-
Ово овде је слика Рене Десцартес
-
Јос једном један од великих умова,
-
и у математици и у филозофији,
-
И мислим да ћете видети мало трендаенденције овде
-
да су велики филозофи такође били велики математичари
-
и обрнуто
-
и он је био донекле савременик Галилеа
-
он је био 32 година млађи.
-
иако је умро убрзо након Галилејеве смрти.
-
Овај момак је умро у много млаћем добу.
-
Галилео је био добро у његовим 70 им
-
Десцартес је умро у својој, само 54 - ој години.
-
И он је вероватно најпознатији у популарној култури,
-
због ових цитата.
-
веома филозофски цитат.
-
"Зато мислим да сам"
-
али сам такође желео да убацим,
-
и ово није повезано са алгебром,
-
али сам помислио да је заиста једноставан цитат.
-
Вероватно његов најмање познат цитат.
-
Овај управо овде.
-
И свиђа ми се само зато што је врло практичан
-
и чини да схватите ове велике умове
-
ове стубове филозофије и математике
-
да на крају дана,
-
они су били само људска бића.
-
и рекао је, " Само настави да гураш.
-
Само настави да гураш,
-
Направио сам сваку грешку која је могла бити направљена.
-
Али сам стално гурао. "
-
Што мислим да је врло врло добар животни савет.
-
Сада је учинио многе ствари
-
у филозофији и математици
-
али разлог засто сам се укључио овде
-
као изградњи темеља алгебре
-
је да је он појединац
-
најзаслузенији за много јаке везе
-
између алгебре и геометрије.
-
па овде лево
-
имате свет алгебре.
-
Мало смо о томе разговарали.
-
Имате једначине које се баве симболима
-
и ови симболи су суштински
-
могу узимати вредност
-
тако да можете имати нешто као
-
y = 2x - 1
-
то нам даје везу
-
између ста год је х
-
и ста год је у.
-
можемо чак поставити и табелу овде.
-
и одабрати вредност за х.
-
и видети која ће вредност у бити.
-
Могу узети насумице вредност за х
-
а онда израчунати колико износи у.
-
али ћу изабрати релативно једноставне вредности
-
тако да математика не постане сувише комликована.
-
тако нпр.,
-
ако је х -2
-
онда ће у бити 2 х - 2 - 1
-
2 х - 2 - 1
-
па је - 4 - 1
-
па је - 5
-
ако је х - 5
-
онда ће у бити 2 х - 1 - 1
-
што је једнако са
-
- 2- 1 па је -3
-
ако је х = 0
-
онда ће у бити 2 х 0 - 1
-
2 х 0 је 0 - 1 је -1
-
Урадићу још неколико.
-
ако х је 1
-
и могао сам узети било које вредности овде
-
и могао рећи ста се дешава
-
Ако је х негативни квадратни корен од 2
-
или шта се дешава ако х је - 5 половина
-
или позитивних шест седмина.
-
али сам ја баш узео ове бројеве
-
зато што то чини математику много лакшом.
-
кад сам покушао да израчунам колико ће у износити.
-
али кад х је 1
-
у ће бити 2(1) - 1
-
1 х 1 је 2 - 1 је 1
-
и урадићу још један.
-
у боји још нисам користио.
-
Да видимо љубичасту.
-
ако х је 2
-
омда ће у бити
-
2(2) - 1 ( сада х је 2)
-
па је 4 - 1, једнако 3
-
Дакле поштено,
-
Ја сам пробао ову везу.
-
Али сам рекао да је у реду да ово описује општи однос
-
између а променљиве у и а променљиве х
-
и онда сам направио мало конкретније.
-
Рекао сам у реду и онда
-
Ако је х једна од тих променљивих.
-
ѕа сваки од тих променљивих х,
-
која би била одговарајућа вредност за у?
-
И ште је Десцартес схватио
-
да бисте могли визуализовати ово.
-
шта мозете визуализовати је индивидуална ствар.
-
Али вам то мозе уопштено помоћи.
-
за визуализацију ове везе.
-
дакле како тачно у суштини ово ради.
-
он премости свет ове врсте врло абстракном симболичном алгебром.
-
и њом и геометријом која је у питању
-
са облицима и величинама и угловима,
-
тако да овде имате свет геометрије.
-
и очигледно су историјски људи
-
можда многи људи који су историју заборавили
-
који су се бавили површно овоме.
-
Али пре него што је Десцартес генерално посматрао.
-
ова геометрија је била Еуцлидеан геометрија.
-
и то је бит геометрије
-
који сте студирали на часу геометрије
-
у 8-ом или 9-ом или 10-ом разреду.
-
у традиционалном средњошколском наставном програму.
-
и то је студирање геометрије
-
везе између троуглова, и њихових углова.
-
и везе између кругова.
-
и имате радијане и онда имате троуглове
-
уписаним у круговима и свему осталом
-
и ићемо у неку дубину
-
у тој геометријској плеј листи.
