Prelepe nove reči da se opišu nejasna osećanja

Džon Konig voli da pronalazi reči koje izražavaju naša neizrečena osećanja - poput "lachesism", gladi za katastrofom i "sonder", razumevanja da su svačiji životi podjednako složeni i neshvatljivi kao što je i naš. Ovim govorom razmatra značenja koja pripisujemo rečima, i kako se ta značenja vezuju za nas.

Danas želim da govorim o značenju reči,

kako ih definišemo

i kako one, skoro kao iz osvete,

definišu nas.

Engleski jezik je veličanstven sunđer.

Volim engleski jezik,
drago mi je što ga govorim.

Ali uz sve to, ima mnogo praznina.

U grčkom postoji reč "lachesism"

što znači žudnja za katastrofom.

Znate, kad vidite munju na horizontu

i prosto se zateknete
kako navijate za munju.

U mandarinskom imaju reč "yù yī" -

ne izgovaram je tačno -

a to označava žudnju
da naš život ima intenzitet

koji je imao kad smo bili dete.

U poljskom imaju reč "jouska"

a to je neki vid hipotetičkog razgovora

koji kompulsivno ponavljate u glavi.

I, naposletku, u nemačkom,
naravno u nemačkom,

imaju reč koja se naziva "zielschmerz"

a to je strah od dobijanja
onoga što želite.

(Smeh)

Konačnog ispunjenja celoživotnog sna.

Ja sam Nemac, pa tačno znam
kakav je to osećaj.

Sad, nisam siguran
da bih koristio bilo koju od ovih reči

u svojoj svakodnevici,

ali mi je zaista drago što postoje.

Ali jedini razlog zašto postoje
je zato što sam ih ja izmislio.

Ja sam autor "Rečnika nejasnih tuga",

koga sam pisao poslednjih sedam godina.

A čitava misija projekta

je da se pronađu praznine
u jeziku za osećanja

i da ih pokušam popuniti

kako bismo mogli da razgovaramo
o svim tim ljudskim sitnim gresima

i kapricima ljudskog stanja

koje svi mi osećamo, ali možda
ne pomišljamo da govorimo o njima

jer nemamo reči za njih.

I otprilike na polovini ovog projekta

sam definisao "sonder",

zamisao da svi sebe smatramo
glavnim likom,

a da su svi ostali samo statisti.

Međutim, u stvarnosti,
svi smo glavni likovi,

a vi sami ste statista u nečijoj priči.

Te, čim sam to objavio,

dobio sam mnogo poruka od ljudi

govorili su: "Hvala što si dao glas
nečemu što sam osećao čitav život,

ali nije postojala reč za to."

Stoga su se osećali manje usamljeno.

To je snaga reči,

da se zbog njih osećamo manje usamljeno.

A nedugo potom

sam počeo da primećujem da se sonder

ozbiljno koristi
u razgovorima na internetu,

a nedugo nakon što sam to
zapravo primetio,

lično sam je čuo u stvarnom razgovoru
koji se vodio pored mene.

Nema čudnijeg osećaja
od toga kad izmislite reč

i onda vidite kako se osamostaljuje.

Još uvek nemam reč za to, ali imaću.

(Smeh)

Radim na tome.

Počeo sam da razmišljam
o tome šta čini reči stvarnim

jer me mnogi ljudi pitaju,

najčešće pitanje koje mi postavljaju je:

"Pa, da li su ove reči izmišljene?
Ne razumem baš najbolje."

I ja zaista ne znam šta da im kažem

jer čim je sonder prhvaćena,

ko sam ja da tvrdim
koje reči su stvarne, a koje nisu.

Pa sam se osećao nekako kao Stiv Džobs,
koji je opisao svoje otkrovenje

kada je shvatio da većina nas,
dok se svakodnevno krećemo,

prosto pokušavamo da izbegnemo
prečesto udaranje u zidove

i prosto težimo da idemo dalje.

