Vilijam Li: Možemo li da jedemo da bismo izgladneli rak?

Vilijam Li (William Li) predstavlja novi način razmišljanja o lečenju raka: angiogeneza, ciljanje na krvne sudove koji hrane tumor. Značajan prvi (i najbolji) korak: konzumiranje hrane koja pobeđuje rak u njegovoj sopstvenoj igri.

Dobar dan.

Svuda oko nas se dešava jedna medicinska revolucija,

a to je ona koja će nam pomoći da pobedimo

neka od stanja kojih se najviše bojimo,

uključujući rak.

Ta revolucija se naziva angiogeneza

i zasnovana je na procesu

koji naša tela koriste da proizvode krvne sudove.

Dakle, zašto bismo brinuli o krvnim sudovima?

Pa, ljudsko telo je bukvalno njima pretrpano,

u tipičnom odraslom telu ih ima oko 96000km.

Od jednog do drugog kraja, to bi formiralo liniju

koja bi obišla oko Zemlje dva puta.

Najmanji krvni sudovi nazivaju se kapilari.

U telu ih imamo 19 milijardi.

Ovo su krvni sudovi života i

kao što ću vam pokazati,

mogu takođe biti i krvni sudovi smrti.

Izvanredna stvar u vezi s krvnim sudovima

jeste njihova sposobnost

da se prilagode bilo kakvom okruženju u kom se razvijaju.

Na primer, u jetri formiraju kanale

da prečiste krv.

U plućima, okružuju kesice sa vazduhom za razmehu kiseonika.

U mišićima krivudaju, tako da mišići mogu da se stežu,

a da ne prekinu cirkulaciju.

A u nervima, oni se protežu kao strujni kablovi,

održavajući te nerve živim.

I većinu ovih krvnih sudova dobijemo

dok smo još u materici.

A to znači da, kod odraslih,

ne nastaju novi krvni sudovi,

osim u nekoliko posebnih slučajeva.

Kod žena, krvni sudovi nastaju svakog meseca

da ograde matericu.

Tokom trudnoće, oni formiraju palcentu,

koja povezuje majku i bebu.

A posle povrede, krvni sudovi

zapravo moraju da nastaju ispod kraste

kako bi zalečili ranu.

To ovako izgleda.

Stotine krvnih sudova

koji se formiraju ka centru rane.

Znači telo je sposobno da kontroliše

količinu krvnih sudova koji postoje u bilo kom trenutku.

A to čini jednim složenim

i elegantnim sistemom podele moći,

stimulatorima i inhibitorima angiogeneze,

tako da, kada su nam brzo potrebni krvni sudovi,

telo to može da učini otpuštajući stimulatore,

proteine koji se zovu angiogenski faktori

koji se ponašaju kao prirodno đubrivo

i stimulišu cvetanje novih krvnih sudova.

I kada ti dodatni sudovi nisu više potrebni,

telo ih smanji na osnovni nivo,

koristeći prirodne inhibitore angiogeneze.

Postoje druge situacije kada polazimo ispod osnovnog nivoa,

kada nam je potrebno da proizvedemo više krvnih sudova da bismo se vratili na normalni nivo.

Na primer, posle povrede.

Telo može i to da uradi,

ali samo do normalnog nivoa,

te određene tačke.

Ali sada znamo da, kod nekih bolesti,

postoje greške u sistemu,

kada telo ne može da smanji višak krvnih sudova

ili ne može da proizvede nove

u pravo vreme na pravom mestu.

U tim situacijama, angiogeneza

nije u ravnoteži.

A kada je angiogeneza u neravnoteži,

može se javiti bezbroj bolesti.

Na primer, nedovoljna angiogeneza,

nedovoljno krvnih sudova,

vodi do rana koje ne zarastaju, do srčanih udara,

nogu bez cirkulacije, smrti od moždanog udara,

oštećenja nerava.

S druge strane, preterana angiogeneza,

previše krvnih sudova, podstiče bolesti.

To vidimo kod raka, slepila,

artritisa, gojaznosti,

Alchajmerove bolesti.

Sve ukupno, postoji preko 70 ozbiljnih oboljenja

koja muče više od milijardu ljudi širom sveta,

koja na površini izgledaju kao da se razlikuju

ali zapravo im je

abnormalna angiogeneza

zajednički imenitelj.

I ovo otkriće nam omogućava

da preispitamo

način na koji prilazimo ovim bolestima,

tako što kontrolišemo angiogenezu.

