Kad bi vas neko pitao da u tri reči opišete vaš ugled, šta biste rekli? Kako bi drugi opisali vaše prosuđivanje, znanje, ponašanje u različitim situacijama? Danas ću vam otkriti zašto će odgovor postati suštinski važan u dobu u kojem će ugled biti vaše najvrednije sredstvo. Predstaviću vam nekoga kome se život promenio tržištem koje pokreće ugled. Sebastijan Sandis je bio ugostitelj na Airbnb-u od 2008. Nedavno mi je, uz nekoliko šoljica čaja, rekao kako su mu gosti njegovog hostela iz celog sveta obogatili život. Više od 50 ljudi je odselo u stražarnici iz 18. veka, gde živi sa mačkom, Skvik. Skvik spominjem jer je Sebastijanova prva gošća videla velikog miša kako pretrčava kuhinju, pa je obećala da će se uzdržati od lošeg komentara, pod uslovom da pribavi mačku. Tako je Sebastijan kupio Skvik da bi zaštitio svoj ugled. Mnogi od vas znaju da je Airbnb društveno tržište (P2P) koje povezuje ljude koji izdaju prostore sa ljudima koji ih traže u preko 192 države. Izdaju se obično sobe ili kuće za odmor, ali deo magije su jedinstvena, sada dostupna mesta: kuće na drveću, indijanski šatori, avionski hangari, igloi. Ako vam se ne dopada hotel, u blizini je dvorac koji možete iznajmiti za 5.000 dolara za noć. To je fantastičan primer kako tehnologija stvara tržište za stvari koje to nikada ranije nisu imale. Pokazaću vam ove toplotne karte Pariza da vidite kako se to širi suludom brzinom. Ovo je slika iz 2008. Ružičaste tačke predstavljaju ugostiteljsku imovinu. Još pre četiri godine je izdavanje svog doma strancima izgledalo kao luda ideja. Evo, isti prizor u 2010. I evo, 2012. Airbnb ugostiteljstvo postoji u skoro svakoj glavnoj ulici Pariza. Ovde ljudi uviđaju moć tehnologije da otvori uspavane kapacitete i vrednost svih vrsta imovine, od veština preko prostora do materijalnih poseda, u obimu i na način kao nikada pre. To je ekonomija i kultura koja se zove kolaborativna potrošnja gde ljudi kao Sebastijan postaju mikro preduzetnici. Osnaženi su da stvaraju i uštede novac od svojih postojećih prednosti. Ali prava magija i tajna koja leži iza kolaborativnih potrošačkih tržišta kao što je Airbnb nije inventar ili novac, već je korišćenje tehnološke moći u stvaranju poverenja među strancima. Ova strana Airbnb-a se Sebastijanu pokazala prošlog leta za vreme nereda u Londonu. Probudio se oko 9 i u svojoj e-pošti ugledao gomilu poruka s pitanjima da li je dobro. Bivši gosti iz celog sveta su videli da su u blizini neredi, pa su želeli da provere da li mu nešto treba. Sebastijan mi je rekao: "Trinaest bivših gostiju me je kontaktiralo pre rođene majke." (Smeh) Ova mala anegdota je ključ mom strasnom zagovaranju kolaborativne potrošnje i razlogu što sam se odlučila, pošto sam završila svoju knjigu, da to proširim u globalni pokret. Zato što se tu u suštini radi o podsticanju. Radi se o podsticanju ljudi da stvaraju veze koje nešto znače i omogućavaju nam da ponovo otkrijemo humanost koju smo izgubili negde usput, angažovanjem na tržištima kao što je Airbnb, kao Kickstarter, kao Etsy, koja su sagrađena na ličnim odnosima za razliku od praznih transakcija. Ironija je da nas te ideje vraćaju starim tržišnim principima i kolaborativnim ponašanjima koji su duboko ukorenjeni u svima nama. Oni su ponovo osmišljeni na način koji odgovara dobu Fejsbuka. Počinjemo bukvalno da shvatamo da smo povezali naš svet da bismo delili, razmenjivali, iznajmljivali, trampili ili trgovali bilo šta. Delimo svoje automobile na VipKaru (WhipCar), biciklove na Spinlister-u, kancelarije na Luzkjubsu (Loosecubes), bašte Lendšeru (Landshare). Pozajmljujemo pare i zadužujemo se od stranaca na Sopi (Zopa) i u Kreditnom klubu (Lending Club). Prodajemo predavanja iz svega od pravljenja sušija do kodiranja na Skilšeru ( Skillshare), delimo čak i svoje ljubimce na DogVekeju (DogVacay). Dobrodošli u čudesan svet kolaborativne potrošnje koji nam omogućava