0:00:05.000,0:00:08.360
Sarah Sze: Kako vidimo svet

0:00:08.370,0:00:11.390
Zaista me zanima ta neka vrsta klackalicevrsta oscilacija..

0:00:13.460,0:00:15.980
Ta vrsta želje da opipaš, osetiš

0:00:15.980,0:00:17.860
i omirišeš materijal

0:00:18.780,0:00:20.740
Dok sa druge strane klackalice stvarnosti

0:00:21.340,0:00:24.000
nalazimo distanciranost od materijala

0:00:24.000,0:00:26.220
Jer smo u velikoj meri okruženi slikama.

0:00:31.760,0:00:33.320
To vreme ispunjeno slikama se, mislim,

0:00:33.320,0:00:36.570
veoma razlikuje od bilo kog drugog vremena

0:00:36.570,0:00:38.120
koje sam spoznala tokom života.

0:00:38.120,0:00:41.800
I smatram da se sve to suštinski menja kroz generacije.

0:00:43.440,0:00:46.400
Ne znate ko je autor slike kada ona dospe do vas.

0:00:46.400,0:00:47.580
Možete je upotrebiti

0:00:47.589,0:00:48.509
i proslediti dalje.

0:00:49.140,0:00:51.480
To je neka vrsta slike u ostacima.

0:00:52.660,0:00:55.340
Naučili smo da tumačimo slike veoma brzo.

0:01:00.600,0:01:03.329
Tako da su sve slike koje su prikazane u galeriji

0:01:03.329,0:01:06.790
povezane sa slikama koje izazivaju osećaj

0:01:06.790,0:01:09.290
sveprisutnosti u vremenu i prostoru.

0:01:12.700,0:01:15.120
Slike pejzaža

0:01:15.710,0:01:18.970
vam otkrivaju neku vrstu širine vremena i prostora.

0:01:19.500,0:01:21.520
Posmatrajući ih, one menjaju vaš

0:01:21.520,0:01:22.960
pojam o vremenu

0:01:25.980,0:01:28.320
Ova prostorija za mene predstavlja neku vrestu

0:01:28.330,0:01:30.210
prožimanja slikarstva i skulpture.

0:01:30.900,0:01:34.560
Želela sam, na neki način, da izvučem sve što se može

0:01:34.570,0:01:37.270
imenovati u mom delu

0:01:37.270,0:01:40.100
i da navedem ljude da uoče fragmente

0:01:40.100,0:01:43.610
boja i slika koje se spajaju

0:01:43.610,0:01:44.870
prečišćavaju

0:01:45.570,0:01:47.390
i rastaču.

0:01:51.920,0:01:53.320
Kada uđete,

0:01:53.320,0:01:55.000
čini vam se kao da sve zjapi.

0:01:55.000,0:01:56.640
Izložbe se može posmatrati

0:01:56.640,0:01:58.780
kroz različite uglove.

0:02:01.040,0:02:02.700
Zapravo vidite da se prostorija

0:02:02.700,0:02:04.520
nekako spaja

0:02:04.520,0:02:06.520
u vidu lebdećih okvira.

0:02:09.180,0:02:12.540
Tako da je to vremenski i postorni doživljaj

0:02:12.550,0:02:15.470
nesaznatljivosti granice početka

0:02:15.470,0:02:16.870
i kraja.

0:02:17.800,0:02:19.480
Tako mi vidimo svet.

0:02:20.240,0:02:22.220
Ne vidimo svet u belim kutijama.

0:02:30.310,0:02:33.430
Govorimo jedino o prefinjenosti materijala

0:02:33.430,0:02:35.650
ali ne i o materijalu koji predstavlja nešto drugo.

0:02:37.489,0:02:39.790
Kako se boja ponaša u prostoru?

0:02:39.790,0:02:41.489
Koji osećaj pruža? Kako se suši?

0:02:41.489,0:02:42.589
Kako prijanja?

0:02:46.340,0:02:48.280
Kada vidite gomilu papiru,

0:02:48.560,0:02:51.020
pitate se šta se dogodilo sa slikom.

0:02:51.560,0:02:54.139
To je tačka gde se

0:02:54.139,0:02:56.799
materijalnost skulpture i slike

0:02:57.320,0:02:58.360
ukršta.

0:03:02.240,0:03:03.260
Takvo ponašanje

0:03:03.260,0:03:05.209
ta vrsta čulne osetljivosti

0:03:05.209,0:03:07.540
taj raspon vrednosti

0:03:07.540,0:03:08.720
je izokrenut.

0:03:10.060,0:03:12.040
Jer okruženi smo prividom

0:03:12.040,0:03:14.129
bez mogućnosti da dotaknemo

0:03:14.129,0:03:15.650
da okusimo i omirišemo.

0:03:15.650,0:03:18.189
Nema te prisnosti sa slikama.