0:00:00.688,0:00:03.577
Pre 15 godina se verovalo

0:00:03.577,0:00:05.627
da se mozak većim delom

0:00:05.627,0:00:08.606
razvija u prvim godinama života.

0:00:08.606,0:00:11.318
Tada još nismo mogli

0:00:11.318,0:00:13.939
da zavirimo u čovečiji mozak

0:00:13.939,0:00:16.977
i da pratimo njegov razvoj[br]tokom čitavog života.

0:00:16.977,0:00:20.138
U poslednjoj deceniji,[br]prvenstveno zahvaljujući napretku

0:00:20.138,0:00:21.943
u tehnologiji snimanja mozga,

0:00:21.943,0:00:24.886
poput magnetne[br]rezonantne tomografije (MRT),

0:00:24.886,0:00:28.013
neuronaučnici su počeli da gledaju

0:00:28.013,0:00:30.432
u živi ljudski mozak svih uzrasta[br]i da prate promene

0:00:30.432,0:00:33.303
u strukturi mozga[br]i moždanim funkcijama.

0:00:33.303,0:00:36.980
Tako se za trenutne snimke[br]strukturalne MRT koriste

0:00:36.980,0:00:40.042
fotografije visoke rezolucije[br]iz unutrašnjosti

0:00:40.042,0:00:43.262
živog ljudskog mozga.[br]Zato možemo postaviti nova pitanja poput:

0:00:43.262,0:00:45.702
"Koliko sive mase sadrži mozak?

0:00:45.702,0:00:47.505
Kako se to menja s godinama?"

0:00:47.505,0:00:51.217
Koristimo i funkcionalnu MRT,[br]zvanu fMRT,

0:00:51.217,0:00:54.612
da bismo napravili video[br]sa moždanom aktivnošću,

0:00:54.612,0:00:57.480
dok ispitanici obavljaju neki zadatak,

0:00:57.480,0:01:00.372
kao što je mišljenje,[br]osećanje ili opažanje.

0:01:00.372,0:01:03.138
Mnoge laboratorije širom sveta[br]učestvuju u ovom

0:01:03.138,0:01:05.368
istraživanju i sada imamo[br]zaista bogatu

0:01:05.368,0:01:08.892
i preciznu sliku toga[br]kako se razvija živi ljudski mozak.

0:01:08.892,0:01:11.960
Ta je slika radikalno promenila način

0:01:11.960,0:01:14.593
na koji razmišljamo[br]o razvoju ljudskog mozga.

0:01:14.593,0:01:17.361
otkrivajući nam da nije sve završeno[br]u ranom detinjstvu,

0:01:17.361,0:01:20.072
već da mozak nastavlja da se razvija

0:01:20.072,0:01:24.118
i u adolescenciji i kroz dvadesete[br]i tridesete godine.

0:01:24.118,0:01:28.097
Adolescencija se definiše[br]kao životni period koji počinje

0:01:28.097,0:01:32.493
sa biološkim, hormonalnim,[br]fizičkim promenama u pubertetu

0:01:32.493,0:01:35.778
i završava se u dobu[br]u kojem pojedinac zauzima

0:01:35.778,0:01:39.229
stabilnu, nezavisnu ulogu u društvu.

0:01:39.229,0:01:41.019
(Smeh)

0:01:41.019,0:01:43.784
To može da potraje.[br](Smeh)

0:01:43.784,0:01:46.803
Jedno od područja mozga[br]koje se najdrastičnije menja

0:01:46.803,0:01:50.067
tokom adolescencije[br]zove se prefrontalni korteks.

0:01:50.067,0:01:53.044
Dakle, ovo je model ljudskog mozga,

0:01:53.044,0:01:55.924
a ovo je prefrontalni korteks,[br]skroz napred.

0:01:55.924,0:01:58.433
Prefrontalni korteks je[br]zanimljivo područje mozga.

