1
00:00:00,342 --> 00:00:03,101
Tokom dugog perioda mog života

2
00:00:03,101 --> 00:00:07,692
osećao sam se kao da živim
dva različita života.

3
00:00:07,692 --> 00:00:11,097
Jedan koji svi ostali vide,

4
00:00:11,097 --> 00:00:14,804
i jedan koji vidim samo ja.

5
00:00:14,804 --> 00:00:17,324
I u životu koji ostali vide,

6
00:00:17,324 --> 00:00:19,798
ja sam prijatelj,

7
00:00:19,798 --> 00:00:22,353
sin, brat,

8
00:00:22,353 --> 00:00:25,979
stendap komičar i tinejdžer.

9
00:00:25,979 --> 00:00:27,820
To je život koji svi vide.

10
00:00:27,820 --> 00:00:30,586
Ako biste pitali moje prijatelje
i porodicu da me opišu,

11
00:00:30,586 --> 00:00:31,485
to bi vam rekli.

12
00:00:31,485 --> 00:00:33,603
I to je ogroman deo mene.
To je ko sam ja.

13
00:00:33,603 --> 00:00:35,993
Ako biste me pitali da opišem sebe,

14
00:00:35,993 --> 00:00:38,915
verovatno bih vam rekao isto to.

15
00:00:38,915 --> 00:00:42,476
I ne bih slagao,

16
00:00:42,476 --> 00:00:46,006
ali ne bih ni potpuno govorio istinu.

17
00:00:46,006 --> 00:00:47,533
Zato što je istina

18
00:00:47,533 --> 00:00:50,705
da je to samo život koji svi ostali vide.

19
00:00:50,705 --> 00:00:54,468
U životu koji vidim samo ja, ko sam ja,

20
00:00:54,468 --> 00:00:56,395
ko sam stvarno ja,

21
00:00:56,395 --> 00:01:00,830
je neko ko se intenzivno
bori sa depresijom.

22
00:01:00,830 --> 00:01:03,507
Tokom proteklih šest godina mog života

23
00:01:03,507 --> 00:01:08,626
do današnjeg dana.

24
00:01:08,626 --> 00:01:11,123
Za one koji nikada nisu iskusili depresiju

25
00:01:11,123 --> 00:01:12,665
ili ni ne znaju šta to znači,

26
00:01:12,665 --> 00:01:14,468
to bi moglo da bude iznenađujuće,

27
00:01:14,468 --> 00:01:16,663
jer postoji veoma popularno
pogrešno shvatanje

28
00:01:16,663 --> 00:01:18,580
da je depresija isto što i biti tužan

29
00:01:18,580 --> 00:01:20,848
kada vam se desi nešto loše u životu,

30
00:01:20,848 --> 00:01:22,490
kada raskinete sa devojkom,

31
00:01:22,490 --> 00:01:23,881
kada izgubite voljenu osobu,

32
00:01:23,881 --> 00:01:25,832
kada ne dobijete posao koji ste želeli.

33
00:01:25,832 --> 00:01:27,619
Ali to je tuga.
To je prirodna stvar.

34
00:01:27,619 --> 00:01:29,531
To je prirodno ljudsko osećanje.

35
00:01:29,531 --> 00:01:33,729
Prava depresija nije tugovanje

36
00:01:33,729 --> 00:01:36,358
kada nešto u vašem životu
krene naopako.

37
00:01:36,358 --> 00:01:38,144
Prava depresija je tugovanje

38
00:01:38,144 --> 00:01:41,413
kada se sve u vašem životu
odvija kako treba.

39
00:01:41,413 --> 00:01:43,898
To je prava depresija, i ja patim od nje.

40
00:01:43,898 --> 00:01:46,023
I da budem potpuno iskren,

41
00:01:46,023 --> 00:01:48,837
teško mi je da stanem ovde i to kažem.

42
00:01:48,837 --> 00:01:50,558
Teško mi je da pričam o tome,

43
00:01:50,558 --> 00:01:53,321
i izgleda da je svima
teško da pričaju o tome,

44
00:01:53,321 --> 00:01:55,689
toliko da niko to ne čini.

