imaju dve različite
perspektive, znate?

I moj sin, najmlađi
koji je studirao u Pekingu, u Kini,

dobio je dugotrajnu perspektivu.

Dok moj stariji sin, koji radi za Google,

on bi razvijao za četvrtinu
ili polovinu godine.

Ili, Google je baš velikodušan,
tako da ima jednu ili dve godine.

Ali u Kini posmatraju generacije

jer se sećaju sramotnog
perioda od 100 godina

kad su išli unazad.

Ali bi oni zapamtili
prvi deo prošlog veka,

koji je stvarno bio loš.

I posmatraćemo ovaj takozvani
"veliki skok unapred".

Ali ovo je bila 1963.

Mao Tse-Tung je na kraju
ipak doneo zdravlje u Kini.

I onda je umro.

I onda je Deng Sjaoping
neverovatno krenuo napred.

Nije li čudno videti kako su SAD
prvo razvile ekonomiju,

i postepeno se bogatile.

Dok je Kina mogla mnogo ranije
da postane zdrava.

Jer su oni primenili znanje
iz obrazovanja, ishrane,

i potom koristi od penicilina

i vakcina, i planiranje porodice.

I Azija je mogla da se socijalno razvije

pre nego što se ekonomski razvila.

Pa meni, kao profesoru javnog zdravlja,

nije čudno da se ove zemlje
sada brzo razvijaju.

Jer ono što vidite ovde

je ravna zemlja Tomasa Fridmana.

Zar ne?

Nije stvarno ravna.

Ali zemlje sa prosečnim primanjima,

i ovde preporučujem mojim studentima

da prestanu da koriste
koncept "zemalja u razvoju".

Jer ipak, priča o svetu u razvoju

je kao da imamo dva
poglavlja u istoriji SAD-a.

Poslednje poglavlje je o sadašnjosti
i predsedniku Obami,

a drugo je o prošlosti,

gde je pokriveno sve,
od Vašingtona do Ajzenhauera.

Jer od Vašingtona do Ajzenhauera,

to je ono što nalazimo
u zemljama u razvoju.

Zapravo idemo od Mejflauera

do Ajzenhauera,

i to bi bilo stavljeno u svetu u razvoju,

koji razvija gradove na neverovatan način,

koji ima neverovatnepreduzetnike,

ali takođe zemlje u raspadu.

Ali kako da bolje razumemo ovo?

Jedan način je da pokušamo
da vidimo ako možemo

da pogledamo raspodelu dohotka.

Ovo je raspodela dohotka naroda u svetu,

od jednog dolara,

ovde imate hranu.

Ovi ljudi idu u krevet gladni.

I ovo je broj ljudi.

Ovo je 10 dolara,

nebitno da li imate javni
ili privatni zdrastveni sistem.

vde možete da obezbedite zdrastvenu
uslugu za porodicu, i školu za decu.

I ovo su zemlje OECD-a.

Zeleno, Latinska America, istočna Evropa.

Ovo je Istočna Azija.

I svetlo plavo je Južna Azija.

I ovako se svet promenio.

Promenio se ovako.

Vidite kako raste?

Kako stotine miliona i milijardi
izlaze iz siromaštva u Aziji?

I idu ovde.

I sada ulazim u projekcije.

I sada moram da stanem
ovde kod Leman braće, znate.

(Smeh)

Jer projekcije tamo nisu više validne.

Verovatno će svet uraditi ovo,

i onda će se ovako nastaviti.

Ali manje-više će se ovo desiti.

I imamo svet na koji više
ne možemo da gledamo kao podeljen.

Imamo ovde zemlje sa velikim primanjima,

sa SAD kao vodećom silom.

Imamo u sredini zemlje koje se razvijaju,

koje dosta finansijski obezbeđuju pomoć.

I ovde imamo zemlje sa malim primanjima.

Da, činjenica je da odavde dolazi novac.

Štedeli su, znate, poslednjih 10 godina.

I ovde imamo zemlje sa malim
primanjima gde su preduzetnici.

I ovde imamo zemlje u kolapsu i ratu,

kao Avganistan, Somalija,
deo Konga, Darfur.

Sve ovo imamo istovremeno.

Zato je problematično opisati
šta se desilo u svetu u razvoju.

Jer to što se desilo je tako različito.

I zato sam predložio

malo drugačiji prilaz od onoga
kako biste ste već nazvali.

I imate velike razlike i unutar zemalja.

Odseci ovde su regioni.

Imate ovde podsaharsku Afriku,

južnu Aziju, istočnu Aziju,
arapske zemlje,

istočnu Evropu, Latinsku Ameriku, i OECD.

I na ovoj osi je dohodak.

I na ovoj, zdravlje, koliko dece preživi.

I nije čudno da je Afrika,
južno od Sahara, na dnu.

Ali ako podelim na mehuriće,

veličina mehurića je populacija.

I vidite da su Sijera Leone
i Mauricijus potpuno različiti.

Postoji takva razlika
unutar podsaharske Afrike.

I mogu da razdvojim druge.