0:01:58.433,0:02:01.547
Ono je proporcionalno[br]mnogo veće kod ljudi nego

0:02:01.547,0:02:05.174
kod bilo koje druge vrste[br]i ima ulogu u čitavom spektru

0:02:05.190,0:02:08.462
viših kognitivnih funkcija,[br]u stvarima kao što su odlučivanje,

0:02:08.462,0:02:10.552
planiranje, planiranje onoga[br]šta ćete sutra da radite

0:02:10.552,0:02:13.292
ili sledeće nedelje ili[br]sledeće godine,

0:02:13.292,0:02:15.958
sprečavanje neumesnog ponašanja,[br]zaustavlja vas, da ne kažete

0:02:15.958,0:02:18.883
nešto sasvim nepristojno[br]ili da uradite nešto stvarno glupo.

0:02:18.883,0:02:20.661
On je uključen i u društvene interakcije,

0:02:20.661,0:02:23.785
razumevanje drugih ljudi i samosvest.

0:02:23.785,0:02:26.835
MRT istraživanja razvoja tog područja

0:02:26.835,0:02:29.305
pokazala su da je on zaista[br]podvrgnut drastičnom razvoju

0:02:29.305,0:02:32.238
tokom perioda adolescencije.

0:02:32.238,0:02:35.196
Ako pogledate zapreminu[br]sive mase, na primer,

0:02:35.196,0:02:40.045
zapremina sive mase se[br]povećava od 4. do 22. godine,

0:02:40.045,0:02:42.367
povećava se tokom detinjstva,[br]što možete da vidite

0:02:42.367,0:02:46.120
na ovom grafikonu.[br]Dostiže vrhunac u ranoj adolescenciji.

0:02:46.120,0:02:48.685
Strelice označavaju vrhunac[br]zapremine sive mase

0:02:48.685,0:02:52.151
u prefrontalnom korteksu.[br]Možete videti da se taj vrhunac

0:02:52.151,0:02:55.661
kod dečaka dostiže nekoliko godina[br]kasnije nego kod devojčica,

0:02:55.661,0:02:57.500
verovatno zbog toga što dečaci[br]u proseku prolaze kroz

0:02:57.500,0:02:59.752
pubertet nekoliko godina[br]kasnije nego devojčice,

0:02:59.752,0:03:03.187
a zatim tokom adolescencije[br]dolazi do značajnog smanjenja

0:03:03.187,0:03:05.872
u zapremini sive mase[br]u prefrontalnom korteksu.

0:03:05.872,0:03:07.897
To možda zvuči loše,[br]ali je to zapravo

0:03:07.897,0:03:11.047
veoma važan razvojni proces,

0:03:11.047,0:03:15.153
zato što siva masa sadrži[br]tela ćelija i veze

0:03:15.153,0:03:18.607
između ćelija, sinapse, a smanjivanje

0:03:18.607,0:03:21.352
zapremine sive mase[br]u prefrontalnom korteksu

0:03:21.352,0:03:24.244
se smatra ekvivalentom[br]sinaptičkom orezivanju

0:03:24.244,0:03:26.567
eliminaciji neželjenih sinapsi.

0:03:26.567,0:03:29.700
To je veoma važan proces.[br]Delimično zavisi

0:03:29.700,0:03:32.834
od okruženja u kojem se[br]životinja ili čovek nalaze,

0:03:32.834,0:03:36.278
a sinapse koje se koriste postaju jače,

0:03:36.278,0:03:38.211
dok sinapse koje se ne koriste

0:03:38.211,0:03:40.543
u tom konkretnom okruženju odstranjuju.

0:03:40.543,0:03:43.049
Možete to posmatrati[br]kao orezivanje ružinog bokora.

0:03:43.049,0:03:45.889
Orezujete slabije grane tako da

0:03:45.889,0:03:48.927
bi preostale, važne grane[br]mogle da ojačaju,

0:03:48.927,0:03:52.853
a taj proces, koji efektivno[br]podešava moždano tkivo

0:03:52.853,0:03:55.520
prema okruženju specifičnom[br]za neku vrstu,

0:03:55.520,0:03:58.435
dešava se u prefrontalnom korteksu[br]i drugim područjima mozga

0:03:58.435,0:04:01.989
tokom ljudske adolescencije.

0:04:01.989,0:04:05.690
Drugi pravac istraživanja koji koristimo[br]da bismo pratili promene

0:04:05.690,0:04:08.942
u odraslom mozgu je[br]korišćenje funkcionalne MRT

0:04:08.942,0:04:12.215
da bismo posmatrali promene[br]u moždanoj aktivnosti tokom godina.

