WEBVTT

00:00:06.879 --> 00:00:10.959
Zamislite brilijantnu neuronaučnicu
po imenu Meri.

00:00:10.959 --> 00:00:13.600
Meri živi u crno-beloj sobi,

00:00:13.600 --> 00:00:16.220
čita isključivo crno-bele knjige,

00:00:16.220 --> 00:00:20.320
a njeni ekrani prikazuju
samo crnu i belu boju.

00:00:20.320 --> 00:00:25.920
Međutim, iako nikada nije videla boje,
Meri je ekspert za viđenje boja

00:00:25.920 --> 00:00:31.051
i zna sve što je ikada otkriveno
vezano za fiziku i biologiju toga.

00:00:31.051 --> 00:00:33.321
Zna kako različite
talasne dužine svetlosti

00:00:33.321 --> 00:00:36.732
stimulišu tri vrste
kupastih ćelija u mrežnjači

00:00:36.732 --> 00:00:38.751
i zna kako električni signali

00:00:38.751 --> 00:00:42.561
putuju kroz optički nerv do mozga.

00:00:42.561 --> 00:00:45.232
Tamo stvaraju obrasce nervne aktivnosti

00:00:45.232 --> 00:00:49.921
koji odgovaraju milionima boja
koje većina ljudi može razlikovati.

00:00:50.571 --> 00:00:52.022
Sada zamislite da jednoga dana

00:00:52.022 --> 00:00:54.692
dođe do greške u funkcionisanju
Merinog crno-belog ekrana

00:00:54.692 --> 00:00:57.440
i pojavi se jabuka u boji.

00:00:57.440 --> 00:00:58.501
Prvi put,

00:00:58.501 --> 00:01:03.312
ona može da doživi nešto
za šta je godinama znala.

00:01:03.312 --> 00:01:05.021
Da li saznaje nešto novo?

00:01:05.021 --> 00:01:07.182
Postoji li nešto vezano za opažanje boja

00:01:07.182 --> 00:01:10.182
što nije bilo obuhvaćeno
celokupnim njenim znanjem?

00:01:10.182 --> 00:01:13.491
Filozof Frenk Džekson je izneo
ovaj misaoni eksperiment,

00:01:13.491 --> 00:01:16.889
zvani Merina soba, 1982. godine.

00:01:16.889 --> 00:01:21.182
Tvrdio je da, ako je Meri već znala
sve fizičke činjenice o viđenju boja,

00:01:21.182 --> 00:01:24.722
a doživljaj boje je ipak uči nečemu novom,

00:01:24.722 --> 00:01:27.462
onda se mentalna stanja
poput opažanja boja

00:01:27.462 --> 00:01:31.553
ne mogu u potpunosti opisati
fizičkim podacima.

00:01:31.553 --> 00:01:33.492
Misaoni eksperiment Merine sobe

00:01:33.492 --> 00:01:37.322
opisuje ono što filozofi nazivaju
argument saznanja,

00:01:37.322 --> 00:01:40.041
da postoje svojstva i znanja
koji nisu fizičke prirode

00:01:40.041 --> 00:01:44.322
koja se mogu otkriti
samo kroz svesni doživljaj.

00:01:44.572 --> 00:01:47.774
Argument saznanja
protivreči teoriji fizikalizma

00:01:47.774 --> 00:01:50.713
koja kaže da sve,
uključujući mentalna stanja,

00:01:50.713 --> 00:01:53.454
ima fizičko objašnjenje.

00:01:53.454 --> 00:01:55.643
Za većinu ljudi koji čuju Merinu priču,

00:01:55.643 --> 00:01:59.483
intuitivno se čini očigledno da će,
kada zapravo vidi boje,

00:01:59.483 --> 00:02:02.863
to biti potpuno drugačije
nego učenje o njima.

00:02:02.863 --> 00:02:05.927
Prema tome, mora postojati
neko svojstvo viđenja boja

00:02:05.927 --> 00:02:09.143
koje nadilazi njegov fizički opis.

00:02:09.143 --> 00:02:12.672
Argument saznanja se ne odnosi
samo na viđenje boja.

00:02:12.672 --> 00:02:18.185
Merina soba koristi viđenje boja
radi predstavljanja svesnog doživljavanja.

