Kad bi vas neko pitao
da u tri reči opišete
vaš ugled, šta biste rekli?
Kako bi drugi opisali vaše prosuđivanje,
znanje, ponašanje
u različitim situacijama?
Danas ću vam otkriti
zašto će odgovor
postati suštinski važan
u dobu u kojem će ugled biti
vaše najvrednije sredstvo.
Predstaviću vam nekoga
kome se život promenio
tržištem koje pokreće ugled.
Sebastijan Sandis je bio ugostitelj
na Airbnb-u od 2008.
Nedavno mi je,
uz nekoliko šoljica čaja, rekao
kako su mu gosti njegovog
hostela iz celog sveta
obogatili život.
Više od 50 ljudi je odselo
u stražarnici iz 18. veka,
gde živi sa mačkom, Skvik.
Skvik spominjem jer
je Sebastijanova prva gošća
videla velikog miša kako
pretrčava kuhinju,
pa je obećala
da će se uzdržati
od lošeg komentara, pod uslovom
da pribavi mačku.
Tako je Sebastijan kupio Skvik
da bi zaštitio svoj ugled.
Mnogi od vas znaju da je Airbnb
društveno tržište (P2P)
koje povezuje ljude
koji izdaju prostore
sa ljudima koji ih traže
u preko 192 države.
Izdaju se obično
sobe ili kuće za odmor,
ali deo magije su jedinstvena,
sada dostupna mesta:
kuće na drveću, indijanski šatori,
avionski hangari, igloi.
Ako vam se ne dopada hotel,
u blizini je dvorac
koji možete iznajmiti
za 5.000 dolara za noć.
To je fantastičan primer
kako tehnologija
stvara tržište
za stvari koje to nikada ranije
nisu imale.
Pokazaću vam ove
toplotne karte Pariza
da vidite kako se to širi
suludom brzinom.
Ovo je slika iz 2008.
Ružičaste tačke predstavljaju
ugostiteljsku imovinu.
Još pre četiri godine je izdavanje
svog doma strancima
izgledalo kao luda ideja.
Evo, isti prizor u 2010.
I evo, 2012.
Airbnb ugostiteljstvo postoji
u skoro svakoj glavnoj ulici Pariza.
Ovde ljudi uviđaju
moć tehnologije da otvori
uspavane kapacitete
i vrednost svih vrsta imovine,
od veština preko prostora
do materijalnih poseda,
u obimu i na način kao nikada pre.
To je ekonomija i kultura koja se zove
kolaborativna potrošnja
gde ljudi kao Sebastijan
postaju mikro preduzetnici.
Osnaženi su da stvaraju i uštede novac
od svojih postojećih prednosti.
Ali prava magija i tajna koja leži
iza kolaborativnih potrošačkih tržišta
kao što je Airbnb
nije inventar ili novac,
već je korišćenje tehnološke moći
u stvaranju
poverenja među strancima.
Ova strana Airbnb-a se Sebastijanu
pokazala prošlog leta
za vreme nereda u Londonu.
Probudio se oko 9 i u svojoj e-pošti
ugledao gomilu poruka s pitanjima
da li je dobro.
Bivši gosti iz celog sveta su videli
da su u blizini neredi,
pa su želeli
da provere da li mu nešto treba.
Sebastijan mi je rekao:
"Trinaest bivših gostiju
me je kontaktiralo
pre rođene majke." (Smeh)
Ova mala anegdota je ključ
mom strasnom zagovaranju
kolaborativne potrošnje
i razlogu što sam se odlučila,
pošto sam završila svoju knjigu,
da to proširim u globalni pokret.
Zato što se tu
u suštini radi o podsticanju.
Radi se o podsticanju ljudi
da stvaraju veze koje nešto znače
i omogućavaju nam
da ponovo otkrijemo
humanost koju smo izgubili
negde usput,
angažovanjem na tržištima
kao što je Airbnb, kao Kickstarter,
kao Etsy, koja su sagrađena
na ličnim odnosima
za razliku od praznih transakcija.