0:04:12.215,0:04:13.857
Daću vam primer iz moje laboratorije.

0:04:13.857,0:04:17.418
U mojoj laboratoriji nas zanima[br]socijalni mozak, to jest

0:04:17.418,0:04:21.002
mreža područja mozga koju koristimo[br]da bismo razumeli

0:04:21.002,0:04:23.435
druge ljude i komunicirali sa njima.

0:04:23.435,0:04:27.201
Ja volim da pokazujem[br]fotografiju fudbalera

0:04:27.201,0:04:31.608
kako bih ilustrovala dva aspekta[br]aktivnosti socijalnog mozga.

0:04:31.608,0:04:33.041
Dakle, ovo je fudbalska utakmica.[br](Smeh)

0:04:33.041,0:04:35.683
Majkl Oven je upravo promašio gol

0:04:35.683,0:04:38.485
i leži na zemlji, a prvi aspekt[br]socijalnog mozga

0:04:38.485,0:04:41.444
koji ova slika stvarno lepo ilustruje[br]je koliko su socijalne

0:04:41.444,0:04:44.494
emotivne reakcije automatske[br]i instinktivne,

0:04:44.494,0:04:47.458
tako da u deliću sekunde[br]kada Majkl Oven maši gol,

0:04:47.458,0:04:49.268
svi rade istu stvar sa rukama

0:04:49.268,0:04:51.071
i istu stvar sa licem,[br]čak i Majkl Oven

0:04:51.071,0:04:52.895
dok klizi niz travu, radi istu stvar

0:04:52.895,0:04:55.164
sa svojim rukama[br]i verovatno ima isti

0:04:55.164,0:04:57.138
izraz lica, a jedini ljudi[br]koji to ne rade

0:04:57.138,0:05:00.599
su momci u žutom[br]u pozadini - (Smeh) -

0:05:00.599,0:05:03.142
mislim da su na pogrešnoj[br]strani stadiona

0:05:03.142,0:05:05.437
i daju drugačiju socijalnu[br]emotivnu reakciju

0:05:05.437,0:05:08.072
koji mi odmah prepoznajemo,[br]a to je drugi aspekt

0:05:08.072,0:05:11.708
socijalnog mozga, koji ova slika[br]veoma lepo dočarava,

0:05:11.708,0:05:15.090
koliko dobro možemo da pročitamo[br]ponašanje drugih ljudi,

0:05:15.090,0:05:17.767
njihove postupke, gestove, izraze lica,

0:05:17.767,0:05:21.583
u pogledu njihovih osnovnih emocija[br]i mentalnih stanja.

0:05:21.583,0:05:23.360
Dakle, ne morate da pitate te momke.

0:05:23.360,0:05:25.901
Imate sasvim dobru predstavu[br]o tome šta oni osećaju

0:05:25.901,0:05:28.489
i misle u ovom konkretnom trenutku.

0:05:28.489,0:05:30.245
To želimo da posmatramo[br]u mojoj laboratoriji.

0:05:30.245,0:05:33.817
Dakle, u laboratoriju dovedemo[br]adolescente i odrasle

0:05:33.833,0:05:36.218
na skeniranje mozga,[br]damo im neki zadatak

0:05:36.218,0:05:39.512
koji uključuje razmišljanje[br]o drugim ljudima, njiihovim mišljenjima,

0:05:39.512,0:05:42.406
njihovim mentalnim stanjima,[br]emocijama. Jedna od stvari

0:05:42.406,0:05:45.252
koju smo do sada pronašli nekoliko puta,[br]kao i druge laboratorije

0:05:45.252,0:05:48.470
širom sveta, jeste[br]deo prefrontalnog korteksa koji se zove

0:05:48.470,0:05:51.688
središnji prefrontalni korteks,[br]koji je prikazan u plavom na slajdu

0:05:51.688,0:05:54.444
i nalazi se tačno u sredini[br]prefrontalnog korteksa

0:05:54.444,0:05:56.842
duž sredine glave.

0:05:56.842,0:06:00.125
Ovo područje je aktivnije[br]kod adolescenata kada donose

0:06:00.125,0:06:02.252
društvene odluke[br]i misle o drugim ljudima

0:06:02.252,0:06:05.053
nego što je kod odraslih[br]i to je zapravo meta analiza

0:06:05.053,0:06:08.293
devet različitih studija u ovoj oblasti[br]iz laboratorija širom sveta.

