Pečen ili pržen,

kuvan ili grilovan,

kao čips ili pomfrit.

U nekom momentu u vašem životu
verovatno ste jeli krompir.

Ukusan je, svakako,

ali činjenica je da je krompir odigarao
daleko značajniju ulogu u našoj istoriji

od uloge puke prehrambene namirnice
koju poznajemo i volimo danas.

Bez krompira,

naša savremena civilizacija
možda uopšte ne bi postojala.

Pre 8000 godina u Južnoj Americi,
visoko na vrhu Anda,

drevni Peruanci su prvi uzgajali krompir.

Kako je sadržao visoke vrednosti
proteina i ugljenih hidrata,

kao i esencijalne masti,
vitamine i minerale,

krompir je bio savršen izvor hrane
za snabdevanje ogromne radničke klase Inka

dok su gradili i obrađivali
svoja terasasta polja,

kopali u Stenovitim planinama

i stvarali prefinjenu civilizaciju
Velikog carstva Inka.

No, imajući u vidu koliko je značajan bio
za narod Inka,

kada su španski moreplovci,
vraćajući se s Anda

prvi put doneli krompir u Evropu,

krtola se izjalovila.

Evropljani prosto nisu želeli da jedu

nešto što su smatrali tupom i bezukusnom
nastranošću iz stranog sveta,

isuviše srodno otrovnom velebilju,
ludoj travi, da bi prijalo.

Pa su umesto konzumiranja,

koristili krompir
kao ukrasno baštensko bilje.

Proći će preko 200 godina
pre nego što će krompir da se primi

kao glavni izvor hrane širom Evrope,

iako su ga i tada

mahom jeli ljudi iz nižih klasa.

Međutim, od oko 1750,

i bar delimično zahvaljujući

širokoj dostupnosti
jeftinog i hranljivog krompira,

evropski seljaci koji
su imali obezbeđen izvor hrane,

više nisu bili prepušteni na milost

redovnim pojavama tog doba,
gladi zbog nestašice žitarica,

i stoga je njihov broj ravnomerno rastao.

Kao posledica toga Britansko,
Holandsko i Nemačko carstvo

će na leđima da podignu rastuće grupe
zemljoradnika, radnika i vojnika,

time podižući Zapad na mesto
svetske dominacije.

Međutim, nisu sve evropske države
izrasle u carstva.

Nakon što su Irci prihvatili krompir,

njihova populacija se dramatično uvećala,

kao i njihova zavisnost o krtoli
kao glavnom izvoru hrane.

No, desila se katastrofa.

Od 1845. do 1852,

bolest krompirove buđi je opustošila
većinu zasada krompira u Irskoj,

dovodeći do Krompirove gladi u Irskoj,

jedne od najsmrtonosnijih gladi
u svetskoj istoriji.

Preko milion Iraca je umrlo od gladi,

a još dva miliona
je napustilo svoje domove.

Ali, naravno, ovo
nije bio kraj za krompir.

Zasad se na kraju oporavio

i evropska populacija,
naročito radničke klase

su nastavile da se uvećavaju.

Potpomognuta prilivom irskih migranata,

Evropa je tada imala veliku, održivu,
dobro uhranjenu populaciju

koja je bila u stanju da rukovodi
fabrikama u nastajanju

koje će da iznedre naš savremeni svet
putem Industrijske revolucije.

Dakle, skoro da je nemoguće zamisliti
svet bez krompira.

Da li bi se Industrijska revolucija
ikad desila?

Da li bi Saveznici izgubili
Drugi svetski rat

bez ovog zasada lakog za uzgajanje
koji je hranio savezničke trupe?

Da li bi uopšte počeo?

Kada razišljate o tome ovako,

većina važnijih prekretnica
u svetskoj istoriji

bi bar delimično mogla da se pripiše

prostoj krtoli
s peruanskih vrhova planina.