WEBVTT

00:00:07.169 --> 00:00:11.071
Trenutno ljudi negde
stoje u redu da bi se uplašili,

00:00:11.071 --> 00:00:14.022
možda uzbudljivom vožnjom
ili filmom strave i užasa.

00:00:14.022 --> 00:00:17.340
Zapravo, samo u oktobru 2015,

00:00:17.340 --> 00:00:23.010
oko 28 miliona ljudi je posetilo
ukletu kuću u SAD-u.

00:00:23.010 --> 00:00:25.676
Ali mnogi ovo ponašanje
smatraju zbunjujućim,

00:00:25.676 --> 00:00:26.878
pitaju se:

00:00:26.878 --> 00:00:31.149
"Šta uopšte može da bude zabavno
kod straha?"

00:00:31.149 --> 00:00:34.728
Strah ima lošu reputaciju,
ali nije skroz loš.

00:00:34.728 --> 00:00:38.232
Za početak,
strah može da bude prilično dobar osećaj.

00:00:38.232 --> 00:00:40.775
Kada pretnja pokrene
naše reakcije za borbu ili beg,

00:00:40.775 --> 00:00:43.152
naša tela se pripremaju za opasnost

00:00:43.152 --> 00:00:48.212
oslobađajući hemikalije koje menjaju
način na koji naši mozgovi i tela rade.

00:00:48.212 --> 00:00:52.753
Ova automatska reakcija pokreće sisteme
koji nam mogu pomoći da preživimo.

00:00:52.753 --> 00:00:55.840
To se dešava
kako bismo imali dovoljno energije

00:00:55.840 --> 00:00:57.992
i da bismo bili zaštićeni od bola,

00:00:57.992 --> 00:01:02.503
isključivanjem nesuštinskih sistema,
poput kritičkog razmišljanja.

00:01:02.503 --> 00:01:04.525
Biti bez bola i s mnogo energije,

00:01:04.525 --> 00:01:09.238
oslobođeni teških misli
koje nam obično opsedaju mozgove,

00:01:09.238 --> 00:01:11.112
sve ovo zvuči odlično,

00:01:11.112 --> 00:01:15.443
i može da bude jer je ova reakcija slična,
iako ne identična,

00:01:15.443 --> 00:01:19.799
onome što doživljavamo tokom pozitivnih
stanja snažnog uzbuđenja,

00:01:19.799 --> 00:01:23.656
poput ushita, sreće, pa čak i tokom seksa.

00:01:23.656 --> 00:01:26.707
Razlika je u kontekstu.

00:01:26.707 --> 00:01:30.929
Ako smo u stvarnoj opasnosti, usmereni smo
na preživljavanje, a ne na zabavu.

00:01:30.929 --> 00:01:34.562
Ali kad pokrenemo na bezbednom mestu
ovu reakciju snažnog uzbuđenja,

00:01:34.562 --> 00:01:39.710
možemo da se prebacimo na uživanje
u prirodnom ushitu koji pruža strah.

00:01:39.710 --> 00:01:46.117
Zato ljudi na rolerkosterima mogu za tren
da pređu iz vrištanja u smejanje.

00:01:46.117 --> 00:01:48.757
Vaše telo je već u euforičnom stanju.

00:01:48.757 --> 00:01:51.817
Prosto nanovo kalibrišete iskustvo.

00:01:51.817 --> 00:01:54.297
I iako je reakcija na pretnju univerzalna,

00:01:54.297 --> 00:01:57.485
istraživanja pokazuju razlike
kod pojedinaca

00:01:57.485 --> 00:02:01.479
u tome kako funkcionišu hemikalije
u vezi sa reakcijom na pretnju.

00:02:01.479 --> 00:02:06.683
Ovo objašnjava zašto su neki skloniji
traganju za uzbuđenjem od drugih.

00:02:06.683 --> 00:02:08.711
Druge normalne
fizičke razlike objašnjavaju

00:02:08.711 --> 00:02:12.611
zašto neki vole vrtoglavicu
izazvanu vertikalnim petljama,

00:02:12.611 --> 00:02:17.185
dok se gnušaju osećaja presecanja
u stomaku na strmom rolerkosteru

00:02:17.185 --> 00:02:20.206
ili zašto neki s užvanjem ciče
unutar uklete kuće,

00:02:20.206 --> 00:02:25.100
ali s užasom se povlače
kada ih odvedu na pravo groblje.

