Грчка је једна од главних улаза у Европу.
Ми немамо чак ни најосновније потребе,
понекад не једемо читав дан.
Ја спавам у парку, као што видиш.
Они траже сигурност у Европи али Грчка није сигурна.
Долазиш у Грчку? Упознаћеш је...
Без посла, без папира, полиција, то је проблем...
Видим уплашене људе, пуно уплашених људи.
Понекад, ако изађемо напоље, покушавају нас претући.
Постоји раст расистичко мотивисаног насиља
готово сваког дана, што забрињава.
Директно у срце. Ножевима у срца.
Ја волим Грчку али Грци неволе странце.
Грци неволе странце, нарачито људе црне коже,
њих мрзе.
Већина избеглица стижу у Европу пешице или бродом,
у Грчку, Италију или Шпанију.
Према прописима ЕУ захтеви за азил се морају поднети
у првој држави у којој су избеглице ушли,
Они не могу ићи у неку другу eвропску земљу.
2011 Европски суд за људска права
утврдио је да су тражиоци азила у Грчкој
у ризику од нехуманог и понижавајућег поступања.
Пре свега, то је учињено због недостатка у поступку азила,
услова за притвор и услова живота у Грчкој.
Чак ни полиција или држава
недају тачан број избеглица.
Компликовано је. Ми не знамо тачан број.
У 2010 је процењено од стране Фронтекса да око 80%
од свих оних који су ушли у Европску Унију
ушли кроз Грчку.
Тако да сви ти људи нису имали где да остану, без социјалне помоћи,
пуно њих је спавало у очајним условима.
Они су заробљени у Грчкој,
без могућности да оду или остану.
Тражимо помоћ од Европске Уније.
Ствари не иду добро.
Људи спавају на улицама и једу из канти за смеће.
Ми неједемо добру храну.
Идемо у школу гладни.
Бари (16 година) живи у хостелу за децу избеглица,
неки имају тек осам година.
Слике услова у којима живе
снимио је један од станара.
Можете видети како изгледа у тоалету.
Јасен (17 година) престоји у истом хостелу.
Имам велики проблем.
Немам посао,
немам пара нити одећу,
ни ципеле.
Неколико месеци касније Јасен прима лоше вести
о његовој породици у Пакистану.
Прошлог месеца бомбардовали су нашу кућу,
Остао сам без породице.
Истог лета Јасен пуни 18 година
и мора напустити хостел.
Од тада је на улици.
Рано ујутро
Атински паркови су пуни избеглица који спавају у очајним условима
Када су приведени од стране полиције након преласка границе,
првобитно су притворени
а затим препуштени себи.
Полиција ми каже: Иди напоље.
Видиш, спавам у парку.
Кажу ми: Иди, ок, иди!
Немам где да идем, не знам никог.
Спавам у парку.
Понекад изабереш нешто за јело из копре за отпатке.
Без куће, ништа, ништа не могу да урадим...
Заиста, овде у Грчкој ми патимо пуно.
Патимо.
Патимо пуно.
Тешко је чак наћи за јело, купити воду, храну...
Тешко је, тешко нам је.
Људи требају помоћи избеглицама у овој земљи.