00:02:18.185 --> 00:02:21.673
Ako fizičke nauke ne mogu
da u celosti objasne viđenje boja,

00:02:21.673 --> 00:02:26.654
onda možda ne mogu potpuno objasniti
ni druga svesna iskustva.

00:02:26.654 --> 00:02:29.304
Na primer, mogli bismo znati
svaki fizički detalj

00:02:29.304 --> 00:02:32.724
o strukturi i funkcijama
mozga neke druge osobe,

00:02:32.724 --> 00:02:37.654
a da i dalje ne razumemo
kako izgleda biti ta osoba.

00:02:37.654 --> 00:02:42.487
Ova neopisiva iskustva imaju svojstva
koja se nazivaju kvalija,

00:02:42.487 --> 00:02:47.485
subjektivne osobine koje se ne mogu
precizno opisati ili izmeriti.

00:02:47.485 --> 00:02:50.299
Kvalija je jedinstvena
za osobu koja je doživljava,

00:02:50.299 --> 00:02:51.584
kao osećaj svraba,

00:02:51.584 --> 00:02:52.784
zaljubljenosti

00:02:52.784 --> 00:02:54.554
ili dosade.

00:02:54.554 --> 00:02:59.477
Fizičke činjenice ne mogu sasvim objasniti
mentalna stanja poput ovih.

00:02:59.477 --> 00:03:02.185
Filozofi koje zanima
veštačka inteligencija

00:03:02.185 --> 00:03:03.985
koriste argument saznanja

00:03:03.985 --> 00:03:06.715
da bi teoretisali
da ponovno stvaranje fizičkog stanja

00:03:06.715 --> 00:03:11.375
neće nužno iznova stvoriti
i odgovarajuće mentalno stanje.

00:03:11.375 --> 00:03:12.476
Drugim rečima,

00:03:12.476 --> 00:03:16.134
sklapanje kompjutera koji oponaša
funkciju svakog pojedinačnog neurona

00:03:16.134 --> 00:03:17.436
ljudskog mozga

00:03:17.436 --> 00:03:21.835
neće nužno stvoriti
svestan kompjuterizovani mozak.

00:03:22.475 --> 00:03:26.657
Ne slažu se svi filozofi
da je eksperiment Merine sobe koristan.

00:03:26.657 --> 00:03:30.576
Neki tvrde da bi joj njeno opsežno znanje
o viđenju boja omogućilo

00:03:30.576 --> 00:03:32.636
da stvori isto mentalno stanje

00:03:32.636 --> 00:03:35.226
koje se proizvodi
pri stvarnom viđenju boja.

00:03:35.226 --> 00:03:38.685
Greška na ekranu
joj ne bi pokazala ništa novo.

00:03:39.415 --> 00:03:42.745
Drugi kažu da njeno znanje
otpočetka nije bilo potpuno

00:03:42.745 --> 00:03:45.446
jer je zasnovano
samo na onim fizičkim podacima

00:03:45.446 --> 00:03:48.216
koji se mogu pretočiti u reči.

00:03:48.216 --> 00:03:49.905
Godinama nakon što ga je izneo,

00:03:49.905 --> 00:03:53.646
Džekson je zapravo preokrenuo stav
o svom misaonom eksperimentu.

00:03:53.646 --> 00:03:58.426
Odlučio je da čak i Merino iskustvo
viđenja crvene boje i dalje odgovara

00:03:58.426 --> 00:04:01.456
merljivom fizičkom događaju u mozgu,

00:04:01.456 --> 00:04:05.297
a ne nepoznatoj kvaliji
koja je izvan fizičkog objašnjenja.

00:04:05.297 --> 00:04:07.537
Ipak, i dalje nema konačnog odgovora

00:04:07.537 --> 00:04:11.037
na pitanje da li bi Meri
naučila nešto novo

00:04:11.037 --> 00:04:12.826
kada vidi jabuku.

00:04:12.826 --> 00:04:14.926
Može li biti da postoje
suštinska ograničenja

00:04:14.926 --> 00:04:18.917
toga šta možemo saznati
o nečemu što ne možemo doživeti?

00:04:18.917 --> 00:04:21.948
I da li bi to značilo da postoje
izvesni aspekti univerzuma

00:04:21.948 --> 00:04:25.158
koji zauvek leže izvan naše spoznaje?

00:04:25.158 --> 00:04:30.676
Ili će nam nauka i filozofija omogućiti
da prevaziđemo ograničenja našeg uma?