Сви смо ми заробљени

у својим главама,

и наша веровања и наше разумевање света

су ограничени том перспективом,

што значи да себи причамо приче.

Зар не? И тако ето нас у овом
неограниченом извору података.

Постоји неограничен број ствари
о којима бисмо могли мислити,

али ми их уређујемо и бришемо.

Бирамо о чему ћемо мислити,
на шта ћемо обраћати пажњу.

Измишљамо причу...

да бисмо ономе што се дешава дали смисао.

И сви грешимо.

Јер сви се водимо својим
поквареним компасима,

сви имамо своју историју,

али саме приче су сасвим уверљиве.

И сви ово радимо,

и многе приче у којима живимо
уопште нису наше.

Прве наслеђујемо као деца,
од наших родитеља,

који наравно имају сопствена
погрешна веровања,

своје сопствене фрустрације,
своје непроживљене животе.

И било то добро или не,

узимамо их са собом, и идемо у свет,

мислећи да морамо бити успешни
да бисмо били вољени;

или да морамо увек ставити
потребе других на прво место;

или да имамо неку велику, грозну тајну
коју не можемо рећи никоме.

Али то је само фикција, то су само приче,

и можда бисмо мање бринули о томе
шта други мисле о нама

када бисмо знали колико ретко то чине.

(Смех)

Мени се чини да је магија сјајна аналогија

за то како мењамо стварност
и стварамо причу

и онда за ту причу мислимо да је истина,

и већ двадесет година имам каријеру
у Уједињеном Краљевству,

креирајући велике
психолошке експерименте на ТВ-у,

а сада и на Нетфликсу.

Такође имам и представу.

Недавно сам добио прву представу
на Бродвеју, заправо, по имену "Тајна".

Само кажем, без притиска.

(Смех)

То би требало почети ове године.

И покушавам да урадим нешто ново,
користећи ментализам,

ментализам, који је сумњива уметност
улажења у главу људи.

Период када је ова врста театра
са читањем мисли била најпопуларнија

су 1930. године.

Зато сам обучен овако

у одећу најмање прикладну за TED.

И постојала је тачка,
тачна позната као "Пророк".

И у току "Пророка", чланови публике,

као што знам да сте и ви урадили,

записали би тајна питања,

питања каква бисте могли
поставити видовњаку,

запечатили би их у коверте,

и на коверти написали своје иницијале

и где отприлике седе у публици.

И онда би Пророк, медијум,
узимао коверте једну по једну,

не би их отварао,

већ би покушао да "прочита"
каква су питања унутра запечаћена.

И ако би погодио питање,
онда би покушао дати и одговор

за ту особу.

И ова тачка проширила се као шумски пожар.

Доказ је то, чини ми се, заводљивости

неке моћне фигуре која нам нуди
лаке, једноставне одговоре

на компликована животна питања

и бриге.

Хвала свима који су написали питања.

Ја их нисам видео.
Знам да их неко чува.

Хвала Вам. Хвала господине.

Сада ћу их узети.
Хвала свима који учествују.

Требало би да кажем пар ствари
пре него што почнем.

Потпуно искрено,

као прво, не видим кроз ове коверте.

Запечаћене су.
Дебеле, црне коверте.

Знаћете ако сте писали питања -
не видим кроз њих.

Друго, важно, ја не познајем никога од вас

и нико овде не глуми.

Ово није та врста тачке.

Треће...

Не верујем ни најмање да имам
било какав психолошки дар,

поготово не видовњачки.

Дакле, да почнемо.

Не.

(Смех)

У реду, ово -

У, фино.

У реду, ово је занимљиво, има их пар овде.

Почећу овом можда.

Ова је занимљива, јер је рукопис таласаст.

Иде горе-доле,

што обично - не увек - обично значи

да особа ни сама не зна одговор
на своје питање,

дакле, обично је то питање о будућности.

То обично значи неку врсту несигурности.

Рекао бих да је у питању жена,

године је тешко рећи
са овако мало рукописа,

али очекивао бих можда тридесете,
четрдесете, али да сазнамо.

Пише - и питање о будућности -

пише "ЏН, средина".

Дакле, биће то неко у великом
централном делу овде.

Ако мислите да сте то ви,
ако сте ово написали,

можете ли направити гужву?

Мало ми је тешко да видим средину

Здраво, махните нам.

Дакле, Џ...

Џејн? Џесика?

Џесика: Да.

Дерен Браун: Које од два?
Џесика: Џесика.

ДБ: Хвала. Само сам погодио.
Мали жамор одобравања, хвала?

(Смех)

Прихватам.

У реду, дакле Џесика,
нећу питати за године,

али да ли је питање
у суштини о будућности?

Џесика: Мхм?
ДБ: Да?

Џесика: Да.
ДБ: Да. У реду.

