[Meri Metingli -- Umetnica]
["Trostruko Ostrvo"- 2013]
["Meri Metingli - Objekat na vodi"]
[Četiri meseca ranije]
[jun]
[Kej 42 -- Lower East Side]
Ovo čini 10 stopa,
i onda, jer cev ima zakrivljenje na ivici,
koji bi trebalo da omogući jedan-i-po-inčni prečnik
letvi velicine dva-puta-četiri.
"Trostruko Ostrvo" je na keju 42.
To je direktno na vodi,
na Ist Riveru.
To je vrsta mesta između prirode i grada
koje je bilo poplavljeno tokom uragana Sendi.
"Trostruko Ostrvo" je komad iz tri dela.
Postoje tri ostrva koja su oko šesnaest stopa u prečniku,
ispod kojih se nalaze bubnjevi od 55-galona
koji su pričvrščeni,
pa, u slučaju potrebe, ove strukture mogu da plutaju.
Mislim da mi budućnost kojoj idemo...
izgleda vrlo sumorno
više ekološki ekstremna,
više politički ekstremna,
i ekonomski stratifikovana.
"Trostruko Ostrvo"'- to je neka vrsta predloga
za drugačiji način rada i življenja.
To je razmišljanje o,
"Šta mi je zaista potrebno?"
i "Šta je moj život bez nekih stvari koje želim?"
Gradimo ove tri strukture.
Ovaj će biti za život...
Ovo je staklenik.
Ovo je neka vrsta produžene bašte,
i mesto u kome ćemo kuvati
i slično.
Dakle, vi ćete biti prvi...
Čula sam da ćeš i ti živeti ovde,
to je fenomenalno.
Za sad nam je mesec dana ovde dozvoljena izgradnja.
Dakle, ovo je već skoro mesec dana.
Rad kojim se bavim već neko vreme sada
na neki način stvara čitav ovaj svet
koji su imali veze sa ovom budućnosću koja je zaista perverzna
a isto tako i jedina alternativa.
Rad je počeo sa manjim odevnim/nosenim strukturama,
kao čaure sa kojima se mozete pokriti noću,
a koje možete da koristite kao odeću tokom dana.
Oni takođe mogu da sadrže vodu i malo energije.
Ta distopična budućnost - to je veoma tužno za mene.
I, izbijanje iz toga
je bilo neophodno u nekom trenutku.
Stvarno sam počela samo da razmisljam o
sopstvenom životu i kako...
izvan ove moje zamisljene budućnosti...
svi moramo živeti.
To se pretvorilo u "Projekat - Kuca za Sakupljanje"
gde su se tri od ovih sfernih kuća
preselile - ili su koreografisane - po celom gradu
Dok je "Kuća za Sakupljanje" bila u različitim gradskim parkovima,
mogli smo zapravo da ih naseljavamo
i mogli smo u njima ostati i preko noći.
Htela sam da zaista izrazim potrebnu za migracijom
koja je vezana sa životnom sredinom,
ekonomskom i političkom potrebom za pokret.
[septembar]
S jedne strane,
Zelim da "Trojno ostrvo" bude skulpturalno.
a, s druge strane,
potrebno je da ljudi zaista postoje u tom prostoru
da bi oživeo.
Gurnuto je u drugom pravcu--
bliže mojim ličnim životnim i umetnickim ciljevima--
kada je neko ovde.
Za mene, to znači deljenje komunalnih resursa--
sto su hrana, voda, i energija--
i kako to može da se uradi na veoma minimalan način.
[zvuk sirene kola hitne pomoći u daljini]
[Ivan Gilbert - Volonter]
[Gilbert] Ovo je moja solarna elektrana.
Ovo su moj niz baterija.
imam dva niza akumulatora
da čuvam svu svoju solarnu energiju,
koju sam prikupio iz kolektora na vrhu staklenika.
Imam ovde frižider.
Lonac-u-saksiji frižider.
U njoj namirnice mogu očuvati relativnu svežinu.
Ovo je takođe i moj dom.
Ja sam ovde od početka avgusta.
Malo vise od mesec dana.
Sada je mnogo hladnije.
[ŽENA, OFF KAMERA] Koliko dugo planiras da ostaneš?
[Gilbert] Do kraja projekta,
što je otprilike blize novembru...
ili decembru.
Ali ja mislim da je veoma važno da se...
Kao 68, Ljudi su bili kao,
"Jao, biće jako hladno."
Ali, znate, to će biti veoma važno
da se doživi taj deo projekta.
[novembar]
Jer Meri je zaista apokaliptična,
i zamišlja svet u kome
nemas lanac snabdevanja
u kome možes zadovoljiti svoje potrebe...
i tako ona pronalazi stvari u kojima
se i dalje može živeti,
kao urbano stanište.
Zeleo bi da steknem
još nekoliko stepeni relativne slobode
od džinovskih, neljudskih institucija.
[MATTINGLI] Očigledno je da se nalazimo u veoma neuravnoteženom vremenu
u smislu, ko ima moć
i ko ima kontrolu--
a ko nema.
I ko nema pristup
a ko ima.
Ali onda, ono što me cini optimisticnom
je kako ljudi, mislim, mogu da rade zajedno
u nekom samoniklom i Undercurrent smislu,
i zaista napraviti nešto što je drugačiji svet.
Volela bih da dostignemo budućnosti
gde zapravo živimo na ovakav način,
u realnom prostoru i vremenu.
A skulptura više predstavlja simbol
za ovu ideju.