45
00:01:55,689 --> 00:01:58,083
I niko ne priča o depresiji,
ali bismo morali

46
00:01:58,083 --> 00:02:01,825
jer je trenutno ogroman problem.

47
00:02:01,825 --> 00:02:03,495
To je ogroman problem.

48
00:02:03,495 --> 00:02:05,717
Ali ne vidimo ga
na socijalnim mrežama, zar ne?

49
00:02:05,717 --> 00:02:08,205
Ne vidimo ga na Fejsbuku.
Ne vidimo ga na Tviteru.

50
00:02:08,205 --> 00:02:10,017
Ne vidimo ga u vestima, jer nije lep,

51
00:02:10,017 --> 00:02:11,326
nije srećan, nije zabavan.

52
00:02:11,326 --> 00:02:14,431
I zbog toga što ga ne vidimo,
ne uočavamo njegovu ozbiljnost.

53
00:02:14,431 --> 00:02:18,190
Ali njegova ozbiljnost leži u ovome:

54
00:02:18,190 --> 00:02:19,913
svakih 30 sekundi,

55
00:02:19,913 --> 00:02:22,117
svakih 30 sekundi, negde,

56
00:02:22,117 --> 00:02:24,310
neko na svetu oduzme sebi život

57
00:02:24,310 --> 00:02:25,387
zbog depresije,

58
00:02:25,387 --> 00:02:27,767
i neka je to dva bloka odavde,
dve zemlje odavde,

59
00:02:27,767 --> 00:02:29,937
dva kontinenta odavde, ali se ipak dešava,

60
00:02:29,937 --> 00:02:31,727
i dešava se svakog dana.

61
00:02:31,727 --> 00:02:34,691
Mi kao društvo imamo običaj

62
00:02:34,691 --> 00:02:39,937
da se osvrnemo na to i kažemo: "Pa šta?"

63
00:02:39,937 --> 00:02:44,592
Pa šta? Posmatramo ga
i kažemo: "To je tvoj problem.

64
00:02:44,592 --> 00:02:46,995
To je njihov problem."

65
00:02:46,995 --> 00:02:48,847
Kažemo da smo tužni i da nam je žao,

66
00:02:48,847 --> 00:02:50,404
ali takođe kažemo i: "Pa šta?"

67
00:02:50,404 --> 00:02:54,907
Pre dve godine to je bio moj problem,

68
00:02:54,907 --> 00:02:58,964
jer sam sedeo na ivici svog kreveta,

69
00:02:58,964 --> 00:03:02,324
na istom mestu gde sam sedeo
milion puta pre toga,

70
00:03:02,324 --> 00:03:05,140
i želeo sam da se ubijem.

71
00:03:05,140 --> 00:03:09,066
Želeo sam da se ubijem,
i ako biste posmatrali moj život spolja,

72
00:03:09,066 --> 00:03:11,308
ne biste videli dete
koje je to želelo.

73
00:03:11,308 --> 00:03:13,824
Videli biste dete koje je
kapiten košarkaškog tima,

74
00:03:13,824 --> 00:03:15,485
pozorišnog glumca godine,

75
00:03:15,485 --> 00:03:16,994
najboljeg učenika iz engleskog,

76
00:03:16,994 --> 00:03:18,642
nekoga ko je stalno bio nagrađivan

77
00:03:18,642 --> 00:03:21,945
i bio prisutan na svim žurkama.

78
00:03:21,945 --> 00:03:23,586
Rekli biste da nisam depresivan,

79
00:03:23,586 --> 00:03:26,297
da nisam suicidan i ne biste bili u pravu.

80
00:03:26,297 --> 00:03:28,246
Pogrešili biste.
Sedeo sam tako te noći

81
00:03:28,246 --> 00:03:31,774
pored bočice pilula,
sa olovkom i papirom u ruci

82
00:03:31,774 --> 00:03:33,762
razmišljajući da oduzmem sebi život

83
00:03:33,762 --> 00:03:37,114
i bio sam tako blizu.

