0:00:00.709,0:00:02.798
Sve sa cime smo se do sada[br]susreli na nasem

0:00:02.856,0:00:04.618
proputovanju kroz [br]hemiju se vrtelo

0:00:04.638,0:00:07.350
oko stabilnosti elektrona [br]i gde bi se oni radije

0:00:07.570,0:00:10.340
nasli u stabilnom omotacu.

0:00:10.340,0:00:14.030
I kao sve u zivotu, ako [br]proucite atom malo

0:00:14.030,0:00:16.740
detaljnije, shvaticete da [br]elektroni nisu jedina stvar

0:00:16.750,0:00:19.250
koja ima neku dinamiku u atomu.

0:00:19.250,0:00:24.250
Nego da i u jezgru [br]postoje neke interakcije,

0:00:24.250,0:00:27.140
postoji neka nestabilnost, koja [br]treba nekako da se razresi.

0:00:27.140,0:00:28.740
O tome cemo malo da

0:00:28.740,0:00:31.420
pricamo u ovom videu.

0:00:31.420,0:00:35.110
U stvari mehanizam tog procesa [br]prevazilazi program

0:00:35.110,0:00:37.450
prve godine hemije, [br]ali je dobro

0:00:37.450,0:00:39.570
makar znati da on postoji.

0:00:39.570,0:00:43.110
I jednog dana kad budemo ucili [br]jaku nuklearnu silu

0:00:43.110,0:00:45.570
kvantnu fiziku i te stvari, [br]onda mozemo poceti

0:00:45.570,0:00:49.280
da pricamo o tome zasto [br]ovi protoni i neutroni,

0:00:49.280,0:00:52.170
i kvarkovi koji ih cine, [br]imaju medjusobne

0:00:52.170,0:00:53.530
interakcije[br]kakve imaju.

0:00:53.530,0:00:55.500
Za sada, hajde da bar [br]pricamo o

0:00:55.500,0:01:00.890
razlicitim nacinima na koje [br]jezgro moze da se raspadne.

0:01:00.890,0:01:03.880
Recimo da imam gomilu protona.

0:01:03.880,0:01:06.830
Nacrtacu nekoliko ovde.

0:01:06.830,0:01:09.590
Evo nekoliko protona, [br]a nacrtacu i par neutrona.

0:01:09.590,0:01:13.430
Nacrtacu ih u nekoj neutralnoj boji.

0:01:13.430,0:01:16.780
Mozda, da vidim, neka sivkasta [br]bi bila dobra.

0:01:16.780,0:01:21.270
I hajde da nacrtamo [br]par neutrona ovde.

0:01:21.270,0:01:22.510
Koliko protona imam?

0:01:22.510,0:01:24.300
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8.

0:01:24.300,0:01:32.410
Nacrtacu 1, 2, 3, 4, 5, [br]6, 7, 8, 9 neutrona.

0:01:32.410,0:01:34.870
I hajde da kazemo da je [br]ovo jezgro naseg atoma.

0:01:34.870,0:01:36.960
I zapamtite - ovo je, [br]je li, u prvom

0:01:36.960,0:01:39.860
videu koji sam napravio o atomu - [br]jezgro; ako

0:01:39.860,0:01:43.320
biste trebali da nacrtate [br]pravi atom - vrlo je tesko

0:01:43.320,0:01:45.440
nacrtati atom, posto[br]nema definisane granice.

0:01:45.440,0:01:49.050
Elektron bi mogao da se nadje, je li, [br]u bilo kom momentu

0:01:49.360,0:01:51.270
mogao bi biti bilo gde. [br]Ako kazemo

0:01:51.270,0:01:52.740
OK, gde ce elektron

0:01:52.740,0:01:53.700
biti 90%[br]vremena?

0:01:53.700,0:01:55.680
Recimo da je ovo je [br]radijus, ili to je

0:01:55.680,0:01:57.750
precnik naseg atoma.

0:01:57.750,0:02:00.530
Naucili smo u prvom videu [br]da jezgro zauzima

0:02:00.530,0:02:05.450
skoro nemerljivo [br]mali deo zapremine ove

0:02:05.450,0:02:08.340
sfere gde ce se [br]elektron naci 90% vremena.

