Neke od najboljih prilika za učenje

su trenuci kada smo zbunjeni.

Oni trenuci kada se pitate i zapitkujete.

Ovi trenuci dešavali su se
tokom cele istorije

i doveli su do nekih
zaista zapanjujućih otkrića.

Na primer, uzmite ovu priču.

Jednom je postojao čovek zvani Arhimed.

Rodio se 287. godine pre nove ere,
u Sirakuzi na Siciliji.

Bio je grčki matematičar,
fizičar, inženjer

izumitelj i astronom.

Jednog dana,
Arhimeda je zvao kralj Sicilije

da ispita da li ga je prevario zlatar.

Kralj je rekao da je zlataru dao
tačnu količinu zlata

koja je potrebna da se napravi kruna.

Ipak, kada je kruna bila gotova, kralj
je posumnjao da ga je zlatar prevario

i u krunu ubacio malo srebra,

tako zadržavši nešto zlata za sebe.

Kralj je pitao Arhimeda da reši problem.

Ali postojala je kvaka -
nije smeo da ošteti krunu.

Jednog dana, dok se kupao,

Arhimed je primetio
da se nivo vode u kadi dizao

i da se kada prelivala
kada bi uronio u nju.

Iznenada je shvatio
da to koliko vode izađe

zavisi od toga
koji deo njegovog tela je uronjen.

Ovo otkriće toliko ga je uzbudilo
da je iskočio iz kade

i go potrčao kroz ulice vičući: "Eureka!"

Što na starogrčkom znači: "Pronašao sam."

Šta je on to pronašao?

Pa, pronašao je način
da reši kraljev problem.

Vidite, Arhimed je trebalo
da proveri gustinu krune

kako bi video da li je iste gustine
kao čisto zlato.

Gustina je mera mase objekta
podeljena se njegovom zapreminom.

Čisto zlato je veoma gusto,
dok je srebro manje gusto.

Ako je u kruni bilo srebra, ona bila manje
gusta nego da je sačinjena od čistog zlata.

Ali bez obzira od čega je napravljena,
kruna bi imala isti oblik,

što znači istu zapreminu.

Dakle, ako bi Arhimed
prvo izmerio masu krune,

i onda izmerio njenu zapreminu,

mogao bi da otkrije koliko je bila gusta.

Ali nije lako izmeriti zapreminu krune -
ona ima nepravilan oblik,

koji je drugačiji
od jednostavne kutije ili lopte.

Ne možete joj izmeriti veličinu i to
samo pomnožiti, kao kod drugih oblika.

Arhimed je shvatio da je rešenje u tome

da se kruna okupa.

Tako što bi je stavio u vodu
i video koliko vode izlazi,

mogao bi da izmeri zapreminu

i izračunao bi gustinu krune.

Ako je kruna manje gustine
nego čisto zlato,

onda je zlatar sasvim sigurno
prevario kralja.

Kada se Arhimed vratio kod kralja
i uradio ovaj test,

po priči, otkrio je da je zlatar
zaista prevario kralja,

i ubacio nešto srebra. U današnje vreme,

merenje zapremine pomoću količine vode
koju objekat izbaci

zove se Arhimedov princip. Sledeći put
kada se budete kupali

možete videti Arhimedov princip na delu

i možda se i vama javi
neka genijalna ideja.