Kako sam imenovao, posramio i zatvorio.

Novinar Anas Aremejav Anas izneo je desetine priča o korupciji i organizovanom kriminalu kroz celu Ganu - a da nijednom nije otkrio svoj identitet. U ovom govoru (tokom kog mu je lice skriveno) Anas prikazuje jezive snimke iz nekih od svojih istraživanja i ukazuje na važnost suočavanja s nepravdom.

Žao mi je,
ali ne mogu da vam pokažem svoje lice,

jer ako ga pokažem,
loši momci će doći po mene.

Moja pustolovina je počela
pre 14 godina.

Bio sam mlad novinar.
Svež sa fakulteta.

A onda sam naleteo na vest.

Vest je bila poprilično
jednostavna priča.

Policajci su primali mito

od torbara koji su poslovali
na ulicama.

Kao mlad novinar, pomislio sam
da bi trebalo da ovo uradim

na drugačiji način,
da ima najveći uticaj,

pošto su svi znali
da se to dešava,

i nije postojalo ništa što bi to
sklonilo iz sistema.

Odlučio sam da odem tamo

i da se pretvaram da sam torbar.

Kao deo prodaje, uspeo sam
da dokumentujem

čvrste dokaze.

Efekat je bio sjajan.

Bilo je fantastično.

Ovo je bilo ono što mnogi zovu
uranjajućim novinarstvom

ili tajnim novinarstvom.

Ja sam tajni novinar.

Moje novinarstvo počiva
na tri osnovna principa:

imenovanje, posramljivanje i hapšenje.

U novinarstvu se radi o rezultatima.

Radi se o uticaju na svoju zajednicu
i svoje društvo

na najnapredniji mogući način.

Radio sam na tome više od 14 godina,

i mogu vam reći,
rezultati su jako dobri.

Jedna priča koje se prisećam

iz svojih tajnih zadataka

je "Dete duh."

Radilo se o deci koja su
rođena sa deformititetima,

a njihovi roditelji su mislili
da kada se rode

sa tim deformititetima,

nisu dovoljno dobra
da bi živela u društvu,

pa su im davali da popiju
neki napitak

i kao rezultat toga
deca su umrla.

Napravio sam veštačku bebu,

otišao u selo,

pretvarao se da je ova beba rođena

sa deformititetom i tu su bili ljudi
koji su rešavali ubijanja.

Pripremili su se.

Pošto je ubistvo bilo sigurno,
policija je bila na pripravnosti,

došli su tog kobnog jutra

došli su da ubiju dete.

Sećam se kako su ozbiljno
pripremali napitak.

Stavili bi ga na vatru.
Napitak bi ključao

dok su se spremali
da ga daju deci.

Dok se ovo dešavalo, policija
koju sam obavestio,

bila je u pripravnosti,

i kako je napitak bio gotov,

i kako su hteli
da ga daju deci,

pozvao sam policiju,

srećom došli su i uhapsili su ih.

Dok vam ovo pričam, pred sudom su.

Ne zaboravite ključne principe:

imenovanje, posramljivanje i hapšenje.

Sudski proces se odvija,

uveren sam da ćemo ih na kraju dana

naći i staviti ih

gde pripadaju.

Još jedna ključna priča
koja mi pada na pamet,

a koja je povezana sa fenomenom
deteta duha,

je "Albino čarolija."

Siguran sam da je većina vas čula da,
u Tanzaniji,

deca koja se rode sa albinizmom

smatraju se da nisu sposobna

da žive u društvu.

Njihova tela su isečena mačetama

i koriste se u nekim smesama

ili napicima kako bi ljudi
došli do novca -

toliko mnogo, mnogo priča bi ljudi
pričali o tome.

Bilo je vreme da odem na
tajni zadataka ponovo.

Prerušio sam se u čoveka
koji je zainteresovan

za takav posao, naravno.

Ponovo, napravio sam veštačku ruku.

Po prvi put, snimio sam
skrivenom kamerom

tipove koji rade ovo,
i bili su spremni da kupe ruku

bili su spremni da je iskoriste
da bi napravili

napitak za ljude.