У реду. Дакле, шта смо питали?
Шта је Џесика питала о будућности?

Јесам ли у праву са касним тридесетим,
раним четрдесетим?

Џесика: Прихватићу. Прихватам.

(Смех)

ДБ: У реду, дакле важно је,

јер постављамо различита питања
у зависности од својих година.

Само реците, "Прихватићу" још јендом.

Џесика: Прихватићу.

ДБ: Вирџинија? Јесте ли из Вирџиније?
Џесика: Да, јесам.

ДБ: Да. Дакле -

(Смех)

Мислим да је ово дама,

мислим да је ово дама
која жели да напусти Вирџинију.

Мислим да имате планове,

и да је питање да ли ће се ствари
поклопити за одлазак.

Само ми покажите руке.

Другу страну, како бих видео нокте?

У реду, мислим да имате фарму

и питање је хоћете ли продати фарму
и напустити Вирџинију?

Јесам ли у праву?

Џесика: Апсолутно, то је питање.

ДБ: У реду. Сјајно. Хвала.
То је одлично питање!

Шта је питање било тачно?
Шта сте написали?

Џесика: "Хоћу ли продати фарму
у Вирџинији?"

ДБ: Хоћете ли продати фарму?

У реду, видите, ово је сјајно питање
ако се претварате да сте видовити,

јер се ради о будућности,

што значи да Вам могу дати
да или не као одговор.

Не значи ништа.
Не можете то проверити.

И опасна ствар била би -

и ако кажем да или не,
то ће се ухватити у позадини Вашег ума,

и не може да не утиче
на одлуку коју донесете.

Даклле, опасна ствар за урадити. Ипак -

(Смех)

Да, мислим да ћете продати фарму,

зато што мислим да сте тип особе

која, на најлепши начин,
ће добити шта жели.

Мислим да када нешто желите,
фокусирате се на то

по цену свега другог

иако знате да можда и не би требало,

да ли бисте се сложили?

Образована, провели сте
неколико година у -

Кажите да поново, реч "да" брзо?
Џесика: Да.

ДБ: Не?
Џесика: Не.

ДБ: Калифорнија? Беркли?
Мало нагађања али...

Џесика: Да, ишла сам на Беркли, да.
Прекините да радите то!

ДБ: Дакле, то је да.

Ах, и били сте у Индији недавно.

Има ту нешто ситно,
нешто се дешава. Да? Не?

Џесика: Да, управо
сам се вратила из Индије.

ДБ: Од мене је одговор да,
само не желим да мислите да је то судбина,

јер није, и Ви морате преузети
одговорност за то.

ДБ: Седите.
Хвала. Још једно.

(Аплауз)

АХ, такође у центру? АХ.

Ово ће бити мушкарац, мало старији,
можда касне четрдесете, рекао бих.

АХ, центар, устаните
ако мислите да сте то ви.

АХ. Здраво, дајмо микрофон овом господину.

Што брже, и камера, то би било сјајно.

Погледајте ово! Станите.
Не мрдајте. Не мрдајте.

Стојте потпуно мирно.

Стојите ли? Где сте?

Мушкарац: Стојим, нисам толико низак.

ДБ: ОК.

У реду, сада сте то променили.

Било је ту нешто док сте устајали.

Да или не, да ли сте ставили овде нешто -

не радите то сада,
али сте радили док сте устајали -

нешто у вези са левом, левом ногом,
левим стопалом, да или не?

Мушкарац: Да.

ДБ: У реду, дао нам је
јасан сигнал док је устајао.

Пребаците тежину
на леву страну и кажите "да".

Мушкарац: Да.

ДБ: Извуците руку из џепа,
пребаците тежину на другу страну,

пребаците микрофон у другу руку
и реците "да" поново.

Мушкарац: Да.

ДБ: Имате ишчашење

на палцу леве ноге?

Мушкарац: Да.

ДБ: Хвала вам. Одлично.
Добро питање! Седите. Седите.

Могу ли добити микрофон?
Променићу микрофон за ово.

Могу ли добити микрофон? Хвала Вам.

Хвала Вам много.
Овде би било одлично.

Променићу микрофон зато што,

надам се да и даље можете да ме чујете?

Дакле, ставићу себи повез на очи.

И радим ово да не бих имао
било какве трагове када устајете.

Не могу видети где сте ставили руке.

Не видим како реагујете
на оно што кажем.

Не видим шта ни људи поред вас раде.

Ако знају одговор на питање,
то је увек од велике помоћи.

Нећу имати те предности,

али за дивно чудо

то ме ослобађа,

и желим да то ослободи и вас,

тако да ако нисте написали питање,

а сада бисте желели да јесте

и даље можете учествовати.

Поента писања питања је само да добије

лепу, јасну, језгровиту
формулацију у глави.

