WEBVTT

00:00:06.139 --> 00:00:09.839
U noćnoj tami, u 4 ujutru,

00:00:10.957 --> 00:00:14.637
pogledam pored sebe i moj muž nije tu.

00:00:18.117 --> 00:00:20.973
Pogledam dalje i nađem ga

00:00:21.423 --> 00:00:26.460
kako leži na leđima,
gleda u plafon, sa ispruženim rukama.

00:00:27.806 --> 00:00:32.635
„Naši životi su prazni
i besmisleni bez dece.“

00:00:33.245 --> 00:00:36.137
Prošlo je dve i po godine

00:00:36.137 --> 00:00:40.575
nadanja i molitvi
i neuspelih tretmana oplodnje.

00:00:41.343 --> 00:00:43.385
Nije bilo pridošlice.

00:00:45.204 --> 00:00:50.962
Očaj koji nam je kidao srca
budio nas je iz noći u noć -

00:00:51.286 --> 00:00:56.262
do te tačke da su nas prijatelji
i porodica zvali „samo da vide kako smo“

00:00:56.262 --> 00:00:59.276
jer smo bili tako očigledno depresivni.

00:00:59.536 --> 00:01:03.422
Kao klinički psiholog i naučnik,

00:01:03.422 --> 00:01:08.252
obučena sam da vidim depresiju kao bolest.

00:01:08.252 --> 00:01:13.683
Baš kao rak ili dijabetes,
depresija kao bolest ima simptome

00:01:13.683 --> 00:01:16.483
očajanja i izolacije.

00:01:17.244 --> 00:01:22.743
Ipak, to prosto nije objašnjavalo
put kojim smo krenuli,

00:01:22.743 --> 00:01:28.391
niti je razjašnjavalo depresiju
koja usledi nakon gubitka supruga,

00:01:28.391 --> 00:01:30.863
pobačaja, traume,

00:01:30.863 --> 00:01:35.259
ili prirodnih tranzicija
poput pada uspeha, krize srednjih godina,

00:01:35.483 --> 00:01:40.556
rupe u odeljcima - prekidi u poglavljima
koji se čine suštinskim za ono što jesmo -

00:01:41.665 --> 00:01:44.797
nisu abnormalne bolesti.

00:01:44.797 --> 00:01:46.803
Nisu oboljenja.

00:01:48.177 --> 00:01:51.077
Tako smo moj muž i ja nastavili

00:01:51.077 --> 00:01:56.176
sa svakim ciklusom koji se završavao
razočarenjem koje se činilo kao sahrana.

00:01:56.583 --> 00:02:01.039
Dok smo nastavljali našim putem pokušaja,

00:02:01.607 --> 00:02:07.437
počeli smo postepeno,
kroz mesece i godine,

00:02:08.441 --> 00:02:14.171
da se osvešćujemo i da dođemo
sa mračnog i izolovanog mesta, posve sami,

00:02:16.243 --> 00:02:22.507
na mesto na kome smo počeli
da čujemo savete pomagača i iscelitelja,

00:02:23.281 --> 00:02:29.544
ljudi koje su na Apalačkoj stazi
preko planinara zvali „anđelima staze“

00:02:30.502 --> 00:02:34.236
jer su donosili hranu i vodu
kada im je to bilo najpotrebnije.

00:02:35.794 --> 00:02:39.333
Naši anđeli staze donosili su
ono što je nama bilo najpotrebnije:

00:02:39.333 --> 00:02:41.376
mudrost i savete.

00:02:41.376 --> 00:02:45.215
Tako sam jednog dana došla kući
nakon još jedne in vitro oplodnje

00:02:45.215 --> 00:02:48.446
sa mučnim osećanjem dok sam vozila auto

00:02:48.446 --> 00:02:51.138
da je i to neuspeli pokušaj.

00:02:51.138 --> 00:02:54.433
I naravno, kako sam kročila na vrata,

00:02:55.871 --> 00:02:59.072
dokazi su bili nepobitni.