0:02:08.340,0:02:12.080
I interesantna stvar koju smo tada [br]naucili je da, eto, uglavnom

0:02:12.080,0:02:15.280
sve sto oko sebe vidimo, [br]je vecinom samo prazan prostor.

0:02:15.280,0:02:17.030
Sve ovo je samo [br]prazan prostor.

0:02:17.030,0:02:19.400
I samo hocu da ponovim, [br]posto je ta izuzetno mala

0:02:19.400,0:02:23.660
tacka o kojoj smo [br]ranije govorili,

0:02:23.660,0:02:26.320
iako je to samo veoma [br]maleni deo zapremine

0:02:26.320,0:02:29.030
atoma - ona zapravo predstavlja [br]skoro svu njegovu masu -

0:02:29.030,0:02:31.890
to je ono sto sam ovde zumirao.

0:02:31.890,0:02:34.240
Ovo nisu atomi, nisu elektroni.

0:02:34.240,0:02:36.580
Ovo je zumirano jezgro.

0:02:36.580,0:02:39.266
I tako, desava se da je nekad jezgro

0:02:39.552,0:02:42.740
pomalo nestabilno, i[br]onda tezi da dostigne

0:02:43.090,0:02:44.400
stabilniju konfiguraciju.

0:02:44.400,0:02:46.600
Necemo se upustati u detalje [br]o tome sta tacno

0:02:46.600,0:02:48.700
definise nestabilno jezgro [br]i sve to.

0:02:48.700,0:02:51.880
Ali kad pricamo o [br]nestabilnom jezgru,

0:02:51.880,0:02:55.820
ono ponekad emituje nesto [br]sto se zove alfa-cestica,

0:02:55.820,0:02:58.470
ili se kaze da je ovo [br]alfa-raspad.

0:02:58.470,0:03:04.440
Alfa raspad.

0:03:04.440,0:03:06.220
I jezgro emituje alfa cesticu,

0:03:06.220,0:03:09.160
sto zvuci jako fensi.

0:03:09.160,0:03:12.450
To je samo skup [br]neutrona i protona.

0:03:12.450,0:03:16.690
Znaci alfa cestica je skup [br]dva neutrona i dva protona.

0:03:16.690,0:03:20.850
Mozda ovi ovde, oni jednostavno [br]nisu osecali da se bas uklapaju

0:03:20.850,0:03:25.110
dobro ovde... [br]oni su ova grupa ovde.

0:03:25.110,0:03:27.740
I oni bivaju emitovani.

0:03:27.740,0:03:30.070
Napustaju jezgro.

0:03:30.070,0:03:33.870
Dakle, hajde da razmislimo [br]sta se desi sa atomom kada

0:03:33.870,0:03:36.050
se ovako nesto dogodi.

0:03:36.050,0:03:38.500
Hajde da izaberemo nasumice [br]neki element. Da kazemo

0:03:38.500,0:03:40.310
da je to element E.

0:03:40.310,0:03:43.020
I da kazemo da on ima [br]p protona.

0:03:43.020,0:03:45.660
Ustvari, daj da ih nacrtam [br]u boji mojih protona.

0:03:45.660,0:03:47.800
Ima p protona.

0:03:47.800,0:03:51.550
I ima maseni broj, sto je broj

0:03:51.550,0:03:55.510
protona plus broj neutrona.

0:03:55.510,0:03:59.480
I nacrtacemo neutrone [br]sivom, je li?

0:03:59.480,0:04:06.590
I tako, kad dozivi alfa raspad, [br]sta ce se

0:04:06.590,0:04:08.180
desiti sa elementom?

0:04:08.180,0:04:11.890
Pa, broj protona ce mu [br]se smanjiti za dva.

0:04:11.890,0:04:16.040
Znaci, broj protona bice [br]p minus 2.

0:04:16.040,0:04:19.450
A i broj neutrona [br]ce se smanjiti za 2.

0:04:19.450,0:04:21.320
Znaci maseni broj ce se [br]smanjiti za 4.

0:04:21.320,0:04:27.100
Znaci ovde gore imacemo p minus 2, [br]plus nasi neutroni minus 2,

0:04:27.100,0:04:28.940
znaci imacemo minus 4.

