U redu ste u supermarketu kada neko - oh ne - kine na vas. Virus prehlade se usisava u vaša pluća i sleće na ćeliju u vašem disajnom putu. Svako živo biće na Zemlji sastoji se od ćelija, od najmanjih jednoćelijskih bakterija preko ogromnog plavog kita do vas. Svaka ćelija u vašem telu okružena je ćelijskom membranom, debelim fleksibilnim slojem od masti i proteina koji okružuje i štiti unutrašnje komponente. On je polupropustljiv, što znači da neke stvari pušta da uđu i izađu a neke blokira. Ćelijska membrana prekrivena je sićušnim projekcijama. Sve one imaju funkciju, poput pomaganja ćelijama da se prilepe uz svoje susede ili vezivanja za hranljive sastojke koji će biti potrebni ćeliji. Životinjske i biljne ćelije imaju membrane. Samo biljne ćelije imaju ćelijski zid, koji je napravljen od čvrste celuloze koja biljci daje strukturu. Ćelija virusa koja je kijanjem došla u vaša pluća je podmukla. Pretvara se da je prijatelj i kači se za projekciju na ćelijskoj membrani i ćelija ga nosi unutra kroz ćelijsku membranu. Kada virus prođe, ćelija shvata svoju grešku. Neprijatelj je unutra! Posebni enzimi dolaze na mesto i seckaju virus na komade. Onda jedan komad vraćaju nazad kroz ćelijsku membranu gde ga ćelija pokazuje da bi upozorila okolne ćelije na uzurpatora. Obližnja ćelija vidi upozorenje i odmah kreće u akciju. Ona mora da stvori antitela, proteine koji će napasti i ubiti virus koji napada. Ovaj proces počinje u jezgru. Jezgro sadrži našu DNK, plan koji našim ćelijama govori kako da stvore sve što je našim telima potrebno za funkciju. Određeni deo našeg DNK sadrži uputstva koja našem telu govore kako da stvori antitela. Enzimi u jezgrima pronalaze pravi deo DNK i onda prave kopiju ovih upustava koja se zove informaciona RNK. Informaciona RNK daje jezgru da ispuni njena naređenja. Informaciona RNK putuje do ribozoma. U ljudskoj ćeliji može postojati i do 10 miliona ribozoma, okovanih u strukturi nalik na vrpcu koja se zove endoplazmatični retikulum. Ovaj ribozom čita uputstva jezgra. Uzima aminokiseline i veže ih jednu po jednu kako bi stvorio protein antitela koji će se boriti protiv virusa. Ali pre nego što uradi to, antitelo mora da napusti ćeliju. Antitelo kreće ka Goldžijevom aparatu. Ovde se pakuje za isporuku van ćelije. Zatvoren u mehur od istog materijala kao i ćelijska membrana, Goldžijev aparat takođe daje uputstva antitelu i govori mu kako da dođe do ivica ćelije. Kada dođe do tamo, mehur koji okružuje antitelo stapa se sa ćelijskom membranom. Ćelija izbacuje antitelo i kreće da nađe virus. Preostali mehur će biti razgrađen od strane lizozoma ćelije a njegovi delovi će se iznova i iznova reciklirati. Odakle ćeliji energija da uradi sve ovo? To je uloga mitohondrije. Kako bi stvorila energiju, mitohondrija uzima vazduh - ovo je jedini razlog zašto ga udišemo - i dodaje elektrone iz hrane koju jedemo da bi stvorila molekule vode. Ovaj proces takođe stvara i molekul visoke energije zvani ATP, kojeg ćelija koristi da napaja sve svoje delove. Čelije kod biljaka stvaraju energiju na drugačiji način. One imaju hloroplaste koji kombinuju ugljen-dioksid i vodu sa svetlosnom energijom sunca kako bi stvorili vazduh i šećer, jedan oblik hemijske energije. Svi delovi ćelije moraju da rade zajedno da bi stvari tekle glatko i sve ćelije u vašem telu moraju da rade zajedno kako biste vi funkcionisali normalno. To je mnogo ćelija. Naučnici kažu da ih ima oko 37 triliona.