da sparujemo ono što želimo sa onim što imamo na demokratičnije načine. Kolaborativna potrošnja započinje transformaciju na način kako mislimo o ponudi i potražnji ali to je takođe i deo masovne promene vrednosti pri čemu umesto konzumacije kao načina takmičenja sa komšijama, ljudi konzumiraju da bi ih upoznali. Ključni razlog zašto se to sada zahuktava je taj što svaki novi napredak tehnologije povećava efikasnost i društveni lepak poverenja da bi se što više olakšalo deljenje. Gledala sam na hiljade ovih tržišta, poverenje i efikasnost su uvek kritični sastojci. Daću vam jedan primer. Upoznajte 46-godišnjeg Krisa Moka, koji, kladim se, ima najbolji naziv posla SuperZec. Pre četiri godine Kris je, nažalost, izgubio posao, kao umetnički kupac u Mejsiju i kao mnogi borio se da pronađe novi u vreme recesije. Tada je naleteo na post koji se ticao ZecZadatka. Priča o ZecZadatku počinje kao i mnoge velike priče sa ljupkim psom po imenu Kobi. Igrom slučaja su februara 2008. Lea i njen suprug čekali taksi da ih preveze na večeru, kada je Kobi dokaskao do njih obliven pljuvačkom. Shvatili su da im je ponestalo hrane za pse. Kevin je morao da otkaže taksi i da gaca po snegu. Kasnije te večeri njih dvoje, po sopstvenom priznanju tehno zaluđenici, započinju razgovor o nekoj vrsti Ibeja za porudžbine i kako bi bilo kul da to postoji. Šest meseci kasnije, Lea je napustila svoj posao i rodio se ZadatakZec. U to vreme nije ni shvatila da je načela veću ideju koju je kasnije nazvala umrežavanje usluga. U suštini toga je kako koristimo naša onlajn poznanstva da obavimo stvari u stvarnom svetu. ZadatakZec to radi tako što ljudi objave zadatke koje žele da se obave, odrede cenu koju su voljni da plate i zatim pretraže Zečije ponude da bi pokrenuli zadatak. U stvari postoje 4 faze, strogi postupak intervjua napravljen je da bi se pronašli ljudi koji bi bili odlični lični pomagači i da bi se brzo odbacili sumnjivi Zečevi. Postoji preko 4.000 Zečeva širom SAD-a i 5.000 više na listi čekanja. Zadaci su , kao što biste i očekivali, pomoć u kućnim poslovima ili neke kućne nabavke. Saznala sam pre neki dan za 12.500 gomila veša očišćenih i složenih putem ZecZadatka. Ali sviđa mi se da je zadatak broj jedan koji se traži preko 100 puta na dan, nešto što je mnogima od nas zadavalo muke: da, to je montaža Ikeinog nameštaja. (Smeh) (Aplauz) To je sjajno. Možete se smejati, ali Kris na tome zaradi do 5.000$ mesečno izvodeći porudžbine oko svog života. 70% ove nove radne snage su prethodno bili nezaposleni ili nedovoljno zaposleni. Mislim da su ZecZadatak i drugi primeri kolaborativne potrošnje pospešeni jednostavni poslovi. Brilijantni su. Kada razmišljate o tome, to je neverovatno, zar ne, da smo u poslednjih 20 godina evoluirali od poverenja prema ljudima na mreži da delimo informacije do poverenja u davanju informacija o kreditnoj kartici i sada ulazimo u treći talas poverenja: povezivanja pouzdanih stranaca da stvorimo sve vrste tržišta koja pokreću ljudi. Naišla sam na ovu fascinantnu studiju od strane Pju Centra ove nedelje koja je otkrila da aktivni Fejsbuk korisnik ima tri puta više šanse u odnosu na nekorisnika interneta da veruje da su ljudi većinom pouzdani. Virtualno poverenje će promeniti način na koji verujemo jedni drugima licem u lice. Uz sav moj optimizam, a ja sam optimista, ide zdrava doza opreza ili bolje, nužnost da se upute neka goruća složena pitanja. Kako da obezbedimo da naši digitalni identiteti reflektuju naše realne identitete? Da li želimo da budu isti? Kako da na mreži oponašamo način na koji gradimo poverenje licem u lice? Kako da sprečimo ljude koji su se loše ponašali u jednoj zajednici da isto rade pod drugačijom maskom? Na sličan način kompanije često koriste neke vrste kreditnog rejtinga da odluče da li da vam daju da unapred plaćate ili hipotekarni kredit, tržištima koja zavise od transakcija