0:04:28.940,0:04:31.080
Znaci masa ce se [br]smanjiti za 4, i zapravo

0:04:31.080,0:04:32.700
ce se pretvoriti [br]u novi element.

0:04:32.700,0:04:34.710
Zapamtite, elemente definise

0:04:34.710,0:04:36.250
broj protona.

0:04:36.250,0:04:40.630
U ovom alfa raspadu, [br]kad gubite 2 neutrona i

0:04:40.630,0:04:43.300
2 protona, ali narocito protoni [br]ce da vas pretvore

0:04:43.300,0:04:44.460
u novi element.

0:04:44.460,0:04:46.860
Pa ako ovo zovemo elementom 1, [br]tako cu ga zvati,

0:04:46.860,0:04:50.590
sada cemo biti novi element , [br]element 2.

0:04:50.590,0:04:54.050
I ako razmislite sta je stvoreno, [br]emitujemo nesto

0:04:54.050,0:04:58.600
sto ima dva protona,

0:04:58.600,0:05:00.340
i ima dva neutrona.

0:05:00.340,0:05:02.740
Njegova masa bice [br]masa dva protona

0:05:02.740,0:05:04.790
i dva neutrona.

0:05:04.790,0:05:05.830
I sta smo emitovali?

0:05:05.830,0:05:09.810
Emitovali smo nesto [br]sto ima maseni broj 4.

0:05:09.810,0:05:12.170
Ako pogledate, sta ima [br]2 protona i 2 neutrona?

0:05:12.170,0:05:13.223
U stvari nemam

0:05:13.223,0:05:13.976
periodni sistem

0:05:13.976,0:05:16.250
zaboravio sam da ga[br]postavim ovde.

0:05:16.260,0:05:19.400
Ali ne treba vam dugo da[br]u periodnom sistemu nadjete

0:05:19.400,0:05:22.930
element koji ima 2 protona, [br]i to je helijum.

0:05:22.930,0:05:25.640
On zaista ima maseni broj 4.

0:05:25.650,0:05:28.190
Znaci u stvari se [br]emituje jezgro helijuma

0:05:28.190,0:05:30.430
pri alfa raspadu.

0:05:30.430,0:05:33.240
Ovo je zapravo jezgro helijuma.

0:05:33.540,0:05:34.885
jezgro helijuma

0:05:35.115,0:05:38.140
I posto je to jezgro helijuma, [br]koje nema elektrone

0:05:38.140,0:05:41.450
da uravnoteze [br]ta dva protona,

0:05:41.490,0:05:44.440
ovo je zapravo [br]jon helijuma.

0:05:44.570,0:05:48.380
Znaci prakticno [br]nema elektrone.

0:05:48.430,0:05:52.160
Ima 2 protona, i[br]naelektrisanje mu je 2+.

0:05:53.270,0:05:57.940
Dakle alfa cestica je ustvari[br]jon helijuma, dvostruko

0:05:57.970,0:06:00.510
pozitivno naelektrisan [br]jon helijuma koje jezgro

0:06:00.510,0:06:05.380
spontano emituje, da bi [br]dostiglo stabilnije stanje.

0:06:05.380,0:06:07.950
To je jedna vrsta raspada.

0:06:07.950,0:06:10.130
Hajde da istrazimo ostale.

0:06:10.130,0:06:13.390
Hajde da nacrtamo [br]jos jedno jezgro ovde.

0:06:14.860,0:06:18.150
Nacrtacu nekoliko neutrona.

0:06:18.950,0:06:22.410
I nacrtacu nekoliko protona.

0:06:24.160,0:06:28.200
Nekad se desi da je [br]neutronu neprijatno

0:06:28.200,0:06:29.830
sa samim sobom.

0:06:29.830,0:06:33.250
Gleda sta rade protoni [br]iz dana u dan, i kaze

0:06:33.290,0:06:34.750
znate sta? Iz nekog

0:06:34.760,0:06:36.570
razloga, kad ze[br]zagledam u svoje srce

0:06:36.570,0:06:38.660
osecam da bih u stvari [br]trebao biti proton.

0:06:38.700,0:06:41.430
Kada bih bio proton, [br]celo jezgro bi

0:06:41.430,0:06:43.630
bilo malko stabilnije.

