Zdravo svima. Pre dve godine moj život se zauvek promenio. Moja žena Kelsi i ja smo dobili ćerku Lilu. Postati roditelj je neverovatno iskustvo. Ceo tvoj svet se promeni preko noći. I svi tvoji prioriteti se odmah izmene. I to takvom brzinom da je to ponekad teško ispratiti. I moraš naučiti užasno mnogo o tome kako biti roditelj. Na primer, kako oblačiti svoje dete. (Smeh) Ovo je za mene bilo nešto novo. Za ovu kombinaciju sam mislio da je dobra ideja. A čak i Lila zna da nije dobra ideja. (Smeh) Tako da, toliko toga treba naučiti i toliko ludila odjednom. I na sve to i Kelsi i ja radimo od kuće, oboje smo preduzetnici i vodimo svoje poslove. Kelsi radi na razvoju joga kurseva preko interneta. Ja sam pisac. Tako da, ja radim od kuće, Kelsi radi od kuće. Imamo bebu i pokušavamo da uradimo sve što je potrebno. A tempo života je stvarno brz. I nakon par nedelja ovog fantastičnog iskustva, kada me je manjak sna stigao negde oko osme nedelje, pomislio sam, i to je bila ista pomisao koju su imali roditelji oduvek i svuda, a to je da nikada više neću imati slobodnog vremena. (Smeh) Neko je rekao da je to istina. Nije baš potpuno istina, ali tada se čini stvarno i sasvim tačno. I to me je stvarno zabrinulo, jer jedna od stvari u kojima zaista uživam više od bilo čega, je da učim nove stvari, da se zainteresujem za nešto i udubim se u to, i da čeprkam i učim kroz pokušaje i greške. I nakon nekog vremena, postanem baš dobar u toj veštini. A bez slobodnog vremena nisam mogao da zamislim kako bih ikada to ponovo mogao da radim. A pošto sam veliki štreber, hoću da nastavim da učim i napredujem. I odlučio sam da odem u biblioteku i knjižaru, i vidim šta istraživanja kažu o tome kako učimo, i kako učimo brzo. Pročitao sam gomilu knjiga, pregledao puno sajtova. I pokušao da nađem odgovor na to koliko nam vremena treba da savladamo novu veštinu? Znate li šta sam našao? 10.000 sati! Da li je neko već čuo ovo? Treba nam 10.000 sati. Da biste naučili nešto novo i da biste bili dobri u tome treba vam 10.000 sati. I onda sam nalazio ovo isto u svakoj sledećoj knjizi i sajtu. I kad sam pročitao sve to, moj utisak je bio: Ne!!! Nemam vremena! Nemam 10.000 sati. Nikad više neću naučiti ništa novo. Nikada. (Smeh) Ali to nije istina. Radi poređenja, 10.000 sati je puno radno vreme tokom 5 godina. To je baš dugo. A svi smo već nekada učili nešto novo, i nije nam ni blizu toliko trebalo, zar ne? Pa, šta je sad to? Nešto čudno se dešava ovde. Ono što kažu istraživanja se ne poklapa sa onim što očekujemo i o čemu imamo iskustva. Evo šta sam ja zaključio: ovo pravilo o 10.000 sati je rezultat analize toga kako postati stručnjak. Na Florida Stejt univerzitetu radi profesor čije ime je K. Anders Erikson. On je tvorac ovog pravila. A došao je do njega nakon analize profesionalnih sportista, vrhunskih muzičara, šahovskih velemajstora. Svi su oni vrhunski takmičari u vrhunski zahtevnim oblastima. I pokušao je da shvati koliko dugo im je trebalo da postanu vrhunski u onome što rade. Zaključio je da što su odlučnije vežbali i što su više vremena provodili vežbajući elemente onoga čime se bave, znači - što više vežbate, to postajete bolji. I ljudi koji su vrhunski u tome čime se bave su vežbali oko 10.000 sati da bi to postigli. Nešto ranije smo pričali o igri gluvih telefona. Evo šta se dogodilo: