Da li me čuješ?

Da,

Mislim da me možeš čuti sada

ali me ne vidiš.

To je zbog toga što imaš uši.

Ako zatvoriš oči i posegneš za ekranom

znaćeš da je tamo.

Osetićeš ga preko tvoje kože.

I ako ti nije dozvoljeno da ga dodirneš,

bar ga možeš omirisati

i nakon mirisa tople plastike

shvatićeš da to mora biti tvoj monitor.

Srećom, imaš nos

Ali, šta ako ga okusiš?

To će biti malo teže,

ali na kraju ćeš okusiti plastiku,

jer imaš jezik

Ti razumeš svet oko sebe,

dakle sve što te okružuje

kroz ovih pet čula.

Ako imaš uši,

možeš čuti.

Ako imaš oči,

možeš videti.

Preko kože,

možeš osetiti.

Jezik će ti pomoći da osetiš ukus,

i ukoliko imaš nos, možeš osetiti miris.

Oči, uši, nos, jezik i koža su "alati"

sa kojima si rođen.

Alati koji ti pomažu da razumeš svet oko sebe.

Ali, kako znaš sve ovo?

Tako što primećuješ.

I, kako smo ih podelili na pet čula?

[ NAUKA ]

Odgovor je NAUKA!

Pošto je svet tako komplikovan,

koristimo nauku da otkrivamo i definišemo.

Ali šta je nauka?

Istraživanje i proučavanje prirode

posmatranjem i rezonovanjem

ili skup svog znanja

stečenog tokom istraživanja.

U osnovi skup testova, brojeva i slova

koji, svi zajedno, mogu da definišu.

Ali kako?

Mnogi ljudi prepoznaju oznake kao vrednosti

i najpoznatije grupe su slova i brojevi.

To su izumi koji nam pomažu

da razumemo našu okolinu.

Da bi bolje razumeli kako su ove oznake

uopšte nastale,

pogledajmo kratku istoriju matematike:

Ljudska bića, od najranijih početaka,

tražila su rešenja osnovnih problema.

[ Razvoj Brojevnog sistema]

Sagraditi kuću, izmeriti prostor,

pratiti godišnja doba, brojanje objekata.

Preko tri stotina hiljada godina pre,

rani paleolitski ljudi

su pratili godišnja doba

i promene vremenskih prilika zbog useva.

Da bi predstavili prolazak vremena,

urezivali su oznake na zidovima pećina

ili linije na kostima, drvetu ili kamenu.

Svaka oznaka značila je jedan.

Ali ovaj sistem bio je čudan

kada se govorilo o skupinama,

tako da su naposletu kreirani simboli

koji su značili grupe objekata.

Sumerijansko glineno kamenje je pronađeno,

koji datiraju iz četvrtog milenijuma pre Hrista.

Mali duguljasti kamen označavao je 1,

okrugli glineni kamen 10

i veliki kupasti kamen značio je 60.

Pisani dokazi od 3300 pre Hrista pokazuju

da su Vavilonci upisivali količine

po glinenim tablama koristeći štap.

Oni su koristili oblik eksera za jedinice

i zakrenuto V za desetice,

kombinujući ove simbole da bi ispisivali druge brojeve.

Na primer,

Vavilonci su broj 19 ispisivali kao...

Drevni Egipćani koristili su objekte

iz svakodnevnog života kao simbole.

štap je označavao 1, jaram za stoku 10,

upredeni konopac 100,

lotosov cvet 1000 i tako dalje

Broj 19 označavao se kao jaram i 9 štapova

Rani Rimljani su kreirali brojevni sistem

koji i danas koristimo

Zajedno sa drugim simbolima

koristili su "X" kao 10 i "I" kao 1

Do srednjih doba

Rimljani su stavljali "I" sa desne strane od "X"

za 11 i sa leve strane za 9

Tako da su 19 pisali kao "XIX"

Svi ovi kreativni brojevni sistemi

pokazuju grupe objekata kao i individualne objekte

Neki od najstarijih ljudskih sistema brojanja

oslanjaju se na prste na rukama i nogama

Tako da su bili bazirani na 1,5,10 i 20-cama

Zulu reč za "6" znači

"uzeti prst desne ruke"

podrazumevajući da su svi prsti leve ruke

dodati i da je potreban još i palac.