00:02:59.072 --> 00:03:04.522
Mali embrion mrtve patke
ležao je na mom pragu.

00:03:05.031 --> 00:03:09.634
Znala sam da je nemoguće
da je embrion u meni živ.

00:03:09.634 --> 00:03:13.754
Tako sam otišla u krevet
na dugu depresivnu dremku

00:03:14.287 --> 00:03:19.107
da bih se probudila -
(Imitira zvuk kucanja) zbog patke -

00:03:19.985 --> 00:03:21.090
mame patke,

00:03:21.090 --> 00:03:25.003
koja je izgubila svoju željenu bebu.

00:03:25.462 --> 00:03:27.016
Mama patka je bila uporna.

00:03:27.016 --> 00:03:29.935
Pomislila sam, šta hoće patka od mene?
(Imitira zvuk kucanja)

00:03:29.935 --> 00:03:31.477
Htela je da dođe k meni.

00:03:31.477 --> 00:03:36.128
Kada sam otvorila vrata,
videla sam da mi je donela poklon -

00:03:36.128 --> 00:03:38.462
za nju najdragoceniju stvar na svetu.

00:03:38.462 --> 00:03:41.885
Donela mi je debelog, sočnog crva.

00:03:42.475 --> 00:03:47.954
Mama patka i ja smo bile tu,
dve majke u stremljenju, neusamljene.

00:03:47.954 --> 00:03:50.397
Neusamljene jer smo patka i ja
bile jedna uz drugu,

00:03:50.397 --> 00:03:54.062
i neusamljene zbog velike sile
koja je donela patku.

00:03:55.312 --> 00:03:59.422
I tako je, takođe pomoću te sile,
naišao i tip u autobusu.

00:03:59.422 --> 00:04:02.630
Tip u autobusu je namignuo,
nagnuo se i rekao:

00:04:02.630 --> 00:04:06.314
„Izgledate baš kao majka
koja će ići po celom svetu

00:04:06.314 --> 00:04:11.616
usvajajući najrazličitiju decu“,
otvorivši tu novu mogućnost.

00:04:12.979 --> 00:04:17.919
Slušanje pomagača i iscelitelja
otvorilo je moju svest,

00:04:17.936 --> 00:04:21.528
tako da sledeći put
kada sam se probudila noću

00:04:21.528 --> 00:04:24.502
to nije bilo zbog kidanja depresije,

00:04:24.502 --> 00:04:28.948
već zbog velikog
i očigledno svetog prisustva -

00:04:29.829 --> 00:04:35.674
prisustva sa tako velikom ljubavlju
i ozbiljnoću da sam se uspravila.

00:04:36.837 --> 00:04:42.177
Prisustvo je reklo:
„Da si trudna, da li bi usvojila?“

00:04:42.177 --> 00:04:47.603
Rekla sam nešto toliko sjajno i veliko -
istinu, a to je: „Ne.“

00:04:47.603 --> 00:04:50.508
Ipak, znala sam i da je ovo putovanje

00:04:52.065 --> 00:04:54.839
više od bolesti

00:04:55.389 --> 00:04:58.902
i da je ta depresija otvarala vrata

00:04:59.462 --> 00:05:03.718
stazi „postajanja“ - duhovnoj stazi.

00:05:10.385 --> 00:05:13.537
Nastavljajući tom stazom,

00:05:15.750 --> 00:05:18.276
želela sam bebu.

00:05:18.546 --> 00:05:22.247
Bilo je sjajno što sam bila
na duhovnom putu, ali htela sam tu bebu.

00:05:22.247 --> 00:05:24.409
Tako nismo odustali.

00:05:24.409 --> 00:05:28.759
Gore-dole po Istočnoj obali
do najboljih IVF laboratorija u zemlji.