0:06:43.660,0:06:46.260
I tako, da bi postao proton - [br]setite se,

0:06:46.260,0:06:49.540
neutron ima neutralno naelektrisanje.

0:06:49.550,0:06:52.280
I sta on uradi - emituje elektron.[br]Znam da sad

0:06:52.300,0:06:53.910
kazete - Sal, znas[br]to je blesavo,

0:06:53.910,0:06:55.600
nisam ni znao/la [br]da neutroni imaju

0:06:55.600,0:06:56.950
elektrone u sebi, i to.

0:06:56.950,0:06:58.380
I ja se slazem sa vama.

0:06:58.380,0:06:59.560
Jeste blesavo.

0:06:59.560,0:07:01.460
I jednog dana cemo [br]uciti o svemu sto

0:07:01.460,0:07:03.340
postoji unutar jezgra.[br]Za sada

0:07:03.360,0:07:04.990
hajde samo da[br]kazemo da on moze

0:07:05.000,0:07:10.160
da emituje elektrone. [br]Tako se ovde

0:07:10.160,0:07:12.516
emituje elektron....[br]emituje elektron

0:07:12.536,0:07:15.220
I to oznacavamo sa - [br]grubo, njegova masa je nula.

0:07:15.220,0:07:17.500
Znamo da elektron [br]zapravo nema masu nula,

0:07:17.600,0:07:19.770
ali ovde govorimo [br]o masenom broju.

0:07:19.870,0:07:24.760
Ako je proton jedan, [br]elektron je 1/1,836 deo toga.

0:07:24.760,0:07:26.420
Kada zaokruzimo[br]kazemo

0:07:26.420,0:07:27.430
da mu je[br]masa nula.

0:07:27.460,0:07:28.920
Masa mu nije zaista nula.

0:07:28.920,0:07:32.030
A naelektrisanje mu je [br]minus 1. Atomski

0:07:32.210,0:07:33.660
broj mu je, [br]mozemo reci da

0:07:33.660,0:07:35.380
mu je kao [br]atomski broj minus 1.

0:07:35.400,0:07:37.620
Znaci emituje elektron.

0:07:37.620,0:07:40.060
Emisijom elektrona, [br]umesto da bude neutralan

0:07:40.140,0:07:42.980
sada prelazi u proton.

0:07:44.540,0:07:47.150
Ovo se zove beta raspad.

0:07:49.100,0:07:51.310
Beta raspad.

0:07:52.600,0:07:55.720
A beta cestica je ustvari [br]samo taj emitovani elektron.

0:07:56.530,0:08:00.240
Hajde da se vratimo [br]slucaju naseg elementa.

0:08:00.240,0:08:04.070
Koji ima odredjen broj protona, i ima

0:08:04.070,0:08:06.500
odredjen broj neutrona.

0:08:06.500,0:08:08.400
Znaci imate protone i neutrone, i tako

0:08:08.400,0:08:09.970
znate maseni broj.

0:08:09.970,0:08:12.880
Kada element podlegne [br]beta raspadu, sta se desi?

0:08:13.180,0:08:15.530
Da li se broj protona menja?

0:08:15.680,0:08:18.540
Naravno, imamo jedan vise [br]proton nego ranije.

0:08:18.688,0:08:20.728
Jer nam se neutron [br]pretvorio u proton.

0:08:20.728,0:08:23.638
Znaci sad imamo protone +1.

0:08:23.638,0:08:25.698
Da li nam se maseni broj promenio?

0:08:25.698,0:08:26.454
Da vidimo.

0:08:26.454,0:08:28.202
Neutroni su nam [br]se smanjili za jedan

0:08:28.202,0:08:30.400
ali protoni su se [br]povecali za jedan.

0:08:30.400,0:08:32.495
Tako da se maseni broj ne menja.

0:08:32.495,0:08:36.580
I dalje ce biti p plus N.

0:08:36.710,0:08:39.249
Znaci maseni broj ostaje isti, [br]za razliku od

0:08:39.249,0:08:42.639
alfa raspada, [br]ali se element ipak menja.

0:08:42.639,0:08:44.749
Promenio vam se broj protona.

0:08:44.749,0:08:47.649
Znaci i sada dobijate [br]novi element,

0:08:47.649,0:08:49.220
pri beta raspadu.

