0:00:10.920,0:00:13.200
Zdravo, zovem se Madison Maxey.

0:00:13.260,0:00:15.520
Imam kompaniju koja se zove Loomia,

0:00:15.520,0:00:21.320
i fokusirali smo se na stvaranje pametnih tkanina[br]za pametnu odeću i pametne proizvode.

0:00:21.960,0:00:24.850
Nebo je granica kada je u pitanju tekstil.

0:00:25.160,0:00:29.350
Moje ime je Danielle Applestone i ja sam[br]direktor kompanije Othermachine.

0:00:31.200,0:00:34.260
Izradjujemo mašine za sečenje.

0:00:34.260,0:00:41.320
Mašina uzima rotirajući alat za sečenje i[br]pomera ga kroz materijal za stvaranje 3D objekta.

0:00:42.380,0:00:46.580
Ispod haube, svi računari imaju iste[br]četiri osnovne stvari.

0:00:46.580,0:00:48.160
Oni unose informacije,

0:00:48.160,0:00:50.740
čuvaju i obrađuju informacije,

0:00:50.740,0:00:52.880
a zatim ih prosleđuju na izlaz.

0:00:53.399,0:00:56.899
Svaku od ovih stvari obavlja[br]drugi deo računara.

0:00:57.440,0:01:04.540
Postoje ulazni uređaji koji uzimaju ulaz iz vanjskog[br]sveta i pretvaraju ih u binarne informacije.

0:01:04.860,0:01:08.040
Postoji memorija za čuvanje ovih informacija.

0:01:08.120,0:01:12.000
Postoji centralna procesorska jedinica ili CPU,

0:01:12.000,0:01:14.540
gde se izvršavaju sva računanja.

0:01:14.600,0:01:21.180
I konačno, postoje izlazni uređaji koji uzimaju[br]informacije i pretvaraju ih u fizički izlaz.

0:01:22.100,0:01:24.100
Prvo ćemo govoriti o ulazu.

0:01:24.500,0:01:30.460
Računari mogu uzeti mnogo različitih vrsta unosa,[br]kao što su tastatura računara, touchpad telefona,

0:01:30.840,0:01:33.400
kameru, mikrofon ili GPS.

0:01:33.930,0:01:39.379
Međutim, čak i senzori na automobilu, termostatu ili[br]dronu su takođe različiti ulazni uređaji.

0:01:40.200,0:01:45.619
Sada, pogledajte jednostavan primer kako ulaz[br]ulazi kroz računar i postaje izlaz.

0:01:47.100,0:01:53.419
Kada pritisnete taster na tastaturi - recimo slovo "B".[br]Tastatura pretvara pismo u broj.

0:01:54.000,0:01:58.430
Taj broj se šalje kao binarni,[br]jedanice i nule, u računar.

0:02:00.380,0:02:05.460
Polazeći od ovog broja, CPU izračunava kako da prikaže slovo "B" piksel po piksel.

0:02:06.000,0:02:11.440
CPU zahteva uputstva korak po korak iz memorije, koja kažu kako da nacrta slovo "B".

0:02:12.000,0:02:16.729
CPU pokreće ova uputstva i čuva rezultate[br]kao piksele u memoriji.

0:02:18.500,0:02:22.329
Najzad, ove informacije se šalju u [br]binarnom prikazu na ekran.

0:02:22.640,0:02:29.520
Ekran je izlazni uređaj koji pretvara binarne signale[br]u mala svetla i boje koje čine ono što vidite.

0:02:32.140,0:02:36.420
Sve se odvija u trenutku,

0:02:36.420,0:02:42.220
ali za prikazivanje svakog slova, na računaru[br]rade hiljade instrukcija,

0:02:42.220,0:02:45.000
počevši od trenutka kada vaš prst pritisne taster.

0:02:48.120,0:02:53.260
U ovom primeru, izlazni uređaj je bio ekran,[br]ali ima mnogo različitih tipova izlaza

0:02:53.260,0:02:57.640
koji uzimaju binarni signal iz računara i[br]rade nešto u fizičkom svetu.

0:02:57.680,0:03:02.980
Na primer, zvučnik će reprodukovati zvuk,[br]a 3D štampač će odštampati objekat.

0:03:03.560,0:03:09.420
Izlazni uređaji takođe mogu kontrolisati fizičko[br]kretanje poput robotske ruke, motora automobila,

0:03:09.420,0:03:12.590
ili alat za sečenje mašine koju moja [br]kompanija proizvodi.

0:03:13.730,0:03:18.759
Novi tipovi ulaza i izlaza omogućavaju računarima[br]da komuniciraju sa svetom na potpuno nove načine.

0:03:19.250,0:03:24.579
Ovo je omogućeno poboljšanjem brzine i[br]veličine memorije i CPU-a.

0:03:24.889,0:03:29.009
Što je složeniji zadatak i više ulaznih ili[br]izlaznih informacija,

0:03:29.299,0:03:33.009
potrebno je više procesorske snage[br]i memorije računaru.

0:03:33.949,0:03:40.689
Pisanje slova na ekranu je jednostavno, ali za komplikovanu [br]3d grafiku ili snimanje filma visoke definicije,

0:03:41.000,0:03:46.440
savremeni računari često imaju više CPU-a[br]za obradu svih tih informacija

0:03:46.860,0:03:49.770
i mnogo gigabajta memorije za čuvanje.

0:03:51.410,0:03:57.040
Bez obzira šta je to što želite da radite sa računarom,[br]svaka pojedinačna akcija je:

0:03:57.710,0:04:00.159
unos informacija iz fizičkog sveta,

0:04:01.460,0:04:04.700
čuvanje i obrada tih informacija,

0:04:04.700,0:04:08.260
i slanje nekog izlaza u fizički svet.