Pre oko dve godine,

pojavio sam se u članku
Njujork tajmsa pod nazivom

"Avanture tinejdžera poliglote",

koji se bavio mojom strašću
za učenjem jezika,

ovim mojim čudnim hobijem.

Na početku sam smatrao da je sjajno.

Svidelo mi se to što
učenje jezika privlači više pažnje.

Svidela mi se činjenica da neće uvek

izgledati kao izolovani hobi

koji me je odjednom povezao
sa ljudima širom sveta.

I kako sam proveo više vremena
pod medijskom pažnjom,

fokus moje priče je počeo da se menja.

Uvek sam bio zainteresovan da pričam
o nečemu i načinu na koji to radi,

zašto sam učio strane jezike,
kako sam to radio,

a umesto toga, to se pretvorilo u cirkus,

u kojem su TV emisije želele
da senzacionalizuju moju priču.

Išlo bi otprilike ovako:

"Zdravo, danas sam ovde
sa 17-godišnjim Timotijem Donerom

koji tečno govori 20 jezika.

Oh, izvinite.

Zapravo, može da vas uvredi na 25 jezika,

ali je tečan u ostalih deset.

Tim, hajde reci našoj publici
'Dobro jutro'

i 'Hvala vam što nas gledate'
na muslimanskom?"

(Smeh)

"Aaa... na arapskom."

(Na arapskom)

"Sjajno Time.

Možeš li da se predstaviš i kažeš:

"Tečno govorim 23 jezika, na nemačkom?"

"To zapravo nije istina. Ali.."

"Ne, ne, samo reci publici."

(Na nemačkom)

"Savršeno.

A sad brzalica na kineskom?"

(Smeh)

"Pa, mogli bismo da govorimo o kineskom,

znate, mnogo više Amerikanaca
uči kineski ovih dana

i mislim da je to velika vrednost."

"Ne, ne, ne, samo nam daj brzalicu."

(Smeh)

(Na kineskom)

"Kakav momak!

Tim, daj nam
još jednu brzalicu na kineskom."

"Radije ne bih, ali znate,

mogli bismo da govorimo o Kini.

Možete dosta stvari
da dobijete učenjem jezika."

"Oh Tim, žao mi je, nemamo više vremena."

(Smeh)

(Aplauz)

"Zašto ne kažeš našoj publici

'Doviđenja' na turskom

i završićemo ovde."

"Znate, nismo pričali
ni o čemu suštinskom."

"Turski, moliću."

(Na turskom)

"Šta mislite kako ovaj momak

prilazi svakoj devojci..."

(Smeh)

"Ostanite sa nama jer u nastavku sledi

buldog skejtborder u kupaćem kostimu."

(Smeh)

(Aplauz)

Koliko god da je bilo smešno

ovo je istaklo dva
prilično značajna problema

u načinu na koji je moja priča prenošena.

Na ličnom nivou,

osetio sam kako učenje stranih jezika
danas postaje poput zadatka.

Kao nešto što je moralo
drastično da se organizuje.

Nešto što je trebalo da bude
racionalizovano, klasifikovano

izraženo u tačnim brojevima.

Govorim X jezika.

Znam Y jezika.

Nasuprot onome što sam uvek radio,

što je bilo učenje jezika radi zabave.

Učenje komuniciranja sa ljudima,

učenje o stranim kulturama.

Na većem nivou, umanjilo
je značaj učenja jezika,

ili poznavanja jezika.

Ono što mogu da vam saopštim
danas na TEDxTeen-u

je da je znanje jezika

mnogo više od poznavanja
nekoliko reči iz rečnika.

Mnogo je više od toga da li možete

da pitate nekoga gde je kupatilo,

ili da im kažete tačno vreme.

Ali, trčim pred rudu.

Za vas koji ne poznajete moju priču,

možda mnogi od vas ni ne znaju
šta znači reč poliglota,

i prilično je čudna.

Počeo sam ovde.

Ovaj mali dečak sam ja, oko 2001. godine,

i ovo je početak mog putovanja
kroz učenje jezika.

Zapravo, bio sam dete glumac

pre nego što sam počeo
da učim bilo koji jezik.

Uvek sam imao dara za akcenat.

Išao sam na audicije za radio reklame,

ili TV reklame,

i imitirao sam Ostina Pauersa.

Neću vam sad to pokazati.

(Smeh)

Ili bih možda imitirao

Apua iz Simpsonovih.

Zapravo bila je jedna audicija

koju sam zamoljen da napustim,

jer su mi tražili da govorim
kao dete sa govornom manom,

a ja sam želeo da imitiram
Dart Vejdera sa francuskim akcentom.

(Smeh)

Ali sam na taj način naučio osnove

razlaganja zvuka.