Drugi sistemi evoluirali su iz trgovine

Jorube, u Nigeriji,

koristile su školjke kao valutu

i razvile su zapanjujuće složen brojevni sistem

baziran na 20-cama

i operacijama množenja,

oduzimanja i sabiranja

Na primer:

broj 45 predstavljali su kao 3x20 minus 10 minus 5

Vezivanje čvorova u različite nizove korišćeno je

da bi se upisala količina nečega od strane mnogih kultura

npr Persijanci.

Inke su koristile finiju verziju

nazvanu "quipu" -

debeli konopac okačen horizontalno

sa koga su visili nizovi čvorova

Vrsta čvora koje su Inke koristile

zajedno sa dužinom i bojom konopca

moglo je predstavljati jedinice, desetice, stotine

U današnjem svetu skoro svaka industrijska kultura

koristi brojeve 0-9

Ali ovi simboli nisu izmišljeni

sve do trećeg veka pre Hrista u Indiji

i prošlo je još 800 godina

da bi se konstruisala ideja o vrednovanju 0 u zavisnosti od mesta gde se nalazi

Ova velika ideja

dramatično je promenila lice matematike

[ RAZVOJ RAZLOMAKA ]

Mi ljudi smo uvek delili međusobno

kada su rane kulture delile njihovu hranu i vodu

ili kada su želeli da podele zemlju

na fer i jednak način

Razlomci su se pojavili

kao simboli za ovi situacije fer podele

Drevni Egipćani su koristili jedinične razlomke,

gde je delilac 1,

kao 1/2, 1/3 i 1/5,

i oni bi dodavali i prepolovljavali ove razlomke.

Ako bi hteli da podele tri vekne hleba podjednako

između pet članova porodice

najpre podele prvu i drugu veknu

na trećine

zatim treću veknu podele na petine,

na kraju, preostalu (šestu) trećinu

od druge vekne podele na pet delova.

Ovo su zapisivali kao 1/3, 1/5, 1/15

Danas bi ovu podelu predstavili

razlomkom: 3/5

3/5 vekne za svaku osobu

ili 3 vekne podeljene između 5 osoba

Sumerijanci i rani Vavilonci

izumeli su brojevni sistem razlomaka

baziran na 60, koji koristimo i sada, 4000 godina kasnije.

Naši dani imaju 60-minutne sate

i 60-sekundne minute

i naš krug ima 360 stepeni

Kineska društva koristila su tablice za računanje

sa sistemom baziran na 10-icama, iako nije imao 0

Ranu formu decimalnih razlomaka

predstavljale su računaljke

na primer:

3/5 bile bi 6 od 10 na računaljki

Kinezi su simpatično nazivali delioca "sin"

i imenioca "majka".

Sve do XII veka

se uobičajeni razlomci

sa crticom, koje koristimo danas

nisu koristili.

Čak i tada, ovakvi razlomci nisu široko upotrebljavani

sve do perioda renesanse, pre svega 500 godina.

[ RAZVOJ RAČUNANJA ]

Svaka kultura na planeti je kroz istoriju

kreirala inovativne načine za računanje.

Da bi rešili problem, recimo....12x15,

rani ruski seljaci

koristili su sistem dupliranja i prepolovljavanja.

kada je polovina neparnog broja rezultirala razlomkom

pristupili bi zaokruživanju

zatim bi sabrali činioce

povezane sa neparnim množiocima.

Drevni Egipćani oslanjali su se na dupliranje

sve dok ne naprave dovoljno grupa...

zatim bi sabrali grupe da bi došli di odgovora.

Širom Evrope i Azije, tokom srednjeg doba,

računaljka je predstavljala ručni kalkulator tog doba.

Ali samo nekolicina ljudi je umela da je koristi

obično bogati trgovci i zajmodavci.

Samo zamenom mesta kuglicama

računaljka je bila efikasan način računanja.

Zatim je veliki arapski matematičar al-Kvarizmi

predstavio Hindu Arapske numerale 0 do 9

Severnoj Americi i Evropi

i kreirao nove načine računanja.

Ove algoritme bilo je moguće predstaviti na papiru.

Tokom vekova učenje algoritama

postalo je čitava grana obrazovanja

kako su studenti bili učeni da računaju

duge kolone figura

da zajme i prenose

i računaju dugačke razlomke efikasno i pouzdano.

Sada su mogli zapisivati postepene postupke ovih procedura

i proveriti rezultate.