Ironija je da nas te ideje vraćaju
starim tržišnim principima
i kolaborativnim ponašanjima
koji su duboko ukorenjeni u svima nama.
Oni su ponovo osmišljeni
na način koji odgovara
dobu Fejsbuka.
Počinjemo bukvalno da shvatamo
da smo povezali
naš svet da bismo delili, razmenjivali,
iznajmljivali, trampili ili trgovali
bilo šta. Delimo svoje
automobile na VipKaru (WhipCar),
biciklove na Spinlister-u,
kancelarije na Luzkjubsu (Loosecubes),
bašte Lendšeru (Landshare).
Pozajmljujemo pare i zadužujemo se
od stranaca na Sopi (Zopa)
i u Kreditnom klubu (Lending Club).
Prodajemo predavanja
iz svega od pravljenja sušija
do kodiranja na Skilšeru ( Skillshare),
delimo čak i svoje ljubimce
na DogVekeju (DogVacay).
Dobrodošli u čudesan svet
kolaborativne potrošnje
koji nam omogućava da sparujemo
ono što želimo sa onim što imamo
na demokratičnije načine.
Kolaborativna potrošnja započinje
transformaciju na način
kako mislimo o ponudi i potražnji
ali to je takođe i deo masovne
promene vrednosti
pri čemu umesto konzumacije
kao načina takmičenja sa komšijama,
ljudi konzumiraju da bi ih upoznali.
Ključni razlog zašto
se to sada zahuktava
je taj što svaki novi
napredak tehnologije
povećava efikasnost
i društveni lepak poverenja
da bi se što više olakšalo deljenje.
Gledala sam na hiljade ovih tržišta,
poverenje i efikasnost
su uvek kritični sastojci.
Daću vam jedan primer.
Upoznajte 46-godišnjeg Krisa Moka,
koji, kladim se, ima
najbolji naziv posla SuperZec.
Pre četiri godine Kris je,
nažalost, izgubio posao,
kao umetnički kupac
u Mejsiju i kao mnogi
borio se da pronađe novi
u vreme recesije.
Tada je naleteo na post koji se ticao
ZecZadatka.
Priča o ZecZadatku
počinje kao i mnoge
velike priče sa ljupkim psom
po imenu Kobi.
Igrom slučaja su februara 2008.
Lea i njen suprug
čekali taksi da ih preveze
na večeru, kada je Kobi
dokaskao do njih
obliven pljuvačkom.
Shvatili su da im je ponestalo
hrane za pse.
Kevin je morao da otkaže taksi
i da gaca po snegu.
Kasnije te večeri njih dvoje,
po sopstvenom priznanju tehno zaluđenici,
započinju razgovor o nekoj vrsti
Ibeja za porudžbine
i kako bi bilo kul da to postoji.
Šest meseci kasnije,
Lea je napustila svoj posao
i rodio se ZadatakZec.
U to vreme nije ni shvatila
da je načela
veću ideju koju je kasnije nazvala
umrežavanje usluga.
U suštini toga je kako koristimo
naša onlajn poznanstva
da obavimo stvari u stvarnom svetu.
ZadatakZec to radi tako
što ljudi objave
zadatke koje žele
da se obave, odrede cenu
koju su voljni da plate
i zatim pretraže Zečije
ponude da bi pokrenuli zadatak.
U stvari postoje 4 faze,
strogi postupak intervjua
napravljen je da bi se pronašli
ljudi koji bi
bili odlični lični pomagači
i da bi se brzo odbacili sumnjivi Zečevi.
Postoji preko 4.000 Zečeva
širom SAD-a
i 5.000 više na listi čekanja.
Zadaci su , kao što biste i očekivali,
pomoć u kućnim poslovima
ili neke kućne nabavke.
Saznala sam pre neki dan za 12.500
gomila veša očišćenih i složenih
putem ZecZadatka.