između relativnih stranaca potrebna je neka vrsta uređaja da vam da do znanja da su Sebastijan i Kris dobri ljudi, a taj uređaj je ugled. Ugled je mera toga koliko vam zajednica veruje. Pogledajmo samo Krisa. Možete videti da mu je preko 200 ljudi dalo prosečnu ocenu 4,99 od mogućih 5. Na preko 20 stranica revizije njegovog posla opisan je kao super prijateljski i brz i dostigao je nivo 25, najviši nivo čime je postao SuperZec. Eto - (Smeh) - volim tu reč SuperZec. Interesantno je, kao što je Kris primetio, da su mu s porastom ugleda, porasle i šanse dobijanja ponude i koliko on može da naplati. Drugim rečima, za SuperZeca ugled ima vrednost u stvarnom životu. Znam šta biste mogli misliti. Da to nije ništa novo. Samo pomislite o jakim prodavcima na Ibeju ili na rejtinge sa zvezdicama na Amazonu. Razlika je u tome što danas kad god trgujemo, ostavljamo komentar, obeležavamo osobu zastavicom, zarađujemo bedževe, ostavljamo trag ugleda, koliko nam se može ili ne može verovati. Zapanjujuća je ne samo širina već i količina podataka o ugledu. Razmislite o ovome: pet miliona noćenja je bilo rezervisano na Airbnb u prošlih šest meseci. 30 miliona vožnji se delilo na Carpooling.com. Ove godine će dve milijarde dolara vredni krediti ići preko kreditiranja po sistemu deljenja. Ovim se dodaju milioni podataka o ugledu o tome kako se ponašamo, dobro ili loše. Razaznavanje i korelacija tragova informacija koje ostavljamo na različitim mestima je velik izazov ali se od nas traži da ga raspletemo. Oni slični Sebastijanu se s pravom pitaju ne bi li trebalo da budu sami vlasnici svojih podataka o ugledu? Da li bi trebalo da ugled u koji je lično investirao, gradeći ga na Airbnb-u, putuje s njim od jedne zajednice do druge? Pod ovim mislim, recimo da je počeo sa prodajom polovnih knjiga na Amazonu. Zašto bi morao započinjati ispočetka? Slično mojoj selidbi iz Njujorka u Sidnej. Bilo je besmisleno. Nisam mogla da dobijem pretplatu za mobilni telefon jer moja kreditna istorija nije putovala samnom. Bila sam kao neki duh u sistemu. Ne predlažem da bi sledeća faza ekonomije ugleda bila dodavanje više vrsta rejtinga u nekakav prazan rezultat. Životi ljudi su previše složeni i ko bi to želeo? Takođe bi da razjasnim da se ovde ne radi o dodavanju tvitova, lajkova i prijatelja u kvazi moćnom trendu. Ti momci mere uticaj, a ne ponašanje koje je mera našeg poverenja. Ali najvažnije je da zapamtimo da ugled većinom zavisi od konteksta. Iako je Sebastijan divan domaćin to ne znači da može da sastavlja Ikein nameštaj. Veliki izazov je otkriti koje je podatke smisleno uzeti, jer budućnost će voditi pametno nagomilavanje ugleda, a ne jedan algoritam. Samo je pitanje vremena kada ćemo moći pomoću Fejsbuka ili Guglovih pretraživanja da vidimo kompletnu sliku nečijeg ponašanja u različitim kontekstima u toku vremena. Predviđam da će realna slika onih koji su vam verovali kada, gde i zašto, vaša pouzdanost na ZecZadatku, savršenost kao gosta Airbnb-a, znanje koje ste pokazali na Kvori ili [nejasno], zaživeti na jednom mestu i to će živeti na nekoj vrsti kontrolne table ugleda koja će davati sliku o vašem kapitalu ugleda. To je koncept koji trenutno istražujem i o čemu pišem sledeću knjigu i trenutno definišem koliko vredi vaša reputacija, vaše namere sposobnosti i vrednosti u zajednicama i na tržištima. Ovo nije nešto što je daleko. Već postoji početni talas kao što je Connect.Me Legit i TrustCloud, koji otkrivaju kako možete sakupljati, pratiti i koristiti svoj ugled na mreži. Shvatam da ovaj koncept može zvučati malo nalik "Velikom bratu" nekima od vas i jeste, postoje ogromna pitanja transparentnosti i privatnosti koja treba rešiti, ali na kraju, ako možemo da prikupljamo svoj lični ugled, možemo ga više kontrolisati i izvući veliku vrednost koja će iz toga proizaći. Takođe, mi u stvari možemo da formiramo naš ugled, a ne samo našu