84
00:03:37,114 --> 00:03:38,796
Bio sam toliko blizu da to učinim.

85
00:03:38,796 --> 00:03:41,924
Ali nisam, što me čini jednim od srećnika,

86
00:03:41,924 --> 00:03:44,059
jednim od onih koji
dođu do ivice provalije,

87
00:03:44,059 --> 00:03:46,320
pogledaju dole i ne skoče,

88
00:03:46,320 --> 00:03:48,325
jednim od srećnika koji prežive.

89
00:03:48,325 --> 00:03:50,722
Preživeo sam i ostao sa svojom pričom,

90
00:03:50,722 --> 00:03:53,127
pričom koja ide ovako:

91
00:03:53,127 --> 00:03:56,480
U četiri proste reči -
ja bolujem od depresije.

92
00:03:56,480 --> 00:03:58,910
Ja bolujem od depresije,

93
00:03:58,910 --> 00:04:06,230
i tokom dugog perioda sam, verujem,

94
00:04:06,230 --> 00:04:08,826
živeo dva potpuno različita života,

95
00:04:08,826 --> 00:04:10,687
gde se jedna osoba uvek plašila druge.

96
00:04:10,687 --> 00:04:13,216
Plašio sam se da će ljudi
otkriti kakav sam zaista,

97
00:04:13,216 --> 00:04:16,828
da nisam savršeno, popularno dete
u srednjoj školi, kao što su svi mislili,

98
00:04:16,828 --> 00:04:18,453
ispod mog osmeha krila se borba,

99
00:04:18,453 --> 00:04:20,416
ispod svetla, krila se tama,

100
00:04:20,416 --> 00:04:24,793
ispod mog velikog karaktera,
krio se još veći bol.

101
00:04:24,793 --> 00:04:27,550
Vidite, neki ljudi se plaše
da se neće dopasti devojkama.

102
00:04:27,550 --> 00:04:29,519
Neki ljudi se plaše ajkula.
Neki smrti.

103
00:04:29,519 --> 00:04:34,212
A ja sam se veliku većinu
svog života plašio sebe.

104
00:04:34,212 --> 00:04:37,104
Plašio sam se svoje istine,
svog poštenja, svoje ranjivosti,

105
00:04:37,104 --> 00:04:39,126
i taj strah je činio da se osećam

106
00:04:39,126 --> 00:04:41,483
kao da sam sateran u ćošak,

107
00:04:41,483 --> 00:04:44,513
kao da sam sateran u ćošak
i imam samo jedan izlaz

108
00:04:44,513 --> 00:04:48,306
o kome sam razmišljao svakog dana.

109
00:04:48,306 --> 00:04:50,253
Mislio sam o tome svakog mogućeg dana

110
00:04:50,253 --> 00:04:52,234
i da budem potpuno iskren, stojeći ovde

111
00:04:52,234 --> 00:04:54,797
pomislio sam na to još jednom,
jer to je bolest,

112
00:04:54,797 --> 00:04:56,731
to je borba, to je depresija,

113
00:04:56,731 --> 00:04:57,950
a depresija nisu boginje.

114
00:04:57,950 --> 00:04:59,968
Ne preležite je jednom i za sva vremena.

115
00:04:59,968 --> 00:05:02,431
To je nešto sa čime se živi.
U čemu se živi.

116
00:05:02,431 --> 00:05:06,293
To je cimer koga ne možete da isterate.
To je glas koji ne možete da ignorišete.

117
00:05:06,293 --> 00:05:08,594
To su osećanja od kojih
ne možete da pobegnete,

118
00:05:08,594 --> 00:05:13,337
gde je najstrašniji deo
da posle nekog vremena,

119
00:05:13,337 --> 00:05:15,262
oguglate na to.

120
00:05:15,262 --> 00:05:18,504
To vam postaje normalno,
i ono čega se zaista najviše plašite

121
00:05:18,504 --> 00:05:21,360
nije patnja u vama.