Sad ću se koncentrisati na rak,

jer angiogeneza je obeležje raka,

svakog tipa raka.

Dakle, evo.

Ovo je tumor, tamna, siva, zlokobna masa

koja raste u jednom mozgu.

I pod mikroskopom možete videti

stotine ovih braon krvnih sudova,

kapilara koji hrane ćelije raka,

donoseći kiseonik i hranljive materije.

Ali rak ne počinje na ovaj način.

Ustvari, rak ne počinje

dotokom krvi.

Počinje kao mala, mikroskopska mreža ćelija

koja može da naraste do

veličine od samo pola kubnog milimetra.

To je vrh hemijske olovke.

Onda ne može da naraste jer se ne snabdeva krvlju,

pa nema dovoljno kiseonika i hranljivih materija.

Ustvari, verovatno svo vreme proizvodimo

ove mikroskopske rakove u našim telima.

Izveštaji sa autopsija ljudi koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama

pokazuju da oko 40 procenata žena

između 40 i 50 godina starosti

zapravo ima mikroskopske

rakove u svojim grudima.

Oko 50% muškaraca u pedesetim i šezdesetim

godinama ima mikroskopske rakove prostate.

I praktično 100% nas,

do vremena kada dođe u sedamdesete,

imaće mikroskopske rakove u tiroidnoj žlezdi.

Ipak, bez snabdevanja krvlju,

većina ovih tumora

nikada neće postati opasna.

Dr Juda Folkman, koji je bio moj mentor

i koji je pionir na polju angiogeneze,

jednom je ovo nazvao "rak bez bolesti".

Znači sposobnost tela da balansira angiogenezu,

kada funkcioniše ispravno,

sprečava krvne sudove da hrane rak.

Ispostavlja se da je ovo

jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama

protiv raka.

Ustvari, ako blokirate angiogenezu

i sprečite krvne sudove da stignu do ćelija raka,

tumori jednostavno ne mogu da rastu.

Ali kada nastane angiogeneza,

tumori mogu eksponencijalno da rastu.

Ovo je način na koji

jedan rak od bezopasnog

postaje smrtonosan.

Ćelije raka mutiraju

i stiču sposobnost da otpuštaju

mnoge od ovih angiogenskih faktora, prirodnog đubriva,

koji remete ravnotežu u korist krvnih sudova

prodirući u rak.

I kada ti sudovi prodru u rak,

on se širi i može da prodre u okolna tkiva.

I isti krvni sudovi koji hrane tumore

omogućavaju ćelijama raka da uđu u cirkulaciju

kao metastaze.

I nažalost, u ovoj kasnoj fazi raka

se on najčešće

dijagnostikuje,

kada je angiogeneza uključena

i ćelije raka rastu kao lude.

Dakle, ako je angiogeneza

granica između

bezopasnog i opasnog raka,

onda je jedan veliki deo u revoluciji angiogeneze

novi pristup tretmanu raka,

prekidanjem snabdevanja krvlju.

Ovo nazivamo terapijom antiangiogenezom

i to je potpuno drugačije od hemoterapije

jer selektivno cilja

krvne sudove koji hrane rak.

Ovo možemo da uradimo jer se

krvni sudovi tumora razlikuju od normalnih, zdravih

sudova koje vidimo na drugim mestima u telu.

Oni su abnormalni;

vrlo su slabo napravljeni

i zbog toga su veoma osetljivi

na tretmane koji ih ciljaju.

Kao rezultat toga, kada obolelima od raka

damo ovakvu terapiju -

ovde, eksperimentalni lek za gliom,

koji je vrsta tumora na mozgu -

možete videti da se javljaju ozbiljne promene

kada se tumor izgladnjuje.

Ova žena ima rak dojke

koji se tretira antiangiogenetskim lekom Avastinom,

koji je odobrila administracija za hranu i lekove.

I možete videti da je oreol toka krvi

nestao posle tretmana.

Dakle, upravo sam vam pokazao

dva veoma različita tipa raka

koji su reagovali na antiangiogenetsku terapiju.

Pre nekoliko godina sam se zapitao,

"Možemo li ovo da odvedemo korak dalje,

i lečimo druge tumore,

čak i kod drugih vrsta?"

Ovde je devetogodišnji bokser po imenu Majlo

koji je imao veoma agresivni tumor

po imenu maligni neurofibrom, koji je rastao na njegovom ramenu.

