Незакорачени пут
од Роберта Фроста
Два пута се рачваху у жутој шуми,
И жалосно ми би што нисам могао
кренути и једним и другим
А остати путник усамљени,
дуго стајах и гледах
низ један док се не изгуби
у шипражју кривудајући;
Онда кренух другим, подједнако лепим,
Али са можда бољим препорукама,
јер беше травнат и захтеваше да се утаба;
Мада бих исто утабао
пролазећи оним другим,
И оба пута лежаху једнако покривени лишћем
корацима нескрнављени нимало.
Реших, закорачићу првим неки други дан!
Знајући пак да пут може бити неизвестан,
Сумњах да је повратак сигуран.
Приповедаћу о овоме с уздахом
У годинама које тек долазе:
Два пута се рачваху у шуми, а ја -
Ја закорачих оним са мање трагова,
и тако је одређена судбина моја.