Пре две године сам кренуо
подземном из централног Лондона
и завршио негде у источном делу града,
ушао у пословно складиште
да се сретнем са момком који је имао
2 000 луксузних поло мајица за продају.
Док сам пролазио ходником,
због поквареног трепћућег светла
деловало је као да сам у отрцаној сцени
из гангстерског филма.
Поменути човек је поранио и чекао ме је
испред складишта закључаног
са четири катанца са стране.
Почетак нашег разговора
личио је на вербални боксерски меч
у ком је ме је он напао
са неколико удараца.
Ко сам? Да ли имам визиткарту?
И где ћу продавати робу?
Затим је почео да се отвара
и дошао је ред на мене.
Одакле долазе поло мајице?
Какву је документацију имао?
Када ће стићи његова следећа пошиљка?
Ходао сам по танкој линији
између постављања довољно питања
да бих чуо оно што ми је потребно
и непостављања превише питања
да он не би постао сумњичав,
јер није знао да сам истражитељ
за фалсификовање робе,
(Смех)
а након двадесетак минута проверавања робе
да бих открио знакове
фалсификаторске производње -
рецимо, лоше зашивених етикета
или огромне ознаке бренда
која се налазила посвуда
на предњој страни паковања -
коначно сам се спремао да изађем,
али је он пре тога инсистирао
да ме испрати до краја улице
и до станице.
Осећај након оваквих састанака
увек је исти -
срце ми лупа као помахнитало,
јер никада не знате
да ли сте им продали причу
или ће почети да вас прате
да би видели ко сте заиста.
Олакшање се јавља
тек када скренете иза првог угла
и баците поглед иза, а они нису тамо.
Али наш фалсификаторски продавац
поло мајица засигурно није знао
да ће све оно што сам видео и чуо
имати за резултат рацију
у његовој кући у зору,
када ће га пробудити
осморица мушкараца на прагу
и када ће му сва роба бити заплењена.
Али, ово ће обелоданити да је он само пион
на крају фалсификаторске лесвице
која се протеже на три континента
и да је био само први траг
за који сам се ухватио
у нади да ће се све разоткрити.
Чему толика мука?
Па, можда је фалсификовање
злочин без жртава?
Ове велике компаније
зарађују довољно новца,
па, ако ништа друго,
фалсификовање је само
бесплатна врста рекламе, зар не?
А потрошачи верују управо у то,
да куповина и продаја копија
није велика ствар.
Али, овде сам да бих вам рекао
да то једноставно није тачно.
Туриста на одмору не види
да је делове ових копија торби
можда зашивало
дете које је као бело робље
одведено од своје породице,
а власник аутомеханичарске радње не схвата
да те копије папучица кочница
можда пуне џепове
организоване криминалистичке банде
укључене у послове
с дрогом и проституцијом.
Иако је грозно размишљати
о овим двема стварима,
постаје још много горе,
јер фалсификовање робе
чак финансира тероризам.
Размислимо на тренутак о томе.
Терористи продају копије
да финансирају нападе,
нападе у нашим градовима,
који од свих нас покушавају
да направе жртве.
Не бисте купили живу шкорпију
јер постоји шанса
да ће вас убости на путу до куће,
али да ли бисте ипак купили копију торбе
ако знате да би зарада од тога
омогућила некоме да купи метке
који би убили вас и друге невине људе
шест месеци након тога?
Можда не бисте.
Добро, време је да се ствари
изнесу на видело.
У својој младости -
да, можда делује
као да сам још увек млад -
купио сам копије сатова док сам био
на одмору на Канарским острвима.
Али, зашто вам ово причам?
Па, сви смо то радили
или знамо некога ко је то радио.
И до овог тренутка можда нисте
добро размислили о томе,
а нисам ни ја
све док се нисам јавио
на шифровани оглас од двадесет речи
да постанем истражитељ
за интелектуално власништво.