Današnje kompleksne kalkulacije

mogu se uraditi ručnim kalkulatorom.

Ovo znači da je učenicima potrebna sposobnost

da provere razumnost odgovora

i da imaju bogati repertoar

mentalnih matematičkih strategija da bi to postigli.

Većina prostijih računanja kao 12x15

može se rešiti napamet korišćenjem raznovrsnih strategija.

Dok putujemo kroz bogatu

i uzbudljivu istoriju matematike

možemo videti kako su ideje i kreacije

izrasle iz osnovne ljudske potrebe

za rešavanjem problema svakodnevnog života.

Vremenom, matematička istraživanja

muškaraca i žena širom planete,

pružila su nam fascinantne mogućnosti

koje nam pomažu da matematički sagledamo

i razumemo svet u kome živimo.

Nauka je skup činjenica

koje proističu iz definisanja šta posmatramo

i testova koje sprovodimo da bismo otkrivali.

Matematika, hemija i fizika predastavljaju fiksne

jezike koji se ne mogu interpretirati.

Jezike koje koristimo da bi opisali to što posmatramo i

da bi testirali ta posmatranja u cilju njihovog dokazivanja.

Zamislite DNK,

ćelije, galaksije,

voće,

laptopove,

klima uređaje...

Razmislite o automobilima,

hrani,

kućama,

fauni,

flori...

O atomima,

delovima tela,

klimatskim prilikama,

ili odeći koju nosite....

Shvatite da je sve definisano,

ili stvoreno

naukom.

Za razumevanje čitavog koncepta nauke,

treba znati šta je naučna teorija.

Naučna teorija

sastoji se od skupa koncepata,

uključujući apstraktne ili fenomene koje možemo posmatrati,

izraženih kao merljive osobine

zajedno sa pravilima (nazvanih naučnim zakonima)

koji izražavaju veze

između zapažanja tih koncepata.

Naučna teorija je napravljana tako da odgovara

dostupnim empirijskim podacima dobijenih posmatranjem,

i dalje je predstavljena kao princip ili grupa principa

u svrhu objašnjenja klase fenomena.

Naučna teorija je potpuno drugačija

od bilo koje druge teorije

ona je najverovatnije varijanta

nastala iz skorašnjih otkrića.

Nauka je najbolji alat ikad ustanovljen ♪

u cilju razumevanja kako svet radi. ♪

Nauka je vrlo human oblik znanja ♪

Uvek smo na ivici poznatog ♪

Nauka je zajednički poduhvat ♪

za nove generacije ♪

Sećamo se onih koji su spremili put ♪

vidimo kroz njih ♪

Ukoliko ste naučno obrazovani ♪

svet vam izgleda mnogo drugačije ♪

i to razumevanje vas osnažuje ♪

Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪

Nauka je poezija stvarnosti ♪

Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪

možemo unaprediti naše živote ♪

Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪

Nauka je poezija stvarnosti ♪

Priča o ljudima je priča o idejama ♪

koja osvetljava mračne uglove ♪

Naučnici vole misterije, vole neznanje ♪

Ja se ne bojim neznanja ♪

Mislim da je mnogo interesantnije ♪

Postoji veća univerzalna stvarnost ♪

koje smo svi mi deo ♪

Što dalje se otisnemo u univerzum ♪

sve su čudesnija naša otkrića ♪

Potraga za istinom, ♪

je priča puna samospoznaje ♪

Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪

Nauka je poezija stvarnosti ♪

Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪

možemo unaprediti naše živote. ♪

Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪

Nauka je poezija stvarnosti ♪

Priča o ljudima je priča o idejama ♪

koje osvetljavaju mračne uglove ♪

Iz naše usamljene tačke u kosmosu ♪

imamu našu moć razmišljanja ♪

mogli smo proviriti nazad do kratkog momenta ♪

nakon postanka sveta ♪

Mislim da nauka ♪

menja način na koji um radi ♪

Razmislivši još malo dublje o stvarima ♪

Nauka zamenjuje lične predrasude ♪

sa dokazima koji se mogu javno verifikovati ♪

Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪

Nauka je poezija stvarnosti ♪

Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪

možemo unaprediti naše živote ♪

[ nauka je odličan alat za razumevanje

sveta koji nas okružuje ]

[ zamisli je kao UVELIČAVAJUĆE staklo

kroz koje možeš videti

stvarnost oko sebe ]