-
Хајде да видимо да ли 0,15
можемо да напишемо као разломак.
-
Дакле, овде је важно да гледате где...
-
на којим местима су ове цифре.
-
Дакле, ово 1 овде, оно је на месту десетих делова.
-
Тако да бисте ово могли посматрати као 1 пута 1/10.
-
Ово 5 овде је на месту стотих делова.
-
Тако да бисте то могли посматрати као 5 пута 1/100.
-
Дакле, када бих ово преписивао,
-
Ово могу да препишем као збир...
-
Ово 1 представља 1 пута 1/10,
-
Дакле, то би и дословно било 1/10... плус...
-
И ово 5 представља 5 пута 1/100.
-
Тако да би то било плус 5/100.
-
И ако желимо да их саберемо,
-
ако желимо да нађемо заједнички именилац,
-
заједнички именилац је 100.
-
Оба броја - 10 и...
-
[100] је најмањи заједнички садржалац.
-
[100] је заједнички садржалац беројева 10 и 100.
-
Дакле, ово можемо да препишемо
као нешто кроз 100 плус нешто кроз 100.
-
Ово се неће променити.
Ово је већ 5/100.
-
Ако помножимо именилац овде са 10...
-
(То смо урадили. Помножили смо га са 10.)
-
... затим ћемо помножити овај именилац са 10.
-
И тако је ово исто што и 10/100.
-
И сада смо спремни да сабирамо.
-
Ово је иста ствар што и 10 плус 5... то је 15/100.
-
И то сте могли да урадите
-
мало брже само провером овога.
-
Могли сте да кажете:
-
"Види! Најмање место овде ми је место стотих делова."
-
Уместо да ово назовем 1/10,
ово буквално могу да назовем 10/100.
-
Или, могао бих да кажем да је цела ова ствар 15/100.
-
И сада ако ово желим да упростим...
-
Можемо... Хајде да видимо...
-
И бројилац и именилац дељиви су са 5.
-
Дакле, хајде да их оба поделим са 5.
-
И тако бројилац, 15, подељен са 5 даје 3.
-
Именилац, 100, подељен са 5 даје 20.
-
И то је најједноставније што можемо да добијемо.