Ali sviđa mi se da je zadatak
broj jedan koji se traži
preko 100 puta na dan,
nešto što je mnogima od nas
zadavalo muke:
da, to je montaža Ikeinog nameštaja.
(Smeh) (Aplauz)
To je sjajno.
Možete se smejati, ali Kris na tome
zaradi do 5.000$ mesečno
izvodeći porudžbine oko svog života.
70% ove nove radne snage
su prethodno bili nezaposleni
ili nedovoljno zaposleni.
Mislim da su ZecZadatak i drugi primeri
kolaborativne potrošnje
pospešeni jednostavni poslovi.
Brilijantni su.
Kada razmišljate o tome,
to je neverovatno, zar ne,
da smo u poslednjih 20 godina
evoluirali
od poverenja prema ljudima na mreži
da delimo informacije
do poverenja u davanju informacija
o kreditnoj kartici
i sada ulazimo u treći talas poverenja:
povezivanja pouzdanih stranaca
da stvorimo sve vrste
tržišta koja pokreću ljudi.
Naišla sam na ovu fascinantnu studiju
od strane Pju Centra
ove nedelje koja je otkrila
da aktivni Fejsbuk korisnik
ima tri puta više šanse
u odnosu na nekorisnika interneta
da veruje da su ljudi većinom pouzdani.
Virtualno poverenje će promeniti način
na koji verujemo jedni drugima
licem u lice.
Uz sav moj optimizam,
a ja sam optimista,
ide zdrava doza opreza
ili bolje, nužnost
da se upute neka goruća
složena pitanja.
Kako da obezbedimo da naši
digitalni identiteti reflektuju naše
realne identitete?
Da li želimo da budu isti?
Kako da na mreži oponašamo način
na koji gradimo poverenje licem u lice?
Kako da sprečimo ljude
koji su se loše ponašali
u jednoj zajednici da isto rade
pod drugačijom maskom?
Na sličan način kompanije
često koriste neke vrste
kreditnog rejtinga da odluče
da li da vam daju da unapred plaćate
ili hipotekarni kredit,
tržištima koja zavise
od transakcija između
relativnih stranaca
potrebna je neka vrsta uređaja
da vam da do znanja da su Sebastijan
i Kris dobri ljudi,
a taj uređaj je ugled.
Ugled je mera toga
koliko vam zajednica veruje.
Pogledajmo samo Krisa.
Možete videti da mu je
preko 200 ljudi dalo
prosečnu ocenu 4,99
od mogućih 5.
Na preko 20 stranica
revizije njegovog posla
opisan je kao super prijateljski i brz
i dostigao je nivo 25, najviši nivo
čime je postao SuperZec.
Eto - (Smeh) -
volim tu reč SuperZec.
Interesantno je, kao što je
Kris primetio, da su mu s porastom
ugleda, porasle i šanse
dobijanja ponude
i koliko on može da naplati.
Drugim rečima, za SuperZeca ugled
ima vrednost u stvarnom životu.
Znam šta biste mogli misliti.
Da to nije ništa novo.
Samo pomislite o jakim prodavcima
na Ibeju ili na rejtinge
sa zvezdicama na Amazonu.
Razlika je u tome što danas
kad god trgujemo,
ostavljamo komentar, obeležavamo
osobu zastavicom, zarađujemo bedževe,
ostavljamo trag ugleda,
koliko nam se može
ili ne može verovati.
Zapanjujuća je ne samo
širina već i količina
podataka o ugledu.
Razmislite o ovome:
pet miliona noćenja je bilo rezervisano
na Airbnb u prošlih šest meseci.
30 miliona vožnji se delilo
na Carpooling.com.
Ove godine će
dve milijarde dolara vredni krediti
ići preko kreditiranja
po sistemu deljenja.
Ovim se dodaju milioni
podataka o ugledu
o tome kako se ponašamo,
dobro ili loše.
Razaznavanje i korelacija
tragova informacija
koje ostavljamo na različitim mestima
je velik izazov
ali se od nas traži da ga raspletemo.