Prešao mu je na pluća.

Njegov veterinar mu je dao tri meseca života.

Mi smo napravili koktel antiangiogenetskih lekova

koji mogu da se pomešaju s njegovom hranom,

kao i antiangiogenetsku kremu

koja se može namazati na površinu tumora.

I u okviru nekoliko nedelja tretmana

uspeli smo da usporimo rast tog raka

tako da smo na kraju mogli da produžimo Majlov život

za šest puta u odnosu na veterinarevu prognozu,

i to uz veoma dobar kvalitet života.

Nakon toga smo lečili više od 600 pasa.

Imamo oko 60% učinka

i poboljšanog opstanka ovih ljubimaca

koji bi bili uspavani.

Pokazaću vam dva

još interesantnija primera.

Ovo je dvadesetogodišnji delfin koji živi na Floridi,

i ona je imala ove lezije u ustima

koje su se, tokom tri godine

razvile u invazivne, slojevite ćelije raka.

Napravili smo antiangiogenetsku pastu.

Tri puta nedeljno smo je

nanosili na rak.

Tokom sedam meseci

rak je u potpunosti nestao,

a rezultati biopsije bili su normalni.

Ovde je rak koji raste na usni

jednog trkačkog konja koji se zove Ginis.

To je veoma, veoma smrtonosna vrsta raka po imenu angiosarkom.

Već se proširio na njegove limfne čvorove,

tako da smo koristili kremu za usnu,

kao i koktel, kako bismo ga lečili iznutra

i spolja.

I u roku od šest meseci

potpuno se oporavio.

A evo ga šest godina posle,

Ginis, sa svojim srećnim vlasnikom.

(aplauz)

Očigledno da se antiangiogenetska terapija

može koristiti za razne vrste tumora.

Ustvari, prva pionirska lečenja,

namenjena ljudima kao i životinjama,

već postaju dostupna.

Postoji 12 različitih lekova, 11 različitih vrsta raka,

ali pravo pitanje je:

koliko su oni dobri u praksi?

Evo podataka o izlečenim pacijentima

od osam različitih vrsta raka.

Ovi podaci predstavljaju vreme preživljavanja

koje je uzeto iz ere

kada su bile dostupne samo

hemoterapija ili operacija ili radijacija.

Ali počevši od 2004.

kada su prve antioangiogenetske terapije postale dostupne,

možete videti da je

za 70 do 100 procenata

povećano preživljavanje

za ljude sa rakom bubrega, višestrukim mijelomima,

kolorektalnim rakom i gastrointestinalnim stromalnim tumorom.

To je impresivno.

Ali za druge tumore i vrste raka

poboljšanja su skromna.

Tako sam se zapitao,

"Zašto nismo uspeli da postignemo više?"

A odgovor je, po meni, očigledan;

lečimo rak prekasno,

kada se već smesti

i često, već se i raširio i metastazirao.

I kao doktor, ja znam da,

kada bolest uznapreduje,

postizanje izlečenja

može biti teško, ako ne i nemoguće.

Onda sam se vratio na biologiju

angiogeneze

i počeo da razmišljam:

da li bi lek za rak

mogla da bude prevencija angiogeneze,

pobeda raka u njegovoj igri

tako da rak nikada ne postane opasan?

Ovo bi moglo da pomogne zdravim ljudima

kao i onima koji su već pobedili rak

jednom ili dva puta

i žele da nađu način da se on ne vrati.

Dakle, da bih pronašao način da sprečim angiogenezu kod raka,

vratio sam se na uzroke raka.

I ono što me je stvarno kopkalo,

je kad sam video da ishrana

učestvuje sa 30 do 35%

u rakovima koji uzrok imaju u okruženju.

Sad, očigledno bi bilo da razmišljamo

o tome šta bismo mogli da izbacimo iz ishrane, da smanjimo.

Ali ja sam imao potpuno suprotan pristup

i počeo da pitam: šta bismo mogli da dodamo našoj ishrani

što je prirodno antiangiogenetsko,

što bi moglo da ojača odbrambeni sistem tela

i pobedi te krvne sudove koji hrane rak?

Drugim rečima, možemo li da jedemo da bismo izgladneli rak?

Pa, odgovor je da.

I pokazaću vam kako.