0:06:08.293,0:06:10.993
One pokazuju istu stvar,[br]da se aktivnost

0:06:10.993,0:06:14.363
u tom središnjem prefrontalnom[br]korteksu smanjuje

0:06:14.363,0:06:16.810
tokom perioda adolescencije.

0:06:16.810,0:06:19.454
Mi smatramo da bi to moglo biti[br]zbog toga što adolescenti i odrasli

0:06:19.454,0:06:21.820
koriste drugačiji mentalni pristup,

0:06:21.820,0:06:25.238
drugačiju kognitivnu strategiju[br]za donošenje društvenih odluka.

0:06:25.238,0:06:28.754
Jedan od načina da se to posmatra[br]su bihejvioralne studije

0:06:28.754,0:06:30.731
pri kojima dovodimo ljude[br]u laboratoriju i dajemo im

0:06:30.731,0:06:33.275
neki bihejvioralni zadatak,[br]daću vam jedan primer

0:06:33.275,0:06:36.485
zadatka koji koristimo u laboratoriji.

0:06:36.485,0:06:39.133
Zamislite da ste učesnik[br]u jednom od naših eksperimenata.

0:06:39.133,0:06:40.858
Dođete u laboratoriju,

0:06:40.858,0:06:43.532
vidite ovaj zadatak na kompjuteru.

0:06:43.532,0:06:46.322
U ovom zadatku vidite set polica.

0:06:46.322,0:06:49.139
Na nekim od njih su predmeti,

0:06:49.139,0:06:52.110
i primetićete čoveka[br]koji stoji iza polica

0:06:52.110,0:06:55.695
kao i da postoje neki predmeti[br]koje on ne može da vidi.

0:06:55.695,0:06:57.974
Oni su zaklonjeni od njegovog pogleda[br]nekom vrstom

0:06:57.974,0:07:00.618
sivog parčeta drveta.

0:07:00.618,0:07:04.102
To je isti set polica[br]iz njegove tačke gledišta.

0:07:04.102,0:07:07.595
Obratite pažnju na to da on može[br]da vidi samo neke predmete,

0:07:07.595,0:07:10.047
dok je mnogo više predmeta[br]koje vi možete da vidite.

0:07:10.047,0:07:12.243
Vaš zadatak je da pomerate[br]predmete unaokolo.

0:07:12.243,0:07:14.605
Voditelj, koji stoji iza polica,

0:07:14.605,0:07:17.350
određivaće kako treba[br]da pomerate predmete,

0:07:17.350,0:07:19.244
ali zapamtite, on vam neće[br]tražiti da pomerate predmete

0:07:19.244,0:07:22.964
koje on ne može da vidi.[br]To nam uvodi veoma interesantan

0:07:22.964,0:07:25.157
uslov, pri čemu postoji nesklad

0:07:25.157,0:07:28.325
između vaše perspektive[br]i perspektive voditelja.

0:07:28.325,0:07:31.565
Dakle, zamislite da vam on kaže[br]da pomerite gornji kamion nalevo.

0:07:31.565,0:07:33.596
Tu se nalaze tri kamiona.[br]Vi biste instinktivno

0:07:33.611,0:07:35.761
posegli za belim kamionom,[br]jer je to gornji kamion

0:07:35.761,0:07:38.579
iz vaše perspektive,[br]ali onda se morate setiti,

0:07:38.579,0:07:40.638
"Oh, on ne može da vidi taj kamion,[br]mora da je onda mislio

0:07:40.638,0:07:43.395
da treba da pomerim plavi kamion",[br]koji je gornji kamion

0:07:43.395,0:07:46.040
iz njegove perspektive.[br]Verovali ili ne,

0:07:46.040,0:07:48.991
normalni, zdravi, inteligentni[br]odrasli ljudi kao vi prave greške

0:07:48.991,0:07:52.131
oko 50 % vremena[br]u takvim pokušajima.

0:07:52.131,0:07:54.974
Pomeraju beli kamion umesto plavog.