Oni slični Sebastijanu
se s pravom pitaju
ne bi li trebalo da budu sami
vlasnici svojih podataka o ugledu?
Da li bi trebalo da ugled
u koji je lično investirao,
gradeći ga na Airbnb-u, putuje s njim
od jedne zajednice do druge?
Pod ovim mislim,
recimo da je počeo sa prodajom polovnih
knjiga na Amazonu.
Zašto bi morao započinjati ispočetka?
Slično mojoj selidbi
iz Njujorka u Sidnej.
Bilo je besmisleno. Nisam mogla
da dobijem pretplatu za mobilni telefon
jer moja kreditna istorija
nije putovala samnom.
Bila sam kao neki duh u sistemu.
Ne predlažem da bi sledeća faza
ekonomije ugleda bila
dodavanje više vrsta rejtinga
u nekakav prazan rezultat.
Životi ljudi su previše složeni
i ko bi to želeo?
Takođe bi da razjasnim
da se ovde ne radi o dodavanju
tvitova, lajkova i prijatelja
u kvazi moćnom trendu.
Ti momci mere uticaj, a ne ponašanje
koje je mera našeg poverenja.
Ali najvažnije je da zapamtimo
da ugled većinom
zavisi od konteksta.
Iako je Sebastijan divan domaćin
to ne znači da može da sastavlja
Ikein nameštaj.
Veliki izazov je otkriti
koje je podatke
smisleno uzeti, jer budućnost
će voditi pametno
nagomilavanje ugleda,
a ne jedan algoritam.
Samo je pitanje vremena
kada ćemo moći
pomoću Fejsbuka
ili Guglovih pretraživanja
da vidimo kompletnu sliku
nečijeg ponašanja
u različitim kontekstima
u toku vremena.
Predviđam da će realna slika
onih koji su vam verovali
kada, gde i zašto,
vaša pouzdanost na ZecZadatku,
savršenost kao gosta Airbnb-a,
znanje koje ste pokazali
na Kvori ili [nejasno],
zaživeti na jednom mestu
i to će živeti na nekoj vrsti
kontrolne table ugleda
koja će davati sliku
o vašem kapitalu ugleda.
To je koncept koji trenutno istražujem
i o čemu pišem sledeću knjigu
i trenutno definišem
koliko vredi vaša reputacija,
vaše namere
sposobnosti i vrednosti
u zajednicama i na tržištima.
Ovo nije nešto što je daleko.
Već postoji početni talas
kao što je Connect.Me
Legit i TrustCloud,
koji otkrivaju kako
možete sakupljati,
pratiti i koristiti svoj ugled na mreži.
Shvatam da ovaj koncept
može zvučati malo
nalik "Velikom bratu"
nekima od vas i jeste, postoje
ogromna pitanja transparentnosti
i privatnosti koja treba rešiti,
ali na kraju, ako možemo
da prikupljamo svoj lični ugled,
možemo ga više kontrolisati i izvući
veliku vrednost koja će
iz toga proizaći.
Takođe, mi u stvari možemo
da formiramo naš ugled,
a ne samo našu kreditnu istoriju.
Pomislite samo na Sebastijana
i kako je kupio mačku
da podigne ugled.
Ako temu privatnosti izuzmemo,
druga zaista interesantna tema
koju sam zapazila je
kako osnažiti digitalne duhove,
ljude, koji su iz bilo kog razloga
neaktivni na mreži,
ali su neki od najpouzdanijih
ljudi na svetu?
Kako da tretiramo
njihov doprinos njihovom poslu,
zajednicama i familijama
i da pretvorimo
tu vrednost u kapital ugleda?
Napokon, kada to dobro procenimo,
kapital ugleda
bi mogao stvoriti
masovne pozitivne poremećaje
u tome ko ima moć,
poverenje i uticaj.
Trocifreni rezultat,
vaša tradicionalna kreditna istorija,
za koju samo nas 30% zna šta je,
neće više biti odlučujući faktor
u tome koliko stvari koštaju,
čemu imamo pristup
i u mnogim slučajevima,
granica čime se možemo baviti.