00:05:28.759 --> 00:05:33.069
Otišli smo toliko daleko da nađemo
tim koji izumeo IVF,

00:05:33.735 --> 00:05:39.455
i sedeći tamo na postelji
solidarno sa svojim suprugom,

00:05:39.907 --> 00:05:46.007
videli smo da se u našoj hotelskoj sobi
daljinski zaglavio na jednom kanalu -

00:05:46.733 --> 00:05:50.676
jedan beskrajni dokumentarac, četiri sata

00:05:50.676 --> 00:05:52.776
(Smeh)

00:05:53.986 --> 00:05:56.053
o dečaku -

00:05:57.893 --> 00:06:02.558
dečaku koji je stajao sam na deponiji,

00:06:04.498 --> 00:06:10.533
i rekao: „Baš me briga što sam siromašan,
nije me briga što ne mogu da idem u školu,

00:06:10.533 --> 00:06:13.584
ali toliko boli što me niko ne voli

00:06:13.584 --> 00:06:17.504
da duvam lepak da bi bol nestala.“

00:06:18.922 --> 00:06:21.825
Ležeći tamo na našoj
višestrukoj turi IVF-a,

00:06:21.825 --> 00:06:24.196
moj muž i ja smo se pogledali.

00:06:24.196 --> 00:06:26.290
On je rekao prvi.

00:06:26.290 --> 00:06:29.776
Znali smo da tamo negde postoji
dete za nas.

00:06:31.858 --> 00:06:33.697
Uspeli smo da stignemo

00:06:34.727 --> 00:06:38.339
do jedne mudre žene
i vrzmali se oko njenog stola,

00:06:38.339 --> 00:06:40.709
ćerke nekadašnjeg sveštenika.

00:06:40.709 --> 00:06:41.961
Pogledala nas je i rekla:

00:06:41.961 --> 00:06:45.370
„Iskreno, šta je to što tražite
kod vašeg deteta?“

00:06:46.600 --> 00:06:47.764
Nagnula sam se i rekla:

00:06:47.764 --> 00:06:52.158
„Pa, nije me briga
da li je dečak ili devojčica.

00:06:52.158 --> 00:06:57.652
Ne zanima me koje rase je to dete.
Samo, molim vas, dete koje ume da voli.“

00:06:57.652 --> 00:07:02.221
A moj muž je uskočio i rekao:
„Pa da, sve to, ali nekako žensko.“

00:07:02.221 --> 00:07:04.348
(Smeh)

00:07:06.118 --> 00:07:10.047
Ono što smo zajednički znali
je da je glas koji je rekao

00:07:10.047 --> 00:07:16.019
da nikada nećemo biti roditelji,
glas koji je došao iz samoće u mraku,

00:07:16.019 --> 00:07:20.036
sada je bio glas koji je govorio
da je roditeljstvo ljubav.

00:07:20.047 --> 00:07:23.010
Toliko boli ne biti voljen.

00:07:23.010 --> 00:07:26.424
Sve što je on želeo bila je mama,
sve što sam ja želela bilo je dete.

00:07:26.424 --> 00:07:29.473
Ono što bi nas pretvorilo
u porodicu je ljubav.

00:07:29.473 --> 00:07:31.904
Roditeljstvo je ljubav.

00:07:34.154 --> 00:07:41.455
Ovo je bila depresija kao portal
za svet povezanosti, svet ljubavi,

00:07:42.032 --> 00:07:45.439
svet u kome hodamo duhovnom stazom.

00:07:46.498 --> 00:07:50.691
Ovo je bila depresija
kao samo jedna strana vrata,

00:07:51.164 --> 00:07:56.780
a sa druge strane vrata
bilo je prosvetljenje, toplina, svetlost,

00:07:57.586 --> 00:08:01.747
i duhovna staza, duhovni prolaz.

00:08:01.747 --> 00:08:05.484
E, sad, kao kliničkoj naučnici,
bilo mi je jasno

00:08:06.103 --> 00:08:08.093
da bilo šta istinito

00:08:08.913 --> 00:08:13.874
kroz jednu ljudsku perspektivu saznanja
može biti prikazano ponovo.

00:08:13.874 --> 00:08:15.858
Sigurnost koju sam imala

00:08:15.858 --> 00:08:20.153
u vezi sa time da su depresija
i spiritualnost dve strane jednih vrata

00:08:20.153 --> 00:08:24.172
delovala je sasvim na dohvat nauke.