0:07:54.974,0:07:58.290
Ovaj zadatak dajemo[br]adolescentima i odraslima

0:07:58.290,0:07:59.844
i imamo kontrolni uslov

0:07:59.844,0:08:03.905
gde nema voditelja već[br]umesto toga odredimo pravilo.

0:08:03.905,0:08:05.819
Kažemo im, u redu, uradićemo[br]potpuno istu stvar,

0:08:05.819,0:08:08.656
ali ovog puta nema voditelja.[br]Umesto toga, moraćete da

0:08:08.656,0:08:11.863
ignorišete objekte[br]sa tamno sivom pozadinom.

0:08:11.863,0:08:14.563
Videćete da je to potpuno[br]isti uslov, samo

0:08:14.563,0:08:17.409
u uslovu bez voditelja[br]moraju da se sete

0:08:17.409,0:08:20.480
da primenjuju to[br]donekle proizvoljno pravilo,

0:08:20.480,0:08:22.160
dok u uslovu sa voditeljem[br]moraju da se sete

0:08:22.160,0:08:25.701
da uzmu u obzir perspektivu voditelja

0:08:25.701,0:08:29.998
kako bi usmeravali svoje ponašanje.

0:08:29.998,0:08:32.608
U redu, ako vam pokažem[br]procenat grešaka

0:08:32.608,0:08:35.174
u velikoj razvojnoj studiji[br]koju smo sproveli,

0:08:35.174,0:08:38.728
u studiji koja je obuhvatala raspon[br]od sedme godine do odraslog doba

0:08:38.728,0:08:39.938
i ono što ćemo videti[br]je procenat grešaka

0:08:39.938,0:08:41.912
u grupi odraslih u oba uslova.

0:08:41.927,0:08:45.198
Sivo je uslov sa voditeljem i videćete kako

0:08:45.198,0:08:47.771
naši inteligentni odrasli[br]prave greške oko 50 procenata

0:08:47.771,0:08:50.486
vremena, dok mnogo manje grešaka prave

0:08:50.486,0:08:52.514
kada voditelj nije prisutan,[br]već kada samo moraju

0:08:52.514,0:08:55.595
da se sete pravila[br]ignorisanja sive pozadine.

0:08:55.595,0:08:58.263
Ta dva uslova se razvijaju

0:08:58.263,0:09:01.186
na isti način.[br]Između kasnog detinjstva

0:09:01.186,0:09:03.427
i sredine adolescencije,[br]nema napretka,

0:09:03.427,0:09:06.778
drugim rečima redukcije grešaka,[br]u oba eksperimenta,

0:09:06.778,0:09:07.898
u oba ova uslova.

0:09:07.898,0:09:10.183
Ali kad uporedite poslednje dve grupe,

0:09:10.183,0:09:12.135
grupu srednje adolescencije[br]i grupu odraslih,

0:09:12.135,0:09:15.295
stvari postaju zanimljive,[br]jer tu nema

0:09:15.295,0:09:18.333
kontinuiranog napretka[br]u uslovu bez voditelja.

0:09:18.333,0:09:21.263
Drugim rečima, sve što[br]treba da uradite da biste

0:09:21.263,0:09:23.969
zapamtili pravilo i primenili ga,[br]čini se da je potpuno razvijeno

0:09:23.969,0:09:26.500
kod adolescenata, gde nasuprot,

0:09:26.500,0:09:28.897
ako pogledate poslednja[br]dva siva polja, postoji i dalje

0:09:28.897,0:09:32.047
značajan napredak u uslovu[br]sa voditeljem

0:09:32.047,0:09:34.488
između srednje adolscencije[br]i odraslog doba, a to znači

0:09:34.488,0:09:37.864
sposobnost da se uzme[br]u obzir perspektiva

0:09:37.864,0:09:41.149
nekog drugog da bi se[br]usmeravalo ponašanje,

0:09:41.149,0:09:43.408
što, usput govoreći, radimo[br]stalno u svakodnevnom životu

0:09:43.408,0:09:48.014
i dalje se razvija u srednjoj[br]ka kasnoj adolescenciji.

0:09:48.014,0:09:50.554
Dakle, ako imate sina[br]ili ćerku tinejdžera

0:09:50.554,0:09:52.963
i ponekad mislite[br]da imaju problema da vide

0:09:52.963,0:09:56.719
perspektivu drugih ljudi,[br]u pravu ste. I imaju. A evo i zašto.