Ali čim shvatite da ljudi -

da su ovaj svet sagradili ljudi
koji nisu pametniji od vas,

onda možete da posegnete
i dodirnete te zidove,

čak i da provučete ruku kroz njih

i da shvatite da imate moć
da ih promenite.

Kad me ljudi pitaju:
"Jesu li te reči stvarne?"

Imam niz odgovora koje sam iskušao.

Neki imaju smisla. Neki nemaju.

Ali jedan od njih je glasio:

"Pa, reč je stvarna,
ako želite da bude stvarna."

Razlog zašto je ova staza stvarna
je jer su ljudi želeli da bude tu.

(Smeh)

To se stalno dešava
na kampusima fakulteta.

Naziva se "stazom žudnje".

(Smeh)

Ali onda sam shvatio
da ljudi zaista pitaju,

kad pitaju da li je reč stvarna,
zaista pitaju:

"Pa, kolikom broju mozgova
ću imati pristup ovom rečju?"

Zato što smatram
da tako uglavnom gledamo na jezik.

Reč je u suštini ključ

koji nas vodi u glave određenih ljudi.

A ako nas vodi u jedan mozak,

zaista nije vredna truda,

nije vredna da je znate.

Dva mozga, eh, zavisi čiji su.

Milion mozgova, u redu, sad se razumemo.

Dakle, stvarna reč je ona koja vam daje
pristup što većem broju mozgova.

To je ono što je čini vrednom znanja.

Slučajno, najstvarnija reč od svih
prema ovom merenju je ova.

[O.K.]

To je to.

Najstvarnija reč koju imamo.

To je najbliže što imamo
univerzalnom ključu.

To je najrazumljivija reč na svetu,

bez obzira na to gde bili.

Problem s tim

je što izgleda da niko ne zna
šta ta slova predstavljaju.

(Smeh)

Što je nekako čudno, zar ne?

Mislim, mogla bi da bude
greška kod pisanja "all correct", valjda,

ili "old kinderhook."

Čini se da niko zaista ne zna,
ali činjenica da nije važno

govori nešto o tome
kako rečima dajemo smisao.

Značenje nije u samim rečima.

Mi smo ti koji se pretačemo u njih.

I mislim kada svi mi tragamo
za smislom u našim životima

i kad tragamo za smislom života,

mislim da reči imaju neke veze s tim.

I mislim da ako tragate za smislom nečega,

rečnik je pristojno mesto za početak.

Donosi utisak reda

u veoma neurednom univerzumu.

Naše viđenje stvari je toliko ograničeno

da moramo da izmislimo obrasce i prečice

i da pokušamo da pronađemo
način da to protumačimo

i budemo u stanju da nastavimo dan.

Potrebne su nam reči da nas sadrže,
da nas definišu.

Mislim da se mnogi od nas
osećaju stešnjeno

zbog toga kako koristimo reči.

Zaboravljamo da su reči izmišljene.

Ne samo moje reči, sve reči su izmišljene,

ali sve one ne znače nešto.

Svi smo mi na neki način
zarobljeni u našim ličnim leksikonima

koji se nužno ne poklapaju
sa ljudima koji već nisu kao mi

i zato imam utisak da se udaljavamo
svake godine sve više,

što ozbiljnije shvatamo reči.

Jer, setite se, reči nisu stvarne.

Nemaju značenje. Mi imamo.

I želeo bih da završim čitanjem

jednog od mojih omiljenih filozofa,

Bila Votersona, koji je stvorio
"Kalvina i Hobsa."

Rekao je:

"Stvoriti život koji odražava
vaše vrednosti i prija vašoj duši

je nesvakidašnji uspeh.

Pronaći smisao sopstvenog života

nije lako,

ali je i dalje dozvoljeno

i mislim da ćete
zbog truda biti srećniji."

Hvala vam.

(Aplauz)