Naše istraživanje ovoga

odvelo nas je na pijacu, na farmu i među začine,

jer otkrili smo

da nam je majka priroda podarila veliki broj

hrane i pića i bilja

koja sadrže prirodne inhibitore

angiogeneze.

Evo sistema za test koji smo razvili.

U centru je krug iz kog stotine krvnih sudova

polaze u obliku zvezde.

Možemo koristiti ovaj sistem

za testiranje hranljivih faktora

u koncentracijama koje se dobijaju putem jela.

Pokazaću vam šta se dešava kada stavimo

ekstrakt crnog grožđa.

Aktivni sastojak je resveratrol.

Može se naći i u crnom vinu.

Ovo inhibira abnormalnu angiogenezu

za 60 procenata.

Evo šta se dešava kada dodamo ekstrakt jagoda.

To veoma moćno inhibira angiogenezu.

I ekstrakt soje.

A evo i naše rastuće liste

antiangiogenetskih pića i hrane

koje želimo da proučimo.

I mislimo da za svaku vrstu

hrane postoje različite snage

u okviru različitih vrsta i varijacija.

I ovo želimo da merimo jer,

pa, kad jedete jagode

ili pijete čaj,

zašto ne biste izabrali onaj koji je najjači

u prevenciji raka.

Evo četiri različita čaja koja smo testirali.

Oni su svi uobičajeni,

kineski jasmin, vrsta japanskog zelenog čaja,

Earl Grey i posebna mešavina koju smo mi pripremili.

I jasno možete videti

da čajevi varijaju u snazi

od manje snažnog do snažnijeg.

Ali ono što je super

je kad smo pomešali dva

manje snažna čaja,

ta kombinacija, mešavina,

snažnija je od oba čaja posebno.

To znači da postoji sinergija hrane.

Evo još nekih podataka iz naših testiranja.

E sad, u laboratoriji simuliramo angiogenezu tumora,

što je prikazano crnim stupcem.

Koristeći ovaj sistem možemo da testiramo snagu lekova protiv raka.

Dakle, kraći stubac,

manje angiogeneze, to je dobro.

A evo i nekih uobičajenih lekova

za koje se smatra da smanjuju rizik

od raka kod ljudi.

Statini, antizapaljenski lekovi bez steroida,

i još neki,

oni takođe inhibiraju angiogenezu.

A evo i faktora ishrane

koji idu rame uz rame sa ovim lekovima.

Možete videti da oni očigledno imaju svoje,

a u nekim slučajevima su i jači

od običnih lekova.

Soja, peršun, beli luk,

grožđe, bobice,

mogao bih da odem kući i skuvam ukusan

obrok sa ovim sastojcima.

Zamislite da možemo da napravimo

prvi sistem da ocenjivanje hrane

gde bismo mogli da bodujemo hranu

prema tome kolika su im antiangiogenetska

i svojstva koja preveniraju rak.

I to ćemo upravo sada da uradimo.

Sad, pokazao sam vam gomilu podataka iz laboratorije,

a pravo pitanje je:

kakvi su dokazi na ljudima,

da konzumiranje određene hrane može smanjiti

angiogenezu kod raka?

Pa, najbolji primer koji znam

je studija o 79.000 muškaraca

koji su praćeni preko 20 godina,

u kojoj je utvrđeno da je muškarcima koji

su konzumirali kuvani paradajz dva do tri

puta nedeljno, rizik od razvijanja raka

prostate bio smanjen za 50%.

Sad, znamo da je paradajz dobar izvor likopena,

a likopen je antiangiogenetski.

Ali ono što je iz ove studije još interesantnije

je da oni muškarci kod kojih se ipak razvio rak prostate,

oni koji su jeli više porcija paradajz sosa,

oni su imali manje krvnih sudova

koji su hranili rak.

Dakle ova ljudska studija je glavni primer

toga kakav uticaj antiangiogenetske supstance,

koje su prisutne u hrani i konzumiraju se u praktičnim količinama,

mogu imati na rak.

A sada proučavamo

ulogu zdrave ishrane

sa Dinom Ornišem i kalifornijskim i Tufts univerzitetom,

ulogu ove zdrave ishrane na markere angiogeneze

koje možemo da pronađemo u krvotoku.

Sad, očigledno da ovo što sam podelio s vama ima neke široke implikacije,

čak i dalje od proučavanja raka.

Jer ako smo u pravu, to bi moglo uticati na obrazovanje potrošača,

restorane, javno zdravlje,

čak i na industriju osiguranja.