0:09:56.719,0:10:00.232
Mi se ponekad smejemo tinejdžerima.

0:10:00.232,0:10:04.095
Često se parodiraju, čak[br]i demonizuju u medijima

0:10:04.095,0:10:07.622
zbog njihovog donekle tipičnog[br]tinejdžerskog ponašanja. Oni rizikuju,

0:10:07.622,0:10:10.393
ponekad su ćudljivi,[br]veoma samosvesni.

0:10:10.393,0:10:12.886
Znam za veoma lepu anegdotu[br]od jednog prijatelja

0:10:12.886,0:10:15.373
koji je rekao da je najizrazitija stvar[br]koju je primetio

0:10:15.373,0:10:18.354
kod svojih ćerki tinejdžerki[br]pre i posle puberteta

0:10:18.354,0:10:20.598
bio nivo stida pred njim.

0:10:20.614,0:10:23.103
Tako on priča: "Pre puberteta,[br]ako bi se moje dve ćerke

0:10:23.103,0:10:25.357
zezale u prodavnici, ja bih rekao:

0:10:25.357,0:10:27.106
"Prestanite da se zezate[br]i otpevaću vašu omiljenu pesmu.'

0:10:27.106,0:10:29.007
a one bi odmah prestale i on bi pevao

0:10:29.007,0:10:32.478
njihovu omiljenu pesmu.[br]Posle puberteta to je postala pretnja.

0:10:32.478,0:10:34.295
(Smeh)

0:10:34.295,0:10:37.772
Pomisao da njihov tata peva u javnosti

0:10:37.772,0:10:40.135
bi bila dovoljna[br]da se pristojno ponašaju.

0:10:40.135,0:10:41.563
Ljudi često pitaju:

0:10:41.563,0:10:44.196
"Da li je adolescencija[br]neki skoriji fenomen?

0:10:44.196,0:10:46.318
Je li to nešto što smo[br]nedavno izmislili na Zapadu?"

0:10:46.318,0:10:48.986
A zapravo, odgovor je[br]verovatno ne. Postoji mnogo

0:10:48.986,0:10:52.409
opisa adolescencije u istoriji[br]koji zvuče

0:10:52.409,0:10:54.566
veoma slično opisima[br]koje danas koristimo.

0:10:54.566,0:10:58.799
Tu je i poznati Šekspirov[br]citat iz "Zimske bajke"

0:10:58.799,0:11:01.574
gde on opisuje adolescenciju[br]na sledeći način:

0:11:01.574,0:11:04.420
"Želeo bih da ne postoje godine[br]između desete i dvadesettreće,

0:11:04.420,0:11:07.660
ili da mladi prespavaju to doba;

0:11:07.660,0:11:09.751
jer ne postoji ništa[br]osim ostavljanja deve

0:11:09.751,0:11:15.974
sa detetom, ogrešenja[br]o starost, krađe, tuče."

0:11:15.974,0:11:20.508
Nastavlja: "Rekavši to, da li bi iko

0:11:20.508,0:11:23.653
od tih kuvanih mozgova[br]od devetnaeste i dvedesetdruge

0:11:23.653,0:11:26.151
išao u lov po ovakvom vremenu?"[br](Smeh)

0:11:26.151,0:11:29.077
Dakle, skoro pre 400 godina[br]Šekspir je okarakterisao

0:11:29.077,0:11:31.801
adolescente u veoma sličnom[br]svetlu u kojem ih mi

0:11:31.801,0:11:35.260
karakterišemo danas, ali danas[br]mi pokušavamo da shvatimo

0:11:35.260,0:11:38.347
njihovo ponašanje[br]u pogledu osnovnih promena

0:11:38.347,0:11:40.285
koje se odvijaju u njihovom mozgu.

0:11:40.285,0:11:43.893
Na primer, uzmimo preduzimanje rizika.[br]Znamo da adolescenti

0:11:43.893,0:11:46.218
naginju ka tome da rizikuju.[br]Stvarno je tako.

