[музика]
Др Стивен Цукер: Ми смо у Пергамском музеју у Берлину,
и један од најспектакуларнијих објеката које имају,
не може се сматрати објектом.
Dr Bet Heris: То је капија града,
тачније, постојало је осам дуплих капија које су сачињавале
део зидина око древног града Вавилона.
Др Цукер: Огромно је
Др Херис: Није само да нас импресионира
импресионирало је људе и некада - али је саграђена
- у ствари је названа једним од Светских чуда
Др Цукер: Тако да је Набукодоносор -
доспео на трон и приступио је обнови
тада већ древног града Вавилона.
Ово је град који има корене у 3. миленијуму п.н.е.
и постао је политички центар од велике важности
за време владавине краља Хамурабија 1700. године п.н.е.
Град је био насељен, али је добио на значају у 6. веку
под владавином Набукодоносора II и његовог оца,
и оно што видимо је део једног великог градитељског подухвата,
који је Набукодоносор II предузео.
Др Херис: Можемо препознати Набукодоносора из Библије,
из књиге од Данијелу,
он је владар Вавилона који осваја и уништава храм у Јерусалиму,
и који је одговоран за протеривање Јевреја.
Др Цукер: Очигледно је да је био веома моћан
чим је био у могућности да предузме овако велики градитељски подухват,
ојачао је
17 километара дугачак зид око града Вавилона,
реконструисао је зигурат у Вавилону,
na čijem vrhu se nalazio Mardukov hram,
и вероватно је то извор приче о Вавилонском торњу.
Створио је палате, као и ову спектакуларну капију.
Др Херис: И висеће вртове који су такође сматрани
једним од Светских чуда.
Град Вавилон је имао 8 дуплих капија,
и она у коју управо гледамо је једна од тих капија,
и у ствари је то она мања,
она друга би требало да буде већа,
ако је уопште могуће то замислити.
Др Цукер: У суштини, толико је велика да музеј не може да је покаже,
чак ни на овом великом простору.
Ова капија, која би била отварана само за
оне пријатељски настројене, налази се на крају Процесијског пута.
Оивчена је прелепим лавовима који јасно говоре о поносу
и моћи, као и о владавини Набукодоносора.
Др Херис: Лавови које видимо на Процесијском путу
представљају Иштар - једну од вавилонских богиња
- богињу рада, мудрости и сексуалности.
Др Цукер: Уздигнути су тако да буду на нивоу ока посматрача
и мало су мањи него што су у стварности,
али су и доста велики.
Др Херис: И застрашујући су,
уста су им отворена тако да приказују урлике.
Др Цукер: Тачно је да урличу, зар не?
Др Херис: Да, али сама чињеница да су тако смештени,
на тако правилан начин, одаје утисак
да су увежбани и контролисани,
и да то чини сам краљ Набукодоносор.
Др Цукер: Ствара такав утисак да не само да се плашимо лавова,
већ се плашимо и краља.
Слика лава је предивна
и као додатак лавовима, постоје још две животињска облика,
која украшавају капију и оба имају улогу
да буду неустрашиви као лавови.
Једна врста древног бика познатог као тур,
који би требало да буду застрашујући.
Наизменично са редовима турова,
приказана је врста месопотамијског змаја,
који није јединствена животиња.
Предње шапе су шапе лавова,
а глава и врат припадају змији,
а задње ноге можда припадају орлу.
Др Бет Херис: А реп
има жаоку као шкорпија.
Др Цукер: Ти змајеви су повезани са Мардуком
који је заштитник града,
а и сам Набукодоносор је повезан са Мардуком.
Турови - тј. ови бикови
повезани су са богом Ададом,
богом који је повезан са олујама,
плодношћу земље,
и са жетвом.
Све ове животиње нам говоре о заштити града, али
и о доприносу граду.
Др Херис: Они су застрашујуће животиње,
али су приказане на веома правилан начин
дуж Процесијског пута, дуж торња, као и дуж лука капије.
Ту је уочљива симетрија,
осећај реда у начину на који су представљени.
Једна од највероватнијих аспеката ових торњева
капије јесте боја.
Ово је суво место, где је сунце веома јако, где буде веома вруће,
и можете замислити колико би сјајиле плава и зелена боја,
не у музеју, већ на самој ивици пустиње.
У Месопотамији је постојао проблем,
знате већ да су Египћани били у стању да саграде
пирамиде и друге споменике
од камена који их је окруживао,
али у Месопотамији није било тога.
Ово је била речна долина - Вавилон је створен на обали реке Еуфрат,
тј. Еуфрат протиче кроз сам град.
Када су становници Месопотамије желели да граде,
стварали су грађевине од опеке,
створене од глине из речних долина.
Ову сјајно плаво које видимо на површини капије је кермика,
техника која је била позната древним Египћанима,
и другим деловима древног света.
Бакар се користи да би се створила овако сјајно плава,
и ово је прелеп пример.
Др Херис: Капија је веома велика и застрашујућа, њена декорација
и сјајна боја,
показују да није чудно зашто је Набукоданосор био толико поносан на њу,
и зашто је оставио натпис са стране.
Др Цукер: Хајда да прочитамо,
сада смо сигурни где је на зиду натпис првобитно стајао,
али на реконструисаном делу је са леве стране левог торња.
Ево једног дела ''Ја, Набукодоносор, ударио сам темељ капији
све до нивоа воде, и по мом наређењу је саграђена од плавог камена,
и све до зидова у унутршњости капије су приказани бикови и змајеви
и приказао сам их у луксузном сјају како би их читаво човечанство посматрало са страхопоштовањем.
Др Херис: И ево нас како два и по миленијума касније посматрамо са страхопоштовањем.
Др Цукер: Набукодоносор је схватио које је његово место у историји,
и заиста је оставио записе у својим новим грађевинама,
не само да би препознали дела и њихову сврху, већ и њега самог као њиховог покровитеља.
Такође, тражио је и од будућих владара да их обнове за њега.
Др Херис: Мисли се да је био свестан да царства долазе и пролазе
Др Цукер: И да може да говори кроз историју.
У наше време - владар Месопотамије, која сада представља територију Ирака,
обраћао је пажњу на то.
Садам Хусеин је заиста почео са обновом делова Вавилона,
саградио је себи палату, која се налази на неколико стотина метара од капије богиње Иштар,
и такође је започео је реконструкцију делова града,
али је дошло до заустављања због недавних војних акција против њега,
и напослетку је био свргнут са власти и убијен.
Др Херис: И шта би значила обнова овог легендарног града!
Др Цукер: Садам Хусеин се бавио обновом,
али не због Набукодоносора, већ због сопствених политичких амбиција.
Др Херис: Тражио је моћ Набукодоносора за себе.
Др Цукер: Да, тако је, као и моћ древне Месопотамије.
[музика]