00:02:25.100 --> 00:02:28.061
Strah sa sobom nosi
više od zabave prirodnog ushita.

00:02:28.061 --> 00:02:32.598
Kad radimo ono što nas plaši,
možemo da dobijemo priliv samopouzdanja.

00:02:32.598 --> 00:02:34.177
Poput bilo kakvog ličnog izazova,

00:02:34.177 --> 00:02:37.170
bilo da se radi o trci
ili završavanju obimne knjige,

00:02:37.170 --> 00:02:38.875
kada dospemo do kraja,

00:02:38.875 --> 00:02:41.741
imamo osećaj ostvarenosti.

00:02:41.741 --> 00:02:45.090
Ovo je tačno čak i kad znamo
da zapravo nismo ni u kakvoj opasnosti.

00:02:45.090 --> 00:02:47.954
Naši misleći mozgovi možda znaju
da zombiji nisu stvarni,

00:02:47.954 --> 00:02:50.588
ali nam naša tela govore drugačije.

00:02:50.588 --> 00:02:52.235
Strah se čini stvarnim,

00:02:52.235 --> 00:02:54.167
pa kad dospemo do kraja živi,

00:02:54.167 --> 00:02:58.381
zadovoljstvo i osećaj ostvarenosti
se takođe čine stvarnim.

00:02:58.381 --> 00:03:00.928
Ovo je sjajna evolutivna adaptacija.

00:03:00.928 --> 00:03:04.111
Oni koji su imali pravu meru
hrabrosti i domišljatosti

00:03:04.111 --> 00:03:07.366
da znaju kada da istrpe strah,
a kada da se povuku

00:03:07.366 --> 00:03:09.331
su nagrađivani opstankom,

00:03:09.331 --> 00:03:10.484
novom hranom

00:03:10.484 --> 00:03:12.260
i novim imanjem.

00:03:12.260 --> 00:03:14.832
Na kraju, strah može da poveže ljude.

00:03:14.832 --> 00:03:16.827
Emocije mogu da budu zarazne,

00:03:16.827 --> 00:03:19.632
a kada vidite vašeg prijatelja
kako vrišti i smeje se,

00:03:19.632 --> 00:03:21.936
osećate potrebu da i vi to isto radite.

00:03:21.936 --> 00:03:25.323
To je zato što pokušavamo da shvatimo
šta naši prijatelji proživljavaju,

00:03:25.323 --> 00:03:28.552
tako što sami
nanovo osmišljavamo to iskustvo.

00:03:28.552 --> 00:03:32.314
Zapravo, delovi mozga
koji su aktivni kad naš prijatelj vrišti,

00:03:32.314 --> 00:03:35.759
aktivni su kod nas dok ga posmatramo.

00:03:35.759 --> 00:03:38.907
Ovo ne samo da pojačava
naše emotivno iskustvo,

00:03:38.907 --> 00:03:42.648
već nas i zbližava s ljudima oko nas.

00:03:42.648 --> 00:03:45.153
Osećanje zbliženosti dok traje strah

00:03:45.153 --> 00:03:50.891
je potpomognuto hormonom oksitocinom
koji se oslobađa tokom borbe ili bega.

00:03:50.891 --> 00:03:53.335
Strah je snažno emocionalno iskustvo,

00:03:53.335 --> 00:03:55.811
a bilo šta što pokreće snažne reakcije

00:03:55.811 --> 00:03:59.549
biće veoma dobro pohranjeno
u našem sećanju.

00:03:59.549 --> 00:04:02.118
Ne želite da zaboravite
ono što može da vas povredi.

00:04:02.118 --> 00:04:06.086
Pa, ako je vaše sećanje na gledanje
horor filma s prijateljima pozitivno

00:04:06.086 --> 00:04:08.333
i pratilo ga je osećanje zadovoljstva,

00:04:08.333 --> 00:04:11.897
onda ćete želeti to da radite
iznova i iznova.