pisac Malkom Gledvel je 2007. napisao knjigu "Iznad svih: Priča o uspehu" čija suština je bilo pravilo "10.000 sati". Vežbaj puno, vežbaj pravilno, i izuzetno ćeš napredovati, postaćeš vrhunski u onome čime se baviš. Tako da poruka koju nam je ustvari preneo dr Erikson je ta da je 10.000 sati vežbe potrebno da se dostigne vrhunski nivo u vrlo uskoj oblasti. Ali ovo se dogodilo: otkako je knjiga "Iznad svih" izdata, tačnije čim je izdata dostigla je vrh liste najprodavanijih, i tamo je ostala tri meseca. Odjednom je ovo pravilo "10.000 sati" bilo svuda. I počela je igra gluvih telefona na nivou čitavog društva. Tako je poruka: 10.000 sati je potrebno da se dostigne vrhunsko umeće, prešla u: 10.000 sati je potrebno da postanete stručnjak za nešto, što je dalje postalo: 10.000 sati je potrebno da postanete dobri u nekoj veštini, što je zatim postalo: 10.000 sati je potrebno da nešto naučite. Ali ova poslednja verzija, da vam treba 10.000 sati da nešto naučite, nije tačna. To nije tačno. A, u stvari, istraživanje je pokazalo - a ja sam proveo mnogo vremena ovde u biblioteci na CSU čitajući hrpe knjiga iz kognitivne psihologije jer sam štreber. I ako pogledate studije o savladavanju veština svuda ćete naići na ovakav grafikon. Kada se bave istraživanjem, bilo da je to razvoj psihomotornih veština, nečeg što je fizička ili mentalna veština, istraživači vole da izučavaju stvari u odnosu na vreme. Zato što to možete meriti, je l' tako? Tako će učesnicima u istraživanju dati mali zadatak, nešto što zahteva fizički rad ili nešto gde treba naučiti neki mentalni trik i meriće koliko je dugo potrebno učesniku da to savlada. I evo šta kaže grafikon, kada počinjete - kada su istraživači dali učesnicima zadatak, trebalo im je puno vremena jer je to bilo novo i bili su loši u tome. Sa malo vežbe, oni postaju sve bolji i bolji. Taj sam početak vežbe je vrlo efikasan. Ljudi savladaju veštinu sa sasvim malo vežbe. Interesantno je primetiti da nam je za veštine koje želimo da naučimo samo za sebe, nebitno koliko vremena u tome provedemo, zar ne? Samo želimo da smo dobri u tome, štagod nam to "dobri" značilo. Dakle, ako vreme učinka preimenujemo u "koliko ste dobri u tome", grafikon se izvrće, i dobijamo ovu opšte poznatu krivu učenja. Krivom učenja se objašnjava da kada počinjete da učite tad ste užasno nesposobni i to znate, zar ne? (Smeh) Sa sasvim malo vežbe postajete vrlo dobri i to brzo. Tako da taj prvi nivo napretka stiže jako brzo. A onda u određenom trenutku dostižete ovaj ravni deo krive i naredni nivoi postaju sve teži za dostizanje zahtevajući sve više vremena. A moje pitanje je - ja hoću ovo, je l' tako? Koliko vremena je potrebno od početka učenja kada ste užasno nesposobni i svesni ste toga do momenta kada postajete dovoljno dobri? Što kraće, nadam se. Koliko je to? Evo do čega sam ja došao: 20 sati. To je to. Možete krenuti sa potpunim neznanjem o bilo kojoj veštini koju možete zamisliti. Hoćete li da naučite neki jezik? Hoćete da naučite da crtate? Ili da žonglirate zapaljenim motornim testerama? (Smeh) Ako uložite 20 sati koncentrisane vežbe u to, bićete zapanjeni. Zapanjeni koliko ste dobri. 