Ovde je južna Azija, arapski svet.

Sada različiti odseci,

istočna Evropa, Latinska
Amerika, i OECD zemlje.

I ovde smo. Imamo kotinuum u svetu.

Ne možemo da podelimo.

Ovde dole je Mejfauer.

Ovde je Vašington, zemlje koje se grade.

Ovde je Linkoln, koji ih unapređuje.

Ovo Ajzenhauer donosi novitete u zemlje.

I ovo su SAD, gore.

I tako imamo zemlje svuda.

I sada bitna stvar

razumevanja kako se svet promenio.

U ovom momentu sam odlučio
da napravim pauzu.

(Smeh)

I moj je zadatak, u ime ostatka sveta,

da prenesem zahvalnost
američkim poreskim obaveznicima,

za Demografsko zdrastveno istaživanje.

Mnogi nisu svesni da - ovo nije šala.

Ovo je veoma ozbiljno.

Zahvaljujući SAD-ovom stalnom sponzorstvu

tokom 25 godina i dobroj metodologiji
za merenje smrtnosti dece,

možemo da shvatimo šta se dešava u svetu.

(Aplauz)

I to vlada SAD-a u svom najboljem svetlu,

bez zastupanja, daje činjenice
koje su korisne za društvo.

I daje besplatne podatke na internetu,
da ih svet koristi.

Hvala mnoog.

Potpuno suprotno od Svetske Banke,

koja je sastavila podatke
sa vladinim novcem,

od poreza, i onda ih prodaje
za malo profita,

na veoma neefikasni način,
Gutenbergov način.

(Aplauz)

Ali ljudi koji to rade u svetskoj banci

su među najboljima u svetu.

I veoma su vešti profesionalci.

Samo bismo voleli da unapredimo
naše internacionalne agencije

kako bi se bavile svetom
na moderan način, kao što mi radimo.

I kada su u pitanju besplatni podaci
i transparentnost,

SAD je jedna od najboljih.

I to jednom švedskom profesoru
javnog zdravlja nije lako da kaže.

(Smeh)

I nisam plaćen da dođem ovde, ne.

Želim da vam pokažem
šta se dešava sa podacima,

šta možemo da pokažemo sa ovim podacima.

Pogledajte ovde. Ovo je svet.

Sa primanjima dole, i smrtnosti dece.

I šta se desilo sa svetom.

Od 1950, tokom poslednjih 50 godina,

imamo pad u smrtnosti dece.

I DHS omogućuje ovo.

I imamo porast u primanjima.

I plave bivše zemlje u razvoju

se mešaju sa bivšim
industrijalizovanim zapadnim zemljama.

I imamo kontinuum.

Ali i dalje imamo, naravno,
Kongo, ovde gore.

I dalje imamo siromašne zemlje

kako smo i uvek imali kroz istoriju.

I to je donjih milijardu, gde smo čuli,
danas, o kompletno novom pristupu.

I koliko brzo se ovo desilo?

Pa MDG 4.

SAD nisu baš željne da koriste MDG 4.

Ali vi ste bili glavni sponzori
koji su nam omogućili da to izmerimo.

Jer možemo da merimo samo smrtnost dece.

I govorili smo da bi palo
za 4 procenta za godinu dana.

Da vidimo šta je Švedska uradila.

Nekad smo se hvalili
brzim socijalnim napretkom.

Ovde smo bili 1900.

U 1900, Švedska je bila ovde.

Ista smrtnost dece
kao što je Bangladeš imao 1990,

iako su imali manja primanja.

Lepo su počeli.

Dobro su iskoristili zdrastvenu pomoć.

Vakcinisali su decu, imaju bolju vodu.

Smanjili su smrtnost dece
na neverovatnih 4,7% godišnje.

Pobedili su Švedsku.

Pustio sam Švedsku istih 16 godina.

Druga runda je Švedska 1916,

protiv Egipta 1990.

Idemo. Još jednom je SAD deo razloga ovde.

Nabavili su bezbednu vodu.
Nabavili su hranu za siromašne.

I iskorenili su malariju.

5,5 posto, brži su od
milenijumskog razvojnog cilja.

I treća šansa za Švedsku, protiv Brazila.

I Brazil ovde ima
neverovatan socijalni napredak

tokom poslednjih 16 godina.

I idu brže od Švedske.

To znači da svet ide ka jednog tački.

Zemlje sa srednjim primanjima,

ekonomije u razvoju, one stižu.

Sele se u gradove,

gde će dobiti isto bolju podršku.

Švedski studenti
u ovom trenutku protestuju.

Oni kažu, "Ovo nije fer,

jer su ove zemlje imale
vakcine i antibiotike

koji nisu bile dostupne Švedskoj.

Moramo da napravimo takmičenje
u realnom vremenu."

OK. Dajem vam Singapur,
godine koje sam ja rođen.

Singapur je imao dva puta veću
smrtnost dece nego Švedska.

To je najtropskija zemlja u svetu.

Močvara na ekvatoru.