Дакле, ако можете наћи
питање усвојој глави,

формирати га као јасно и језгровито,
само ми га пошаљите,

и ја ћу покушати урадити ово,
без ичега записаног.

Почните формирати питање,
али пошаљите ми и своје име.

"Моје име је," како год се овај
последњи тип звао

и "шта је чудно са мојим стопалима,"
или како год било питање.

Дакле, име и питање.

Већ имамо некога,
чини ми се да сте ту напред,

јер Ваше име је прилично јасно.

Чини се као да сте ту у центру
скроз напред.

ОК, само да... Алан?

Чини ми се да је ту неки Алан.

И бићете ту негде спреда,
отприлике у средини, чини ми се.

Чини ми се као да долази одатле.

Ту је мушкарац,
у раним шездесетим, нешто тако.

Алан: Да.

ДБ: Имате микрофон? Сјајно, хвала.

Алане, само реците "стоп"
када дођем до Вас да бих знао где сте,

где да се окренем.

Алан: Стоп.

DB: Ви сте Јарац?
Алан: Да.

ДБ: Дакле, Алан има нешто у глави.

Сад, јесте ли чули то,
суздржаност у његовом гласу?

Биће нешто веома замршено.

Мислим да Ви...
Само реците "да" још једном за мене?

Алан: Да.

ДБ: Биће или -

не, није.

У питању је приступ, лозинка
или приступ нечему.

Имате ли нешто, само да или не,
са лозинком на уму?

Алан: Да.

DB: Лозинка за рачунар, нешто тако?

Алан: Да.

ДБ: Одлично!

(Смех)

У том случају, завршићемо с овим.
Само да -

Ако успем да погодим,

сви овде ће знати шта је,
и потенцијално милиони људи.

Променићете је, хоћете?

Алан: Наравно.

(Смех)

ДБ: Само реците "наравно" још једном?
Алан: Наравно.

ДБ: У реду. Ако је реч -
Мислим да је реч, у реду -

само видите лозинку исписану испред Вас,

велика, јасна слова,

и док гледате у њу,
мислите о слову негде у средини,

не говорите га наглас,

само мислите на слово које је у средини.

Имате ли га?
Алан: Да.

ДБ: У реду, држите то у глави.

Ах, променили сте га, ОК.

Предомислили сте се.

Мислим да сте се одлучили за -

Мислим да је у питању "Б", да?

Алан: Не.

Нисам.

ДБ: Онда је "И"?
Алан: Тачно.

ДБ: Али имали сте "Б".
Алан: Да.

ДБ: Да, предомислио се.
Предомислио се.

(Смех)

Дакле, видите је исписану ту.

Само наставите
да је говорите себи у мислима.

Ох, свирате бубњеве, зар не.

Алан: Да, свирам.

ДБ: Само избаците то из главе,
избаците то из главе,

само се концентришите
на ову ствар за мене.

(Смех)

Мој посао је да вам продам причу.

Покушавам да урадим ово за све вас,
да вас наведем да обратите пажњу

на једну ствар коју треба сматрати битном,

игноришете остале ствари
које желим да игноришете,

и онда повежете те наративне тачке

да бисте себи рекли одређену причу
о ономе што ја радим,

и то функционише зато
што смо створења која причају приче,

што значи да то радимо сваког дана.

Изађемо у овај комплексни,
нијансирани свет

пун комплексних, нијансираних људи
као што смо Ви и ја, Алане,

и сведемо их на те уредне ликове

да би их сместили у било коју причу
коју себи причамо,

и кажемо "Она је несигурна",
"Он је арогантан",

"Њима се не може веровати."

А то су само приче, као ова прича
да некако могу читати Ваш ум.

Размишљате о продаји компаније,
такође, зар не, у овом тренутку.

Алан: Тачно.

ДБ: Која има везе са кожом?

Алан: Да.

ДБ: Козметика или тако нешто?

Алан: Ух, да.

ДБ: И мислим да је разлог
зашто волим да радим ово

тај што ме подсећа да барем покушам 
да будем више жив и обратим пажњу

на комплексност и нијансе стварности,

да се увек дешава много ствари
о којима не знамо ништа,

и то значи да се не морамо заглавити,
можемо бити љубазнији према људима

јер можемо препознати да
увек има страха иза њиховог стреса,

па не морамо да им прилазимо
тако одбрамбено настројени,

и онда можемо видети приче
као оно што јесу

и препознати да се свет не врти око нас.

Ох!

Ваша лозинка, где сте?
Где сте? Где је он?

Алан: Овде сам.

ДБ: Устаните за мене.
Ваша лозинка је "ariboy".

A-r-i-b-o-y? Је ли тако?
Алан: То је тачно.

ДБ: Онда, хвала вам много.
Заиста вам много хвала.

Хвала вам.

(Аплауз)