122
00:05:21,360 --> 00:05:22,876
To je beleg od strane drugih,

123
00:05:22,876 --> 00:05:25,157
to je sramota, stid,

124
00:05:25,157 --> 00:05:27,610
pogled neodobravanja na licu prijatelja,

125
00:05:27,610 --> 00:05:31,074
šapati iza leđa dok prolazite,
da ste slabi,

126
00:05:31,074 --> 00:05:32,475
komentari da ste ludi.

127
00:05:32,475 --> 00:05:34,675
To je ono što vas sprečava
da zatražite pomoć.

128
00:05:34,675 --> 00:05:37,569
To vas tera da je čuvate i krijete.

129
00:05:37,569 --> 00:05:38,891
To je stigma.

130
00:05:38,891 --> 00:05:41,766
I tako je čuvate i krijete,
i čuvate i krijete,

131
00:05:41,766 --> 00:05:44,162
i iako vas drži prikovanim
za krevet svakog dana,

132
00:05:44,162 --> 00:05:47,892
i čini da se osećate kao da vam je život
prazan, bez obzira koliko se trudite,

133
00:05:47,892 --> 00:05:49,985
krijete je, jer je osuda u našem društvu

134
00:05:49,985 --> 00:05:51,460
sveopšte prisutna.

135
00:05:51,460 --> 00:05:54,662
Jako stvarna, i ukoliko mislite
da nije, zapitajte se sledeće:

136
00:05:54,662 --> 00:05:57,301
Da li biste radije postavili
svoj sledeći Fejsbuk status

137
00:05:57,301 --> 00:05:59,277
da imate problem da ustanete iz kreveta

138
00:05:59,277 --> 00:06:00,616
zato što ste povredili leđa

139
00:06:00,616 --> 00:06:03,208
ili vam je teško da svakog jutra
ustanete iz kreveta

140
00:06:03,208 --> 00:06:04,458
jer ste u depresiji?

141
00:06:04,458 --> 00:06:06,742
To je stigma, jer nažalost

142
00:06:06,742 --> 00:06:09,210
živimo u svetu u kom ako slomite ruku,

143
00:06:09,210 --> 00:06:11,884
svako će doći da vam se potpiše na gips,

144
00:06:11,899 --> 00:06:14,700
ali ako kažete ljudima da ste depresivni,
svi beže od vas.

145
00:06:14,700 --> 00:06:17,200
To je stigma.

146
00:06:17,200 --> 00:06:22,166
Mi toliko prihvatamo
sve bolesti našeg tela

147
00:06:22,166 --> 00:06:23,666
osim bolesti mozga.

148
00:06:23,666 --> 00:06:25,268
A to je neznanje.

149
00:06:25,268 --> 00:06:27,520
To je čisto neznanje,
i to neznanje je stvorilo

150
00:06:27,520 --> 00:06:29,024
svet koji ne razume depresiju,

151
00:06:29,024 --> 00:06:31,350
koji ne razume mentalno zdravlje.

152
00:06:31,350 --> 00:06:33,953
To je ironično po mom mišljenju,
zato što je depresija

153
00:06:33,953 --> 00:06:36,503
jedan od najbolje dokumentovanih
problema na svetu,

154
00:06:36,503 --> 00:06:38,508
a ipak jedan od najmanje diskutovanih.

155
00:06:38,508 --> 00:06:40,294
Mi je samo guramo pod tepih

156
00:06:40,294 --> 00:06:43,881
i pretvaramo se da ne postoji nadajući se
da će se srediti sama od sebe.

157
00:06:43,881 --> 00:06:45,728
E pa, neće.

158
00:06:45,728 --> 00:06:49,114
Nije, niti će, jer je to pusta želja,

159
00:06:49,114 --> 00:06:51,887
a pusta želja nije plan, to je odlaganje,

160
00:06:51,887 --> 00:06:56,816
i ne možemo više odlagati
tako bitne stvari.

161
00:06:56,816 --> 00:07:00,207
Prvi korak u rešavanju bilo kog problema

162
00:07:00,207 --> 00:07:01,860
je priznavanje da problem postoji.