kreditnu istoriju. Pomislite samo na Sebastijana i kako je kupio mačku da podigne ugled. Ako temu privatnosti izuzmemo, druga zaista interesantna tema koju sam zapazila je kako osnažiti digitalne duhove, ljude, koji su iz bilo kog razloga neaktivni na mreži, ali su neki od najpouzdanijih ljudi na svetu? Kako da tretiramo njihov doprinos njihovom poslu, zajednicama i familijama i da pretvorimo tu vrednost u kapital ugleda? Napokon, kada to dobro procenimo, kapital ugleda bi mogao stvoriti masovne pozitivne poremećaje u tome ko ima moć, poverenje i uticaj. Trocifreni rezultat, vaša tradicionalna kreditna istorija, za koju samo nas 30% zna šta je, neće više biti odlučujući faktor u tome koliko stvari koštaju, čemu imamo pristup i u mnogim slučajevima, granica čime se možemo baviti. Zaista je ugled valuta, koja će, verujem, postati moćnija od naše kreditne istorije u 21. veku. Ugled će biti valuta koja govori da mi možete verovati. Zanimljivo je da je ugled društveno-ekonomsko mazivo koje čini obim i suštinu kolaborativne potrošnje ali izvori iz kojih će se stvarati i primena su daleko veći od samog tog prostora. Daću vam primer iz sveta regrutovanja u kome će biografija naspram podataka o ugledu delovati kao arhaični relikt iz prošlosti. Pre četiri godine, tehnološki blogeri i preduzetnici Džoel Spolski i Džef Atvud su odlučili da otpočnu nešto po imenu "Stack Overflow". "Stack Overflow" je u osnovi platforma na kojoj iskusni programeri mogu da postavljaju drugim dobrim programerima veoma detaljna tehnička pitanja o malim pikselima i hrom ekstenzijama. Ovaj sajt primi 5.500 pitanja dnevno i 80% ih dobije tačan odgovor. Korisnici dobijaju na ugledu na različite načine, ali pre svega uveravanjem svojih kolega da znaju o čemu govore. Nekoliko meseci posle pokretanja tog sajta, osnivači su čuli nešto zanimljivo što ih i nije iznenadilo. Čuli su da korisnici stavljaju svoje ugledne rezultate na vrh svojih biografija i da su regruteri pretraživali platformu da bi pronašli izuzetne talente. Na taj način na hiljade programera danas pronalazi bolje poslove, jer "Stack Overflow" i kontrolne table ugleda pružaju neprocenjiv pogled na nečije stvarno ponašanje i na mišljenje kolega o njima. Ali, mislim da je širi princip onoga što stoji iza "Stack Overflow-a" neverovatno uzbudljiv. Ljudi počinju da shvataju da ugled koji stvore na jednom mestu ima vrednost izvan sredina u kojima je izgrađen. To je veoma interesantno. Kada razgovarate sa super-korisnicima, bilo da je to SuperZec ili super-ljudima na "Stack Overflow-u" ili "Uberhosts-u", svi oni govore kako veliki ugled pruža osećaj sopstvene moći. Na "Stack Overflow-u", stvara jednake uslove poslovanja, omogućava pravim talentima da se uzdignu do vrha. Na Airbnb-u često postaju važniji ljudi od prostora. Na ZecZadatku dobija se kontrola nad svojim ekonomskim aktivnostima. Na kraju susreta sa Sebastijanom, rekao mi je kako u lošim kišnim danima kada nema kupaca u svojoj knjižari, razmišlja o svim ljudima iz celog sveta koji su rekli nešto lepo o njemu i šta to govori o njemu kao osobi. On će napuniti 50 godina ove godine i ubeđen je da će ga bogatstvo ugleda koje je izgradio na Airbnb-u odvesti do bavljenja nečim interesantnim do kraja života. Znate, samo je nekoliko prozora u istoriji kada se ukaže prilika da se ponovo osmisli deo o funkcionisanju društveno-ekonomskog sistema. Prolazimo kroz jedan od tih trenutaka. Verujem da smo na početku kolaborativne revolucije koja će biti značajna kao i industrijska revolucija. U 20. veku je otkriće tradicionalnog kredita promenilo naš potrošački sistem i na mnoge načine kontrolisalo ko ima pristup čemu. U 21. veku nove mreže poverenja i kapital ugleda koji stvaraju ponovo će osmisliti način na koji razmišljamo o bogatstvu, tržištima, moći i ličnom identitetu, na načine koje ne možemo ni zamisliti. Mnogo vam hvala. (Aplauz) (Aplauz)