Писало је: „Обезбеђена комплетна
обука и интернационална путовања.“
За недељу дана сам радио на првом
од својих многих лажних идентитета,
а током 10 наредних година
истраживао сам копије ауто делова,
алуминијумске фелне,
копије опреме за негу љубимаца,
копије делова за бицикл
и, наравно, омиљену ствар за истражитеље,
копије луксузне кожне галантерије,
одеће и ципела.
Током десет година
истраживања копија научио сам
да, када загребете по површини,
откријете да су труле до сржи,
као и људи и организације
који од тога зарађују,
јер зарађују велики, велики новац.
Можете да зарадите
тек око 100 до 200 посто
продајући дрогу на улици.
Можете да остварите добит од 2 000 посто
ако продајете копије на интернету
уз само неке од истих ризика или казни.
А овај брзо, лако зарађени новац
онда одлази на финансирање
озбиљнијих врста злочина
и користи се да ове организације,
ове криминалне организације,
делују легитимније.
Дозволите да вас упутим
у један стварни случај.
Нешто раније ове године
десио се низ рација
у једној од истрага
којима се најдуже бавим.
Извршене су рације
у пет складишта у Турској,
а више од два милиона готових
копија комада одеће је заплењено
и било је потребно 16 камиона
да све то однесу.
Али, ова банда је била паметна.
Отишли су дотле да су направили
сопствене модне брендове,
укључујући и заштитне знаке,
а чак су имали и фотографска снимања
на јахтама у Италији.
Користили су ова потпуно непозната
и нимало сумњива имена брендова
као начин да се транспортују
контејнери препуни копија
до фиктивних компанија
које су основали широм Европе.
Документација пронађена током ових рација
открила је да су фалсификовали
документацију о транспорту робе
да цариници буквално не би имали појма
ко је уопште послао робу.
Када је полиција добила приступ
само једном банковном рачуну,
открила је да је скоро три милиона евра
„опрано“ у Шпанији за мање од две године,
а само два дана након ових рација,
та банда је покушала
да подмити адвокатску фирму
да би повратила своју робу.
Чак ни сада немамо појма
где је сав тај новац отишао,
коме је отишао,
али будите сигурни да неће бити од користи
људима као што смо ви или ја.
Али, ово нису само ситни
улични криминалци.
Ово су пословни професионалци
и путују првом класом.
Они варају легитимне бизнисе
помоћу убедљивих
лажних фактура и документације,
па све делује реално,
а онда отварају рачуне на Ибеју и Амазону
само да би били конкуренција
људима којима су већ продали копије.
Али, ово се не дешава само на интернету.
Неколико година сам посећивао
сајмове аутомобила
који су се одржавали
у огромним изложбеним просторима,
али поред Ферарија, Бентлија
и трепућућег светла
постојале су компаније
које су продавале копије,
компаније са једном брошуром за пултом,
а другом испод њега, ако бисте им
поставили права питања.
Продавале су ми копије ауто делова,
неисправне копије ауто делова
за које се процењује да су проузроковале
преко 36 000 људских жртава,
смртних случајева
на нашим путевима сваке године.
Фалсификовање је на путу да постане
илегална економија
вредна 2,3 билиона долара,
а штета која се може
проузроковати са толико новца
је заиста застрашујућа
јер копије финансирају тероризам.
Копије патика на улицама Париза,
копије цигарета у Западној Африци
и пиратски музички цедеови у САД-у
финансирају путовања до кампова за обуку,
куповину оружја и муниције
или материјала за екплозиве.
Јуна 2014. године
су француске службе безбедности
престале да прате комуникацију
Саида и Шерифа Куачија,
двојице браће којa су билa на списку
терориста за праћење три године.
Али, тог лета су само добијали
информацију да Шериф купује
копије патика из Кине,
те је то наговештавало
прелазак са екстремизма
у оно што се сматрало
неважним, ситним злочином.
Претња је нестала.
Седам месеци након тога,
ова два брата су ушла у канцеларије
часописа „Шарли ебдо“
и убила дванаесторо људи,
ранила још једанаесторо,
са пушкама купљеним новцем
зарађеним продајом ових копија.
