WEBVTT

00:00:10.920 --> 00:00:13.200
Zdravo, zovem se Madison Maxey.

00:00:13.260 --> 00:00:15.520
Imam kompaniju koja se zove Loomia,

00:00:15.520 --> 00:00:21.320
i fokusirali smo se na stvaranje pametnih tkanina
za pametnu odeću i pametne proizvode.

00:00:21.960 --> 00:00:24.850
Nebo je granica kada je u pitanju tekstil.

00:00:25.160 --> 00:00:29.350
Moje ime je Danielle Applestone i ja sam
direktor kompanije Othermachine.

00:00:31.200 --> 00:00:34.260
Izradjujemo mašine za sečenje.

00:00:34.260 --> 00:00:41.320
Mašina uzima rotirajući alat za sečenje i
pomera ga kroz materijal za stvaranje 3D objekta.

00:00:42.380 --> 00:00:46.580
Ispod haube, svi računari imaju iste
četiri osnovne stvari.

00:00:46.580 --> 00:00:48.160
Oni unose informacije,

00:00:48.160 --> 00:00:50.740
čuvaju i obrađuju informacije,

00:00:50.740 --> 00:00:52.880
a zatim ih prosleđuju na izlaz.

00:00:53.399 --> 00:00:56.899
Svaku od ovih stvari obavlja
drugi deo računara.

00:00:57.440 --> 00:01:04.540
Postoje ulazni uređaji koji uzimaju ulaz iz vanjskog
sveta i pretvaraju ih u binarne informacije.

00:01:04.860 --> 00:01:08.040
Postoji memorija za čuvanje ovih informacija.

00:01:08.120 --> 00:01:12.000
Postoji centralna procesorska jedinica ili CPU,

00:01:12.000 --> 00:01:14.540
gde se izvršavaju sva računanja.

00:01:14.600 --> 00:01:21.180
I konačno, postoje izlazni uređaji koji uzimaju
informacije i pretvaraju ih u fizički izlaz.

00:01:22.100 --> 00:01:24.100
Prvo ćemo govoriti o ulazu.

00:01:24.500 --> 00:01:30.460
Računari mogu uzeti mnogo različitih vrsta unosa,
kao što su tastatura računara, touchpad telefona,

00:01:30.840 --> 00:01:33.400
kameru, mikrofon ili GPS.

00:01:33.930 --> 00:01:39.379
Međutim, čak i senzori na automobilu, termostatu ili
dronu su takođe različiti ulazni uređaji.

00:01:40.200 --> 00:01:45.619
Sada, pogledajte jednostavan primer kako ulaz
ulazi kroz računar i postaje izlaz.

00:01:47.100 --> 00:01:53.419
Kada pritisnete taster na tastaturi - recimo slovo "B".
Tastatura pretvara pismo u broj.

00:01:54.000 --> 00:01:58.430
Taj broj se šalje kao binarni,
jedanice i nule, u računar.

00:02:00.380 --> 00:02:05.460
Polazeći od ovog broja, CPU izračunava kako da prikaže slovo "B" piksel po piksel.

00:02:06.000 --> 00:02:11.440
CPU zahteva uputstva korak po korak iz memorije, koja kažu kako da nacrta slovo "B".

00:02:12.000 --> 00:02:16.729
CPU pokreće ova uputstva i čuva rezultate
kao piksele u memoriji.

00:02:18.500 --> 00:02:22.329
Najzad, ove informacije se šalju u 
binarnom prikazu na ekran.

00:02:22.640 --> 00:02:29.520
Ekran je izlazni uređaj koji pretvara binarne signale
u mala svetla i boje koje čine ono što vidite.

00:02:32.140 --> 00:02:36.420
Sve se odvija u trenutku,

00:02:36.420 --> 00:02:42.220
ali za prikazivanje svakog slova, na računaru
rade hiljade instrukcija,

00:02:42.220 --> 00:02:45.000
počevši od trenutka kada vaš prst pritisne taster.

00:02:48.120 --> 00:02:53.260
U ovom primeru, izlazni uređaj je bio ekran,
ali ima mnogo različitih tipova izlaza

00:02:53.260 --> 00:02:57.640
koji uzimaju binarni signal iz računara i
rade nešto u fizičkom svetu.

00:02:57.680 --> 00:03:02.980
Na primer, zvučnik će reprodukovati zvuk,
a 3D štampač će odštampati objekat.

00:03:03.560 --> 00:03:09.420
Izlazni uređaji takođe mogu kontrolisati fizičko
kretanje poput robotske ruke, motora automobila,

00:03:09.420 --> 00:03:12.590
ili alat za sečenje mašine koju moja 
kompanija proizvodi.

00:03:13.730 --> 00:03:18.759
Novi tipovi ulaza i izlaza omogućavaju računarima
da komuniciraju sa svetom na potpuno nove načine.

00:03:19.250 --> 00:03:24.579
Ovo je omogućeno poboljšanjem brzine i
veličine memorije i CPU-a.

00:03:24.889 --> 00:03:29.009
Što je složeniji zadatak i više ulaznih ili
izlaznih informacija,

00:03:29.299 --> 00:03:33.009
potrebno je više procesorske snage
i memorije računaru.

00:03:33.949 --> 00:03:40.689
Pisanje slova na ekranu je jednostavno, ali za komplikovanu 
3d grafiku ili snimanje filma visoke definicije,

00:03:41.000 --> 00:03:46.440
savremeni računari često imaju više CPU-a
za obradu svih tih informacija

00:03:46.860 --> 00:03:49.770
i mnogo gigabajta memorije za čuvanje.

00:03:51.410 --> 00:03:57.040
Bez obzira šta je to što želite da radite sa računarom,
svaka pojedinačna akcija je:

00:03:57.710 --> 00:04:00.159
unos informacija iz fizičkog sveta,

00:04:01.460 --> 00:04:04.700
čuvanje i obrada tih informacija,

00:04:04.700 --> 00:04:08.260
i slanje nekog izlaza u fizički svet.