Zapravo, neke osiguravajuće kompanije

već počinju da razmišljaju u skladu sa ovim.

Pogledajte ovaj oglas iz Blue Cross Blue Shield iz Minesote.

I za mnoge ljude širom sveta

prevencija raka ishranom

može biti jedino praktično rešenje

jer ne mogu svi da priušte skupa lečenja

ali svi mogu imati koristi od

zdrave ishrane koja se zasniva na lokalnim, održivim

antiangiogenetskim usevima.

Sada, konačno,

pričam o hrani,

pričam vam i o raku,

ali ima još samo jedna bolest o kojoj moram da vam ispričam,

a to je gojaznost.

Ispostavlja se da

masno tkivo, salo,

veoma zavisi od angiogeneze.

I kao i tumor, salo se širi kad se krvni sudovi množe.

Znači pitanje je: možemo li da smanjimo salo

tako što ćemo mu prekinuti dotok krvi?

Gornja krivulja pokazuje telesnu masu

genetski gojaznog miša

koji neprekidno jede,

dok se ne pretvori u ovakvu krznenu tenisku lopticu.

A donja krivulja je težina normalnog miša.

Ako uzmete gojaznog miša i date mu

inhibitor antiangiogeneze, on izgubi na težini.

Prekinete tretman, opet se ugoji.

Ponovo počnete tretman, opet izgubi na težini.

Prekinete tretman, opet se ugoji.

I ustvari, možete da menjate težinu gore dole

samo inhibiranjem angiogeneze.

Znači ovaj pristup koji imamo za prevenciju raka

možda može da se primeni

i na gojaznost.

Stvarno veoma interesantna stvar u vezi s ovim

je da ne možemo gojaznom mišu

smanjiti težinu više

nego što bi trebala da bude težina normalnog miša.

Drugim rečima, ne možemo napraviti miševe super modele.

(smeh)

I to govori o ulozi angiogeneze

u regulaciji zdravih vrednosti.

Albert Snet-Đerđ je jednom rekao da se

"Otkriće sastoji u tome da vidimo ono što svi vide,

i da mislimo da ono što niko nije mislio."

Nadam se da sam vas ubedio

da, kod bolesti kao što su rak, gojaznost i neke druge,

može biti veoma moćno

da se napadne njihov zajednički imenitelj, angiogeneza.

I to je ono što ja mislim da je svetu potrebno sada. Hvala.

(aplauz)

Džun Koen: Dakle ovi lekovi nisu -

oni nisu deo rasprostranjenog lečenja raka u ovom trenutku.

Za nekoga ko ima rak,

šta biste preporučili?

Da li preporučujete, većini obolelih od raka, da traže ove tretmane?

Vilijam Li: Postoje antiangiogenetski lekovi

koje je odobrila administracija za lekove.

I ako ste oboleli od raka,

ili radite za nekog ili zastupate nekog ko jetse,

trebalo bi da ih tražite.

Postoji i mnogo kliničkih proba.

Fondacija Angiogeneze prati skoro 3000 kompanija,

a postoji još oko 100

lekova u najavi.

Dakle razmislite o postojećim,

tražite kliničke probe,

ali između onoga što lekari mogu da učine za vas,

moramo početi da se pitamo šta možemo da učinimo za sebe.

Ovo je jedna od tema o kojima pričam,

možemo se osnažiti da uradimo one stvari

koje lekari ne mogu da urade za nas,

a to je da iskoristimo znanje i krenemo u akciju.

I ako nam je majka priroda dala neke znake,

mislimo da se nova budućnost možda

nalazi u vrednosti onoga što jedemo.

A ono što jedemo jeste naša hemoterapija tri puta dnevno.

DžK: Dobro. Detaljije,

da li biste ljudima koji imaju faktor rizika

od raka preporučili neke preventivne tretmane

ili samo da istraju u zdravoj ishrani

sa mnogo paradajz sosa?

VL: Pa, znate, postoje bogati epidemiološki dokazi.

I mislim da, u informatičkom vremenu,

nije potrebno mnogo da se ode do pouzdanog izvora,

kao što su Pubmed, Nacionalna medicinska biblioteka,

i da se potraže epidemiološke studije

o smanjenju rizika od raka

na osnovu ishrane i na osnovu uobičajenih lekova.

A to je svakako nešto što svako može da vidi.

DžK: Okej. Pa, hvala Vam mnogo.

(aplauz)