Kako da preuzmem strani akcenat,

ili obrazac stranog govora

i živim sa time.

Sada malo unapred,

sada sam u trećem razredu,

i upravo sam počeo da učim francuski.

Šest meseci do godinu dana,

do dve godine kasnije,

i dalje ne mogu da razgovaram
ni sa kim.

Francuski je samo još jedan predmet
u školi,

i čak i ako mogu da vam kažem reči

za lakat, kost kolena, pertlu.

Ipak nisam imao tečnu
konverzaciju ni sa kime.

Još malo unapred.

U sedmom razredu,
počeo sam da učim latinski.

Latinski je naravno mrtav jezik,

i pri učenju latinskog,

vi u stvari učite kako da razložite jezik,

da ga posmatrate kao sistem

sa pravilima i pomalo kao slagalicu.

To je bilo sjajno,

ali i dalje mi nije delovalo
da je jezik za mene.

Još malo napred.

Oko 13. godine

interesovalo me je da naučim više

o izraelsko-palestinskom sukobu,

i počeo sam da učim hebrejski.

Nisam imao način to da uradim.

Nisam imao ideju šta bi trebalo
da radim,

te sam slušao rep muziku.

Pamtio sam reči, izgovarao bih ih,

i pokušavao da ćaskam sa govornicima,

jednom nedeljno ili mesečno,

i postepeno sam napredovao

i počeo da shvatam znatno više.

Nisam zvučao kao maternji govornik,

nisam mogao da pričam baš adekvatno

i definitivno nisam znao gramatiku.

Ali sam uradio nešto što nikada ne bih
postigao u školi,

a to je da steknem osnove jezika

sam za sebe.

Još malo unapred.

Počeo sam da učim arapski
kada sam imao 14 godina

na letnjem raspustu na prelasku
u 9. razred.

To je bilo leto 2010. godine.

Nakon mesec dana naučio sam
da čitam i pišem

bez problema.

Učio bih osnove formalnog jezika

i jednog od njegovih glavnih dijalekata.

To me je dovelo do činjenice
da mogu da učim jezike kao hobi.

Konačno je došao 24. mart 2011. godine.

Imao sam neprestanu nesanicu,

i učio sam jezike

koristeći knjige o gramatici
ili gledajući TV serije,

i recimo da je arapski ili hebrejski
postao jedan od načina

na koji provodim svoje vreme.

Te noći dok sam bio budan
do nekih kasnih sati,

snimio sam sebe kako govorim
arapski svom kompjuteru,

titlovao to,

i učitao sam na Jutjub

pod nazivom: "Tim govori arapski."

(Na arapskom)

Sledećeg dana uradio sam istu stvar,

(Na hebrejskom)

Tim govori hebrejski.

I kada sam pregledao video,
komentari su bili fantastični.

Dobio sam komentare poput:

"Oho, nikad nisam video
da Amerikanac govori arapski."

(Smeh)

Krivite ih?

U prilog tome bilo je još komentara poput:

"Opa možda bi trebalo da ispraviš
izgovor samoglasnika ovako."

Ili: "Možda bi trebalo da ovu reč
izgovoriš ovako."

Odjednom je učenje jezika prešlo

sa usamljenih stranica knjige,

ili mog kompjuterskog ekrana,

na čitav svet.

Nakon toga sam bio navučen.

Imao sam zajednicu govornika
sa kojima interagujem,

i suštinski sam imao učitelja
ili partnere za konverzaciju

za bilo koji jezik
koji sam želeo da naučim.

Pokazaću vam kratku montažu toga.

Video: (na arapskom) Počeo sam
da učim arapski pre oko 6 meseci.

(indonežanski) Ovo je počelo pre...
jedan, dva tri, četiri...

možda četiri dana.

(hebrejski) Mislim da je zapravo
čitanje i pisanje

jednostavnije na arapskom.

(odžibve)
Odžibve smatram posebno teškim!

(svahili)
Ali došao sam kući prekjuče...

(pašto) Kakav mi je izgovor?
Hvala vam mnogo!

Prijatan dan. Doviđenja!

(Aplauz)

Tim Doner: To je postao moj način
dosezanja do sveta.

Dok sam učio sve te jezike,

susreo sam se sa brojnim preprekama.

Prvo, nisam imao ideju
kako da sebe podučavam.

Siguran sam da mnogi od vas,

da moraju da nauče pašto
do sledećeg meseca,

ne bi znali šta da rade.

Stoga sam eksperimentisao.

Evo jedne stvari.

Na časovima latinskog, čitao sam nešto
što je Ciceron opisao,

pod imenom "Loci metod",

tehnički Lokurum.

Ali to je mnemotehnika.

Recimo da želite da naučite

10 reči sa liste.