Srećan sam što je vlada Tanzanije
preduzela nešto,

ključna stvar je da je vlada Tanzanije

bila u stanju da preduzme nešto
samo zbog postojanja dokaza.

Moje novinarstvo se sastoji
od čvrstih dokaza.

Ako kažem da si ukrao,
pokažem ti dokaz

da si ukrao.

Pokazaću ti kako si ukrao

i kada ili kako si koristio

ukradenu stvar.

Šta je suština novinarstva
ako ne koristi društvu?

Moje novinarstvo je proizvod

mog društva.

Znam da ponekad

ljudi imaju svoje kritike

uperene ka tajnom novinarstvu.

(Video) Zvaničnik: Izvadio je nešto novca
iz svojih džepova

i stavio ga na sto,

kako se ne bismo plašili.

Želi da donese kakao i da pošalje
na Obalu Slonovače.

Sa svojim skrivenim motivom, ćutao sam.

Nisam prozborio ni reč.

Ali moje kojelege nisu znale.

Nakon podizanja para,

nakon što je otišao, čekali smo
da donese robu.

Odmah nakon što su otišli,
rekao sam kolegama

jer sam bio vođa grupe,

rekao sam kolegama da ako dođu,

uhapsićemo ih.

Drugi zvaničnik:
Ni ne znam mesto zvano [nejasno].

Nikad nisam kročio tamo.

Iznenađen sam.

Vidim ruku kako broji pare ispred mene.

U sledećem trenutku,
vidim pare u mojim rukama,

brojim, iako nisam stupio
u kontakt ni sa kim.

Nisam poslovao ni sa kim.

Novinar: Kada je Metro Njuz kontaktirao
istraživačkog novinara

Anas Aremajav Anasa
zbog njegove reakcije,

samo se nasmejao i dao ovaj snimak

koji nije koristio u dokumentarcu
nedavno objavljenom.

Policajac koji je prethodno
poricao umešanost

pritiska po digitronu
da izračuna sumu novca

koju će naplatiti
za krijumčarenje kakaoa.

Anas Aremejav Anas: Ovo je bila
još jedna priča o antikorupciji.

Bio je tu i poricao.

Ali vidite, kada imate čvrsti dokaz,

možete uticati na društvo.

Ponekad su to neki od naslova
koji se pojave. (Muzika)

[Proklinjaću Anasa do smrti]

[Anas laže]

[Eksplozivni alarm zbog Anasovog videa
vesti za pare]

[Otkrivena agenda protiv vrhunskih
CEPS funkcionera]

[Anas raspolaže nevidljivim moćima?]

[Vlada se zateturala zbog Anasovog videa]

[Lov na lovca]

[Anas "podmićuje" ljude na sudu]

[15 glava se kotrlja
zbog Anasovog snimka]

[Ministar finansija podržava Anasa]

[11 istraga zbog Anasove priče]

[GJA stoji uz Anasa]

[Predsednik Mils prevrće luku Tema
zbog Anasovog videa]

[Preminuli prof. Džon Evans Ata Mils:
bivši predsednik Gane]

Džon Evans Ata Mils: Ono što Anas priča

poznato je mnogima od nas,

ali vas molim, vi koji ste agenti,

i koji dovodite carinike u iskušenje,

kažem van, Gana neće reći

ništa dobro o tome.

AAA: To je bio moj predsednik.

Mislio sam da ne mogu doći ovamo,

a da vam ne dam nešto posebno.

Imam novost i uzbuđen sam

što mogu da je podelim
prvi put sa vama ovde.

Bio sam na tajnom zadatku u zatvorima.

Bio sam tamo duže vreme.

I mogu vam reći,
to što sam video nije lepo.

Još jednom, mogu uticati
samo na društvo

i uticati na vladu
ako iznesem čvrste dokaze.

Mnogo puta, zatvorske vlasti
su poricale

da su ikada imale
problema sa drogom,

probleme sodomije,
poricali su postojanje toliko problema

i to da su se ikada dešavali.

Kako možete nabaviti čvrste dokaze?

Bio sam u zatvoru.
["Zatvor Nsavan (Nsawan)"]

Upravo gledate hrpu leševa.