00:08:24.172 --> 00:08:29.223
Tako su moja laboratorija sa laboratorijom
Mirne Vajsman, Breda Pitersona

00:08:29.223 --> 00:08:33.181
i Rafija Bansela primenile nauku:

00:08:33.181 --> 00:08:36.467
dve strane jednih vrata -
gde se to nalazi u mozgu?

00:08:36.467 --> 00:08:42.021
Gde se to depresija nalazi kao portal
za spiritualnu stazu, a ne bolest?

00:08:42.517 --> 00:08:44.092
I pronašli smo to mesto,

00:08:44.092 --> 00:08:48.331
a pronašli smo ga u širokim
i prostranim oblastima korteksa.

00:08:48.771 --> 00:08:50.856
U našoj laboratoriji smo dočekali

00:08:50.856 --> 00:08:56.235
duboko depresivne ljude iz porodica
prepunih generacijama depresije

00:08:56.235 --> 00:09:00.352
i slične ljude sa porodicama
prepunih generacijama depresije,

00:09:00.352 --> 00:09:03.203
koji su kroz svoj put patnje

00:09:03.203 --> 00:09:07.357
dostigli utemeljenu duhovnu stazu.

00:09:07.357 --> 00:09:13.204
Ljudi čije ubrzanje je bila depresija
za proputovanje kroz tamu.

00:09:13.310 --> 00:09:15.420
Ono što smo otkrili

00:09:15.420 --> 00:09:18.730
bilo je upravo u tim oblastima mozga

00:09:18.730 --> 00:09:23.218
koje su atrofirale i venule
kroz celoživotnu depresiju.

00:09:23.483 --> 00:09:26.624
Kod tih ljudi sa jakom ličnom duhovnošću,

00:09:26.624 --> 00:09:30.626
postojalo je zadebljanje
tih istih oblasti.

00:09:30.626 --> 00:09:32.365
Korteks je bio debeo

00:09:32.365 --> 00:09:35.735
kao da gledate drvo u Amazonskoj prašumi

00:09:35.735 --> 00:09:39.950
naspram drveta koje vene
od hladnoće i suše.

00:09:39.950 --> 00:09:44.536
Dve strane jednih vrata su u nama.
Depresija nije uvek bolest.

00:09:44.536 --> 00:09:45.766
Ona to može biti.

00:09:45.766 --> 00:09:49.448
Može nam biti potrebno da se pokrenemo
ili podesimo iznova ili uzimamo lekove.

00:09:49.448 --> 00:09:50.505
Može biti tako.

00:09:50.505 --> 00:09:55.260
Ipak, veoma često,
depresija sa kakvom će se svi suočiti

00:09:55.886 --> 00:10:01.229
je srž našeg posedovanja i razvoja.

00:10:03.884 --> 00:10:07.153
Moj muž i ja smo sada nastavili
sa ovom spoznajom -

00:10:07.153 --> 00:10:11.364
da se nalazimo na duhovnoj stazi
u potrazi za našim detetom.

00:10:11.364 --> 00:10:13.990
Bilo je jasno da naša patnja
nije bila uzaludna,

00:10:13.990 --> 00:10:16.466
nije bila prazan simptom,

00:10:16.466 --> 00:10:19.779
a sa svešću da smo „postajali“,

00:10:21.722 --> 00:10:23.818
prisustvo se vratilo.

00:10:24.968 --> 00:10:29.958
Postavilo je isto pitanje
na dubok i mudar način.

00:10:29.963 --> 00:10:32.938
Moj odgovor je bio iskren,
a to je da stižem tamo.

00:10:32.938 --> 00:10:35.979
Osećam da smo na putu.

00:10:35.979 --> 00:10:37.458
Postoji mogućnost

00:10:37.458 --> 00:10:40.520
duhovnog razvijanja
u osobu koja će odgovoriti „da“.