-
Али Десцарте каже, ' па мислим да могу ово визуелно представити
-
на исти начин на који је Еуцлид студирао ове троуглове и ове кругове '
-
рекао је ' зашто не !? '
-
ако погледамо парче папира.
-
ако мислимо о дводимензионалној равни.
-
можете видети парче папира
-
као врсту одељка дводимензионалне равни.
-
ми то зовемо две димензије
-
јер постоје два правца у која можете ићи.
-
то је горе доле правац,
-
то је један правац.
-
дозволите ми да нацртам ово, урадићу то плавим.
-
јер покушавамо визиолизацију ствари
-
дакле урадићу то геометријском бојом.
-
дакле имате правац горе доле
-
и имате правац лево десно.
-
зато га зовемо дво-димензионална раван.
-
ако користимо три димензије.
-
имате спољну димензију.
-
и веома је лако радити са две димензије на екрану
-
јер је екран дво-димензиоалан.
-
и рече ' Па, знате
-
ту су две променљиве и имају добар однос.
-
Али зашто не повезујем сваки од ових варијабли
-
са једном од ових димензија вамо? '
-
и конверзацијомнцијом која прави у променљиву
-
која је заиста зависна променљива,
-
Начин на који смо то урадили,
-
зависи од тога колико износи х.
-
Дакле ставимо то на вертикалну осу.
-
и ставимо насе независне варијабле,
-
оне којима сам насумице одабрао вредности
-
да видимо колики ће у бити,,
-
ставимо ово на хоризонталну осу.
-
и то је заправо Децартес
-
који је дошао дo погодности коришћења х и у
-
и видећемо касније z у алгебри, тако интензивно
-
као непознате променњиве са променњивама са којима манипулишете.
-
Али он каже ' Ако мислимо о томе на тај начин
-
ако означимо ове димензије '
-
дакле урадимо то на х оси
-
хајде да ставимо овде - 3
-
овде ставимо - 2
-
овде -1
-
овде 0
-
означио сам х осу
-
леву страну осе.
-
сада 1
-
овде 2
-
и овде 3
-
и можемо исто урадити на у оси
-
па хајде да кренемо, могло би бити
-
кажемо овде - 5, - 4, - 3
-
у ствари допустите да урадим мало једноставније од овога
-
допустите да ово мало средим.
-
дајте да обрисем ово и продузим доле мало
-
да могу ићи скроз доле до - 5
-
а да не изгледа превише неуредно.
-
дакле идемо до краја доле.
-
па моземо означити
-
овде 1, овде 2, овде 3,
-
а овде мозе - 1
-
-2 и ово су све уобичајени начини
-
могло је бити означено на други начин.
-
могли смо ставити х овде
-
а у овде
-
да ово буде позитиван смер
-
овај негативан
-
али ово је уобичајен начин и људи су га усвојили
-
почевши од Децартес.
-
- 2, - 3, - 4 и - 5
-
и каже ' Све могу повезати
-
Могу повезати сваки од ових парова вредности са
-
са тачком у две димензије.
-
Могу узети х координату, могу узети вредност са х осе
-
овде и рећи 'Ок то је - 2
-
то би било овде дуж леве стране осе,
-
идем лево јер је тамо негативно.'
-
и оно је повезано са - 5 на вертикалној оси.
-
дакле могу рећи да је вредност на у - 5
-
и ако идем 2 лево и 5 доле
-
долазим до ове тачке овде.
-
па каже ' Ове две вредности - 2 и - 5
-
могу повезати са овом тачком
-
на овој равни овде, на овој дво-димензијалној равни.
-
па ћу казати: Ова тачка има координате,
-
кажите где је тачка ( - 2, - 5 ).
-
ове координате се зову ' Декартове координате '
-
назване по Рене Десцартес
-
јер он је човек који је досао до њих.
-
Он је удрузио све одједном те везе
-
са тачкама у координатном систему.
-
и онда каже ' па добро, урадимо још једну '
-
ово је сад друга веза,
-
кад је х једнак - 1, у = - 3
-
дакле х је - 1, у је - 3
-
то је ова тачка.
-
и опет имамо скуп.
-
Када тражите координате,
-
узимате х координату, па онда у координату
-
и то је оно за ста се људи одлучују да раде.
-
- 1, - 3 би била тачка ова овде
-
и онда имамо тачку када х је 0, а у је - 1
-
када је х овде 0,
-
што значи да не идемо ни лево ни десно.
-
у је - 1, што значи да идем 1 доле.
-
дакле то је тачка ова овде. ( 0, - 1 )
-
бас овде
-
могу наставити са овим.
-
када х је 1, у је 1
-
када је х 2, у је 3
-
у ствари допустите да радим ово у истој љубичастој боји
-
када х је 2, у је 3
-
2 , 3 а онда овај овде наранџасти је 1, 1
-
и ово је јасно,
-
У суштини сам испробао могућности х
-
али оно што је схватио је
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-