Igrom slučaja sam pratio jednog
zatvorenika,

jednog drugara, od bolesti do smrti,

i mogu vam reći da to uopšte
nije bila lepa stvar.

Bilo je problema sa služenjem
pokvarene hrane.

Koliko se sećam, neka hrana
koju sam jeo

jednostavno nije za ljudska bića.

Toaletne prostorije: jako loše.

Mislim, morali ste stati u red da biste došli
do odgovarajućeg toaleta -

i ono zovem odgovarajućim,

kada je nas četvorica
na šahtu.

Ako biste ovo nekome ispričali,

ta osoba vam ne bi verovala.

Jedini način da vam ta osoba poveruje

jeste da pokažete čvrste dokaze.

Naravno, droga je bilo u izobilju.

Bilo je lakše nabaviti kanabis,
heroin i kokain,

čak i brže, u zatvoru,
nego izvan njega.

Zlo u društvu je ekstremna bolest.

Ako imate ekstremnu bolest,

morate nabaviti ekstremne lekove.

Moj način novinarstva možda nije moguć
na drugim kontinentima

ili u drugim zemljama,

ali vam mogu reći,
deluje u mom delu kontinenta Afrike,

jer obično
kada ljudi pričaju

o korupciji, pitaju: "Gde je dokaz?

Pokaži mi dokaze."

Ja kažem: "Ovo je dokaz."

To mi je pomoglo da smestim
puno ljudi iza rešetaka.

Vidite, mi na afričkom kontinentu umemo

da ispričamo priču bolje
jer se suočavamo sa uslovima

i vidimo uslove.

Zato sam bio izuzetno uzbuđen

kada smo pokrenuli naš serijal
"Afrika istražuje"

gde smo istraživali
mnogo afričkih zemalja.

Kao rezultat uspeha serijala
"Afrika istražuje",

prelazimo na Svet istražuje.

Kao rezultat, mnogo loših ljudi

na našem kontinentu
će biti iza rešetaka,

Ovo neće stati.

Nastaviću ovakav način novinarstva,

jer znam da kada se zli ljudi unište,

dobri ljudi moraju da grade i povezuju.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)

Kris Anderson: Hvala. Hvala.

Imam nekoliko pitanja.

Kako ste završili u zatvoru? To je bilo
pre samo nekoliko nedelja, zar ne?

AAA: Naravno. Znate, kod tajnih zadataka
se radi uglavnom

o određivanju prioriteta, imamo ljude

koji me dovedu na sud.

Prošao sam kroz veoma legalan proces,

jer na kraju dana, zatvorske vlasti

žele da provere
da li si zapravo bio tamo ili ne,

i tako sam upao tamo.

KA: Znači neko vas je tužio,

odveli su vas na sud i bili ste u
istražnom pritvoru

zbog zadatka i to ste namerno uradili.

AAA: Da, da.

KA: Pričajte mi o strahu

i kako vam uspeva da ga savladate,

jer redovno stavljate glavu u torbu.

Kako uspevate?

AAA: Vidite, tajni zadaci
su uvek poslednji potez.

Pre tog poteza, pratimo pravila.

Udobno mi je
i oslobođen sam od straha

samo kada sam siguran
da su preduzete

sve mere. Ne radim to sam.
Imam podršku ekipe

koja mi pomaže da se postaram
da su bezbednost i svi sistemi

na mestu, ali morate doneti

veoma inteligentne odluke
kad god se dešavaju.

Ako ne učinite tako, izgubićete život.

Da, kada su rezervni sistemi na mestu,

u redu sam, ulazim.
Rizično je, da,

ali je to opasnost profesije.

Mislim, svako ima svoje opasnosti.

Kada jednom kažete da su ovo vaše,

morate ih prihvatiti
kada i ako se pojave.

KA: Vi ste izuzetan čovek
i vaš rad je neverovatan

i pružili ste nam priču

poput nijedne druge koju je
neko od nas čuo do sada.

Zahvalni smo. Pozdravljamo vas.
Hvala vam puno, Anas.

AAA: Hvala vama.

KA. Hvala.
Budite bezbedni. (Aplauz)