00:10:40.520 --> 00:10:42.219
Ipak, ne, još uvek ne mislim

00:10:42.219 --> 00:10:45.187
da bih usvojila dete kada bih bila trudna.

00:10:45.697 --> 00:10:48.373
Moja ljubav se uvećala,
ali da li je ona toliko velika?

00:10:48.373 --> 00:10:49.861
Ne još.

00:10:50.451 --> 00:10:53.438
Tako smo nastavili
i našla sam se u zajednici

00:10:53.438 --> 00:10:56.257
onih koji su generacijama znali

00:10:56.257 --> 00:10:58.877
da je depresija
samo na jednoj strani vrata,

00:10:58.877 --> 00:11:00.850
a da je duhovno buđenje na drugoj.

00:11:00.850 --> 00:11:04.487
Sedeći na podu „inipija“,
kolibe za preznojavanje,

00:11:04.487 --> 00:11:08.630
među Lakotama u Južnoj Dakoti,
priključila sam se krugu žena.

00:11:09.310 --> 00:11:12.559
Ovde je svaka žena govorila
o patnji koja ju je dovela

00:11:12.559 --> 00:11:14.147
na našu kolektivnu molitvu.

00:11:14.147 --> 00:11:18.012
„Moj sin, on ima 40 godina.
Nije došao kući svojoj porodici.“

00:11:18.012 --> 00:11:21.667
„Moj sin, on ima 14 godina
i počinje da koristi supstance.“

00:11:21.667 --> 00:11:26.141
Ja sam sa svoje strane podelila
da tragam za svojim duhovnim detetom.

00:11:27.279 --> 00:11:29.361
Zajedno smo se molile
i to prosledile gore.

00:11:29.361 --> 00:11:34.684
Prosledile smo naše molitve jedna drugoj,
nama samima i kolektivu, gore,

00:11:35.693 --> 00:11:38.239
Velikom Duhu, „Vananičiju“.

00:11:42.319 --> 00:11:44.750
Te noći stigao je poziv.

00:11:44.750 --> 00:11:50.546
Pronašli su ga, upravo te noći
na drugoj strani planete.

00:11:51.707 --> 00:11:54.718
Poruka je bila:
pronašli smo dete Milerovih.

00:11:54.718 --> 00:11:58.124
Ima sjajnih devojčica
i sigurno vam možemo naći devojčicu,

00:11:58.474 --> 00:12:01.721
ali ovo je dete Milerovih i ovo je sin.

00:12:04.708 --> 00:12:07.736
Ovoga puta, klinička nauka

00:12:07.736 --> 00:12:11.256
je imala nešto da kaže duhovnoj stazi.

00:12:11.256 --> 00:12:14.364
Kada smo pogledali žene
koje su, kroz patnju,

00:12:14.364 --> 00:12:18.155
došle do duhovne staze,
sa finim debelim korteksima,

00:12:18.332 --> 00:12:20.430
one su imale još jednu osobinu:

00:12:20.430 --> 00:12:23.568
zadnji deo njihove glave odavao je
izvesnu talasnu dužinu energije

00:12:23.568 --> 00:12:25.185
koju nazivamo „alfa“,

00:12:25.185 --> 00:12:29.175
a to se takođe sreće na pozadini glave
monaha u meditaciji.

00:12:30.555 --> 00:12:34.452
Alfa ima još jedno ime,
a to je Šumanova konstanta.

00:12:34.452 --> 00:12:37.257
To je talasna dužina zemljine kore.

00:12:37.257 --> 00:12:43.166
Duhovno angažovan mozak
vibrira frekvencijom zemljine kore.

00:12:43.962 --> 00:12:49.466
Od inipija preko cele planete
pronađen je Ajzeja, kroz ovaj matriks

00:12:49.466 --> 00:12:54.710
svesnosti, ljubavi, ovo sveto polje
koje je u nama, kroz nas, oko nas,

00:12:54.710 --> 00:12:57.249
i prekriva čitav život na planeti.