0:08:49.220,0:08:52.280
Hajde da kazemo [br]da imamo drugaciju situaciju.

0:08:52.280,0:08:55.900
Da kazemo da imamo situaciju [br]gde jedan od protona

0:08:55.900,0:08:59.340
gleda neutrone i kaze - znate sta?

0:08:59.340,0:09:01.960
Gledam kako zive.

0:09:01.970,0:09:03.920
I bas mi se svidja.

0:09:03.920,0:09:09.450
Mislim da bih se bolje uklopio, [br]i nasa zajednica

0:09:09.450,0:09:14.920
cestica u jezgru [br]bi bila srecnija

0:09:14.920,0:09:17.050
kada bih i ja bio neutron.

0:09:17.050,0:09:19.350
Svi bismo bili u stabilnijem stanju.

0:09:19.400,0:09:23.170
I sta se desi, taj mali [br]sto ne voli da je proton

0:09:23.190,0:09:28.230
ima sansu da emituje - [br]i sad je ovo novi koncept

0:09:28.240,0:09:30.700
- pozitron, ne proton.

0:09:30.760,0:09:32.470
On emituje pozitron.

0:09:32.470,0:09:34.480
A sta je pozitron?

0:09:34.480,0:09:36.780
To je nesto sto ima identicnu masu

0:09:36.780,0:09:38.530
kao elektron.

0:09:38.530,0:09:42.890
Znaci, ima 1/1836 deo mase protona.

0:09:42.890,0:09:45.220
Ali mi pisemo nulu ovde, [br]jer u jedinicama

0:09:45.240,0:09:47.940
masenog broja, [br]to je skoro nula.

0:09:48.000,0:09:49.900
Ali on ima [br]pozitivno naelektrisanje.

0:09:49.900,0:09:51.596
I to je malo [br]zbunjujuce, posto se

0:09:51.596,0:09:52.650
i dalje pise [br]"e" ovde.

0:09:52.650,0:09:54.810
Ja kad god vidim "e", [br]ja mislim na elektron.

0:09:54.810,0:09:57.400
Ali ne, pise se "e" jer je to [br]prakticno ista cestica,

0:09:57.430,0:09:59.070
ali koja umesto negativnog

0:09:59.070,0:10:01.280
ima pozitivno naelektrisanje.

0:10:01.280,0:10:03.550
To je pozitron.

0:10:03.550,0:10:04.460
pozitron

0:10:04.460,0:10:07.000
I sad vec postajemo pomalo egzoticni

0:10:07.000,0:10:10.350
sa tim raznim cesticama [br]i stvarima kojih se doticemo.

0:10:10.350,0:10:12.260
Ali ovo se zaista desava.

0:10:12.260,0:10:15.690
I ako imate proton [br]koji emituje ovu cesticu,

0:10:15.710,0:10:18.650
koja odnese prakticno sve [br]pozitivno naelektrisanje sa sobom,

0:10:18.650,0:10:26.060
taj proton se pretvara u neutron.

0:10:26.060,0:10:28.580
I to se zove pozitronska emisija.

0:10:28.580,0:10:31.590
Obicno je lako shvatiti [br]sta je pozitronska emisija,

0:10:31.590,0:10:33.670
jer se zove pozitronska emisija.

0:10:33.670,0:10:38.030
Pa ako krenemo od istog E, [br]koji ima neki broj protona,

0:10:38.030,0:10:40.450
i neki broj neutrona

0:10:40.450,0:10:43.580
Kakav ce biti novi element?

0:10:43.580,0:10:45.620
Pa, izgubice proton, [br]p minus 1.

0:10:45.620,0:10:47.620
Koji ce se pretvoriti u neutron.

0:10:47.620,0:10:49.480
Znaci p ce se smanjiti za jedan.

0:10:49.480,0:10:51.270
N ce se povecati za jedan.

0:10:51.270,0:10:55.330
Sto znaci da se masa[br]celog atoma nece promeniti.

0:10:55.330,0:10:57.160
Bice p plus N.

0:10:57.160,0:11:00.450
Ali cemo i dalje dobiti [br]novi element, je li tako?

