[Фред Вилсон: Лепота и ружноћа]

Лепота...

Лепота, лепота, лепота...

Веома ме занима лепота.

[Бијенале у Венецији, 2003]

Занима ме лепота

ако мислите на лепоту као

"коначни визуелни доживљај."

Али она мене занима

у смислу да може да има
скривено значење.

Свет је сложен

и често покушавамо да

разазнамо сва та искуства.

"Ово је лепо."
"Oво је ружно."

"Ово је дивно искуство --
то је све о томе..."

"... ту нема ничега."

Или, "значење није важно."

Људи морају да се носе
са чињеницом да

постоји смисао лепоте --

ружноћа има смисла.

[Музеј студио у Харлему, 2004]

Тако да многи моји радови
-- ако могу --

покушавам да изнесем ту тензију.

Стуб за бичевање и столице
су савршен пример.

Зато што су столице заиста лепе,

а стуб за бичевање свакако није.

Стуб за бичевање и столице
су били на првој изложби

музејске колекције.

Било је то на Историјском друштву 
Мериленда 1992.

То је на одређен начин
традиционална изложба.

Ту нема манипулација
са објектима

изузев њиховог размештања.

А то мења значење

или односе

или како размишњате о њима.

Тако стално радим ако радим

са музејима и прилично често

када радим у свом студију.

Посматрајући врхунску уметност столица

и стубова за бичевање,

њихова веома различита историја,

нас директно упућује на људе
који су седели у њима

и који су имали неки однос

са онима који су били

на стубу за бичевање.

Не откривам сложеност ствари --

да је лепота сложена --

мислим да је проблем --

да људи хоће то да раде.

Тако да уживам правећи
сложене ствари за људе,

[смеје се]

јер то је мој свет, знате.

[смеје се]

Фред Вилсон: Лепота & Ружноћа "Exclusive" | Art21