Па, шта год мислили,
ово није далеки проблем у Кини.
Дешава се баш овде.
А Париз није једини случај.
Десет година пре тога, 2004. године,
191 особа је изгубила живот
када је бомбардован
мадридски путнички воз.
Напад је делимично финансиран
продајом пиратских музичких цедеова у САД.
Две године пре тога,
приручник за обуку Ал Каиде
експлицитно је препоручио продају копија
као добар начин за подршку
терористичким јединицама.
Али, упркос овоме, упркос доказу
који повезује тероризам са фалсификовањем,
ми настављамо да купујемо те копије,
повећавајући потражњу
све док се не отвори чак и радња у Турској
под именом „Волим оригиналне копије“.
Имате туристе који позирају
на фотографијама на Трип адвајзору
и који дају пет звездица у утисцима.
Али, да ли би исти ови туристи
отишли у радњу
под именом „Волим
оригиналне копије вијагре“
или „Заиста волим
да финансирам тероризам“?
Сумњам.
Многи од нас мисле
да смо потпуно беспомоћни
када се ради о организованом
криминалу и тероризму,
да ништа не можемо да учинимо
по питању следећег напада,
али ја верујем да можете.
Можете тако што ћете
и ви постати истражитељи.
Ми онеспособљавамо ове мреже
тако што им пресечемо изворе финансирања,
а то значи смањење потражње
и промену идеје о томе
да је ово злочин без жртава.
Хајде да сви идентификујемо фалсификаторе
и да им не дамо наш новац.
Па, ево неколико савета
од истражитеља истражитељима
да бисте кренули.
Под број један,
ево типичног веб-сајта на интернету
једног фалсификатора.
Обратите пажњу на URL.
Ако купујете наочаре за сунце
или објектив за камеру, рецимо,
и наиђете на веб-сајт као што је
medical-insurance-bankruptcy.com,
постаните веома сумњичави.
(Смех)
Фалсификатори региструју
имена домена која нису више важећа
као начин да задрже
Гуглово рангирање старог веб-сајта.
Под бројем два,
да ли веб-сајт вришти да је све
100 посто оригинално,
али вам и даље даје 75 посто попуста
на најновију колекцију?
Потражите речи
као што су „врхунска копија“,
„навала“ и „право из фабрике“.
Могу све ово да испишу
комик санс фонтом; толико су смешне.
(Смех)
Под бројем три,
ако стигнете чак до одјавне странице
и не видите „https“ или симбол
катанца одмах поред URL-а,
треба да размишљате о томе
да затворите тај прозор,
јер је ово знак да постоје
активне безбедносне мере
које штите ваше личне информације,
као и оне везане за кредитну картицу.
Добро, последња ствар -
потражите страницу „Контакт“.
Ако можете само да пронађете
општу веб-форму,
без имена компаније, броја телефона,
имејл адресе, поштанског броја -
то је то; случај је решен.
Пронашли сте фалсификатора.
Нажалост, мораћете да се вратите на Гугл
и започнете испочетка
претрагу ради куповине,
али вас нису одрали,
а то може бити само добро.
Као што би најпознатији
књижевни детектив рекао:
„Вотсоне, игра је кренула.“
Али, овога пута,
моји пријатељи истражитељи,
игра је болно стварна.
Па, следећи пут када купујете на интернету
или можда било где другде,
погледајте боље, испитајте дубље
и запитајте се
пре него што дате новац
или одаберете опцију „Купи“:
„Да ли засигурно знам
да је ово оригинално?“
Реците пријатељу
који је куповао копије сатова
да је можда управо приближио
следећи напад за један дан.
И ако видите огласе
за копије на Инстаграму,
немојте наставити да скролујете,
већ пријавите то платформи као превару.
Бацимо светло на тамне силе фалсификовања
које нам се крију испред носа.
Молим вас да проширите вести
и да не престанете да истражујете.
Хвала вам.
(Аплауз)