0:11:46.218,0:11:48.850
Više rizikuju nego deca ili odrasli,

0:11:48.850,0:11:51.310
a posebno su skloni[br]preduzimanju rizika

0:11:51.310,0:11:54.278
kada su sa svojim prijateljima.[br]Postoji bitan nagon

0:11:54.278,0:11:56.764
da se postane nezavistan od roditelja

0:11:56.764,0:11:59.588
i da se zadive prijatelji u adolescenciji.

0:11:59.588,0:12:02.187
Sada pokušavamo to[br]da razumemo u pogledu

0:12:02.187,0:12:05.180
razvoja dela njihovog mozga[br]koji se zove limbički sistem.

0:12:05.180,0:12:07.723
Pokazaću vam limbički sistem[br]crvenom bojom

0:12:07.723,0:12:09.588
na slajdu i na ovom mozgu.

0:12:09.588,0:12:12.697
Dakle, limbički sistem[br]je duboko unutar mozga

0:12:12.697,0:12:16.430
i učestvuje u stvarima[br]kao što je obrada emocija

0:12:16.430,0:12:19.580
i nagrada. Daje vam osećaj satisfakcije

0:12:19.580,0:12:22.876
dok radite zabavne stvari,[br]uključujući i rizik.

0:12:22.876,0:12:25.241
Pruža vam osećaj zadovoljstva[br]kada rizikujete.

0:12:25.241,0:12:28.289
Za ovu regiju, regiju[br]unutar limbičkog sistema,

0:12:28.289,0:12:31.708
otkriveno je da je hipersenzitivna[br]na osećaj zadovoljstva

0:12:31.708,0:12:35.477
prilikom razikovanja kod adolescenata[br]u poređenju sa odraslima.

0:12:35.477,0:12:39.179
Istovremeno, prefrontalni korteks,

0:12:39.179,0:12:41.453
koji možete videti ovde[br]na slajdu obojen u plavo,

0:12:41.453,0:12:44.320
koji nas zaustavlja pri[br]preduzimanju prekomernih rizika,

0:12:44.320,0:12:47.718
i dalje je u razvitku kod adolescenata.

0:12:47.718,0:12:51.385
Istraživanja na mozgu su pokazala[br]da je mozak adolescenata

0:12:51.385,0:12:54.727
podvrgnut veoma dubokom razvoju,

0:12:54.727,0:12:58.683
i to ima uticaja na obrazovanje,[br]rehabilitaciju

0:12:58.683,0:13:02.703
i intervenciju. Okruženje,[br]uključujući podučavanje,

0:13:02.703,0:13:06.112
može oblikovati i oblikuje[br]razvoj mozga adolescenata,

0:13:06.112,0:13:08.914
a tek je od nedavno počelo

0:13:08.914,0:13:11.419
rutinsko obrazovanje tinejdžera[br]na Zapadu.

0:13:11.419,0:13:15.172
Moji deda i baba sa obe strane porodice,[br]na primer, napustili su školu

0:13:15.172,0:13:19.006
u ranoj adolescenciji.[br]Nisu imali izbora.

0:13:19.006,0:13:21.780
A to je i dalje slučaj danas[br]sa mnogo, mnogo tinejdžera

0:13:21.780,0:13:24.947
širom sveta.[br]Četrdeset procenata tinejdžera

0:13:24.947,0:13:29.169
nema pristup srednjoškolskom obrazovanju.

0:13:29.169,0:13:31.808
A to je životni period[br]kada je mozak posebno

0:13:31.808,0:13:34.655
prilagodljiv i lako se formira.

0:13:34.655,0:13:38.425
To je fantastična prilika[br]za učenje i kreativnost.

0:13:38.425,0:13:40.658
Dakle, ono što se ponekad[br]smatra problemom

0:13:40.658,0:13:43.134
sa adolescentima -[br]pojačano rizikovanje, impulsivnost,

0:13:43.134,0:13:47.076
samosvest - ne bi smelo[br]da se stigmatizira.

0:13:47.076,0:13:49.913
U stvari, odražava promene[br]u mozgu koje pružaju

0:13:49.913,0:13:52.827
odličnu priliku za obrazovanje

0:13:52.827,0:13:57.257
i društveni razvoj.[br]Hvala. (Aplauz)

0:13:57.257,0:14:05.027
(Aplauz)