Idemo. Trebalo im je malo vremena
da postanu nezavisni,

ali onda su počeli da razvijaju ekonomiju.

I socijalno su investirali.
Otarasili su se malarije.

Dobili su neverovatan zdrastveni sistem

koji je pobedio i SAD i Švedsku.

Nikad nismo mislili
da će pobediti Švedsku.

(Smeh)

(Aplauz)

Sve ove zelene zemlje postižu
milenijumske razvojne ciljeve.

Ove žute su blizu toga.

Ove crvene koje to ne rade,
i politika mora da se poboljša.

Ne baš jednostavno predviđanje.

Stvarno moramo da nađemo način

da podržimo ove zemlje na bolji način.

Moramo da poštujemo ono
što zemlje sa srednjim primanjima rade.

I moramo da podacima
podržimo naš pogled na svet.

Ovo je dolar po osobi.
Ovo je HIV u zemljama.

Plavo je Afrika.

Veličina mehura je koliko ljudi
je inficirano HIV-om.

Vidite tragediju u Južnoj Africi.

Oko 20 odsto odraslih je inficirano.

I uprkos njihovim velikim primanjima

imaju veliki broj zaraženih HIV-om.

Ali isto vidite da su afričke
zemlje ovde dole.

Ne postoji tako nešto
kao HIV epidemija u Africi.

Postoji broj, pet, 10 afričkih zemalja

su istog nivoa kao Švedska i SAD.

I ima onih koje su ekstremno visoke.

I pokazaću vam šta se desilo

u jednoj od najboljih zemalja,

sa jednom od najživljih
ekonomija u Africi,

i sa dobrom vladom, Bocvanom.

Imali su veoma visok nivo. Snižava se.

Ali sada ne pada.

Jer tamo, uz pomoć PEPFAR-a
terapija funkcioniše.

I ljudi ne umiru.

I vidite da nije lako,

to je rat prouzrokovao.

Jer ovde, u Kongu, je rat.

I ovde, u Zambiji, je mir.

I nije u pitanju ekonomija.
Bogatije zemlje imaju malo više.

I ako podelim Tanzaniju u prihodima,

bogatijih 20 odsto u Tanzaniji

imaju više HIV-a od najsiromašnijih.

I stvarno je drugačije unutar zemlje.

Pogledajte provincije Kenije.

Veoma su različite.

I ovo je situacija koju vidite.

Nije duboko siromaštvo.
Specifična je situacija.

Verovatno zbog više seksualnih partnera

među heteroseksualnom populacijom

u nekim zemljama ili nekim delovima zemlje

u južnoj i istočnoj Africi.

Nije u pitanju Afrika,
nije u pitanju rasa.

Ovo je lokalno pitanje.

Radite prevenciju u svakom mestu,

na način na koji može tamo da se izvede.

I da završim.

Milijardu najsiromašnijih pate

pate od stvari za koje ne znamo.

Oni koji žive bez mobilnog telefona,

oni koji tek treba da vide kompjuter,

oni koji nemaju struju u kući.

Ovo je bolest Konzo,

proveo sam 20 godina
razjašnjavajući u Africi.

Uzrokovana je brzim procesiranjem
toksičnih korena kasave, u slučaju gladi.

Slično je epidemiji pelagre
u Misisipiju, '30-ih godina.

Slično je bolestima neuhranjenosti.

Nikad neće pogoditi bogatog čoveka.

Videli smo to ovde u Mozambiku.

Ovo je epidemija u Mozambiku.
Ovo je epidemija u severnoj Tanzaniji.

Nikada niste čuli za ovu bolest.

Više ljudi je pogođeno
ovom bolešću nego ebolom.

Uzrokovala je sakćenje širom sveta.

I poslednje dve godine
2 000 ljudi je osakaćeno

u južnom delu Bandunda regiona.

Tu se nekada ilegalno
trgovalo dijamantima,

iz dela u Angoli gde je dominirala UNITA.

Sada je to nestalo.

I oni su sada u velikom
ekonomskom problemu.

I pre jedne nedelje, po prvi put,

bile su 4 linije na internetu.

Nemojte se buniti progresom
ekonomija u razvijanju,

i velikih kapaciteta

ljudi u zemljama sa srednjim primanjima,

i mirnih zemalja sa malim primanjima.

I dalje stoji misterija
od jedne milijarde.

I moramo da imamo više koncepta

nego samo zemlje i svet u razvoju.

Treba nam novi način razmišljanja.

Svet se kreće ka jednoj tački.

Ali, ali, ali, ne milijarda na dnu.

Još uvek su siromašni kao što su bili.

To nije održivo.

Ali se to neće desiti oko jedne supermoći.

Ali ćete vi ostati

jedna od najbitnijih supremoći.

I za ubuduće, supermoć u koju se nadamo.

I ova institucija

će imati ključnu ulogu,

ne za SAD, već za svet.

Ali imate loše ime,

Vlada SAD-a, ali ovo nije Vlada SAD-a.

Nego je Vlada Sveta.

Imamo veliku nadu u vama.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)