00:12:59.879 --> 00:13:05.121
Ovo je svet u kome živimo -
svet u kome nikada nismo sami

00:13:05.121 --> 00:13:09.419
i u kome postoje usmerenja,
anđeli staze, pomagači i iscelitelji.

00:13:09.419 --> 00:13:12.996
Kroz polje ljubavi
stiže baš ona prava osoba,

00:13:12.996 --> 00:13:19.839
tip u autobusu, žena koja leči,
baš to živo biće, patka,

00:13:19.839 --> 00:13:24.144
mudre, darežljive životinje,
naša braća i sestre.

00:13:24.152 --> 00:13:29.672
U stvari, više ne možemo misliti
da smo glumci na inertnoj sceni,

00:13:29.672 --> 00:13:31.533
već da je svet živ

00:13:31.533 --> 00:13:37.662
i prožet tim svetim poljem koje možemo
meriti kao visoku amplitudu alfa.

00:13:38.486 --> 00:13:42.703
Kada ovo znamo, živimo inspirisan život -

00:13:42.705 --> 00:13:46.085
život sa smislom
koji nije onaj koji mi stvaramo,

00:13:46.085 --> 00:13:50.234
već smisao koji je zaista utkan u svetu.

00:13:51.283 --> 00:13:54.052
Mi živimo inspirisan život.

00:13:56.002 --> 00:14:00.092
Ajzeja, moj sin,
pronađen je, nazvan Ajzeja,

00:14:00.100 --> 00:14:03.173
po „jednom svetu“ u Lakoti
po onima koji su pomogli da ga nađemo.

00:14:05.623 --> 00:14:08.542
Ipak, mi smo još uvek,
mada daleko manje depresivni

00:14:08.542 --> 00:14:11.036
i mnogo više puni ljubavi i povezanosti,

00:14:11.036 --> 00:14:16.441
strahovali što ćemo ga sresti,
pronaći, dovesti kući.

00:14:17.625 --> 00:14:21.762
Zatim je jednog dana došao Fedeks,
otvorili smo paket

00:14:21.762 --> 00:14:23.063
i tu je bio snimak.

00:14:23.063 --> 00:14:24.292
Ubacili smo ga

00:14:24.292 --> 00:14:29.762
i najradosniji maleni dečak,
pun sreće, sa rukom oko bolničarke -

00:14:32.588 --> 00:14:37.251
ljubav koju nikada nisam osetila
me je uzdigla

00:14:37.251 --> 00:14:41.584
i svaki ostatak depresije
bio je krhotina na zemlji.

00:14:41.584 --> 00:14:46.464
I zajedno, moj muž i ja
smo otišli u krevet kao roditelji.

00:14:47.050 --> 00:14:50.823
Te noći, prisustvo se vratilo -

00:14:51.262 --> 00:14:54.625
veliko sveto prisustvo po treći put.

00:14:54.625 --> 00:14:58.418
„Da si sada trudna, da li bi usvojila?“

00:14:59.057 --> 00:15:02.823
„Da, našla sam svog duhovnog sina, da.“

00:15:03.940 --> 00:15:07.565
I te noći, prirodno smo začeli -

00:15:08.771 --> 00:15:10.696
njegovu sestru.

00:15:12.626 --> 00:15:14.925
Dobili smo duhovne blizance.

00:15:16.245 --> 00:15:18.534
Dakle, kada čujete kucanje,

00:15:19.944 --> 00:15:22.297
smatrajte to pozivom.

00:15:23.787 --> 00:15:30.736
Ono što zvuči šokantno i kao ruka
koja uzima iz unutrašnjosti tame,

00:15:31.014 --> 00:15:34.422
kada prođemo kroz vrata,
to je ruka koja poziva,

00:15:34.422 --> 00:15:37.563
koja vodi i na kraju daje.

00:15:39.500 --> 00:15:43.819
Sa druge strane vrata je inspirisani život

00:15:44.518 --> 00:15:47.767
koji nam donosi prisustvo.

00:15:49.327 --> 00:15:50.416
Hvala.

00:15:50.416 --> 00:15:51.442
(Aplauz)