20 sati je dostižno, to je oko 45 minuta dnevno tokom jednog meseca. Čak i ako se poneki dan preskoči tu i tamo. Nije tako teško skupiti 20 sati. Postoji metod kako se to radi. Jer ne možete tek tako početi da se igrate 20 sati i očekivati tako veliki napredak. Postoji način da se inteligentno vežba. Način kako da se efikasno vežba kako biste bili sigurni da ulažete tih 20 sati na najefektivniji mogući način. Evo metode koja se može primeniti na sve što se uči: prvo, treba veštinu raščlaniti. Odlučite tačno šta želite da postignete kad završite, a zatim sagledajte veštinu i razložite je na što manje delove. Većinu stvari koje nazivamo veštinama, u stvari čini puno manjih veština koje zahtevaju razne stvari. Što više uspete da raščlanite veštinu, lakše ćete moći da odlučite koji delovi veštine bi u stvari pomogli da postignete svoj cilj? I onda možete da vežbate prvo njih. I ako vežbate prvo ove najvažnije stvari moći ćete da popravite svoj učinak za najkraće moguće vreme. Drugo: naučite dovoljno da možete samog sebe da ispravljate. Pronađite tri do pet izvora o tome što pokušavate da naučite. To može biti knjiga, DVD, može biti neki kurs, bilo šta. Ali pazite da vam to ne postane način za odugovlačenje. Ja to dobro znam. Nabavim oko 20 knjiga o nečemu, kao: "Počeću da učim kako da programiram čim pročitam ovih 20 knjiga". Ne. To je odugovlačenje. Ono što vam treba je da naučite taman toliko da možete početi da vežbate i da pri tom sami sebe korigujete dok vežbate. Tako učenje postaje način da se bude bolji u uočavanju kad napravite grešku i onda uradite nešto malo drugačije. Treće je da uklonite sve prepreke za vežbanje. Zabavu, televiziju, internet. Sve što bi vas moglo ometati da zaista sednete i radite. I što više uspete da sa samo malo volje uklonite sve što vas ometa u vežbanju, veće su šanse da ćete stvarno sesti i vežbati, zar ne? I četvrto je da vežbate najmanje 20 sati. Većina veština ima nešto što ja zovem "granicom frustracije". Znate onu tačku kada postanete svesni koliko nemate pojma? To je zaista frustrirajuće. Niko ne voli da se oseća glupim. I to što se osećamo glupim je prepreka da zaista sednemo i radimo. Tako da ako se obavežemo da ćemo vežbati ono što želimo da naučimo najmanje 20 sati, moći ćemo da prevaziđemo tu početnu prepreku u vidu frustracije i vežbamo dovoljno dugo da bismo na kraju bili nagrađeni. I to je to! Nije nikakva viša matematika. To su četiri jednostavna koraka za učenje svega što poželite. Naravno, lako je samo pričati o tome. Zabavnije je pokazati to u praksi. Nešto što sam već dugo hteo da naučim jeste sviranje ukulelea. Da li je neko gledao TED govor Džejka Šimabukure gde on svira ukulele i čini da to zvuči kao da je bog ukulelea? Neverovatno. Gledao sam ga i pomislio: "To je tako kul!" To je tako dobar instrument i jako bih voleo da naučim da ga sviram. I tako sam odlučio da isprobam ovu teoriju. Isplanirao sam da uložim 20 sati u vežbanje ukulelea i da vidim šta će se desiti. Prva stvar koja vam je potrebna da biste svirali ukulele i vežbali, jeste da imate ukulele, zar ne? Pa, nabavio sam ukulele i - moj divni asistent. (Smeh) Hvala gospodine. Mislim da mi treba i kabl. Ovo nije običan ukulele. Ovo je električni ukulele. (Smeh) O, da. Prvih nekoliko sati je kao prvih nekoliko sati u bilo čemu. Morate da nabavite alat koji koristite za vežbu. Treba da proverite da li je u funkciji. Moj ukulele nije imao žice kad sam ga dobio. Morao sam da skontam kako da ih stavim. To je bitno, zar