WEBVTT

00:00:07.630 --> 00:00:10.628
Probajte da bacite loptu pravo u vazduh.

00:00:10.628 --> 00:00:13.852
Možete li da predvidite kretanje lopte
posle bacanja?

00:00:13.852 --> 00:00:15.176
Naravno, to je lako.

00:00:15.176 --> 00:00:18.730
Lopta će ići nagore
dok ne dostigne najvišu tačku,

00:00:18.730 --> 00:00:21.668
a onda će se vratiti nadole,
ponovo u vašu ruku.

00:00:21.668 --> 00:00:23.386
Naravno, to je ono što će se desiti,

00:00:23.386 --> 00:00:26.765
a to znate, jer ste tako nešto
videli nebrojeno puta.

00:00:26.765 --> 00:00:31.417
Gledate fiziku svakodnevnih događaja
celog života.

00:00:31.417 --> 00:00:35.884
Ali, recimo da istražujemo
pitanje fizike atoma.

00:00:35.884 --> 00:00:37.950
Na primer: kako izgleda kretanje elektrona

00:00:37.950 --> 00:00:40.906
oko jezgra atoma vodonika?

00:00:40.906 --> 00:00:45.045
Da li možemo da damo odgovor na osnovu
svakodnevnog iskustva sa fizikom?

00:00:45.045 --> 00:00:46.872
Definitivno ne. Zašto?

00:00:46.872 --> 00:00:51.474
Jer fizika koja upravlja ponašanjem
tako malih sistema

00:00:51.474 --> 00:00:55.224
mnogo je drugačija od fizike
makroskopskih predmeta

00:00:55.224 --> 00:00:57.640
koje stalno viđate.

00:00:57.640 --> 00:00:59.793
Ovaj svakodnevni svet koji
poznajete i volite

00:00:59.793 --> 00:01:03.702
ponaša se po zakonima klasične mehanike.

00:01:03.702 --> 00:01:05.880
Ali sistemi veličine atoma

00:01:05.880 --> 00:01:09.870
ponašaju se po zakonima kvantne mehanike.

00:01:09.870 --> 00:01:13.432
Izgleda da je taj kvantni svet
vrlo čudno mesto.

00:01:13.432 --> 00:01:17.932
Tu kvantnu čudnovatost ilustruje
poznati misaoni eksperiment:

00:01:17.932 --> 00:01:20.090
"Šredingerova mačka".

00:01:20.090 --> 00:01:24.449
Fizičar, koji baš i ne voli mačke,
stavlja mačku u kutiju

00:01:24.449 --> 00:01:30.148
zajedno s bombom koja ima 50% šanse
da eksplodira kad se poklopac zatvori.

00:01:30.148 --> 00:01:32.756
Dok ponovo ne otvorimo poklopac,
nema načina da saznamo

00:01:32.756 --> 00:01:35.281
da li je bomba eksplodirala ili nije,

00:01:35.281 --> 00:01:40.531
pa tako ni da li je mačka živa ili mrtva.

00:01:40.531 --> 00:01:43.834
U kvantnoj fizici, mogli bismo da kažemo
da je pre našeg posmatranja

00:01:43.834 --> 00:01:46.606
mačka bila u stanju superpozicije.

00:01:46.606 --> 00:01:51.656
Nije bila ni živa ni mrtva, već pre
u miksu između ove dve mogućnosti,

00:01:51.656 --> 00:01:54.678
sa 50% šanse za ostvarenje
jedne ili druge.

00:01:54.678 --> 00:01:58.842
Slična stvar se dešava u fizičkim
sistemima u kvantnim razmerama,

00:01:58.842 --> 00:02:01.611
kao što je elektron koji orbitira
u atomu vodonika.

00:02:01.611 --> 00:02:04.186
Elektron, u stvari, uopšte ne orbitira.

00:02:04.186 --> 00:02:07.144
On je otprilike svuda u prostoru
u isto vreme,

00:02:07.144 --> 00:02:10.920
sa većom verovatnoćom da bude
na jednom mestu, umesto na drugom,

00:02:10.920 --> 00:02:13.000
i tek pošto izmerimo njegov položaj

00:02:13.000 --> 00:02:15.876
možemo da odredimo gde je u tom momentu.

00:02:15.876 --> 00:02:18.971
Slično kao što ne znamo
da li je mačka živa ili mrtva

00:02:18.971 --> 00:02:20.831
dok ne otvorimo kutiju.

00:02:20.831 --> 00:02:23.576
To nas dovodi do neobičnog
i divnog fenomena

00:02:23.576 --> 00:02:25.871
kvantnog uplitanja.

00:02:25.871 --> 00:02:31.157
Recimo da umesto jedne mačke u kutiji,
imamo dve mačke u dve kutije.