163
00:07:01,860 --> 00:07:04,448
Mi to nismo uradili
i ne možemo da očekujemo

164
00:07:04,448 --> 00:07:07,633
da ćemo naći rešenje, ako se još uvek
plašimo da postavimo pitanje.

165
00:07:07,633 --> 00:07:11,412
Ja ne znam koje je rešenje.

166
00:07:11,412 --> 00:07:13,411
Želeo bih da znam, ali ne znam.

167
00:07:13,411 --> 00:07:15,881
Ali smatram da mora da počne odavde.

168
00:07:15,881 --> 00:07:18,280
Mora da počne od mene, od vas,

169
00:07:18,280 --> 00:07:21,698
od ljudi koji pate,

170
00:07:21,698 --> 00:07:23,195
onih koji su skriveni u senci.

171
00:07:23,195 --> 00:07:25,225
Moramo da progovorimo i razbijemo tišinu.

172
00:07:25,225 --> 00:07:27,664
Moramo da budemo hrabri
zbog onoga u šta verujemo,

173
00:07:27,664 --> 00:07:30,609
jer ako sam nešto shvatio,

174
00:07:30,609 --> 00:07:34,185
ako postoji jedna stvar
koju vidim kao najveći problem,

175
00:07:34,185 --> 00:07:37,224
to nije građenje sveta

176
00:07:37,224 --> 00:07:40,973
gde eliminišemo neznanje drugih.

177
00:07:40,973 --> 00:07:44,259
Trebalo bi graditi svet
gde se učimo prihvatanju sebe,

178
00:07:44,259 --> 00:07:45,890
gde smo zadovoljni sa onim što smo

179
00:07:45,890 --> 00:07:46,960
jer kada se otvorimo

180
00:07:46,960 --> 00:07:49,756
vidimo da se svi borimo i svi patimo.

181
00:07:49,756 --> 00:07:51,708
Da li zbog ovoga ili zbog onoga,

182
00:07:51,708 --> 00:07:54,535
svi znamo kako je kad tugujemo.

183
00:07:54,535 --> 00:07:56,603
Svi znamo kako je imati
bol u našim srcima,

184
00:07:56,603 --> 00:07:59,067
i koliko je neophodno da zaceli.

185
00:07:59,067 --> 00:08:02,461
Ali trenutno, depresija je
duboka rana društva

186
00:08:02,461 --> 00:08:05,542
preko koje ćemo staviti flaster
i pretvarati se da ne postoji.

187
00:08:05,542 --> 00:08:09,526
E pa, tu je. Tu je i znate šta?
To je okej.

188
00:08:09,526 --> 00:08:13,337
Depresija je okej. Ako prolazite
kroz nju, znajte da ste okej.

189
00:08:13,337 --> 00:08:15,999
Znajte da ste bolesni, a ne slabi,

190
00:08:15,999 --> 00:08:17,935
da je problem, a ne identitet,

191
00:08:17,935 --> 00:08:20,688
zato što kada prevaziđete
strah od ismevanja

192
00:08:20,688 --> 00:08:23,075
i osuđivanja i obeležavanja
od strane drugih,

193
00:08:23,075 --> 00:08:25,471
videćete šta ona zapravo jeste,

194
00:08:25,471 --> 00:08:28,930
deo života, samo deo života.

195
00:08:28,930 --> 00:08:31,438
I ma koliko mrzeo,

196
00:08:31,438 --> 00:08:33,917
zaista mrzeo neka mesta,

197
00:08:33,917 --> 00:08:37,013
neke delove života u koje
me je depresija povukla,

198
00:08:37,013 --> 00:08:39,548
na mnogo načina sam zahvalan zbog nje.

199
00:08:39,548 --> 00:08:41,360
Jer da, bacala me je u doline,

200
00:08:41,360 --> 00:08:43,092
ali samo da bi mi pokazala vrhove,

201
00:08:43,092 --> 00:08:44,391
vukla me je kroz mrak,

202
00:08:44,391 --> 00:08:46,977
da bi me podsetila da postoji svetlost.

