WEBVTT 00:00:06.509 --> 00:00:09.461 (muzika) 00:00:09.591 --> 00:00:12.845 Jedna od baš kul stvari koju sam otkrila o električnim kolima je 00:00:13.055 --> 00:00:16.170 da nam ona mogu pomoći da nešto zaista stvorimo 00:00:16.170 --> 00:00:20.110 - kao kada imam neku kreativnu ideju i onda je realizujem pomoću električnog kola. 00:00:20.670 --> 00:00:26.150 Dakle, ako imate ideje, možete primeniti tehnologiju kako biste ih realizovali. 00:00:26.860 --> 00:00:32.060 Svaki unos ili izlaz podataka na računaru u stvari je vrsta informacije, 00:00:32.860 --> 00:00:37.240 koja se može predstaviti putem električnog signala "uključen" ili "isključen", 00:00:37.240 --> 00:00:39.380 ili putem jedinica i nula. 00:00:39.840 --> 00:00:45.910 Da bi obradio informaciju unetu na ulazu i kreirao informaciju na izlazu, 00:00:46.270 --> 00:00:50.310 računar mora da modifikuje i kombinuje ulazne signale. 00:00:50.780 --> 00:00:53.802 A kako bi to obavio, računar koristi 00:00:54.132 --> 00:00:59.650 milione malecnih elektronskih komponenti, koje zajedno obrazuju električna kola. 00:01:03.040 --> 00:01:09.180 Hajde da izbliza pogledamo kako ta kola modifikuju i obrađuju informacije predstavljene kao 1 i 0. 00:01:09.730 --> 00:01:12.430 Ovo je jedno potpuno jednostavno električno kolo. 00:01:12.750 --> 00:01:16.260 Ono primi električni signal "uključen" ili "isključen", a onda ga izmeni: 00:01:16.280 --> 00:01:20.580 ako ste mu predali 1 kao signal, električno kolo će vam vratiti 0, 00:01:20.580 --> 00:01:23.640 a ako ste mu predali 0, kolo će vam vratiti 1. 00:01:23.870 --> 00:01:30.020 Signal koji ulazi NIJE isti kao signal koji izlazi - tako ovo kolo zovemo NE-kolom. 00:01:30.550 --> 00:01:37.050 Složenija kola mogu primati višestruke signale, kombinovati ih i potom vam dati različit rezultat. 00:01:37.260 --> 00:01:43.480 U ovom primeru, električno kolo dobija dva signala, od kojih svaki može biti 1 ili 0. 00:01:43.990 --> 00:01:49.370 Ako je bilo koji od tih ulaznih signala 0, rezultat je takođe 0. 00:01:49.860 --> 00:01:52.950 Ovo električno kolo će na izlazu dati 1 samo ako 00:01:53.200 --> 00:02:01.190 su i prvi I drugi signal jedinice - takvo kolo zovemo I-kolom. 00:02:02.090 --> 00:02:06.600 Ima mnogo ovakvih malih električnih kola koja izvršavaju jednostavne logičke operacije. 00:02:06.930 --> 00:02:10.460 Povezivanjem više ovakvih kola, možemo dobiti složenija kola 00:02:10.700 --> 00:02:13.960 koja obavljaju složenije operacije. 00:02:14.520 --> 00:02:19.830 Na primer, možete napraviti kolo koje sabira 2 bita - takvo kolo zovemo sabirač. 00:02:20.480 --> 00:02:25.910 Na ulazu ovog kola su 2 pojedinačna bita - od kojih je svaki 1 ili 0 - kolo ih sabira 00:02:26.240 --> 00:02:27.790 kako bismo dobili zbir. 00:02:27.800 --> 00:02:30.749 Taj zbir može biti 0 (0 + 0) 00:02:30.749 --> 00:02:34.340 ili 1 (0 + 1) ili 2 (1 + 1). 00:02:34.840 --> 00:02:40.030 Zatim su vam potrebna 2 izlaza - zato što je za predstavljanje zbira potrebno do 2 bita. 00:02:40.600 --> 00:02:44.500 Jednom kada imate jedno kolo-sabirač za sabiranje 2-bitne informacije, 00:02:45.120 --> 00:02:48.980 možete poređati mnoštvo takvih kola jedno pored drugog 00:02:49.290 --> 00:02:52.240 kako biste sabirali i mnogo veće brojeve. 00:02:53.220 --> 00:02:58.690 Na primer, evo kako jedno 8-bitno kolo sabira brojeve 25 i 50: 00:02:59.050 --> 00:03:05.480 svaki broj je predstavljen pomoću 8 bitova - tako da 16 različitih signala dospeva do električnog kola. 00:03:06.330 --> 00:03:13.150 Kolo-sabirač od 8 bitova sastoji se od mnoštva malih sabirača koji zajedno izračunavaju zbir. 00:03:13.580 --> 00:03:17.870 Različita električna kola mogu izvršavati ostale jednostavne operacije, kao oduzimanje ili množenje. 00:03:18.290 --> 00:03:22.070 U stvari, sve ono što vaš računar izvršava dok obrađuje informacije - 00:03:22.280 --> 00:03:25.870 sve je to samo mnogo, mnogo malih i jednostavnih operacija zajedno. 00:03:26.280 --> 00:03:30.220 Svaka pojedina operacija koju računar izvršava je tako, ali tako jednostavna 00:03:30.220 --> 00:03:31.910 da bi je i čovek mogao obaviti, 00:03:31.910 --> 00:03:34.630 ali električna kola unutar računara su mnogo, mnogo brža. 00:03:35.880 --> 00:03:40.200 Nekada su električna kola bila stvarno velika i nezgrapna - toliko velika 00:03:40.570 --> 00:03:45.600 da je 8-bitno kolo moglo biti kao frižider, a obavljanje jednostavne operacije je trajalo više minuta. 00:03:46.050 --> 00:03:50.440 Danas su električna kola mikroskopske veličine i mnogo, mnogo brža. 00:03:51.120 --> 00:03:53.890 Zašto su manji računari takođe i brži? 00:03:54.360 --> 00:03:59.040 Evo zašto: što je manje električno kolo, to je kraće rastojanje koje električni signal prelazi. 00:03:59.380 --> 00:04:03.790 Elektricitet se kreće negde brzinom svetlosti zbog čega moderna kola mogu izvršavati 00:04:03.820 --> 00:04:05.530 milijarde operacija u sekundi. 00:04:06.660 --> 00:04:11.890 Bez obzira da li igrate omiljenu igricu, snimate video ili istražujete kosmos - 00:04:13.050 --> 00:04:16.860 sve što biste ikada mogli raditi putem tehnologije zahteva izuzetno brzu obradu 00:04:17.000 --> 00:04:18.460 gomile informacija. 00:04:20.430 --> 00:04:23.590 A negde ispod sve te kompleksnosti leži mnogo nekih malecnih kola 00:04:24.050 --> 00:04:28.130 koja pretvaraju binarne signale u veb sajtove, video klipove, muziku i igrice. 00:04:28.690 --> 00:04:31.040 Ta električna kola nam čak mogu pomoći u dešifrovanju DNK 00:04:31.210 --> 00:04:33.070 kako bismo postavljali dijagnoze i lečili bolesne. 00:04:33.600 --> 00:04:37.784 A šta je to što biste vi želeli da uradite uz pomoć električnih kola? 00:04:38.474 --> 00:04:41.764 (muzika)