0:11:00.450,0:11:02.500
Kada smo imali [br]beta raspad, povecao

0:11:02.500,0:11:04.640
se broj protona.[br]Tako da smo

0:11:04.640,0:11:06.940
otisli na desnu[br]stranu periodnog sistema

0:11:06.940,0:11:09.300
ili smo povecali nasu... [br]shvatate na sta mislim.

0:11:09.300,0:11:12.050
Kad imamo pozitronsku emisiju,

0:11:12.050,0:11:14.780
smanjuje nam se broj protona.

0:11:14.780,0:11:16.670
I ustvari to treba da napisem ovde

0:11:16.670,0:11:17.600
kod obe formule.

0:11:17.600,0:11:19.890
Znaci ovo je pozitronska emisija, [br]i ostaje mi

0:11:19.890,0:11:21.840
jedan pozitron.

0:11:21.840,0:11:29.170
A kod beta raspada, [br]ostaje mi jedan elektron.

0:11:29.170,0:11:30.900
Oni se pisu sasvim isto.[br]Znate da je

0:11:30.900,0:11:32.660
ovo elektron, [br]jer ima -1

0:11:32.660,0:11:34.240
naelektrisanje. Znate [br]da je ovo

0:11:34.240,0:11:36.140
pozitron, jer ima[br]+ 1 naelektrisanje.

0:11:36.140,0:11:38.230
Imamo jos jednu vrstu raspada

0:11:38.230,0:11:39.560
za koju treba da znate.

0:11:39.560,0:11:41.520
Ali se pri njoj ne menja [br]ni broj protona

0:11:41.520,0:11:43.410
ni neutrona u jezgru.

0:11:43.410,0:11:46.070
Pri njoj se samo oslobadja [br]ogromna kolicina energije,

0:11:46.070,0:11:48.240
ili ponekad, visoko-energetski foton.

0:11:48.240,0:11:50.290
I to se zove gama raspad.

0:11:50.290,0:11:52.480
Gama raspad znaci da se ova ekipa

0:11:52.480,0:11:53.710
samo pregrupise.

0:11:53.710,0:11:55.255
Mozda se malo zbiju.

0:11:55.255,0:11:57.800
I time oslobode energiju u [br]vidu elektromagnetnog

0:11:57.800,0:12:02.190
talasa vrlo velike [br]talasne duzine. Sto je

0:12:02.190,0:12:04.930
u osnovi gama, mozete ga [br]zvati ili gama cestica

0:12:04.930,0:12:07.810
ili gama zrak. Koji ima[br]veoma veliku energiju.

0:12:07.810,0:12:10.120
Gama zraci su nesto[br]u cijoj blizini

0:12:10.120,0:12:11.950
se ne zelite naci.

0:12:11.950,0:12:14.840
Velika je mogucnost [br]da mogu mozda i da vas ubiju.

0:12:14.840,0:12:17.700
Sve sto smo presli, sto sam rekao [br]je pomalo teoretski.

0:12:17.700,0:12:20.170
Hajde da uradimo [br]neke zadatke i otkrijemo

0:12:20.170,0:12:21.760
o kom tipu raspada se radi.

0:12:21.760,0:12:24.250
Evo ovde imam 7-berilijum [br]gde je sedam

0:12:24.250,0:12:26.420
njegov maseni broj.

0:12:26.420,0:12:29.960
I pretvoricu ga u 7-litijum.

0:12:29.960,0:12:31.600
Dakle, sta se ovde desilo?

0:12:31.600,0:12:35.620
Moj berilijum, moj maseni broj [br]je ostao isti, ali

0:12:35.620,0:12:41.230
sam presao sa 4 protona na 3 protona.

0:12:41.230,0:12:44.350
Znaci smanjujem broj protona.

0:12:44.350,0:12:46.360
Moja ukupna masa [br]se nije promenila.

0:12:46.360,0:12:48.570
Znaci definitivno [br]nije u pitanju alfa raspad.

0:12:48.570,0:12:51.020
Alfa raspad je bio, znate, [br]oslobadjate ceo

0:12:51.020,0:12:52.570
helijum iz jezgra.

0:12:52.570,0:12:55.070
Pa sta onda oslobadjam?

0:12:55.070,0:12:57.280
Ja tu kao oslobadjam [br]jedno pozitivno naelek-

0:12:57.280,0:12:59.150
trisanje, ili oslobadjam pozitron.