203
00:08:46,977 --> 00:08:50,720
Moj bol, više nego bilo šta drugo
za 19 godina na ovoj planeti,

204
00:08:50,720 --> 00:08:52,979
mi je dao perspektivu, i moj bol,

205
00:08:52,979 --> 00:08:55,474
moj bol me je naterao da imam nadu,

206
00:08:55,474 --> 00:08:58,005
da imam nadu, veru, veru u sebe,

207
00:08:58,005 --> 00:09:00,550
veru u druge, veru da će biti bolje,

208
00:09:00,550 --> 00:09:02,628
da možemo da promenimo ovo, da progovorimo

209
00:09:02,628 --> 00:09:05,386
jasno i glasno i borimo se
protiv neznanja,

210
00:09:05,386 --> 00:09:07,975
protiv netolerancije,

211
00:09:07,975 --> 00:09:09,990
i pre svega

212
00:09:09,990 --> 00:09:12,716
naučimo da volimo sebe,

213
00:09:12,716 --> 00:09:14,895
prihvatimo sebe kakvim smo,

214
00:09:14,895 --> 00:09:18,990
kakvi smo, ne kakvima bi svet
želeo da budemo.

215
00:09:18,990 --> 00:09:20,772
Zato što je svet u koji verujem onaj

216
00:09:20,772 --> 00:09:24,770
gde prihvatanje svetlosti
ne znači ignorisanje mraka.

217
00:09:24,770 --> 00:09:26,851
Svet u koji verujem je onaj
u kome se merimo

218
00:09:26,851 --> 00:09:31,367
po našoj sposobnosti da prevaziđemo
nevolje, ne da ih izbegavamo.

219
00:09:31,367 --> 00:09:35,591
Svet u koji verujem je onaj gde mogu
da pogledam bilo koga u oči

220
00:09:35,591 --> 00:09:37,353
i kažem: "Prolazim kroz pakao",

221
00:09:37,353 --> 00:09:43,160
i oni me pogledaju i kažu: "I ja",
i to je okej, jer je depresija okej.

222
00:09:43,176 --> 00:09:44,632
Mi smo ljudi.

223
00:09:44,632 --> 00:09:47,062
Mi smo ljudi i borimo se i patimo

224
00:09:47,062 --> 00:09:49,790
i krvarimo i plačemo,
i ako mislite da je prava snaga

225
00:09:49,790 --> 00:09:51,909
nikad ne pokazivati svoje slabosti,

226
00:09:51,909 --> 00:09:55,155
tu sam da vam kažem da grešite.

227
00:09:55,155 --> 00:09:59,052
Grešite, jer je sasvim suprotno.

228
00:09:59,052 --> 00:10:01,736
Mi smo ljudska bića i imamo probleme.

229
00:10:01,736 --> 00:10:03,407
Nismo savršeni i to je okej.

230
00:10:03,407 --> 00:10:05,621
Moramo da zaustavimo neznanje,

231
00:10:05,621 --> 00:10:08,699
netoleranciju, obeležavanje,

232
00:10:08,699 --> 00:10:13,273
tišinu, prekinemo tabue,

233
00:10:13,273 --> 00:10:17,812
pogledamo istini u oči
i počnemo da pričamo

234
00:10:17,812 --> 00:10:22,536
jer jedini način da pobedimo problem

235
00:10:22,536 --> 00:10:25,870
sa kojim se ljudi bore sami

236
00:10:25,870 --> 00:10:29,633
je da se ujedinimo

237
00:10:29,633 --> 00:10:33,397
i stanemo jedni uz druge.

238
00:10:33,397 --> 00:10:36,376
Ja verujem da mi to možemo.

239
00:10:36,376 --> 00:10:38,295
Verujem da možemo.
Hvala vam mnogo.

240
00:10:38,295 --> 00:10:40,702
Ovo je ostvarenje sna.
Hvala. (Aplauz)

241
00:10:40,702 --> 00:10:42,960
Hvala.
(Aplauz)