ne? Kao i da naučite kako se štimuje i kako da uradite sve što prethodno treba da se uradi da biste mogli da počnete sa vežbanjem. Jedna od prvih stvari koje sam uradio kada sam počeo jeste da na Internetu pronađem knjige za to kako se sviraju pesme. I one kažu da na ukuleleu možete da svirate više žica istovremeno, što znači da možete da svirate akorde i to je kul, sami ste sebi pratnja, bravo za vas. (Smeh) A kada sam počeo da gledam pesme u knjizi akorda za ukulele, bilo je na stotine akorada. Gledao sam u ovo i pomislio: "Ovo je tako zastrašujuće.". Ali kada pogledate same pesme, shvatate da se vrti istih nekoliko akorada. Ispostavlja se da je sviranje ukulelea baš kao svaka druga stvar. Postoji mali broj stvari koje su stvarno važne uz tehnike koje ćete koristiti sve vreme. U većini pesama se koristi četiri, možda pet akorada i to je to, to je čitava pesma. Ne morate znati stotine akorada, bitno je da naučite ovih četiri ili pet. I tako dok sam istraživao, naišao sam na divan miks pop pesama od benda "Axis of Awesome". (Zvižduk) - Vidim da ih neko zna. - A ono što ovaj bend kaže, jeste da možete naučiti ili svirati većinu pop pesama iz proteklih pedeset godina, ako znate četiri akorda, a to su G, D, Es i C. Ova četiri akorda se sreću u svakoj pop pesmi ikada napisanoj. Pomislio sam kako je ovo kul, baš bih voleo da sviram svaku pop pesmu ikada napisanu. (Smeh) Ovo je bila pesma koju sam odlučio da naučim i želeo bih da je ovde podelim sa vama. Spremni? (Aplauz) Dobro. (Muzika) (Pevanje) Obična devojka iz malog grada koja živi usamljeno, uhvatila je ponoćni voz za bilo gde. Čuo sam da si se skrasio, (Smeh) da si našao devojku koju si oženio. Svake noći u mojim snovima (Smeh) vidim te, osećam te, tako znam da nastavljaš dalje. (Smeh) Neću oklevati više. To ne može da čeka, tvoj sam. Zato što si bila divna radili smo divne stvari. Da mogu, išao bih gde god hoćeš - Možeš li da osetiš ljubav večeras? (Smeh) Ne mogu da živim sa ili bez tebe. Kad se nađem u teškim trenucima Majka Marija mi dođe. Ponekad osećam da nemam partnera. Bez žene nema plača. Da mama, ovo je sigurno san. Dolazim iz južne zemlje. (Smeh) Nekada srećni najamnik kampovao je kraj bilabonga. Hej, tek sam te sreo i ovo je ludo, (Smeh) ali evo ti moj broj i zovi me Hej seksi lejdi, op, op, op, op, opan gangnam stajl. (Smeh) Vreme je da se kaže doviđenja. Vreme za zatvaranje, svaki novi početak dolazi posle kraja nekog drugog početka. (Pevanje i muzika prestaju) (Aplauz) Hvala, hvala vam. Obožavam ovu pesmu. (Smeh) I imam tajnu koju bih da podelim sa vama. Ovim što sam svirao za vas, sam upravo dostigao svoj dvadeseti sat vežbanja ukulelea. (Aplauz) Hvala. Neverovatno je, uglavnom bilo šta što možete zamisliti, što želite da radite. Najveća prepreka u učenju nečeg novog nije intelektualna, to nije sam proces učenja mnogo malih stvari ili trikova. Najveća prepreka je emotivne prirode. Svi se plašimo. Nije prijatno kada se osećate glupim, kao kada tek počinjete da učite nešto novo, tad vam se stvarno čini da ste glupi. Dakle, najveća prepreka nije intelekt već naše emocije. Ali uložite 20 sati u bilo šta. Nije bitno. Šta biste voleli da naučite? Neki novi jezik? Da kuvate? Da crtate? Šta vas uzbuđuje? Šta vas čini radosnim? Idite i radite to. Potrebno vam je samo 20 sati. Zabavljajte se. (Aplauz)