0:12:59.150,0:13:00.780
I ustvari to imam

0:13:00.780,0:13:03.840
u ovoj formuli.[br]Ovo je pozitron.

0:13:03.840,0:13:06.680
Znaci ova vrsta raspada [br]7-berilijuma u 7-litijum

0:13:06.680,0:13:09.660
je pozitronska emisija.

0:13:09.660,0:13:11.010
Vazi.

0:13:11.010,0:13:12.760
Hajde da vidimo [br]sledeci zadatak.

0:13:12.760,0:13:20.000
Imamo uranijum-238 [br]koji se raspada u torijum-234.

0:13:20.000,0:13:25.650
I vidimo da se maseni broj [br]smanjuje za 4, minus 4,

0:13:25.650,0:13:28.460
i vidimo da se atomski broj [br]smanjuje, ili

0:13:28.460,0:13:31.110
da se protoni smanjuju za 2.

0:13:31.110,0:13:34.070
Znaci mora da otpustate, [br]prakticno, nesto sto

0:13:34.070,0:13:36.710
ima maseni broj 4, [br]a atomski broj

0:13:36.710,0:13:38.970
dva, iliti helijum.

0:13:38.970,0:13:41.900
Znaci ovo je alfa raspad.

0:13:41.900,0:13:45.190
Znaci ovo ovde je alfa cestica.

0:13:45.190,0:13:48.170
I ovo je primer alfa raspada.

0:13:48.170,0:13:50.970
Sada verovatno kazete, [br]cekaj Sal, ovde se

0:13:50.970,0:13:52.450
desava nesto cudno.

0:13:52.450,0:13:56.080
Jer ako smo presli sa 92 protona [br]na 90 protona,

0:13:56.080,0:13:58.850
i dalje imamo 92 elektrona.

0:13:58.850,0:14:02.660
Zar sad ne bih imao/la [br]minus 2 naelektrisanje?

0:14:02.660,0:14:06.850
Jos bolje, ovaj helijum [br]koji otpustam, on nema

0:14:06.850,0:14:08.850
nikakve elektrone sa sobom.

0:14:08.850,0:14:10.660
To je samo jezgro [br]helijuma. Zar onda

0:14:10.660,0:14:12.510
ono nema +2[br]naelektrisanje? I kad

0:14:12.510,0:14:14.900
biste to rekli, bili[br]biste apsolutno u pravu.

0:14:14.900,0:14:18.740
Ali u stvarnosti cim se [br]ovaj raspad desi, ovaj

0:14:18.740,0:14:21.110
torijum, nema razloga [br]da zadrzi ova dva

0:14:21.110,0:14:24.300
elektrona, i tako [br]ta dva elektrona nestanu

0:14:24.300,0:14:27.040
i torijum postaje [br]ponovo neutralan.

0:14:27.040,0:14:30.300
A i ovaj helijum isto tako, [br]veoma je brz. On jako

0:14:30.300,0:14:32.400
zeli dva elektrona [br]da se stabilizuje,

0:14:32.400,0:14:34.840
pa je brz da ugrabi [br]dva elektrona od onoga

0:14:34.840,0:14:38.430
na sta usput naleti, [br]i tako postaje stabilan.

0:14:38.430,0:14:40.720
To mozete napisati [br]na jedan od ta dva nacina.

0:14:40.720,0:14:42.645
Hajde da uradimo jos jedan.

0:14:42.645,0:14:44.590
Evo ovde imam jod.

0:14:45.400,0:14:48.120
Da vidimo sta se desava.

0:14:48.120,0:14:49.940
Masa mi se ne menja.

0:14:49.940,0:14:52.730
Znaci moraju mi se [br]protoni pretvoriti u neutrone

0:14:52.730,0:14:55.180
ili neutroni u protone.

0:14:55.180,0:14:58.570
A ovde vidim da imam [br]53 protona, a

0:14:58.570,0:15:00.940
sada imam 54 protona.

0:15:00.940,0:15:03.430
Znaci morao se [br]neutron pretvoriti u proton.

0:15:03.430,0:15:06.560
Neutron je morao preci u proton.