00:02:31.157 --> 00:02:34.820
Ako ponovimo eksperiment
"Šredingerove mačke" sa ove dve mačke,

00:02:34.820 --> 00:02:38.780
rezultat eksperimenta će biti
jedna od četiri mogućnosti:

00:02:38.780 --> 00:02:41.869
ili će obe mačke biti žive,
ili će obe biti mrtve,

00:02:41.869 --> 00:02:45.700
ili će jedna biti živa, a druga mrtva,
ili obrnuto.

00:02:45.700 --> 00:02:49.117
Sistem sa dve mačke je opet
u stanju superpozicije,

00:02:49.117 --> 00:02:53.644
sa 25% šansi za svaku mogućnost,
umesto 50%.

00:02:53.644 --> 00:02:55.897
Ali, evo šta je ovde super:

00:02:55.897 --> 00:02:58.508
kvantna mehanika nam kaže
da je moguće izbrisati

00:02:58.508 --> 00:03:03.984
iz stanja superpozicije dve mogućnosti:
obe mačke žive, i obe mačke mrtve.

00:03:03.984 --> 00:03:06.819
Drugim rečima, može postojati
sistem sa dve mačke

00:03:06.819 --> 00:03:12.502
u kome će ishod uvek biti:
jedna mačka živa, a druga mrtva.

00:03:12.502 --> 00:03:17.395
Tehnički izraz za to bi bio
da su stanja mačaka "upletena".

00:03:17.395 --> 00:03:21.022
Ali ima nešto zaista neverovatno
kod kvantnog uplitanja.

00:03:21.022 --> 00:03:25.011
Ako napravite sistem dve mačke u kutijama
u ovom stanju upletenosti,

00:03:25.011 --> 00:03:28.957
i odnesete kutije na suprotne
krajeve svemira,

00:03:28.957 --> 00:03:32.752
ishod eksperimenta će
i dalje uvek biti isti.

00:03:32.752 --> 00:03:37.617
Jedna mačka će uvek izaći živa,
a druga uvek mrtva,

00:03:37.617 --> 00:03:42.221
iako je neodređeno koja je tačno
mačka preživela a koja nije

00:03:42.221 --> 00:03:44.609
pre nego što izmerimo rezultat.

00:03:44.609 --> 00:03:46.196
Kako je to moguće?

00:03:46.196 --> 00:03:49.647
Kako stanja mačaka
na suprotnim krajevima svemira

00:03:49.647 --> 00:03:51.822
mogu biti ovako upletena?

00:03:51.822 --> 00:03:54.325
One su predaleko da bi komunicirale.

00:03:54.325 --> 00:03:57.526
Pa kako se onda dve bombe uvek dogovore

00:03:57.526 --> 00:04:00.350
da jedna eksplodira a druga ne?

00:04:00.350 --> 00:04:01.496
Možda ćete pomisliti:

00:04:01.496 --> 00:04:03.806
"To je samo besmisleno teoretisanje.

00:04:03.806 --> 00:04:06.388
Takve stvari se ne dešavaju
u stvarnom svetu."

00:04:06.388 --> 00:04:08.923
Ali kvantno uplitanje je potvrđeno

00:04:08.923 --> 00:04:12.157
laboratorijskim eksperimentima
u stvarnom svetu.

00:04:12.157 --> 00:04:15.794
Dve subatomske čestice
upletene u stanju superpozicije,

00:04:15.794 --> 00:04:19.663
gde ako se jedna okreće u jednom smeru,
druga se mora okretati u drugom,

00:04:19.663 --> 00:04:22.450
učiniće upravo to, iako informacije

00:04:22.450 --> 00:04:25.986
ne mogu da pređu s jedne čestice na drugu

00:04:25.986 --> 00:04:30.007
da bi rekle kako treba da se okreću
da bi ispoštovale pravila "uplitanja".

00:04:30.007 --> 00:04:32.960
Nije iznenađujuće da se "uplitanje"
nalazi u osnovi

00:04:32.960 --> 00:04:35.301
kvantne informatike, oblasti u razvoju

00:04:35.301 --> 00:04:39.486
koja proučava kako se koriste
zakoni neobičnog kvantnog sveta

00:04:39.486 --> 00:04:41.549
u našem makroskopskom svetu,

00:04:41.549 --> 00:04:44.192
kao na primer u kvantnoj kriptografiji,

00:04:44.192 --> 00:04:46.835
da bi špijuni mogli
bezbedno da šalju poruke,

00:04:46.835 --> 00:04:49.479
ili u kvantnom računarstvu,
za razbijanje tajnih kodova.

00:04:49.479 --> 00:04:53.743
Svakodnevna fizika počinje više
da liči na neobični kvantni svet.

00:04:53.743 --> 00:04:56.992
Kvantna teleportacija
bi mogla da napreduje toliko

00:04:56.992 --> 00:05:00.323
da jednog dana vaša mačka možda
pobegne u neku bezbedniju galaksiju

00:05:00.323 --> 00:05:03.169
gde nema ni fizičara, ni kutija.