Uzmete svaku od tih reči

i umesto da ih memorišete u blokovima,

integrišete ih u prostornu memoriju.

Evo na šta mislim.

Ova tačka ovde je trg Junion.

Tamo idem svakog dana.

Ako zatvorim oči

mogu da ga zamislim veoma, veoma jasno.

Zamišljam sebe kako šetam trgom Junion

i u svakoj tački u svom umu
koja ima zvučnost,

povezujem je sa rečju iz rečnika.

Pokazaću vam upravo sada.

Šetam Park Avenijom,

i na japanskom se "šetati" kaže "iku",

idem malo dalje, skrenem desno,

sednem na stepenice gde mogu "suvaru".

Direktno severno odatle je statua
Džordža Vašingtona

za koju sam mislio da je fontana,

te je "nomu", "piti".

Sledeće je drvo koje možete "kiru",
"iseći".

Ako idete severno
ka knjižari "Barns i Nobl",

možete "yomu", "čitati".

Ili ako sam gladan i želim da idem
do svog omiljenog falafel mesta,

mogu da odem jedan blok zapadno
i mogu da "taberu", "jedem".

Promašio sam jednu.

U redu. 8 od 10! Nije loše!

Otkrio sam da je većinom vremena

eksperimentisanje ovakvim metodama,

učinilo učenje jezika mnogo
interaktivnijim iskustvom.

To je postalo nešto što mogu
da zapamtim mnogo bolje.

A pri tom sam se veoma zabavio.

Možda to nije za vas.

Evo drugog primera.

Dosta ljudi me često pita,

ako učiš toliko mnogo jezika u isto vreme,

kako ih ne pomešaš?

Ili kako učiš toliko reči iz rečnika?

Na španskom učim reč za sto

i reč za knjigu mi izlazi na drugo uvo.

Ja sam ih objedinio.

Na primer,

uzmite ove tri reči na indonežanskom.

One su zapravo bile među prvih
50 reči koje sam naučio.

"kepala", "kabar", "kantor".

Leksički nisu međusobno povezane.

"Kepala" je glava.

"Kabar" su vesti.

"Kantor" je kancelarija.

Ali sve one zvuče isto "K","A".
Zar ne?

A ja bih pamtio

reči u serijama sličnih zvukova.

Ako bih čuo reč "kepala"

automatski bih pomislio na reč
"kebar" i "kantor".

Isto i sa arapskim "iktissad",
"istiklal", "sokot".

Ove tri reči su nepovezane.

Jedna je ekonomija, druga nezavisnost,
a treća je pad.

Ali ako čujem jednu, ona povlači
(Smeh)

(Smeh)

ona povlači ostale.

Ista stvar je i sa hebrejskim.

(Na hebrejskom)

Čak iako su to vratiti se,
pamtiti i sijati.

Ili na persijskom na kom su povezane.

Za mene ako čujem reč "pedar"

što znači otac,

automatski mislim na reči

"madar", "barodar","bokhtar".

Majka, brat, ćerka.

Ponovo, ovo je jedna metoda,

i ne kažem da ćete tečno govoriti
strani jezik,

ali je ovo bio jedan od mojih načina

da prevaziđem te prepreke.

Možda se pitate

koja je poenta svega ovoga?

Zašto učiti pašto i odžibve

kada živite u Njujorku?

I to je poenta.

Zapravo, živim u Njujorku
čitav svoj život,

i uvek sam iznenađen brojem jezika

koje možete čuti svakog dana.

Hodajući ulicom, vidim bilborde
na kineskom i španskom.

Viđam ruske knjižare, indijske restorane,
turska kupatila.

Za svu tu lingvističku raznovrsnost,

mejnstrim američka kultura

deluje izričito monojezično.

Ako ne mislite da je to istina,

pogledajte reakcije na Koka kolin video
ragbi finala.

Kako sam počeo više da se igram
sa učenjem jezika,

otkrio sam da sam imao svoju
sopstvenu zajednicu

učenika ovde u Njujorku.

Išao sam van grada,

i u nedostatku bolje reči, blamirao se.

Pokušavam da pričam sa ljudima
svaki dan,

slušam njihove poglede na stvari,

i koristim svoje novootkrivene
jezičke sposobnosti.

Video: (Na ruskom) Kako se zoveš? Natan.

Natan. Dobar dan.

Kako se zoveš?

Ja sam Tim.

Drago mi je.

I meni.

Odakle si?

(Na urdu) Ovu knjigu je napisao

sam Kudratula Šaneb.

Šta je 'nawist'?

To znači da ju je pisac napisao...

Aha, okej, Khod-Nawis
(samo-napisan).

Od khod-nevashtan na persijskom!

TD: Možda morate da koristite
dosta engleskog,

možda i niste baš

toliko posebno zanimljivi kada govorite,

ali stvar je u tome da izađete

i izložite se tome.