0:15:06.560,0:15:08.410
A nacin na koji [br]neutron prelazi

0:15:08.410,0:15:11.410
u proton je [br]oslobadjanjem elektrona.

0:15:11.410,0:15:13.740
I to vidimo u ovoj formuli ovde.

0:15:13.740,0:15:16.870
Oslobodjen je elektron.

0:15:16.870,0:15:19.310
I tako je ovo beta raspad.

0:15:19.310,0:15:20.980
Ovo je beta cestica.

0:15:24.980,0:15:26.850
I ovde je ista logika.

0:15:26.850,0:15:30.210
Sad cete vi - cekaj, [br]presli smo sa 53 na 54 protona.

0:15:30.210,0:15:33.240
Sad kad imam proton viska, [br]zar necu imati

0:15:33.240,0:15:35.560
pozitivno naelektrisanje ovde?

0:15:35.560,0:15:37.600
Pa, imali bi.

0:15:37.600,0:15:40.350
Ali veoma brzo ce ovaj - [br]verovatno nece zgrabiti bas ove

0:15:40.350,0:15:43.220
elektrone ovde, toliko [br]elektrona kruzi okolo - ali

0:15:43.220,0:15:44.910
zgrabice elektrone [br]odnegde da bi

0:15:44.910,0:15:46.780
postao stabilan, i bice [br]opet stabilan.

0:15:46.780,0:15:48.600
U pravu ste [br]ako ste pomislili -

0:15:48.600,0:15:51.250
zar to nece biti jon bar neki [br]kratak delic vremena?

0:15:51.250,0:15:53.150
Hajde da uradimo jos jedan zadatak.

0:15:53.150,0:15:56.750
Znaci imamo 222-radon - [br]koji ima atomski broj 86 -

0:15:56.750,0:16:01.650
i prelazi u 218-polonijum, [br]sa atomskim brojem 84.

0:16:01.650,0:16:03.330
I ovde imam [br]interesantan komentar.

0:16:03.330,0:16:07.370
Polonijum je dobio ime [br]po Poljskoj, zbog Marije Kiri,

0:16:07.370,0:16:11.110
ona - u to vreme Poljska, [br]to je bilo krajem veka,

0:16:11.110,0:16:14.050
oko kraja 1800-ih, [br]Poljska nije postojala kao

0:16:14.050,0:16:16.460
zasebna drzava.

0:16:16.460,0:16:19.130
Bila je podeljena izmedju [br]Prusije, Rusije i Austrije.

0:16:19.130,0:16:21.610
I oni su hteli da stave [br]ljudima do znanja da,

0:16:21.610,0:16:24.210
hej, znate, mi mislimo [br]da smo mi jedan narod.

0:16:24.210,0:16:26.730
I onda su pronasli da kad, [br]je li, se radon raspada

0:16:26.730,0:16:28.710
on formira ovaj element.

0:16:28.710,0:16:31.410
I nazvali su ga [br]po svojoj otadzbini, po Poljskoj.

0:16:31.410,0:16:33.730
Tu privilegiju imate [br]kad otkrijete novi element.

0:16:33.730,0:16:34.830
Bilo kako bilo, [br]da se

0:16:34.830,0:16:36.470
vratimo problemu. [br]I sta se desilo?

0:16:36.470,0:16:38.660
Masa atoma [br]se smanjila za cetiri.

0:16:38.660,0:16:41.250
Atomski broj se smanjio za dva.

0:16:41.250,0:16:44.360
Znaci jos jednom, mora da smo [br]emitovali cesticu helijuma.

0:16:44.360,0:16:49.000
Jezgro helijuma, nesto [br]sto ima maseni broj

0:16:49.000,0:16:51.300
cetiri, a atomski broj dva.

0:16:51.300,0:16:52.810
I to je to.

0:16:52.810,0:16:55.970
Dakle ovo je [br]alfa raspad.

0:16:55.970,0:16:57.870
Ovo mozemo [br]zapisati kao

0:16:57.870,0:16:59.630
jezgro helijuma.[br]Znaci nema elektrona.

0:16:59.640,0:17:01.943
Mogli bismo odmah reci [br]da bi ovo bilo negativno

0:17:01.943,0:17:03.000
naelektrisano, [br]ali tad gubi