Zaista je ugled valuta,
koja će, verujem, postati
moćnija od naše
kreditne istorije u 21. veku.
Ugled će biti valuta koja govori
da mi možete verovati.
Zanimljivo je da je ugled
društveno-ekonomsko mazivo
koje čini obim i suštinu
kolaborativne potrošnje
ali izvori iz kojih će se stvarati
i primena su daleko veći
od samog tog prostora.
Daću vam primer
iz sveta regrutovanja
u kome će biografija naspram
podataka o ugledu delovati
kao arhaični relikt iz prošlosti.
Pre četiri godine,
tehnološki blogeri i preduzetnici
Džoel Spolski i Džef Atvud
su odlučili da otpočnu nešto
po imenu "Stack Overflow".
"Stack Overflow" je u osnovi
platforma na kojoj
iskusni programeri mogu da postavljaju
drugim dobrim programerima
veoma detaljna tehnička pitanja
o malim pikselima i hrom ekstenzijama.
Ovaj sajt primi 5.500 pitanja dnevno
i 80% ih dobije tačan odgovor.
Korisnici dobijaju na ugledu
na različite načine,
ali pre svega uveravanjem
svojih kolega
da znaju o čemu govore.
Nekoliko meseci posle pokretanja
tog sajta, osnivači
su čuli nešto zanimljivo
što ih i nije iznenadilo.
Čuli su da korisnici stavljaju
svoje ugledne rezultate
na vrh svojih biografija
i da su regruteri pretraživali platformu
da bi pronašli izuzetne talente.
Na taj način
na hiljade programera danas
pronalazi bolje poslove,
jer "Stack Overflow"
i kontrolne table ugleda
pružaju neprocenjiv pogled
na nečije stvarno ponašanje
i na mišljenje kolega o njima.
Ali, mislim da je širi princip
onoga što stoji iza "Stack Overflow-a"
neverovatno uzbudljiv.
Ljudi počinju da shvataju da ugled
koji stvore na jednom mestu
ima vrednost
izvan sredina u kojima je izgrađen.
To je veoma interesantno.
Kada razgovarate sa super-korisnicima,
bilo da je to SuperZec
ili super-ljudima na "Stack Overflow-u"
ili "Uberhosts-u",
svi oni govore kako veliki ugled
pruža osećaj sopstvene moći.
Na "Stack Overflow-u", stvara
jednake uslove poslovanja,
omogućava pravim talentima
da se uzdignu do vrha.
Na Airbnb-u često postaju važniji ljudi
od prostora. Na ZecZadatku
dobija se kontrola
nad svojim ekonomskim aktivnostima.
Na kraju susreta sa Sebastijanom,
rekao mi je kako
u lošim kišnim danima
kada nema kupaca
u svojoj knjižari, razmišlja
o svim ljudima iz celog sveta
koji su rekli nešto lepo o njemu
i šta to govori o njemu kao osobi.
On će napuniti 50 godina
ove godine i ubeđen je
da će ga bogatstvo ugleda
koje je izgradio na Airbnb-u
odvesti do bavljenja
nečim interesantnim
do kraja života.
Znate, samo je
nekoliko prozora u istoriji
kada se ukaže prilika
da se ponovo osmisli
deo o funkcionisanju
društveno-ekonomskog sistema.
Prolazimo kroz jedan od tih trenutaka.
Verujem da smo na početku
kolaborativne revolucije
koja će biti značajna
kao i industrijska revolucija.
U 20. veku je otkriće
tradicionalnog kredita
promenilo naš potrošački sistem
i na mnoge načine
kontrolisalo ko ima pristup čemu.
U 21. veku nove mreže poverenja
i kapital ugleda koji stvaraju
ponovo će osmisliti
način na koji razmišljamo o bogatstvu,
tržištima, moći
i ličnom identitetu,
na načine koje ne možemo ni zamisliti.
Mnogo vam hvala.
(Aplauz)
(Aplauz)