Ne govorim urdu toliko dobro,

to je bio neki čudan razgovor,

ali sam odatle naučio novu reč:
"Khod-Nawist".

Sad je neću zaboraviti.

Dalje, možete se ponovo pitati

koja je poenta ovoga?

Dosta pokušavam da objasnim ljudima

koje su moje raznovrsne motivacije,

ali često se mi se čini da je ovaj
citat Nelsona Mandele

najbolje objašnjenje toga.

"Ako razgovarate sa čovekom
na jeziku koji razume,

to ide u njegovu glavu.

Ako razgovarate sa čovekom na njegovom
jeziku, to ide u njegovo srce."

Kako sam počeo da shvatam,

postoji ogromna veza

između jezika i kulture,

jezika i misli.

I iskreno, ako želite da naučite persijski
na primer,

uzmete rečnik i kažete:

"Znam da kažem: 'Koliko ovo košta?'

i znam da kažem 'Doviđenja'.

O, ja pričam persijski."

Verovatno ne, hajde da vidimo.

Zapravo, ako želite da kupite nešto
u persijskoj knjižari,

možete pitati nekoga: "Koliko je ovo?"

Generalno, reći će vam ovo:

"Gabeli nadaareh."

Što znači: "Nema cenu."

(Smeh)

Zapravo ovo je utkana kulturna praksa
pod nazivom "Taaraf",

u kojoj dvoje ljudi vode razgovor,

a oboje pokušavaju da budu skromniji
jedno od drugog.

Ako odem da kupim knjigu,

za tu osobu je nepristojno
da kaže: "Pet dolara."

Mora da kaže: "Nema cenu, molim vas.

Veoma lepo izgledate,
veoma ste talentovani.

(Smeh)

Uzmite besplatno, veoma sam skroman,
uzmite besplatno."

(Smeh)

Ili biste mogli da naiđete
na ovakve izraze:

ako želite da zahvalite nekome,

da pokažete svoju zahvalnost,

ili "Drago mi je što smo se upoznali.",

mogao bih da kažem: "Znam kako
da kažem 'Hvala' na persijskom.

Govorim persijski."
Možda ne.

Često sam slušao ove izraze
kada sam razgovarao sa Irancima,

"Ghorbanet beram."

Što doslovno znači,

"Mogu li da žrtvujem
svoj život za vas?" (Smeh)

Ponovo, poetično je,

možete reći i melodramatično,

ali ovo je nešto gde zaista morate
prvenstveno da shvatite kulturu.

Ne želim da preuveličavam,

jer razmislite o ovome,
imamo to u engleskom.

Ako nekog pitate: "Kako ste?",

šta očekujete da čujete?

"Dobro sam."

Ne zanima me nešto drugo.
(Smeh)

Ali to ipak radimo.

Kažemo "Nazdravlje."
(Blagosloven bio, eng.),

čak iako to nema nikakve prave
religiozne konotacije,

kada ljudi kinu, zar ne?

Zanimljivo je da mislimo o činjenici

da većina lingvista veruje

da jezik ne utiče inherentno
na način na koji mislite.

Nema jezika koji će vas učiniti
matematičkim genijem.

Ne postoji jezik koji će učiniti

logičke probleme nemogućim za shvatanje.

Ali postoji prava veza
između jezika i kulture.

Toliko toga jezik može da vam kaže

o mentalnom sklopu kulture.

Zapravo na planeti Zemlji,

svake dve nedelje, jedan jezik izumre.

Nema više ljudi koji ga govore.

Zbog rata, gladi,

ponekad samo zbog asimilacije.

Možda je za mene lakše
da ne govorim svoj seoski jezik

ali da na primer, govorim arapski.

Ili možda, ako sam iz plemena u Amazonu

i moja zajednica je izolovana

mnogo mi je logičnije da učim portugalski

i izgubim svoju kulturu.

Razmislite o tome.

Dva meseca od današnjeg dana je 1. april.

Za mnoge od vas to može biti stresan dan

jer imate svoje obaveze,

ili morate da platite stanarinu.

Ali za dve grupe ljudi širom sveta,

za dve kulture to znači smrt
njihovog jezika.

Smrt njihove mitologije,
istorije, folklora.

Njihovog shvatanja sveta.

Ponovo, vi, usavršavajući svoj španski,

i prateći časove japanskog,

nećete zaustaviti smrt jezika.

Ali to počinje da vam otvara um za ideju

da jezik u svom značenju i suštini,

predstavlja kulturni pogled na svet.

Ako nešto mogu da vam pružim danas
na TEDxTeen-u,

to je ovo:

možete lako da prevedete reči

ali ne možete lako da prevedete značenje.

Hvala vam.

(Ovacije)